Doživeti stotu

Posebni dogadjaji, kao što su neke domaće svečanosti, jubilarni rodjendani u mojoj porodici, a i kod bližih i daljih rodjaka najčešće su na trpezi imali i prase. Tako se neizbežno pečenje našlo i na ovonedeljnoj salvljeničkoj trpezi da obeleži 80. rodjendan moje majke. Vešto i s velikom pažnjom ga je spremio 87.godišnjak, moj otac, i to ne prvi put. Slika sama govori, bilo je mirišljavo i ukusno.

S stanovišta ovih dana u svim medijima objavljene zastrašujuće statistike o trećem mestu Srbije u Evropi po broju smrtnosti od kardiovaskukarnih oboljenja, nikako ne bih smela da hvalim naš ručak i sladim toplu prasetinu, pominjem zdravicu, i po koju čašu piva, vina, a bilo je i slatkiša.

Prihvatam sve preporuke za sprečavanje srčanih i drugih oboljenja koje, izmedju ostalog, izaziva i masna hrana. Lepe godine mojih roditelja dokazuju da se dugo i prilično kvalitetno može živeti ako se zdravlje kontroliše, bar donekle poštuju saveti lekara i osluškuje svoj organizam. Oni nisu vegetarijanci , tako vole da zgreše i s šunkom i ruskom salatom, mada su pojeli mnogo, mnogo voća i povrća u svom životu, ne preskaču ni ribu. Ne verujem da bi umeli da daju neki odredjen recept–dijetu za dug život, niti je njihovo zdravlje bez mane (svaki dan uzmu punu šaku lekova). On, s više prava po svojim godinama i volje da izvede dugu analizu, mislim da bi preporučio da svako sluša svoje untrašnje poruke i tumači ih tako da mu život ne bude bez zadovoljstava (pa i u hrani), a ona ne bi objašnjavla ništa, verovatno bi samo rekla da nije očekivala da signe do ovde…

Hrana, masna ili ne-samo je hrana, a njihove dobre godine ispunjene su mnogim aktivnostima, fizičkim i mentalnim. Ponekad se zabrinemo da li je nešto preteško ili previše za njih, a ustvari ta volja da se upravlja svojim životom i pozitivna energija da se izdrže mnogi bolni trenuci koje život, posebno starost neminovno nameće, da se raduje lepim danima i učestvuje u njima, da život bude ispunjen, mogli bi da budu deo formule kako doživeti stotu.

Dezen za sva vremena

Dezen za sva vremena-TARTAN-škotski karo, čak i kad nije hit neke sezone, opstaje kao ono u čemu možete uvek biti sasvim dobro, udobno i toplo odeveni.

Ove jesen-zima sezone tartan je veoma u trendu, prošetao se kroz kolekcije mnogih naj svetskih modnih kreatora (kao što su Dolce & Gabbana, Preen, Ralph Lauren, Balmain, Roberto Cavalli), sišao u luksuzne prodavnice na bulevarima metropola, pronašao sebe u skoro svakom odevnom predmetu, ušao u robne kuće na odeljenja za mlade…. I tako je , škotski karo izvršio pravi udar, za veoma hrabre nudi neverovatnu paletu kombinacija stilova i boja kao paket aranžman “all inclusive”, ali i dajući priliku da svako da sebi na volju, od tradicinalnog, etno (uz veoma trendi trikotažu), do super mini super seksi stila s vrtoglavim potpeticama, čak preuzimajući ulogu male crne koktel haljine ….ili samo uz dobro izabrane detalje s kojima nikad nećete pogrešiti.

Šarmantnu istoriju tzv. škotske suknje za muškarce, originalno zvane KILT naći ćete u svakoj enciklopediji. Nekada su tartan šare ovih muških sukanja imale značaj i kao znak prepoznavanja škotskih klanova, pa i danas su tradicinalna odeća u kojoj se mnogi muškarci u Škotskoj venčavaju (provereno iz prve ruke), gardisti stoje na straži, a plemstvo u UK ih nosi u raznim prilikama.

I zato nikad ne bacajte svoju (oruginalnu i svaku drugu) škotska suknju (raznih dužina), jer ona neće nikad ostariti.

