Peppersi i na Vidovdan

Vec dva dana kao da sve bruji od Peppers slucaja, iz usmenog predanja, medija ili na netu, tek tesko je naci nekog zadovoljnog, a sav relativni uspeh koncerta izbrisao je odjek uzasa organizacije, cirkusa saobracajne guzve, toliko je zivo opisano svuda oko mene da se osecam kao da sam bila tamo…Ne znam sta kaze Abramovic s sinovima (rekli su mi da su vidjeni na koncertu), no zanimljivo je pratiti diskusiju na vrlo aktuelnom blogu Ivana Bevca, gde se stvar ipak vrti malo sire od “blatnjave njive” u Indjiji, cak se javljaju neki pogledi potpisani kao “anonimno” (do prelaska u komsiju) koji me iznenadju svojom demagogijom:

“Uostalom, cini mi se da sve ove saobracajne nedace komentarise jedan uzak krug ljudi iz centra Beograda ( pa i moja ekipa)…koja je navikla da je sve tu, na pet minuta kolima ili pesice od kuce, besplatne karte, poneki vip…

Neka razmisle malo kako je lepo klincima iz unutrasnjosti koji se jebavaju tako, ili slicno, posle svakog koncerta u nasem gradu, ili tekme…pa cekaju voz na stajgi do 6 ujutru, dok mi kuntamo.

Isao sam mini busom, sa 20 ljudi, od 35god pa navise…svi koji su fanovi pepersa su samo kukali sto je kratko trajalo ZATO STO IM JE BILO LEPO, a ovi ostali su kenjali o parkingu, cekanju itd…

Na kraju, oko 02h u bus nam upada 5 klinaca iz Skoplja. Potpuno mokri, izmuceni…bas simpaticni.

A oni nasmejani.Kao jel mozemo sa vama do Beograda, pa cemo da se snadjemo…putovali smo 16 sati do Indjije, bus, pa stopom, pa bus…pa 39 stepeni, pa nema se para, pa pljusak, pa sav pakao…pa opet NASMEJANI.

“Bilo je sega mega (parafraziram), i dolazimo na Stonse”
e zbog njih je sve ovo super, za njih je i pravljeno
Pozdrav komsija “

Ma , lepo je sto su klinci NASMEJANI, puni entuzijazma, spremni da istrpe, ali potrebno je da znaju da NE MORA tako mucno da bude pre i posle, nikad. Mr. Anonimno kao da preporucuje da budemo srecni sto smo zivi, onako kao ’49. i ’99., ….Mora li i dalje tako u kontinuitetu kao sto su uzasno iste kontinualne vidovdanske poruke, od Milosevica na ovamo, foliraju narod i izazivaju nepotrebne nevolje kao da ih vec nema dovoljno.
Zivot je dragocen, cenimo ga i tako sto cemo ga uciniti boljim bez poredjenja s onima ciji je gori, vec stvarno boljim dajuci mu sve kvalitete koji su moguci.
Posebna je tema da svako ima pravo da za svoje pare dobije adekvatnu vrednost neceg sto je resio da kupi. Kad se izgubi ili ne nadje mera vrednosti, onda djubre moze da stoji nabacano pred galerijom u centru grada svakog dana, zandari ne jure lopove, kladionice su svuda oko nas…a ko o cemu, baba o kosovskom boju.