Niko kao Nole

Potraži me u Rusiji

Mislim da skoro nezapaženo prolazi jedna vest ili to ustvari nije vest.

“Mirjana Marković i Marko Milošević, za kojima su vlasti Srbije raspisale međunarodnu poternicu, dobili su azil u Rusiji”, piše Blic.

Pod naslovom “Moskva dala azil Miloševićevima” B92 proverava šta naši nadležni misle o tome-kažu “nikad čuli”, no mnogo mi je bilo zanimljivije šta su posetioci sajta i čitaoci komentarisali.

(Neću prepričavati, pogledajte http://www.b92.net/info)

Šta da dodam, pa ovo mi je čist višak u mojoj već popunjenoj slagalici “Velika bratska Rusija”. Pare vrte i Rusiju i Ameriku, a tek Srbiju…

Mrzim folirante svih boja i rasa-žao mi je što se ponavljam.

p.s. Odoh da ćutim i gledam B(oston)L(egal), rekoh već nije B(ela)L(adaja), već poučna i zabavna serija

Zvižduk u 5 do 12

Malo me je prošla jeza na pogled na Kolarčevu ulicu punu ljudi i otegnuto neravnomeran zvižduk….. Aj’mo sve ispočetka ili će ovo biti dovoljno da se razbistri memorija? Meni nije potrebno (bar za ovu priču), a u odjeku zvižduka me je tužno iz nekog unutrašnjeg depoa isprepadala pesma “Putuj Evropo”. Pokušavam da verujem da je ovaj zvižduk onaj dobar znak koji čekam danima. Osveženo pamaćenje pita: da li će pobednik znati da je ceni i šta će biti posle pobede?

Ispitno pitanje:Ko će kome…?

Šetali smo po hladnoći, zviždali, lupali u šerpe … i nadali se da će se razum vratiti ovom bljeskom zvezde zaslepljenom narodu, kad, neverovatno, izgubio je i pamćenje po nekom parcijalnom modelu.

Skakavci nam jedu godine što dolaze. Nervira me što je svima iz sveta već dosta nas, bili za nas ili protiv, a što su mnogi ovde duboko zatrovani inatgenom i što jakim momcima iz naroda ne treba ništa osim praseta ili vola na ražnju i mlakog piva. I iznervirane demokrate odasvud ponavljaju razne besmislice o viznom režimu i istovremeno otvoreno prete bedom i izolacijom.
Ne bih da rangiram ko nas je više potcenjivao svojim nastupima, namerno ili što nije znao bolje da ispriča lekciju, al’ niko nas ne…… kao Voja (ovaj na slobodi)!

Nisam dovoljno odmorna i smirena za gledanje fatalnog TV duela najvećih sinova ove zemlje. Nemaju šta da mi kažu što još mogu da podnesem.

Ne želim da mi život zavisi od ubedljivosti ni jednog od njih i obećanja njihovih stranaka. Umem i bez njih da brinem o sebi i da komuniciram s Evropom, Amerikom, a snašla bih se i s Rusima. Oslobodite me političkog ropstva!

Želim da živim u zemlji profesionalaca, stručnjaka za svoj posao, seljaka ako su seljaci, lekara ako su lekari, vozača autobusa ako im je to profesija, i najzad, nemam ništa protiv profesionalnih vojnika u razumno projektovanom broju.

Dosta je bilo foliranja!Ništa nije poklonjeno osim golog života, nadgradnja je lični i dugoročan posao. Želim da živim u državi u kojoj po suštinskim pitanjima ne odlučuju ni predsednik ni premijer svojim imenom i prezimenom, državi u kojoj se poštuje zakon i poreski obveznici.

Djavo je ponovo odneo šalu! Toma brine o ženama, šta bi tek bilo da je tu i Voja od Haga.

Pobediti umor za 48h

Decembar 2007. me je umorio, predhodni novembarski izlet do Beča bio je uzbudljiv, ali prekratak da bi bio relaksirajući. Dugo nije bilo nikakve prilike za stvarnu pauzu, praznici su prošli u kratkim razmacima, novogodišnji Bečej je bio lep bljesak, nisam spojila tri dana bez obaveza. Dodajući još i tradicionalna slavlja i neodoljive trpeze za koje u našem društvu nikad nije potreban poseban povod, eto muke-preopterećenost u svakom pogledu.

