WANTED II

Precesto zaboravljam(o?) da internet zivi slican zivot ovom svakidasnjem i da se preplice s njime na milionima raskrsnica, nimalo nije savrsen, niti bezbedan, svuda vrebaju iznenadjenja i opasnosti, postoje sitni i krupni prevaranti, prevaranti visokog stila i lopovi….Uvek tesko odolevam sarmu blistavih umova, tesko odolevam da ne izrazim svoje divljenje za neka “resenja” koja su fascinantna, ma koliko smatram da je prevara i lopovluk uvek samo bas to, ma koliko pametno i “bezbolno” izvedeni. Zar sve “to” ne  izgleda kao uzbudljiv film o nekoj od onih nerazresenih velikih pljacki vozova? Ponekad pljackasi ostanu zauvek nedostupni i neotkriveni, ili im se ako nisu anonimni sudi u odsustvu.

Americki tuzioci su prosle godine pokrenuli istragu, a izgleda vec podigli i optuznicu (www.4low.co.il)  protiv mladog Rumuna Victora Faura iz Arada (aka Sir Vic, aka VickTheTrick, aka …), koji je usao u kopjuterske sisteme NASA, americke mornarice i americkog ministarstva energetike i “naneno im znacajnu stetu”. Viktor po medijima objasnjava da je s i grupom “WhiteHat Team” zeleo da doakaze svoju vestinu i upozori da i najbezbedniji sistemi nisu savrseni  i dovoljno bezbedni. Kazne za takva dela su drasticne, cak moze dobiti 50 godina zatvora(!), a odsteta koju NASA trazi je 1, 5 miliona dolara.

Ovaj slucaj me je podsetio na sjajnu knjigu Kevina Mitnika, “Umetnost Obmane”, nekadasnjeg  najslavnijeg hakera, koji je odsluzio pet godina zatvora, a sad vec seniora i cuvenog strucnjaka za sigurnost na netu. I tako, ukucavsi Mitnikovo ime u pretrazivac, javilo se vise zanimljivih prica.

2005. izisla je nova knjiga “The Art of Intrusion” , recimo da bi naslov bio “Umetnost upada”. Ocigledno, neke institucije ne koriste njegove usluge i nisu citali knjigu(e).

I ona, kao i prva, dozivljava veliki uspeh, a posto nisam imala jos prilike da je procitam, evo validne recenzije:
_______________________________________________________________________________________________________ 

Haker s najgorom kriminalnom reputacijom, a  koji je postao konsultant za pitanja sigurnosti na netu,  Mitnick  nudi izuzetan nastavak svog bestselera “Umetnost Obmane”,  skoro literarno nemodifikovane price iz stvarnog zivota o hakerima koji se sunjaju po serverima firmi sirom sveta. Svako poglavlje pocinje s kriminalistickom pricom koja se cita kao uzbudljiva avantura; malo je zastrasujuce saznanje koliko je svaciji racun u banci ranjiv i podlozan pljacki elektronskih lopova ili kako hakeri koje zanima kocka mogu da pokupe hiljade dolara za samo nekoliko minuta kad se namerace na neki slot aparat.

Otkrivajuci prevaru, Mitnick proseta citaoce korak po korak kroz metod prevencije. Mnogo nalik Obmani , i ova knjiga prikazuje da hakerske metode mogu probiti korporativne i drzavne sisteme mada su zasticeni na naj-naj nacine. Mitnikov zavodljivi stil pisanja kombinuje intrige, zabavu, i obucavanje. Kao i u Obmani, IT profesionalci mogu nauciti kako da otkriju i sprece nelegalne upade i ugrozavanja sigurnosti, dok se obavesteniji citaoci iz pozadine uzivati u pricama o sajber kriminalcima. 

 autor teksta: Joe Accardi, William Rainey Harper Coll. Lib.,Palatine, IL

I sam Mitnik je stalno meta hakera, verovatno je u pitanju onaj isti psiholoski profil ” da se prebije bokser”, ipak majstor  zna neke “cake” bolje od drugih-ne cuva svo blago na jednom mestu. Ukoliko imate prilike i volje procitajte u junskom broju americkog casopisa Playboy clanak (“The Invisible Man” by Jonathan Littman) o Mitnikovoj poseti jednom ozbiljnom skupu gde je zapanjio, koliko i zadivio, prisutne “upadima” u sve sto bi trebalo da bude dobro zakljucano i licni podaci, nekako je atmosfera bila slicna predstavama najcuvenijih madjionicara-nema tog lanca i katanca koji su mu prepreka da otvori :”kovceg.”

Naravoucenije: svako je ranjiv, sve se moze ukrasti, nadmenost i uobrazenost pomazu lopovima, prevarantima, saljivdzijama, kao i mladim gnevnim(?) hakerima,  ….sta moze biti jos?

