Archive for the ‘Marketing’ Category
06
“Smrt je najbolji izum života…”
Mračnih tema ovih dana ima na pretek, sve je uglavnom u znaku ratova, bede, kriminala, korupcije, neostvarenih ciljeva i nada, ljudskih tragedija, krvi i suza, zastave bi mogle biti neprekidno na pola koplja.
Današnja tužna vest koja je spustila zastavu na pola koplja ispred “Epla”, vest o smrti Stiva Džobsa (Steve Jobs), jednog od osnivača ove kompanije, ipak se razlikuje od ostalih, jer je u pitanju čovek koji je obeležio i ostavio neizbrisiv trag ne samo u IT svetu, već daleko šire, predstavljajući jedinstvenu filozofiji života.
Stiv Džobs je često citiran, a meni su se učinile vanvremenske i sigurno vredne “po(r)uke” neprevazidjene za još mnoge generacije profesionalaca, kao i svih ljudi koji traže svoj put kroz život.
“Dizajn je zanimljiva reč. Neki ljudi misle da dizajn znači kako nešto izgleda. Ali naravno, ako pogledate dublje, to je zapravo kako nešto radi”. (Wired, februar 1996.)
“Veoma je teško dizajnirati proizvod za određenu grupu. Često ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažeš”. (BusinessWeek, maj 1998.)
“Moraš verovati u nešto – sebe, sudbinu, život, karmu, bilo šta. Ovaj pristup me nikada nije napuštao i promenio mi je život”. (Stenford, jun 2005.)
Pročitala sam danas i ovo:
Vizionara Džobsa biće teško zameniti. On je bio svestrani milioner. Njegovo angažovanje u „Piksarovom“ studiju za animirane filmove je samo jedan u nizu primera. Filmovi poput „Priča o igračkama“ doneli su mu nagrade i još veću popularnost širom sveta. Pa ipak, odrastao je uz roditelje, koji su ga usvojili. Prekinuo je studiranje i posvetio se svom cilju, o čemu je pred studentima na Stenfordu jednom prilikom rekao: „Budite hrabri, sledite svoju intuiciju i svoje srce“. Ali to nije bilo sve, Džobs je još tada podelio sa njima jednu svoju neobičnu misao: „Smrt je najbolji izum života, jer staro uklanja sa puta i pravi mesto za ono što dolazi.“
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15440596,00.html?maca=ser-TB_ser_b92-3198-xml-mrss
U eri globalne ekonomske krize, 2011. Epl je prvi put na berzi zabeležio veću vrednost od glavnog konkurenta Majkrosofta, postavši tako najvrednija IT-kompanije na svetu…
Bil Gejts je jednom izjavio da su osim što su bili konkurenti, takodje bili i prijatelji.
Sve je moguće, kad imaš više od jednog cilja u glavi i ne moraš da pobediš na izborima.
02
Dnevne novine u 21.veku
Čitanje novina je poseban deo važnih životnih navika savremenog čoveka. Mnogima je to ritual. U mom životu je ta potreba i obaveza u stalnoj transformaciji. Možda bih morala da “po potrebi službe” čitam redovno i sveobuhvatno dnevne novine.
Čitam ih ja onako u cik-cak, ponekad sasvim stihijski, uglavnom umereno planski, ono što mi je svaki dan na dohvat ruke, u firmu nam stižu “POLITIKA” i “Privredni PREGLED”. Naravno, teško je porediti ove dve dnevne novine, ali “Privredni PREGLED” mi je korisniji, vrlo često i zanimljiviji svojim konceptom i očišćen od nekih standardnih crnih hronika, stavova i opsirnih prikaza. “Politiku” i dalje volim subotom zbog neprevazidjeno dobrog Kulturnog dodatka i tu je kraj. Sve ostale dnevne novine kupujem kad hoću da nadjem nešto specifično (kao na zadatu temu ili zadatak, poslovni ili privatni), “Danas” ponekad vikendom kupim iz neke nostalgije za vremenom kad je bio novina koju sam najviše čitala.