Jesenji tonovi

Nezvanična jesen nas obilato zaliva kišom i depresivnim utiscima, izmaglica čini pogled još sivljim, nažalost ništa me ne asocira na ono miholjsko leto u kome smo nekih godina uživali i više nego u pravom. Hladno vreme me je oborilo imunitet, ni oni svima poznati lekovi za brzo savladavanje prehlade ili gripa/neidentifikovanih virusa ne pomažu mi da prestanem da šmrčem i osećam se jadno.

Preskočiću dalju žalopojku što ne mogu da se bar izležavam uz dobru knjigu, takva su vremena, nikom nije lako.

Priča o modi je za mene dobar lek protiv svih pritisaka stvarnosti, i zato krećem dalje kroz  modne jesenje tonove koji su, pored vec pominjane lavande, takodje u trendu, s ponekim kontrastom žarkih boja. Ne mogu ni da preskočim sivu, tako ružnu na fasadama u okruženju, a tako posebnu kad se dobro iznijansira i uklopi u odeći. S kreativno iskombinovanom sivom bojom ste uvek savrseno odeveni, za svaku priliku. A kad još dodate belu bluzu…., no o njoj drugi put.

S lavandom u zimu

Godinama sam bila ubedjena da je lavanda kao i oleander tipična mediteranska biljka, uvek me je taj miris, lako prepoznatljiv u masi drugih, podsećao na more, na minijaturne flašice i raznobojne jastučiće pune ousušenog cveta kupljene na lokalnoj pijaci ili rivi, donete kući s letovanja da nam ormani u toku godine budu mirišljavi i sigurni protiv moljaca.

Kasnije sam otkrila lavandu u baštama po Vojvodini, u Beogradu, u Sloveniji, na Kopaoniku, mada su u ormanima jastučice zamenili razni industrijski proizvodi.

Miris je svuda bio isti-zanosan, boje su malo varirale. Miris mi je lečio glavobolju, relaksirao u fantastičnim penama za kupanje uz koje sam naučla da lavanda može bit i engleska i francuska, da je provansalska na daleko čuvena, čak nadjoh da je ima žute!

Ove sezone me je lavanda prvi put oduševila, obuzela kao modna boja, u širokom rasponu svojih klasičnih ljubičastih nijansi, divno je upakovanu u izmedju tonova sive, plave, purpurne, indigo… zajedno s njima odgovarajući na pitanje šta je u trendu.

I tako gledam kišne dane jeseni i čekam neizvesnu zimu kroz vizuru polja lavande. Narednih dana ću se truditi da (sasavim) ne padnem pod uticaj modnih izazova, da dodam garderobi samo ponešto veselo L-i-La kao lavanda. Razmišljam o torbi, da bude posebna i nosiva s svim ostalim stvarima (što mi je uspelo s letnjim izborom) , a lavanda ide sjajno uz zeleno (boju koju uvek volim bez  obzira na trend), kao i u prirodi.

Od prvog do prvog plus pet

Od prvog avgusta do prvog septembra, plus pet, na vremenskoj liniji mog života na mikro nivou bilo je naporno, no ipak s nekim lepim trenucima, zanimljivim susretima, a ono što se dešavalo na makro nivou, posebno na nivou otadžbine veoma je deprimirajuće.

Neću se osvrtati mnogo, bar ne na užase politike i njene beskrupuloznosti, tragičnih posledica pomračenih umova, ekološke i vremenske katastrofe, a neke odraze toga uz komentare, koji mi zvuče kao da bi mogli biti moji, videla sam u Retrovizoru gospodina Živkova. http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2008&nav_category=622&nav_id=316364

Svakog septembra godisnja izložba radova mladih Ateljea Mali Monmartr donese mi svež utisak da kod dece postoji neiscrpna energija, kreativnost i potencijal za umetnost, što samo pravi pedagozi umeju da cene i usmere. Divim se čudesnim radovima sestogodisnjaka na kojima se kao stvaran talasa veš na konopcu, vrtoglavim perspektivama stepenica njihovimh malo starijih drugara, misaonim kolažima tinejdžera… i nadam se da im neće uništiti inspiraciju i duh budućnost koju će živeti. Meni su oni uvek inspiracija.

Nova epizoda za sve

Egzaltirani glasovi s balkona, raznih bina, izobličeni i pojačani preko razglasa, masa koja ima svoju posebnu fizionomiju, nepredvidljivost, drasticne momente preokreta, pritisak koji raste, izazaiva nevericu na šta je sve spremna….I tako godinama od davne 1991. kad sam prvi put videla vodeni top i kad su i tenkovi prošli Knez Mihailovom….

