Dimna zavesa

 

Dimne zavese raznih boja nadvile su se nad Srbijom, a bogami ima dima i u Crnoj Gori. Teško ih je izbeći, kulja sa svih strana, od Alpa, Rajne, Švarcvalda, evropskih izvora demokratije, gudura i prestonica, sve preko ruske stepe do nekog zamišljenog južnog potoka ovde. Taman udahnemo, obrišemo zamućene oči kad se naši stratezi pomame, pa udri opet po vlažnom granju, pali i održavaj vatru da dimna zavesa ne usahne, narod nek’ misli da smo oterali neprijatelja njegovim oružjem, da je pobeda naša i davno izgubljene teritorije na kojima su nam svetinje. A te svetinje i kad je bilo lakše im se pokloniti, slobodno-na izvolite, jedan deo gradjana Srbije video je samo na TV, a većinu taj program nije interesovao, uvek su mnogo žurili na Halkidiki ili drugde. Nisu krivi, ni danas, RTS, koji je imao riznicu snimljenog materijala o manastirima i našem blagu ne ume(?) da ga prezentuje, ali to već možda nema veze s ovom dimnom zavesom. Važno da ide politički marketing i program koji diže gledanost javnog servisa “Kuća gori, baba se češlja” (ba-ba-ba).

Dimnih zavesa ima od raznog domaćeg materijala, neke mirišu na pravničke ujdurme, neke su toliko puta već vidjene, neke su dobile malo lakog treperavog sentimenta direktno od srca, a neke i dalje muški zaklanjaju ražanj na kome se okreće jagnje i zaliva pivom, a tu i tamo ima i malo gradske magle, kadkad baš (pre)guste kao što može biti na zemunskoj i novobeogradskim obalama. Sve to, uz sezonski smog i predizbornu gužvu po sportskim i inim halama i zadružnim domovima štipa za oči i prilično smrdi.

Nadam se da tapkanje kroz dim neće doneti žrtve koje su mogle biti izbegnute prihvatanjem realnosti i blagovremenim dogovorom. Pamtim 1999. I svu kolateralnu štetu.

Pitam se na koga tera dim Mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije svojom novogodišnjom porukom “Onaj koji bi potpisao lažnu nezavisnost Kosova i Metohije navodi na sebe prokletstvo Svetog Petra Cetinjskog i uzima obraz Crnoj Gori. To bi bio najsramniji čin u istoriji Crne Gore i time odricanje od zavjeta Svetog Petra, Petra Petrovića Njegoša, Nikole Prvog Petrovića, koji je oslobodio carske Dečane, čijom se krunom i krunisao na Cetinju… Ko bi se odrekao Kosova i Metohije taj bi se odrekao obraza i dostojanstva Crne Gore” itd.

Da li cilj opravdava sredstvo? Svi brane ljudske živote?