Zivot na internetu je realan zivot.

Poklon za svadbu

 

Stefan vec unapred uziva sto ce biti na svadbi svog druga zajedno sa velikom internacionalnom grupom prijatelja. Nisam sigurna da on razmislja o veoma vaznom pitanju: sta je odgovarajuci poklon za svadbu? Tesko je to resiti i kad poznajete mladence, kad zive ovde….Razlicite kulturne i etnicke sredine imaju razlicite obicaje, nesto sto je veoma prihvatljivo u jednoj zemlji moze izvati buru nezadovoljstva ili incident u drugoj. Polazim u istrazivanje onoga sto obicno nema u turistickim vodicima:)

Stefanov zapis

Ovo je moj drugar Anis iz Tunisa. Kod njega idem na svadbu!!!

 

 

 

Bice ludilo!

Peppersi i na Vidovdan

Vec dva dana kao da sve bruji od Peppers slucaja, iz usmenog predanja, medija ili na netu, tek tesko je naci nekog zadovoljnog, a sav relativni uspeh koncerta izbrisao je odjek uzasa organizacije, cirkusa saobracajne guzve, toliko je zivo opisano svuda oko mene da se osecam kao da sam bila tamo…Ne znam sta kaze Abramovic s sinovima (rekli su mi da su vidjeni na koncertu), no zanimljivo je pratiti diskusiju na vrlo aktuelnom blogu Ivana Bevca, gde se stvar ipak vrti malo sire od “blatnjave njive” u Indjiji, cak se javljaju neki pogledi potpisani kao “anonimno” (do prelaska u komsiju) koji me iznenadju svojom demagogijom:

“Uostalom, cini mi se da sve ove saobracajne nedace komentarise jedan uzak krug ljudi iz centra Beograda ( pa i moja ekipa)…koja je navikla da je sve tu, na pet minuta kolima ili pesice od kuce, besplatne karte, poneki vip…

Neka razmisle malo kako je lepo klincima iz unutrasnjosti koji se jebavaju tako, ili slicno, posle svakog koncerta u nasem gradu, ili tekme…pa cekaju voz na stajgi do 6 ujutru, dok mi kuntamo.

Isao sam mini busom, sa 20 ljudi, od 35god pa navise…svi koji su fanovi pepersa su samo kukali sto je kratko trajalo ZATO STO IM JE BILO LEPO, a ovi ostali su kenjali o parkingu, cekanju itd…

Na kraju, oko 02h u bus nam upada 5 klinaca iz Skoplja. Potpuno mokri, izmuceni…bas simpaticni.

A oni nasmejani.Kao jel mozemo sa vama do Beograda, pa cemo da se snadjemo…putovali smo 16 sati do Indjije, bus, pa stopom, pa bus…pa 39 stepeni, pa nema se para, pa pljusak, pa sav pakao…pa opet NASMEJANI.

“Bilo je sega mega (parafraziram), i dolazimo na Stonse”
e zbog njih je sve ovo super, za njih je i pravljeno
Pozdrav komsija “

Ma , lepo je sto su klinci NASMEJANI, puni entuzijazma, spremni da istrpe, ali potrebno je da znaju da NE MORA tako mucno da bude pre i posle, nikad. Mr. Anonimno kao da preporucuje da budemo srecni sto smo zivi, onako kao ’49. i ’99., ….Mora li i dalje tako u kontinuitetu kao sto su uzasno iste kontinualne vidovdanske poruke, od Milosevica na ovamo, foliraju narod i izazivaju nepotrebne nevolje kao da ih vec nema dovoljno.
Zivot je dragocen, cenimo ga i tako sto cemo ga uciniti boljim bez poredjenja s onima ciji je gori, vec stvarno boljim dajuci mu sve kvalitete koji su moguci.
Posebna je tema da svako ima pravo da za svoje pare dobije adekvatnu vrednost neceg sto je resio da kupi. Kad se izgubi ili ne nadje mera vrednosti, onda djubre moze da stoji nabacano pred galerijom u centru grada svakog dana, zandari ne jure lopove, kladionice su svuda oko nas…a ko o cemu, baba o kosovskom boju.

Golden Time Band

Tragom vesti da bi lanac javnih kuca “Golden Time” trebalo da se prvi put u evropskoj istoriji kotira na Beckoj berzi, ne znam sta da mislim, bas sam zatecena. Aleksander Gerhardinger, uspesan biznismen (RB Immo), prostituciju tretira iskljucivo kao dobar biznis. Zar zakon to dozvoljava?
Podrazumeva li to da zaposleni u njegovom “Golden Time” lancu imaju garantovane sve uslove rada, zastite i odgovarajuceg zdravstvenog i penzionog osiguranja kao da rade u Beckoj operi.
Posmatrano iz drugog, licemernijeg ugla (?), svi su s “Golden Time” sigurniji, sve je pod kontrolom, i prodavci i kupci.
Ma, da li je to moguce…profit je nacin zivota. Gde je granica?