Beskrajna traka-red protesta-red izbora-red obećanja.

Drago mije sto nedavni protesni skup na Trgu Republike bio direktno prenošen s dodatnim pogledom na okolne ulice gde se odigravao neki drugi film, nešto kao u multiplex bioskopima-dve sale s različitim filmovima i brojem gledalaca. U nekoj trećoj smo bili mi, TV gledaoci. Nažalost, to nije bio moj izbor, već nemogućnost da izbegnem dogadjaj i njegovo kontinulano praćenje iz straha da ćemo nešto propustiti kad je najpotrebnije da budemo u toku, da neko neupućen ne nastrada.

Sve sto sam videla bilo je tužno. Najjači utisak su zavedeni klinci-navijači koje već godinama obrazuju da budu podrška raznim marifetlucima polititičkih grupa, a oni gube moć rasudjivanja već posle dva piva i gorčinu ispraznog života bez perspektive iskaljuju na šta stignu. Čija su to deca? Mnogi su mi izgledali žgoljavo i maloletno, no izbezumljenost je od njih učinila agresivne grizli medvede.

Ne sumnjam da je domaćin protestnog skupa s bine govorio iskreno pozivajući na red i dostojanstvo, molio decu da se urazume. Nisam nikad videla tako uznemirene (poznate) likove u redu iza njega, ljude koji su gledali ili pokušavali da vide šta se približava iz dima. Finale je bilo drugačije od projektovanog, protestna šetnja je ostala za neki drugi put – završnicu su imali huligani, a pobedila je policija.

Dok su se prebrojavali povredjeni, verbalno prepucavali političari (u raznim novim ulogama u vlasti ) o krivici za štetu na beogradskim ulicama, vreme je proletelo i zorom je optuženik odleteo u Hag.

Zatim se pojavio u vrućoj haškoj stolici da označi još jedan početak “već vidjenog”, ili nas čeka iznenadjenje. Kaže da ima “nevidljivog savetnika”.

Nameće mi se naravoučenije: “Ko s djavolom tikve sadi o istu mu se i lupaju”….

ps. Volela bih da dodju dani kad će se samo BELEF i drugi kulturni i sportski dogadjaji dešavati na ulicama.

Čeznem za odmorom, morem, gledanjem u daljinu, mislima bez briga….

Imam sreće, već sutra ću probati da li je more još slano :).

Oni dolaze i odlaze

Da li znate da su na međunarodnim takmičenjima u protekle dve godine učenici iz Srbije osvojili su oko 400 medalja? Najviše uspeha imali su đaci Matematičke gimnazije, i zbog toga je ova škola od države dobila status ustanove od posebnog nacionalnog značaja.

Neke vesti kao ova od 21.jula 2008. teško se probijaju na prve strane novina i u udarne naslove informativnih emisija, čak i kad nije tema dana lice s poternice:

“Veliki uspeh učenika Matematičke gimnazije”

Šest učenika Matematičke gimnazije iz Beograda vratilo se sa 49. međunarodne olimpijade iz matematike, koja je održana u Madridu od 10. do 22. jula, sa jednom zlatnom, tri srebrne medalje i dve pohvale. Na ovom takmičenju učestvovalo je oko 100 zemalja, a svaku zemlju predstavljalo je po šest učesnika.

Učenici koji su predstavljali Srbiju na ovom najprestižnijem takmičenju su: Luka Milićević, koji je osvojio zlatnu medalju, Dušan Milijančević, Teodor fon Burg i Marija Jelić sa osvojenim srebrom, i Aleksandar Vasiljković i Vladimir Nikolić sa pohvalama.
(Izvor: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1321768)

Mnogi od ovih talentovanih i vrednih mladih ljudi svoje znanje koristiće van domovine. Pogledajte oko sebe ili skupštinske i druge namenske TV prenose i shatićete zašto.

Ukoliko vas zainteresuje da pogledate istoriju uspeha, listu nagradjenih olimpijaca ove elitne gimnazije, pomoćiće vam: http://www.mg.edu.rs/cirilica/index.html

Ponosna sam što poznajem čoveka koji se krije iza jedinog imena iz 1972. Medalja na matematičkoj olimpijadi nije jedini njegov uspeh. Ova zemlja nije uspela da ga zadrži, niti vrati (pre penzije).