Onako na brzaka, kao prvu pomoć, prelistam besplatne novine “24 sata” skoro svaki dan zahvaljujući koleginici koja dolazi ranije od mene na posao i na putu na nekom od punkotova njihove distribucije uzme primerak-dva. S početka sam bila skeptična u vrednost ovakve informativne novine, no kako je vreme prolazilo sve sam spremnija da priznam da su mi one dobar ORIJENTIR da (uz druge putokaze) potražim kompletniju i sadržajniju informaciju. I tada retko uzimam štampane novine, odlučujem se bez dileme za elektronsku formu.
Sećam se da su izazvale dosta sumnjičavosti te prve besplatne novine u našem ovdašnjem životu (ne računajući fabričke listiće iz nekog drugog vremena), pa tek nedoumicu (paranoju?) ko stoji iza njih i šta mu je namera. Ipak, kad je nešto besplatno to je najubedljiviji atribut na svetu, neodoljiv početni marketing!
Naravno, Švajcarska kompanija Ringieri koja je u septembru 2006. lansirala u Beogradu “24 sata”, prvi besplatni dnevni list u Srbiji, posle godinu dana znajući šta radi pokrenula je i novosadsko izdanje. Nije svima bilo lako da shvate kako novine mogu biti besplatne kad sve ostale novine imaju svoje uspone i padove uspešnosti i tiraža, ali nikad pojeftinjenja cene po primerku. Toliko puta smo doživeli da nam se uredništva izvinjavaju što su morali da podignu cenu.
U “24 časa” informacije su, bez obzira da li su lokalne ili iz sveta, vezane za područje Srbije, specifične za Beograd ili Novi Sad, neopterećujuće instant- kako je neko lepo definisao, a ja dodajem i takve da ne traže opredeljivanje, uz nešto šoubiznis žutila i dovoljno sporta. Ono što stvarno PRODAJE ovo štampano izdanje je savremen i pregledan dizajn, a marketinški klijenti dobili su one najmodernije vidove oglašavanja kao širom sveta gde su besplatne dnevne novine obična stvar.
Časopis “PC” u svom, po 11. put, predstavljanju izbora 50 najboljih domaćih sajtova u kategoriji “Novine i časopisi ” o sajtu www.24sata.co.yu piše:
“Besplatne dnevne novine sasvim prirodno prati sajt na kome su svi objavljeni tekstovi raspoloživi za besplatno preuzimanje. Sajt izgleda lepo, njime dominiraju narandžasta i braon boja, snalaženje je jednostavno, a broj reportaža sa slikama raste iz meseca u mesec. Novitet je sekcija Galerija sa grupama fotografija iz sveta i (ponekad) iz zemlje. Arhiva se prostire do prvih dana izlaženje lista, dakle do 2006. godine, pretraživanje je vrlo brzo, ali ako poželite neku naprednu opciju, pa, recimo, unesete string u navodnicima, dobićete niz poučnih poruka od MySQL servera. Postoji mogućnost komentarisanja tekstova i vesti, ali ta opcija tek treba da zaživi, a vredi pomenuti i RSS Feed, koji omogućava prijem novih vesti sa sajta pravo u vaše elektronsko sanduče.”
Dodajem da i hrvatsko elektronsko izdanje koristim. Na ovu temu i iz istog izvora je pohvala za sajt blic.co.yu, saglasna sam.
I da se vratim na poentu u ovoj cik-cak priči o mom informisanju i marketingu koji me veoma zanima kao fenomen i više od toga, a to je da postoje novine koje su osmišljene kao besplatne novine, realizovane kao besplatne novine i uvek će ostati besplatne novine. Nisu nastale sličajno, imaju svoju ciljnu grupu (koja je, mislim, kod nas malo deformisana zbog standarda i mentaliteta). U svetu su ovakve besplatne dnevne novine namenjene mladjoj populaciji koja do informacija stiže na razne načine, često preko interneta, i za džabe, zbog čega i nisu redovni kupci novina. Statistike kažu da je čak 70%o čitalaca besplatnih novina u svetu mlađe od 45 godina, a toj fantastičnom broju veoma aktivnih potrošača oglašivači se obraćaju i besplatne novine žive i pokrivaju svoje troškove (bez zadnjih namera tajnih organizacija).
