Kalendar-opet N.G.

Značaj druge Nove Godine u istoj godini kod Srba prilično je škakljiva tema.
Bilo je u toj Novoj Godini neke simbolike za vreme komunizma- slavili su je hrabri tradicionalisti, posle su je slavili svi koji su želeli-opušteno, a sad je često igračka kojom zamajavaju narod, nrč. kad je zovu Srpska, a ona je ustvari Julijanska.

Podsećajuci se malo na zanimljivu istoriju nalazimo da je godine 46. B.C. u poseti Juliusu Cezaru u Rimu boravila egipatska kraljica Kleopatra, a u njenoj pratnji, izmedju ostalih bio je i čuveni astronom Sosigen. Cezar je od Kleopatre zatražio da egipatski naučnici izrade kalendar koji će se vaziti i za njegovo carstvo, pa je Sosigen izradio kalendar po uzoru na egipatski, prema kome godina traje 365.25 dana i deli se na 12 meseci. U Cezarovu čast taj kalendar nazvan je Julijanski. Po ovom kalendaru, po prvi put, nova godina počinje 1. januara, umesto do tada 25 marta.

Preciznija astronomska merenja utvrdila su da vreme obilaska Zemlje oko Sunca traje 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Po toj računici, sunčana godina je kraća od julijanske za 11 minuta i 14 sekundi, tako da ona prva, u toku 128 godina, “pobegne” drugoj za čitav dan, da bi, u XVI veku, ta razlika dostigla čitavih 10 dana (danas već 13 dana). Čovek koji je rimskom papi Gregoru XIII predložio reformu Julijanskog kalendara zvao se Alojzije Julius, a reformisani kalendar, nazvan po papi Gregorijanski, stupio je na snagu 1582 godine.

I dalje, problem zaostajanja julijanske za gregorijanskom godinom je rešen s uvodjenjem prestupnih godina, onih koje se završavaju sa dve nule i godina čije su prve dve cifre deljive sa 4 bez ostatka.

U Engleskoj, Velsu, Irskoj i zemljama Komonvelta prihvaćen je još 1752. godine, a posle I svetskog rata, zvanično ga je prihvatio i deo pravoslavnog sveta: Jugoslavija 1919, Grčka 1923, a zatim i Bugarska i Rumunija.
Kada je u Grčkoj 1924. godine, izjednačen crkveni i državni kalendar, medju pravoslavcima je došlo do podele i izdvajanja takozvanih “starokalendaraca” koji su osnovali zajednicu “pravih pravoslavnih hrišćana”. Za sada, Julijanskim kalendarom se služe jos samo srpska, ruska i jerusalimska crkva.

Nikako ne smemo zaboraviti Milankovićev kalendar. Projekat Astronomskog kalendara po našem profesoru dr Milutinu Milankoviću (1879-1958) usvojen je 1923. u Carigradu na Svepravoslavnom kongresu, a do danas se smatra najpreciznijim merenjem sunčane godine. Naime, Milankovićeva merenja daju rezultat od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi, sto je za 2 sekunde duže od prethodnih merenja i najpribližnije je trajanju “tropske godine”. Tačnost ovih podataka apsolutno je potvrdjena i najnovijim astronomskim merenjima (recimo da putovanje Zemlje oko Sunca traje tacno 365,242 dana), a prema Milankovićevom astronomskom kalendaru, prestupne su sve godine deljive sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje ce biti prestupne samo onda ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800 itd.).
Prvo naredno razmimoilaženje Milankovićevog kalendara sa Gregorijanskim nastupiće 2800. godine, jer je ona po Gregorijanskom kalendaru prestupna, a po Milankoviću nije. Milankovićev račun kaže da bi, po novom računanju vremena, jednodnevno kašnjenje kalendarske za sunčnom godinom nastupilo tek za 43.200 godina, te je ovo do sada najprecizniji kalendar na svetu.
(izvor www.astronomija.co.yu/kalendar/)

P.S.
Bio bi veliki doprinos popravljanja sveopšteg problematičnog mišljenja o Srbima u svetu kad bi naša pravoslavna crkva pokazala da može biti ispred drugih-reformatorska i, pa ako već ne želi da prihvati Gregorijanski kalendar, usvoji Milankovićev i tako postigne da se svetom pronosi slava srpskih umova.

Ljubav, vera i nada

U svetu uzdrmanih vrednosti i licemerja pokušavamo da sačuvamo bolju stranu tradicije i veru koju smo izgradili u sebi. Ljubavi i mira nikad nije dovoljno.Moramo da mislimo o tome ne samo na Božić.