Leto u Beogradu

Danima nisam pisala, a nisam bila na odmoru. Trpela sam vrelinu usijanog beogradskog asfalta i neizbežne šokove toplo-hladno svaki put kad promenim ambijent, rashladjivanje je bilo neophodno, no ne i uvek prijatno. Bilo je prošlih dana i veselih epizoda, radosti i poklona. Ovaj juli nije poprimio onu uobičajenu šemu usporenja svih aktivnosti, naprotiv, pritisak na poslu, državi, okruženju ne jenjava.

I kad je bar priroda pokazala koliko je malo potrebno da temperatura padne za 20 stepeni, život je okrenuo list da na svoj način užari atmosferu, probudi strasti i rušilačke manire, koji su od Beograda ponovo napravili poprište revolta i sukoba s policijom uglavnom onih koji su premladi da bi shvatali istorijski značaj i delo ljudi s poternica. Žalosno je što su nepotrebno stradali i eksponati izložbe na otvorenom u Knez Mihailovoj ulici , vredni radovi umetnika koji se ne mogu nadoknaditi, kao ni životi izgubljeni u neprekidnim ratovima ne Balkanu. Mir u budućnosti može doneti samo sagledavanje nesreće koju su etnički sukobi doneli svim stranama, prihvatanje odgovornosti i zamena rušilačkih nagona komunikacijom na civilizovan način ceneći ne samo svoje, već i tudje.

Život je dokazao da još uvek može da me iznenadi. Uhapsili su nekako Radovana Karadžića. Neizbežno me zapljuskuje mnoštvo informacija, neke su mi sasvim nepoznate, redjaju se kao u napetom akcionom filmu, dinamično čak i pre rata u BIH.

I tako nalazim tragom davno postavljenog novinarskog pitanja : “Ko je ovaj čovek?”

“Radovan Karadžić
(Nezaboravljeni)

Početak – rođen je 19. juna 1945. u durmitorskom selu Petnica, kod Nikšića. Otac Vuko bio je zanatlija.” Voleo sam sve što je moj otac umeo da napravi, a mogao je da spravi sve što je video. Bio je poznati guslar, svirao na dvojnicama, svirao u tiple i pravio oboje. Bio je visokokfalifikovani obućar i krojač. Kompletnoj vojsci i miliciji renovirao je čizme”, seća se Radovan i dodaje: “Otac jeste bio u četnicima. Svi Karadžići bili su prvo u partizanima, ustanici, gerilci. I borili su se, oslobađali su Šavnik dva puta od Italijana. Onda se desilo to levo skretanje, što je blag naziv za sav užas, već su stvarani četnici kao otpor tom revolucionarnom zlu. Karadžići su poreklom sa Kosova, (doba Nemanjića), potom su živeli u Lijevoj Rijeci, Banjanima, i pod Durmitorom. ……”

Izvor:http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2000/09/27/srpski/P00092614.shtm

…..

“Petnica je selo u kojem živi oko 25 stanovnika uglavnom Karadžića, bliskih i daljih rođaka haškog optuženika koji je uhapšen u Beogradu. Radovana Karadžić je u tom selu rođen i u njemu je proveo detinjstvo.

U prvim reakcijama, najviši crnogorski zvaničnici pozdravili su hapšenje Karadzića. Premijer Milo Đukanović je kazao da će to biti korisno za Srbiju i za celi region. ……”

Izvor:http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3506227,00.html

I dalje sledim jednu od mnogih “Biografija Radovana Karadžića”

“Karadžić je napisao četiri knjige pesama: “Ludo koplje” (1968), “Pamtivek” (1971), “Ima čuda, nema čuda” i “Crna bajka” (1990). Za treću knjigu dobio je nagradu “Staze detinjstva”. I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je predstavljenja njegova knjiga poezije “Od ludog koplja do crne bajke”, u martu 2004. u Beogradu knjiga “Ratna pisma”, u oktobru 2004. na Beogradskom sajmu “Čudesna hronika noći”, čiji je izdavač Miroslav Toholj, nekadašnji ministar za informacije RS, i 17. oktobra 2005. u Požarevcu zbirka pesama “Pod levu sisu veka”. Časopis “Zbilja” dodelio mu je 24. marta 2006. u beogradskom Medija centru nagradu za životno delo, koju je preuzeo njegov brat Luka Karadžić.”