Nije da bih da se mešam u uredjivačku politiku naših dnevnih novina, pa ni “Politike”, slažem se da je Bušova turneja vrh vesti, kao uvertira za NATO samit u susedstvu, ali je sigurno životno važno da naša deca od nas i države uče šta je uredjeno društvo, odgovornost i izvršavanje svojih obaveza na vreme. Tako iz “24 sata”, a ne iz “Politike” saznajem odmah s naslovne strane o Fondu za mlade talente koji ne isplaćuje stipendije već dve godine. Ovaj fond, na čijem je čelu premijer tehničke Vlade Vojislav Koštunica, pored neažurnosti u isplati svojih obaveza, nije raspisao ni konkurs za dodelu stipendija (od 20.000 dinara) za 1.000 studenta koji će ove godine diplomirati, iako je, po Statutu tog fonda, to bio osnovni razlog njegovog postojanja.
(http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=23563)
Da li je i to u duhu one stare “Obećanje-ludom radovanje”, a nema kome ministri i ostali podsekretari, guverneri nisu svašta obećali u Srbiji i njenoj južnoj pokrajini.
U nastavku bi naravoučenije moglo biti po još jednoj narodnoj izreci “U se’ i u svoje kljuse.”
Srbija bez južne pokrajine je već jako stara, a odlaskom svakog mladog čoveka iz nje ona gubi perspektivu da se razvija i podmladi. Jedan naslov iz besplatnih novina bio mi je dosta za danas!
05
ZAŠTO BEDŽ?
BADGE – značka, oznaka, znak
(izvor: englesko-srpskohrvatski rečnik, S.Ristić-Ž.Simić)
A u najvećoj online enciklopediji (www.wikipedia.org) korišćenje i značenje je mnogo detaljnije opisano. Čini mi se da je osnovno i zajedničko svim varijetetima da onaj koji ga nosi jasno odaje neku pojedinost svog identiteta ili opredeljenja, dobrovoljno ili po dužnosti ili nekom silom iznad njega.
Bedževi su odličan reklamni materijal za skupove, od kongresa, naučnih simpozijuma, preko sajmova i svih drugih vrsta. Na njima možete reklamirati usluge i robu, ideju ili politički program.
Bedževi su postali interesantni i za kolekcionare. Sasvim slučajno i u našoj kući stvorila se mala zbirka Oni su pomalo kao fotografije, mogu da me vrate u prošlost, ožive dogadjaje.
25
Akcija-sezonska rasprodaja
Rasprodaje su važan aspekt života svakog potrošača i teško bi neko mogao iskreno da kaže da je imun na njih i da ga ne obraduje kad nešto može da kupi po nižoj ceni nego što je standardno. U Americi se uspeh trgovačkih lanaca meri i kategorijom broja dana u kojima su imali organizovane rasprodaje. Svako se obraduje bar malo čak i u samoposluzi kad pronadje na sniženju neki proizvod koji mu je potreban, ponekad kupimo i ono što nam nije potrebno, jer je cena povoljna. Ne razmišljamo da li stvarno kupujući ono sto nam nije potrebno štedimo kroz njegovu nižu cenu. Opasnost od propagandnih poruka i moć reči AKCIJA, SNIŽENJE, TOTALNA RASPRODAJA, SALE, narocito je u u beogradskim izlozima svuda “taj” Sale, izlozi zovu i pevaju: “Sale, Sale,Sale”….
Moja drugarica se davno našalila s globalnim fenomenom kupovine na sniženju i počela da govori da je kupila na “poniženju”. Ceo svet voli da kupuje na “ponizenju”, čak i bogataši. A u svetu se stvarno moglo i može kupiti dobra roba na sniženju, samo morate biti na pravom mestu u pravo vreme i ne premišljati se.
Svet nam se približio ove sezone rasprodaja, visoke cene neke kvalitetne (da ne kazem brendirane) garde-robe su se poslednjih dana prepolovile, moglo se naći štošta povoljno. Uvek je lepo osvežiti svoju pojavu nekim komadom koji je još uvek in, odgovara modnom trendu za tekuću sezonu i/ili je takvog kvaliteta i izgleda da se uklapa u moj(svačiji) stil nezavisno od trenutnog modnog diktata.
