01
Nova epizoda za sve
Egzaltirani glasovi s balkona, raznih bina, izobličeni i pojačani preko razglasa, masa koja ima svoju posebnu fizionomiju, nepredvidljivost, drasticne momente preokreta, pritisak koji raste, izazaiva nevericu na šta je sve spremna….I tako godinama od davne 1991. kad sam prvi put videla vodeni top i kad su i tenkovi prošli Knez Mihailovom….
Beskrajna traka-red protesta-red izbora-red obećanja.
Drago mije sto nedavni protesni skup na Trgu Republike bio direktno prenošen s dodatnim pogledom na okolne ulice gde se odigravao neki drugi film, nešto kao u multiplex bioskopima-dve sale s različitim filmovima i brojem gledalaca. U nekoj trećoj smo bili mi, TV gledaoci. Nažalost, to nije bio moj izbor, već nemogućnost da izbegnem dogadjaj i njegovo kontinulano praćenje iz straha da ćemo nešto propustiti kad je najpotrebnije da budemo u toku, da neko neupućen ne nastrada.
Sve sto sam videla bilo je tužno. Najjači utisak su zavedeni klinci-navijači koje već godinama obrazuju da budu podrška raznim marifetlucima polititičkih grupa, a oni gube moć rasudjivanja već posle dva piva i gorčinu ispraznog života bez perspektive iskaljuju na šta stignu. Čija su to deca? Mnogi su mi izgledali žgoljavo i maloletno, no izbezumljenost je od njih učinila agresivne grizli medvede.
Ne sumnjam da je domaćin protestnog skupa s bine govorio iskreno pozivajući na red i dostojanstvo, molio decu da se urazume. Nisam nikad videla tako uznemirene (poznate) likove u redu iza njega, ljude koji su gledali ili pokušavali da vide šta se približava iz dima. Finale je bilo drugačije od projektovanog, protestna šetnja je ostala za neki drugi put – završnicu su imali huligani, a pobedila je policija.
Dok su se prebrojavali povredjeni, verbalno prepucavali političari (u raznim novim ulogama u vlasti ) o krivici za štetu na beogradskim ulicama, vreme je proletelo i zorom je optuženik odleteo u Hag.
Zatim se pojavio u vrućoj haškoj stolici da označi još jedan početak “već vidjenog”, ili nas čeka iznenadjenje. Kaže da ima “nevidljivog savetnika”.
Nameće mi se naravoučenije: “Ko s djavolom tikve sadi o istu mu se i lupaju”….
ps. Volela bih da dodju dani kad će se samo BELEF i drugi kulturni i sportski dogadjaji dešavati na ulicama.
Čeznem za odmorom, morem, gledanjem u daljinu, mislima bez briga….
Imam sreće, već sutra ću probati da li je more još slano :).
