UGROŽENA VRSTA

Cenim “Ekonomist”, citam ga prilicno redovno, uvek nadjem mnogo toga sto me zanima, dobar casopis.
Ah, da bi sve bilo kao u zivotu i oni mi povremeno izbace paru na usi. Ne precesto, no dugo su me “mucili” banalnoscu svog serijala reklama koje su bile ne samo na njihovim stranicama nego po celom gadu: mlada zena intimno prislonjena na starijeg muskarca (laka kopija Omara Sarifa), nabrojane stavke sto cine cenu jednog prstena s brilijantom…  i poruka bese “Profit je nacin zivota”.

Ciji je profit? Neki muskarci koje sam pitala sta misle o reklami i njenoj poruci su je pohvalili….

U najnovijem broju od 25.juna nije mi privuko paznju “Budzet”, mada je na naslovnoj strani i u uvodniku, vec prica tek s 56. “Ugrozena vrsta”. Tekst dobro napisan, aktuelan, prilicno realan, ALI, po mom misljenju skrenuo u mizogeniju i s ociglednim preterivanjem. Procenite sami, razuverite me. Navodim kljucni deo, u kontekstu ili van njega govori isto.
……
“Opasne žene

Trubljenje je nešto po cemu prepoznaješ kulturu ucesnika u saobracaju. Civilizovani trubnu samo ako je apsolutno neophodno, ako se biciklista zaneo i vozi posred ceste. Stoka trubi da bi se iživljavala. Primitivno trubljenje znaci „dezintegriši se” ili „problemu, reši se”, i premda to nije izvodljivo, oni sa trubljenjem nastavljaju. Panicari, ujedno najcešæe i loši vozaèi, trube da najave svoj dolazak, iako imaju dovoljno mesta da prodju pored bicikliste. Medju ovakvima su najcešce žene.

Žene vozaci su, tako, po hijerarhiji treci po opasnosti za bicikliste. Ovo nije politicki nekorektno, ovo je suva cinjenica. Žene mahom voze strogo sredinom puta, i svaka izbocina u vidu bicikliste im pomracuje svest. Po nesigurnom zvuku motora iza svojih ledja biciklista može odmah da zakljuci da je to žena. Kad se žena isparkirava, ona ne vidi ništa sitnije od slona. Može da pokosi biciklistu, a da to i ne primeti. Žene su jezive i kao suvozaci, jer iz automobila izlaze naglo i neocekivano, valjda posle rituala opraštanja sa vozacem. Ako se biciklista zaleti ka prvom mestu na semaforu, a na putu mu se odjednom isprece otvorena vrata automobila i neka sobom zauzeta tetka, posledice lako mogu da se naslute. Narocito su opasna zaustavljena taksi – vozila.

Medjutim, podmukliji od suvozaca koji naglo otvaraju vrata su vozaci, koji to isto rade. Oni, cesto nepropisno parkirani, odjednom odluce da izadju ne pretpostavljajuæi da bi na njega mogao da naleti biciklista. Kad im se spoje pogledi, štrecnu se obojica…..”

Slazem se da su biciklisti ugrozena vrsta u Beogradu i drugim vecim gradovima, recimo isto koliko i majke s malom decom u kolicima kada zele da idu trotoarom, da predju ulicu….

Autor navedenog teksta je Dragana Nikoletic, po imenu zena, sto ne zaci da joj je mizogenija dopustena .