Rasprodaja je mamipara, ponekad ni gužva ne može da izazove revolt i otera kupce, naprotiv.
Mislim da je u Beogradu mogućnost nedeljne kupovine u centru grada dodatno pokazala trgovcima koliki potencijal postoji za zaradu. Često se i ne zna s koliko je stvarno koštalo ono sto kupujete pre grandioznog sniženja. No, da li je to važno ako se predmet vaših želja uklapa u cenu koju hoćete i možete (?) bez žrtve (bankama) da platite. Pomaže i malo istraživanja, bolja obaveštenost.
Čula sam privatno (nezvanično) od nekih trgovaca da stavljau natpis AKCIJA pored robe koja im ne ide ili žele da je stave u prvi plan, a da joj ustvari ne menjaju cenu (što zahteva odredjene finansijske procedure). Jednostavno radi ta magična reč koja u našem jeziku i nije sinonim za rasprodaju ili snizenje-mudro, marketing ili snalažljivost, nema prevare.
Lagano sezona rasprodaja jenjava, rafovi se prazne, ostaju leve i desne cipele koje nisu par, a za koji dan će stići papreno skupa ponuda za proleće bez obzira sto je proleće daleko. Tada nastupaju oni koji moraju da budu prvi u trendu i plaćaju pravo prvenstva. Globalno to je skupo od Njujorka do Beograda.
Volim da gledam izloge kad oni podsećaju na stranice modnih časopisa. Gledam i biram, kombinujem, smišljam strategiju….ponekad se zaletim, nekad čekam. Zabavno je. Ponekad mi se učini posle izvesnog vremena kao da sam neke stvari (iz izloga) već iznosila, izgube privlačnost. Obradujem se-nisam upala u zamku, racionalno (?) onda sebe častim kad -tad. Sezonska igra se nastavlja.
U drugim sferama života i trgovine ova jednostavna sezonska ciklicna šema nije tako jasna i primenljiva. Danas smo u Srbiji dobili novog većinskog vlasnika NIS, ozbiljna stvar ne samo za jednu sezonu, mada je ta kupovina tek delimično zapečaćena, valjda samo na par stranica, ostale će stizati sukcesivno, kako kažu u anexima. Da li je NIS kupljen na rasprodaji teško je reći, jer nije bilo javnog nadmetanja, odmeravanja ponuda. Puno glasina o organizovanoj i usaglašenoj akciji se pretvorilo u 51% vrednih 400 mil. evra. Toliko je za početak težak ili topao ruski “kaput” za Srbiju, a šta ima jos ispod njega niko ne zna (od nas neumešanih).
Zanimljivo je da je drug Putin upravo postao počasni gradjanin Novog Sada, naravno zbog posebnih zasluga. Drug Putin je i akcionar u nekoliko firmi. Da li je u planu i da glasa, svaki glas je važan.
18
Prokislo pre roka
Jutrošnji mali incident u toku uobičajene pripreme kafe s MLEKOM izazvao je ovu priču, mnogo više razmišljanja nego što bi se očekivalo zbog banalnog dogadjaja s novootvorenim pakovanjem tzv. “trajnog” mleka koje je bilo pokvareno, ugrušalo se kao da je po starinski kišeljeno, a tetrapak je bio pod rukom lako trbušast, a to na prvi pogled nije bilo uočljivo.
Srećom u kući smo imali drugo pakovanje, pokazalo se ispravno. Čemu onda priča?
Sigurno se to svakom od nas desilo, pa se postavlja pitanje šta u tom trenutku uraditi: vratiti pokvarenu robu u radnju gde je kupljena, pozvati inspekciju, jednostavno primiti to kao malu štetu i ne gubiti vreme više oko toga. Dosadašnje dugo iskustvo s prodavnicama i prodavcima me je naučilo da je užasan gubitak vremena i ponižavajući svaki pokušaj ostvarivanja PRAVA POTROŠAČA, te da se nešto ponekad može uraditi ukoliko reagujete u roku od 10 min, na kratkoj relaciji komšijska samoposluga-kuća, recimo ako otvorite pakovanje sira koji bazdi i budjav je (nije mu to u opisu kvaliteta i porekla), niste još bacili račun i imate strpljenja da sačekate nekog jako zauzetog šefa! I istrpite svakakva glupa sumnjičenja da ste zamenili sir nekim optpatkom od kuće, sve dok ne dignete ogromnu dževu da cela samoposluga čuje, zapretite svim i svačim. Meni ta vrsta društvenog života i zabave ne prija, mada povremeno moram da pokazem zube kad ponovo i ponovo pokušaju da me prevare s obogaćenim računom, što je za posebnu i veoma dugu priču u bezbroj nastavaka.