Januar se nastavio istim tempom i svečarski i radno, s malo spavanja, stresnim poslovnim situacijama, a hrana onda postaje relaksacija, kad već ne stižem na rekreaciju, šetnje su monotone, svode se na one kratke (kružne) Knez Mihailovom do Kalemegdana i nazad, često namenske da se usput ode u samoposlugu, uz, ako se u to mogu ubrojati, i šetnje u zatvorenom u pomami rasprodaja.
U petak sam bila na ivici snaga, shvatila sam da je vreme za mali odmor i test da li umem da sebi pružim 48h relaksa, pronadjem neku meru odmora i zabave, oduprem se navikama, ne dozvolim da me drži zarobljenu ono što me svakodnevno brine, nervira, zamajava, ponekad osećam kao grč u želudcu i vratu.

Mogu da objavim da je 48 prošlo i da sam uspela u svom naumu, svojim izborom aktivnosti, ali i uz pomoć najbližih, koji su prihvatili i razumeli moje potrebe. Nije to izgledalo kao paket aranžman u luksuznoj banji kako preporučuju ženski časopisi, nisam imala nikakve tretmane (što možda i ne bi bilo loše), tek uradila sam sledeće:
-naspavala sam se;
-ograničila gledanje TV programa (nisam gledala nijedne vesti, gledala sam samo tenis-bravo naši, uhvatila sam malo nedeljnog izbora u okviru emisije OPERA BOX na HRT1, što ću uraditi i sledećeg vikenda u nastavku najvljenog predstavljanja prošlogodišnjih baletskih postavki u Milanskoj Skali-vrhunski doživljaj, zatim s zadovoljstvom lenstvovala skoro celom dužinooom filma “Tito i ja”, dobar film ostaje dobar film i kad mu prodje vreme);
-po preporuci juče sam pogledala iz kućnog video blaga seriju “Boston Ligal”, i toliko se oduševila da nisam mogla da stanem 6 epizoda;
-ograničila vreme provedeno na internetu;
-povremeno sam prošetala, po kući i napolju, tek da ne dobijem “jet leg”, a neverovatno je da sam uz te male aktivne pauze pozavršavala sve što je bilo neohodno da me ne grize savest ili ponedeljek počne u haosu (uh, sad sam se setila d moram da prostrem veš:));
-kuvala sam svrsishodno, uglavnom smo bili na zdravoj hrani, svežem(?) voću, ako ne računam čvarke i salčiće koji su višom silom stigli na našu trpezu.

Osećam se odlično, ne samo da sam se odmorila, već mi mi je onaj deo svesti, koji je postao zavisnik od dnevnopolitičkih dogadjaja i strahova da će se desiti nešto što će fatalno ugroziti naš život, smiren-tu smo-gde smo.

48h nisam radila ništa što nisam htela. Naravno, to je i splet srećnih okolnosti, ali okolnosti moramo i iskoristiti, dati sebi šansu da ponekad biramo s kim i kako ćemo provoditi vreme.
Pada kiša, prijala mi je mala večernja šetnja- ona klasična kružna tura do Kališa.
Mojih 48h je isteklo, demokratski sam dozvolila da se uključi “Utisak nedelje”, možda ću se pridružiti, jer gostuje i Ivan Vejvoda, očekujući da će biti smislenih i pametnih reči (što postaje retkost u ovoj i većini drugih emisija). Pijačni odjek emisije već kreštavo dopire do mene dok ovo pišem, ne privlači me, jedan pametan na pet drugih nije dovoljno.
Izborila sam se za još jednu epizodu BL kasnije (BL nikako nije skraćenica od BelaLadja).
Odoh da relax paketu dodam i tzv. spa efekat i stavim masku (mladosti) umesto TV zagadjenja. Bio bi bonus da, najzad, pre spavanja, pročitam više od nekoliko strana knjige koju sam počela davne 2007.
Uglavnom sam u životu mrzela nedelju zbog ponedeljka. Možda ne mora da bude tako. Videćemo sutra.

