Izgnanstvo?

Ponekad nas potpuno banalna melodija opseda danima, ili neke cudne misli, a evo dogodilo mi se da mi je jedna vest toliko dosadjivala da je i pored svezijih i mnogo vaznijih ipak dobila prostor ovde i postala (moja)danasnja tema. Cak nisam ni sigurna u njenu verodostojnost, mada sam je cula preko medija: eto, u Italiji je pokrenuta inicijativa na drzavnom nivou da se iz nacionalne kuhinje izbaci ili bar smanji upotreba BELOG LUKA, akciju je podrzao i Berluskoni.
Mozete da zamislite sta mi je prvo palo na pamet.
Srecom, istog dana u istoj informativnoj emisiji su objavili da je podignuta optuznica protiv Mila Djukanovica i bratije s sestrom, tako da sam odahnula-Italija ostaje za mene ozbiljna drzava.
I dok sam se smejuljila na onu prvu vest, pitala sta li ih je nateralo da trose vreme i novac da se bave menjanjem recepata svojih baka i pra-pra-prabaka, prisetila sam svih neprijatnih situacija na javnim ( i ostalim) mestim kad ne mozete da izbegnete “miris posle”…cak i ako volite onu svezu aromu pre.
Jedan deo u meni se bunio prizivajuci sva ona divna jela koja, verovatno, ne bi bila ista bez belog luka, one djakonije sto sve svetske kuhinje nude.
O dokazanim i nedokazanim dobrobitima za zdravlje nekom drugom prilikom:)

Prepisujem:
“ A stari Grci su smatrali da je miris cešnjaka nepodoban prije svega u Afroditinom hramu i zabranjivali ulazak svima koji su prije toga jeli cešnjak. U Rumuniji i u našim krajevima je važio za sredstvo koje štiti od vampira.”

I sta reci, proganjace me ova prica jos, tarator je vec na stolu, a tek sto nisu stigle pecene paprike, ajvar…