Tako smo jutros bez dileme odlučili da prokislo mleko ne reklamiramo, iz praktičnih razloga-kupljeno je pre nedelju dana u “korpi” s još četiri ista i nekoliko jogurta (nadam se da će jedno preostalo pakovanje biti ispravno), račun, naravno, nismo sačuvali, a to što u komšijskoj samoposluzi kupujemo dve ipo decenije i trenutno nemamo mogućnosti da odemo kod konkurencije, koja je daleko za naš način života, postalo je tužna istorija nepoštovanja potrošača i zaživelog fenomena MONOPOLA.
Objavljeno je da “Delta Maxi” zauzima 69,4% beogradskog tržišta s 284 maloprodajna objekta, prema podacima Komisije za zaštitu konkurencije. Ništa nije bolja situacija ni s monopolom u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda. Pored antimonopolskog zakona, prateći zahteve EU da se neke nove civilizacijske tekovine uvedu i kod nas donešen je ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (“Službeni glasnik RS”, broj 79/2005) u kome se kaže na ovu temu:
“1. Sigurnost proizvoda i ambalaže
Član 5.
Proizvodi, proizvodni procesi i usluge moraju biti sigurni po život i zdravlje potrošača i životnu sredinu.
Proizvodi i usluge moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, važećim standardima, običajima, tehničkim i drugim propisima.
Član 6.
Zabranjena je prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na propisan način, u skladu sa zakonom.
Član 7.
Ambalaža mora biti neškodljiva za zdravlje potrošača i životnu sredinu. Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim se obezbeđuje očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvaliteta proizvoda. ”
ITD. Superrrrr!!!!
Na sajtu www.nops.org.yu može se, pored zakona naći i Nacionalni program zaštite potrošača za period od 2007. do 2012. godine od oko 50 strana, cela knjiga, koju nisam imala strpljenja da čitam, ipak privuklo mi je pažnju OVO:
“Даља примена Закона о заштити потрошача, у 2006. години, дакле само после једне године од његовог доношења, дала је ефекте у повећању предузетих мера стављања робе ван промета због неодговарујећег квалитета за 42%, утврђивању имовинске користи због повреда прописа о ценама и неовлашћеног обављања делатности за 87% и повећања броја пријава суду части за 35%, али је смањен број поднетих пријава за за привредне преступе са 464 на 358 пријава (смањење за 23%), за прекршаје је број пријава смањен са 14.373 на 9.329 (мање 31%), број донетих решења о отклањању недостатака је смањен са 20.549 на 17.304 (мање 16%), решења о одузимању робе са 3.524 на 1852 (мање за 48%), решења о привременом затварању објеката са 3.325 на 2.328 (мање за 30%) као и изречених мандатних казни са 43.648 на 18.725 (мање за 57%).”
Statistika je čudo, lako zavede, ono što je meni jedino relevantno je sledeća konstatacija:
“Међутим, и поред ових позитивних резултата инспекцијске контроле и упоредне анализе организације потрошача и предузетих мера стање у области заштите потрошача, евидентно, још није задовољавајуће.
Tako smo zatvorili krug. Oprezno sipajte mleko, mi smo imali sreće, prvo je krenula surutka i videlo se da ima u tami tetrapaka kiselog mleka i mladog sira, proces je moglo biti u ranijoj fazi neprimetan na oko:). Pravde radi rok trajanja na mleku je dobar. To verovatno znači da niko nije kriv.
Volela bih da nas edukuju kako da kao u drugim zemljama masovno reagujemo na monopoliste, neopravdana poskupljenja, prevare i nekvalitetnu robu, kako da se izborimo za naša prava, da nas poštuju kao potrošača i pomalo drhte da li ćemo ponovo doći.