UGROŽENA VRSTA

Cenim “Ekonomist”, citam ga prilicno redovno, uvek nadjem mnogo toga sto me zanima, dobar casopis.
Ah, da bi sve bilo kao u zivotu i oni mi povremeno izbace paru na usi. Ne precesto, no dugo su me “mucili” banalnoscu svog serijala reklama koje su bile ne samo na njihovim stranicama nego po celom gadu: mlada zena intimno prislonjena na starijeg muskarca (laka kopija Omara Sarifa), nabrojane stavke sto cine cenu jednog prstena s brilijantom…  i poruka bese “Profit je nacin zivota”.

Ciji je profit? Neki muskarci koje sam pitala sta misle o reklami i njenoj poruci su je pohvalili….

U najnovijem broju od 25.juna nije mi privuko paznju “Budzet”, mada je na naslovnoj strani i u uvodniku, vec prica tek s 56. “Ugrozena vrsta”. Tekst dobro napisan, aktuelan, prilicno realan, ALI, po mom misljenju skrenuo u mizogeniju i s ociglednim preterivanjem. Procenite sami, razuverite me. Navodim kljucni deo, u kontekstu ili van njega govori isto.
……
“Opasne žene

Trubljenje je nešto po cemu prepoznaješ kulturu ucesnika u saobracaju. Civilizovani trubnu samo ako je apsolutno neophodno, ako se biciklista zaneo i vozi posred ceste. Stoka trubi da bi se iživljavala. Primitivno trubljenje znaci „dezintegriši se” ili „problemu, reši se”, i premda to nije izvodljivo, oni sa trubljenjem nastavljaju. Panicari, ujedno najcešæe i loši vozaèi, trube da najave svoj dolazak, iako imaju dovoljno mesta da prodju pored bicikliste. Medju ovakvima su najcešce žene.

Žene vozaci su, tako, po hijerarhiji treci po opasnosti za bicikliste. Ovo nije politicki nekorektno, ovo je suva cinjenica. Žene mahom voze strogo sredinom puta, i svaka izbocina u vidu bicikliste im pomracuje svest. Po nesigurnom zvuku motora iza svojih ledja biciklista može odmah da zakljuci da je to žena. Kad se žena isparkirava, ona ne vidi ništa sitnije od slona. Može da pokosi biciklistu, a da to i ne primeti. Žene su jezive i kao suvozaci, jer iz automobila izlaze naglo i neocekivano, valjda posle rituala opraštanja sa vozacem. Ako se biciklista zaleti ka prvom mestu na semaforu, a na putu mu se odjednom isprece otvorena vrata automobila i neka sobom zauzeta tetka, posledice lako mogu da se naslute. Narocito su opasna zaustavljena taksi – vozila.

Medjutim, podmukliji od suvozaca koji naglo otvaraju vrata su vozaci, koji to isto rade. Oni, cesto nepropisno parkirani, odjednom odluce da izadju ne pretpostavljajuæi da bi na njega mogao da naleti biciklista. Kad im se spoje pogledi, štrecnu se obojica…..”

Slazem se da su biciklisti ugrozena vrsta u Beogradu i drugim vecim gradovima, recimo isto koliko i majke s malom decom u kolicima kada zele da idu trotoarom, da predju ulicu….

Autor navedenog teksta je Dragana Nikoletic, po imenu zena, sto ne zaci da joj je mizogenija dopustena .

DOBRA HRANA za neupucene

Dobra harana je na dohvat ruke, a i ona koja nam je poznata, nekad nas iznenadi.

Evo sta sam nasla: BUKOVACA-sumska ostriga.

Ova gljiva je idealna dijetalna namirnica koja jaca imunitet, sprecava rast tumora, a pomaže kod anemije i povecanja masnoce u krvi.Naucnici tvrde da nivo holesterola u roku od dva meseca može opasti za citavih 65-80% ako se osušena bukovaca dodaje u kolicini od 4% ukupne dnevne ishrane.
Po hranljivoj vrednosti bukovaca je negde izmecu povrca i mesa, ali je bliža mesu. Sadrži 85% vode, što je cini dijetalnom namirnicom. Ipak, hranljiva je, jer su od njenih 15% suve materije, cak polovina belancevine koje cine kompletan aminokiselinski sastav slican onom koji ima meso.
Osim toga, bukovaca je bogata i vitaminima B1, B2, B5, B6, B7 i P, kao i mnogim mineralima.
U Kini, gde je opisana još u dinastiji Sung (420-479), bukovaca se koristi za ublažavanje bolova i relaksaciju mišica. Pored toga, upotrebljava se i u lecenju lumbaga, ukocenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za poboljšanje cirkulacije.