Akcija-sezonska rasprodaja

Rasprodaje su važan aspekt života svakog potrošača i teško bi neko mogao iskreno da kaže da je imun na njih i da ga ne obraduje kad nešto može da kupi po nižoj ceni nego što je standardno. U Americi se uspeh trgovačkih lanaca meri i kategorijom broja dana u kojima su imali organizovane rasprodaje. Svako se obraduje bar malo čak i u samoposluzi kad pronadje na sniženju neki proizvod koji mu je potreban, ponekad kupimo i ono što nam nije potrebno, jer je cena povoljna. Ne razmišljamo da li stvarno kupujući ono sto nam nije potrebno štedimo kroz njegovu nižu cenu. Opasnost od propagandnih poruka i moć reči AKCIJA, SNIŽENJE, TOTALNA RASPRODAJA, SALE, narocito je u u beogradskim izlozima svuda “taj” Sale, izlozi zovu i pevaju: “Sale, Sale,Sale”….

Moja drugarica se davno našalila s globalnim fenomenom kupovine na sniženju i počela da govori da je kupila na “poniženju”. Ceo svet voli da kupuje na “ponizenju”, čak i bogataši. A u svetu se stvarno moglo i može kupiti dobra roba na sniženju, samo morate biti na pravom mestu u pravo vreme i ne premišljati se.

Svet nam se približio ove sezone rasprodaja, visoke cene neke kvalitetne (da ne kazem brendirane) garde-robe su se poslednjih dana prepolovile, moglo se naći štošta povoljno. Uvek je lepo osvežiti svoju pojavu nekim komadom koji je još uvek in, odgovara modnom trendu za tekuću sezonu i/ili je takvog kvaliteta i izgleda da se uklapa u moj(svačiji) stil nezavisno od trenutnog modnog diktata.

Rasprodaja je mamipara, ponekad ni gužva ne može da izazove revolt i otera kupce, naprotiv.
Mislim da je u Beogradu mogućnost nedeljne kupovine u centru grada dodatno pokazala trgovcima koliki potencijal postoji za zaradu. Često se i ne zna s koliko je stvarno koštalo ono sto kupujete pre grandioznog sniženja. No, da li je to važno ako se predmet vaših želja uklapa u cenu koju hoćete i možete (?) bez žrtve (bankama) da platite. Pomaže i malo istraživanja, bolja obaveštenost.
Čula sam privatno (nezvanično) od nekih trgovaca da stavljau natpis AKCIJA pored robe koja im ne ide ili žele da je stave u prvi plan, a da joj ustvari ne menjaju cenu (što zahteva odredjene finansijske procedure). Jednostavno radi ta magična reč koja u našem jeziku i nije sinonim za rasprodaju ili snizenje-mudro, marketing ili snalažljivost, nema prevare.
Lagano sezona rasprodaja jenjava, rafovi se prazne, ostaju leve i desne cipele koje nisu par, a za koji dan će stići papreno skupa ponuda za proleće bez obzira sto je proleće daleko. Tada nastupaju oni koji moraju da budu prvi u trendu i plaćaju pravo prvenstva. Globalno to je skupo od Njujorka do Beograda.

Volim da gledam izloge kad oni podsećaju na stranice modnih časopisa. Gledam i biram, kombinujem, smišljam strategiju….ponekad se zaletim, nekad čekam. Zabavno je. Ponekad mi se učini posle izvesnog vremena kao da sam neke stvari (iz izloga) već iznosila, izgube privlačnost. Obradujem se-nisam upala u zamku, racionalno (?) onda sebe častim kad -tad. Sezonska igra se nastavlja.