19
Marketinške igre
Znam mnoge kojima je danas internet postao nophodno sredstvo za rad, da ne kazem “putem” interneta zavrsavaju poslove, istrazuju i sire svoj uticaj, no verujem da nailaze, kao i ja, ponekad slucajno i na “skriveno blago”. Pre neki dan sam u jednom od svojih uobicajenih pohoda internet putevima i stazama zasla bocno(?) i otkrila blog jos jednog izuzetno zanimljivog profesionalca marketinga, s velikim zadovoljstvom preporucujem “Robert’s Playground”-Sense&nonsense for distracted minds, cak i ako mislite da vas marketing ne zanima. Sadrzaj me je odmah zainteresovao, zabavio i osvojio svojom sirinom, neverovatno lako citljivim konciznim stilom, poentiranjem u 25 redova, covek ocigledno zna o cemu prica… Nisam stigla da se zabrinem i upitam zasto izgleda da spadam u “distracted minds”, Robert Essenstam je lekovit na svoj nacin, ne znam da li svojim tekstovima razvejava potencijalnu osamucenost, rastrojenost, zbunjenost, poremecenost ovog sveta i nas koji zivimo u njemu, no dosadu svakako necete osetiti. I ne samo to, postoji lista preporuka sta mozete procitati ako vas marketing posebno zanima.
Evo jedne od “pricica”, govori o kraljici ideji i duhu marketinga.
Tema: “5 najcesce maznjavanih (p.p.ukradenih) predmeta”
Robna kuca HEMA pokazaju da ima dobar smisao za humor. Promovisu na posebnom mestu svojih 5 najcesce kradenih artikala. Dodaci ishrani (valjda razni minerali i vitamini), punjive baterije, sjaj za usne, neki CD-i i lampice za bicikle su privremeno ponudjeni s popustom od 25%. Da akciji daju zavrsni “udarac”, priredili su malu proslavu za 10.000-tu maznutu stvar ( a mozda i samom izvodjacu).Nije cudo sto Holandija voli HEMU.
Stvarno je divno uciti od majstora.
18
Slučajni marketing?
Tragom vesti koja je obisla svet, a da ga nije potresla hororom koji obicno vristi s prvih stranica stampe i udarnih informativnih emisija.
Kupac u radnji u nedodjiji zvanoj Alice Springs u Australiji je alarmirao osoblje kad je primetio da je nepoznati covek, koji je upravo usao s ulice, poceo da pise po knjigama, rekla je na nacinalnom radiju Bev Elis.
” Kao vlasnik knjizare, kad ugledate nekog da pise na nekoj od knjiga postanete razdrazljivi”. Elis je dalje objasnila da su odmah potrcali da vide knjige i ugledali potpis na nekoliko, u trenutku su se okrenuli da potraze “izgrednika” uzvikujuci: ” Gde je otisao, gde je otisao?”… Elis je dodala da su poznatog pisca horora, Stephena Kinga, ugledali preko puta kako stoji pored polica s paradajzom u samoposliuzi u tom malom pustinjskom gradu i da je pozurila da mu se predstavi. Izjavila je da bio divan, sarmantan, upoznao ju je s svojim prijateljima, porazgovarali su i onda je ona rekla “E, sad vas ostavljam paradajzu.”
Imala je utisak da nije zeleo da se zna da je tu.
Od potpisanih sest knjiga pet ce biti dato raznim lokalnim drustvenim grupama da skupe novac od prodaje na aukciji nenadano stecenih kolekcionarskih primeraka, a musterija koja je primetila “izgrednika” kupila je sesti.
Oprez, mozda neko slavan i zanimljiv seta i nasim knjizarama ili je potpisao primerak svoje knjige i otisao neprimecen:).
Potpisivanje knjiga je deo marketinga, svuda. Imate neki potpisan primerak? Da li bi vas privukla nagradna igra:NADJITE POTPISAN PRIMERAK, dobicete drugu knjigu po izboru besplatno, ili ….
Znam da se mnogi raduju potpisanim loptama i majicama.