Izvor:http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=42104

Stižem do svežih sočnih priča: “Blic” otkriva tajni život Radovana Karadžića koji se krio u Beogradu baveći se bioenergijom:

” Pratila ga je na svakom predavanju i ponašala se kao njegova supruga. Držali su se za ruke, išli zagrljeni i oslovljavali smo je sa Mila – kaže Tanja Jovanović, član redakcije.
Ona se priseća da su kada su išli na putovanja, obično odlazili po Karadžića i Milu kod picerije „Pinokio“, kod hotela „Jugoslavija“ na Novom Beogradu.
– Ako bi se nekada desilo da nema mesta u kolima za nju, Dabić (Karadžić) bi rekao da ne dolazi u obzir da putuje bez nje – priseća se Tanja.”

Izvor: http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=50303

Pogledala sam i snimak očajne žene koja moli muža da se preda i pomogne porodici. Da li za svakog ima alternativa?

Nemam ništa protiv protesta. Pitomci svih stranaka, udruženja, grupe gradjana i nesvrstani, koristite demokratsko pravo da izrazite nezadovoljstvo, ali ne rušite moj grad!

Gradska sličica

Klikkk, tupo i prazno zazveči kotlić….Sanjivo shvatam da nema vode. Pomislim da nisam videla obaveštenje, a neko je ovih dana bušio i lupao u zgradi, valjda menja bojler, česmu, ventil, taj fatalni ventil što ga nema posebno svaki stan da kad je potrebno ne isključi vodu ostalima, uglavnom bez najave i na neodredjeno vreme.

“ Stize” mi glas iz dnevne sobe da je pukla cev nekoliko zgrada dalje od naše, stići će voda do 14h, a čuje se i zvuk lomnjave asfalta. Razbijam još jednu predrasudu-uvek sam mislila da cevi pucaju samo zimi.

Vadimo zaostale resurse, kanister s zalihom vode još iz onih vremena kad nas ništa nije smelo iznenaditi, vode ima i balonima za cveće, no i njemu je voda potrebna ovog jutra, možda i više nego meni. Blagoslovene vlažne maramice. Blagoslovena flaširana voda i sinoć skuvani čaj.

Odlazim na posao, nigde ne vidim cisternu, dva kafica u našoj zgradi, a i ostali u nizu prema već razrovanoj poziciji pukle cevi, su spremna za goste, neki tu već piju prvu jutarnju kafu. Možda će im kasnije deliti slamke za flaširano piće, za pivopijem ne brinem-oni mogu i iz flaše. Na ćošku uporne crne kese s djubretom, okolo umrljan lepljiv pločnik koji niko ne pere, a kafići su po ceo dan puni. I ovog jutra jedva prolazim dalje kroz lavirint njihovih bašta i dostavnih vozila. Ponekad pomislim na dva požara koja smo doživeli u našoj zgradi, a i tad su vatrogasci teško prišli, ove sezone nema šanse, sem ako kao predhodnica ne prodju tenkovi.

Jutro je svežije nego juče, prija mi vetrić, kao i prijateljsko lice koeginice iz prošlosti s kojom u par minuta razgovora zaboravljam na umivanje s žongliranjem, a na poslu ima vode, kafa iz čiste šolje miriše … zdravo.

Uvod u modu

Malo je žena koje nisu zainteresovane za modu bar u nekom periodu svog života. Moje interesovanje ne jenjava, možda joj manje robujem u ovim svojim zrelim godinama i posmatram je kao nešto više od neodoljivih sezonskih izazova. Volim da sam u toku, da pratim trendove i ponekad mi je žao što su neke stvari iz moje mladosti opet u modi, ali nisu više moj broj i dužina.

Kroz sve ove godine zavolela sam neke modne kuće, čak i kreatore, mada ih nisam nikad obukla, nosim ih dok uživam u lakovanom papiru specijalizovanih časopisa….i po njima gradim svoje varijacije praćenja mode, koje nisu kopije već preoblikovane ideje, usvojene estetske lekcije, stilske vežbe, čak jedna lepa dinamična igra. Ne uspevam uvek da moj modni imidž bude uskladjen i atraktivan, često nisam zadovoljna, razlozi su razni, počev od toga da mi to nije prioritet ….

Ipak, moda je moja velika jubav, doživljavam je kao umetnost, kao dobru knjigu koja me odvodi u jedan poseban svet, ali i relaksirajuću aromatičnu šoljicu kafe za trenutke odmora.
Mmm-O-DA