VAZNO je znati da se jela od gljiva ne smeju podgrevati!
I jos samo malo paznje. Cuvena je izreka da su sve gljive jestive, samo se neke jedu više puta, a neke samo jednom…sigurno je sigurno-kupujte gajene gljive.

Recept za vruc dan

Vruci dani u kontinuitetu, sta jesti? Ne volimo svi sendvice od jutra do sutra.
Evo recepta koji mi se dopao, lako se sprema, ukusno je – da se jede i uziva, priznajem ima manu: jedan sastojak je beli luk-neophodan:)
Potrebno:
bukovace (500gr)
1-2 cena belog luka
veza mladog luka
malo soli
malo ulja
bibera po ukusu

Lako oprati bukovace, iseci na rezance, kratko obariti u kipucoj vodi, ocediti.
Mladi luk iseckati krupno i preprziti kratko s malo ulja (po mom ukusu maslinovo je najbolje), dodati zgnjecen ili iseckan beli luk, malo soli i bukovace da se proprzi zajedno par minuta na laganoj vatri. Ostale zacine, kao sto je biber ili neki drugi dodati po ukusu.

Recept sam nasla kao izvorno kineski, ali se odlicno uklapa u nase podneblje i ove vrele dane, cak i post. Multikulturalnost na delu.
Paradjz salata ide sjajno, mozda i po koji obaren mladi krompir.
Vino? Nisam sigurna koje:). Ledena mineralna voda s nekoliko kapi limunovog soka-sigurno osvezava (i dah).

Izgnanstvo?

Ponekad nas potpuno banalna melodija opseda danima, ili neke cudne misli, a evo dogodilo mi se da mi je jedna vest toliko dosadjivala da je i pored svezijih i mnogo vaznijih ipak dobila prostor ovde i postala (moja)danasnja tema. Cak nisam ni sigurna u njenu verodostojnost, mada sam je cula preko medija: eto, u Italiji je pokrenuta inicijativa na drzavnom nivou da se iz nacionalne kuhinje izbaci ili bar smanji upotreba BELOG LUKA, akciju je podrzao i Berluskoni.
Mozete da zamislite sta mi je prvo palo na pamet.
Srecom, istog dana u istoj informativnoj emisiji su objavili da je podignuta optuznica protiv Mila Djukanovica i bratije s sestrom, tako da sam odahnula-Italija ostaje za mene ozbiljna drzava.
I dok sam se smejuljila na onu prvu vest, pitala sta li ih je nateralo da trose vreme i novac da se bave menjanjem recepata svojih baka i pra-pra-prabaka, prisetila sam svih neprijatnih situacija na javnim ( i ostalim) mestim kad ne mozete da izbegnete “miris posle”…cak i ako volite onu svezu aromu pre.
Jedan deo u meni se bunio prizivajuci sva ona divna jela koja, verovatno, ne bi bila ista bez belog luka, one djakonije sto sve svetske kuhinje nude.
O dokazanim i nedokazanim dobrobitima za zdravlje nekom drugom prilikom:)

Prepisujem:
“ A stari Grci su smatrali da je miris cešnjaka nepodoban prije svega u Afroditinom hramu i zabranjivali ulazak svima koji su prije toga jeli cešnjak. U Rumuniji i u našim krajevima je važio za sredstvo koje štiti od vampira.”

I sta reci, proganjace me ova prica jos, tarator je vec na stolu, a tek sto nisu stigle pecene paprike, ajvar…

HEROJI

Sve o cemu sam u ovo kasno subotnje vece mogla da pisem je izbledelo naspram beskrajno tuznih lica nasih mladih fudbalera koji su sasvim sportski izgubili u finalu EP za mlade. Bilo je cak i suza ocaja, kao da niceg vise nema na ovom svetu za njih. Zasto ne mogu da se obraduju ovom stvarno velikom uspehu, pa postali su vicesampioni kojima su sasvim iskreno spontano aplaudirali i Holandjani. Sta je moglo toliko da deprimira mlade ljude na uspunu karijere, drugo mesto ili osecaj da nisu heroji, da Srbija docekuje s radoscu i postovanjem, slavi samo heroje, one koji ce je postaviti na vrh uprkos svemu….takva neka lica vidjala sam davno dok su Sovjeti uvek morali da budu svuda prvi…nikad drugi.

Osluskujem da li cu cuti s ulice radosne glasove, na nebu nema vatrometa….kao da muk odzvanja “nasi si izgubili”. Odjek ovog neodusevljenja je skinuo osmeh i radost s lica nasih momaka, a bili su odlicni i izgubili u FINALU.
Cestitam!
Procitala sam negde da je G.Galilej rekao : “Nesrecna je zemlja kojoj su potrebni heroji”
Primenljivo i danas?