U drugim sferama života i trgovine ova jednostavna sezonska ciklicna šema nije tako jasna i primenljiva. Danas smo u Srbiji dobili novog većinskog vlasnika NIS, ozbiljna stvar ne samo za jednu sezonu, mada je ta kupovina tek delimično zapečaćena, valjda samo na par stranica, ostale će stizati sukcesivno, kako kažu u anexima. Da li je NIS kupljen na rasprodaji teško je reći, jer nije bilo javnog nadmetanja, odmeravanja ponuda. Puno glasina o organizovanoj i usaglašenoj akciji se pretvorilo u 51% vrednih 400 mil. evra. Toliko je za početak težak ili topao ruski “kaput” za Srbiju, a šta ima jos ispod njega niko ne zna (od nas neumešanih).
Zanimljivo je da je drug Putin upravo postao počasni gradjanin Novog Sada, naravno zbog posebnih zasluga. Drug Putin je i akcionar u nekoliko firmi. Da li je u planu i da glasa, svaki glas je važan.

Prokislo pre roka

Jutrošnji mali incident u toku uobičajene pripreme kafe s MLEKOM izazvao je ovu priču, mnogo više razmišljanja nego što bi se očekivalo zbog banalnog dogadjaja s novootvorenim pakovanjem tzv. “trajnog” mleka koje je bilo pokvareno, ugrušalo se kao da je po starinski kišeljeno, a tetrapak je bio pod rukom lako trbušast, a to na prvi pogled nije bilo uočljivo.
Srećom u kući smo imali drugo pakovanje, pokazalo se ispravno. Čemu onda priča?
Sigurno se to svakom od nas desilo, pa se postavlja pitanje šta u tom trenutku uraditi: vratiti pokvarenu robu u radnju gde je kupljena, pozvati inspekciju, jednostavno primiti to kao malu štetu i ne gubiti vreme više oko toga. Dosadašnje dugo iskustvo s prodavnicama i prodavcima me je naučilo da je užasan gubitak vremena i ponižavajući svaki pokušaj ostvarivanja PRAVA POTROŠAČA, te da se nešto ponekad može uraditi ukoliko reagujete u roku od 10 min, na kratkoj relaciji komšijska samoposluga-kuća, recimo ako otvorite pakovanje sira koji bazdi i budjav je (nije mu to u opisu kvaliteta i porekla), niste još bacili račun i imate strpljenja da sačekate nekog jako zauzetog šefa! I istrpite svakakva glupa sumnjičenja da ste zamenili sir nekim optpatkom od kuće, sve dok ne dignete ogromnu dževu da cela samoposluga čuje, zapretite svim i svačim. Meni ta vrsta društvenog života i zabave ne prija, mada povremeno moram da pokazem zube kad ponovo i ponovo pokušaju da me prevare s obogaćenim računom, što je za posebnu i veoma dugu priču u bezbroj nastavaka.
Tako smo jutros bez dileme odlučili da prokislo mleko ne reklamiramo, iz praktičnih razloga-kupljeno je pre nedelju dana u “korpi” s još četiri ista i nekoliko jogurta (nadam se da će jedno preostalo pakovanje biti ispravno), račun, naravno, nismo sačuvali, a to što u komšijskoj samoposluzi kupujemo dve ipo decenije i trenutno nemamo mogućnosti da odemo kod konkurencije, koja je daleko za naš način života, postalo je tužna istorija nepoštovanja potrošača i zaživelog fenomena MONOPOLA.
Objavljeno je da “Delta Maxi” zauzima 69,4% beogradskog tržišta s 284 maloprodajna objekta, prema podacima Komisije za zaštitu konkurencije. Ništa nije bolja situacija ni s monopolom u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda. Pored antimonopolskog zakona, prateći zahteve EU da se neke nove civilizacijske tekovine uvedu i kod nas donešen je ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (“Službeni glasnik RS”, broj 79/2005) u kome se kaže na ovu temu:

“1. Sigurnost proizvoda i ambalaže

Član 5.

Proizvodi, proizvodni procesi i usluge moraju biti sigurni po život i zdravlje potrošača i životnu sredinu.

Proizvodi i usluge moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, važećim standardima, običajima, tehničkim i drugim propisima.

Član 6.

Zabranjena je prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na propisan način, u skladu sa zakonom.

Član 7.

Ambalaža mora biti neškodljiva za zdravlje potrošača i životnu sredinu. Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim se obezbeđuje očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvaliteta proizvoda. ”

ITD. Superrrrr!!!!
Na sajtu www.nops.org.yu može se, pored zakona naći i Nacionalni program zaštite potrošača za period od 2007. do 2012. godine od oko 50 strana, cela knjiga, koju nisam imala strpljenja da čitam, ipak privuklo mi je pažnju OVO:

“Даља примена Закона о заштити потрошача, у 2006. години, дакле само после једне године од његовог доношења, дала је ефекте у повећању предузетих мера стављања робе ван промета због неодговарујећег квалитета за 42%, утврђивању имовинске користи због повреда прописа о ценама и неовлашћеног обављања делатности за 87% и повећања броја пријава суду части за 35%, али је смањен број поднетих пријава за за привредне преступе са 464 на 358 пријава (смањење за 23%), за прекршаје је број пријава смањен са 14.373 на 9.329 (мање 31%), број донетих решења о отклањању недостатака је смањен са 20.549 на 17.304 (мање 16%), решења о одузимању робе са 3.524 на 1852 (мање за 48%), решења о привременом затварању објеката са 3.325 на 2.328 (мање за 30%) као и изречених мандатних казни са 43.648 на 18.725 (мање за 57%).”

Statistika je čudo, lako zavede, ono što je meni jedino relevantno je sledeća konstatacija:
“Међутим, и поред ових позитивних резултата инспекцијске контроле и упоредне анализе организације потрошача и предузетих мера стање у области заштите потрошача, евидентно, још није задовољавајуће.

Tako smo zatvorili krug. Oprezno sipajte mleko, mi smo imali sreće, prvo je krenula surutka i videlo se da ima u tami tetrapaka kiselog mleka i mladog sira, proces je moglo biti u ranijoj fazi neprimetan na oko:). Pravde radi rok trajanja na mleku je dobar. To verovatno znači da niko nije kriv.

Volela bih da nas edukuju kako da kao u drugim zemljama masovno reagujemo na monopoliste, neopravdana poskupljenja, prevare i nekvalitetnu robu, kako da se izborimo za naša prava, da nas poštuju kao potrošača i pomalo drhte da li ćemo ponovo doći.

Zapevaj, zasviraj i za pojas zadeni!

Udahnimo. Nastaje (predizborna ) ćutnja ili šutnja…….. pssssst!

Najzad ćemo moći da čujemo sebe, u sebi, naravno. Pssssst.

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,….

Izbor je samo naš, niko ne može da pogreši ako izadje na glasanje.

Snažno u slici da ostajemo bez reči

Divim se talentu da se crtežom iskažu sve dimenzije stvarnosti, a isto toliko, ako ne i više, da se često i bez reči pošalje poruka koja je nedvosmislena, oštra i hrabra, opominjuća, aktuelna, duhovita. Volim jasnoću i angažovanst umetnosti karikature. Jedan od izvora koje rado preporučujem, a koji nudi bogatstvo onog što karikaturisti imaju da kažu na svetske teme je www.cagle.com

Ovih dana ponovo mi je privukao pažnju majstor nad majstorima, Koraks, nažalost, vremena u kojima živimo mu ne daju da ostane bez inspiracije.

Nadam se da novinar DANASA (www.danas.co.yu) Zoran Panović neće imati ništa protiv što citiram njegov tekst iz (davne) 2004. , smatrajući da sama ne bih mogla da dam bolji komentar i podsetim na intelektualni kontinuitet koji dobijamo s Koraksom:
“U epidemiji brendiranja svega i svačega, Koraksove karikature odskaču iz nove vizuelne mitologije. Prvo, kao “brend” otpora Miloševićevom režimu, svakojakom zlu i gluposti koji su išli podruku s tim režimom, a potom i kao “brend” u skeniranju i raskrinkavanju recidiva, ali i novih izdanaka svekolikih političkih i ostalih svinjarija. Uglavnom domicilnih, tranzicionih, ali neretko i inostranih.
Baš danas, na dan lista Danas, kultnom karikaturisti Predragu Koraksiću – Koraksu, biće uručena prestižna nagrada “Stanislav Marinković” koju dnevni list Danas dodeljuje za hrabrost i izuzetne domete u novinarstvu između dva juna. “Staša” ipak nije nagrada za životno delo, već za period od juna do juna, a ako je Koraks i u proteklih godinu dana bio prilično inspirisan, to je za karikaturu velika stvar, ali za stanje jedne države i društva prilično obeshrabrujuća vizuelna dijagnoza. Uostalom, pogledajte hronološki Koraksove karikature i monografije i dobićete letopis jedne žilave stradije sa svojim mentalitetskim bezdanima. Bizarno arogantnim, narcisoidno stupidnim i jajarski potuljenim. Koraksovim tušem i četkicom sva ta bespuća naše zbilje dobijaju maltene freskoliku konotaciju, s tom razlikom što Koraksove “freske” još nisu proplakale, a vreme im je.”

Šta reći još? Zadivljujuće je da veliki umetnik na ponovljene teme i slike iz života ostaje originalan.

Slika govori najviše, kopiram iz svoje arhive nekoliko neizbrisivih utisaka kroz vreme, jedan posebno volim i držim kao magnet na vratima frižidera….

Dimna zavesa

 

Dimne zavese raznih boja nadvile su se nad Srbijom, a bogami ima dima i u Crnoj Gori. Teško ih je izbeći, kulja sa svih strana, od Alpa, Rajne, Švarcvalda, evropskih izvora demokratije, gudura i prestonica, sve preko ruske stepe do nekog zamišljenog južnog potoka ovde. Taman udahnemo, obrišemo zamućene oči kad se naši stratezi pomame, pa udri opet po vlažnom granju, pali i održavaj vatru da dimna zavesa ne usahne, narod nek’ misli da smo oterali neprijatelja njegovim oružjem, da je pobeda naša i davno izgubljene teritorije na kojima su nam svetinje. A te svetinje i kad je bilo lakše im se pokloniti, slobodno-na izvolite, jedan deo gradjana Srbije video je samo na TV, a većinu taj program nije interesovao, uvek su mnogo žurili na Halkidiki ili drugde. Nisu krivi, ni danas, RTS, koji je imao riznicu snimljenog materijala o manastirima i našem blagu ne ume(?) da ga prezentuje, ali to već možda nema veze s ovom dimnom zavesom. Važno da ide politički marketing i program koji diže gledanost javnog servisa “Kuća gori, baba se češlja” (ba-ba-ba).

Dimnih zavesa ima od raznog domaćeg materijala, neke mirišu na pravničke ujdurme, neke su toliko puta već vidjene, neke su dobile malo lakog treperavog sentimenta direktno od srca, a neke i dalje muški zaklanjaju ražanj na kome se okreće jagnje i zaliva pivom, a tu i tamo ima i malo gradske magle, kadkad baš (pre)guste kao što može biti na zemunskoj i novobeogradskim obalama. Sve to, uz sezonski smog i predizbornu gužvu po sportskim i inim halama i zadružnim domovima štipa za oči i prilično smrdi.

Nadam se da tapkanje kroz dim neće doneti žrtve koje su mogle biti izbegnute prihvatanjem realnosti i blagovremenim dogovorom. Pamtim 1999. I svu kolateralnu štetu.

Pitam se na koga tera dim Mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije svojom novogodišnjom porukom “Onaj koji bi potpisao lažnu nezavisnost Kosova i Metohije navodi na sebe prokletstvo Svetog Petra Cetinjskog i uzima obraz Crnoj Gori. To bi bio najsramniji čin u istoriji Crne Gore i time odricanje od zavjeta Svetog Petra, Petra Petrovića Njegoša, Nikole Prvog Petrovića, koji je oslobodio carske Dečane, čijom se krunom i krunisao na Cetinju… Ko bi se odrekao Kosova i Metohije taj bi se odrekao obraza i dostojanstva Crne Gore” itd.

Da li cilj opravdava sredstvo? Svi brane ljudske živote?