SREĆNA NOVA

Teret popularnosti

Popularnost je težak teret, retko ko s njom proživi bez problema, sigurno donosi poseban osećaj veličine i privid nedodirljivosti, ali često odnosi mir, ravnotežu, nažalost i život. Neka slavna lica nauče da žive taj svoj poseban život, neka ne, ruiniraju ga, izmene se, razbole…, a ponekad spas nadju tako što se odreknu života pod reflektorima. Nažalost, troje mladih ljudi, bivših ukućana u ludnici Velikog brata, nisu imali priliku ni da se izbore s popularnošću koja je bila previše jaka droga za njihovu mladost, niti da je se odreknu. Spojilo ih je prokletstvo Velikog brata u neobičnom prijateljstvu i luda vožnja poslala u smrt.

Istina je da sezonska žurba u vreme godišnjih odmora i posebno raspoloženje u toku praznika konstantno odnose živote po putevima, ipak ovi mladi ljudi su žrtva i posebnog tretmana Velikog brata i atmosfere koju je ovaj vašar stvorio oko njih i od njih.

Teško je oteti se utisku da je popularni serijal pored folk turbo parade dobio obeležje i crne hronike: nož majci u srce, sad nova tragedija.

Da li će prekid emitovanja biti samo privremen, tek za jednu sezonu, dok sećanje na ovu subotu pred samo “finale” i nevericu na užasnu vest ne obavije veo crne romantike i obnovljene radoznalosti da se viri u tudje živote i dušu?

Saučešće zauvek unesrećenim porodicama.

I svima opomena da se vozi sporije i opreznije, da se borimo za vrednosti do kojih je put mukotrpniji, ali s njima ima šansa da se duže, realnije, ispunjenije živi. Ne učite decu ruskom ruletu, naizgled lakom bogaćenju, prodavanju duše djavolu.

Doživeti stotu

Nažalost, dani mira, praštanja, ljubavi i blagostanja su i ove godine samo pusta želja, polaze i prolaze (bez efekta) milioni čestitki i poruka širom planete za Božić i Novu Godinu, a nasilje ne jenjava, lideri zla s maskama raznih likova i svitom poslušnika pokušavaju da upravljaju svetom deklarišući se kao pametni i dobri, iz senke svojih kabineta trguju i izazivaju krvoprolića i pospešuju večnu mržnju. Svaki dan odnosi mnoge živote anonimnih malih ljudi, kao i onih lidera koji su stali nekome većem na put ili senku.
Nikad nije nijedna ličnost samo crna ili bela, tako sigurno nije bila ni harizmatična Benazir Buto, brutalno ubijena juče zajedno s još najmanje dvadeset ljudi, prva žena na čelu neke post-kolonijalne muslimanske države i simbol opozicione borbe protiv vojne diktature (uz neizbežnu stranu priče o korupciji i ličnom bogaćenju).
Odlučih da još samo danas dam prostor politici u ovoj godini, ma koliko je teško izbeći poplavu šibicarenja s informacijama koja prati predizbornu kampanju, skupštinska dogadjanja, rezolucije o večnom Kosovu….
Ne mogu da se otgnem jednoj suludoj (?) ideji pod pritiskom ovog uznapredovalog predizbornog cirkusa.
I ja hoću pametnog predsednika, baš me briga da li je baš mlad, da li je lep, visok, o želji da bude pošten ne bi trebalo ni da govorim, al’ imam prdrasude da je svaki političar bar malo pokvaren i nepošten. Da li jednostavno posao političara (jer to je definitivno posao) ne može biti van nekih “partija šaha” koje zahtevaju bar povremeno “pogrešno otvaranje” da bi se obmanuo protivnik. Narod zbog koga postoji država i njene institucije su samo nizovi piona s kojima se muva i lako se žrtvuju.

I da se ne udaljim previše od one ideje koju sam pomenula, evo je ukratko. Pokazalo se moguće i čak veoma uspešno u praksi u SPORTU , mada ne baš kod nas, da se sklapaju ugovori s trenerima i selektorima iz drugih zemalja i s internacionalno potvrdjenom karijerom i liderskim iskustvom, daju im se velike pare i mandat da naprave čudo od nekog tima, srede probleme i da ga ovenčaju slavom. Hoće li uskoro biti moguće tako unajmljivati političare koji su se dobro i uspešno naradili u svojim zemljama, a, eto, nemaju više pravo na neki (predsednički) mandat. Mogli bi JAVNO rešavati krize u drugim zemljama, učestvovati regularno na izborima kao kandidati neke stranke čiji su lideri istrošeni, ili kao predstavnici grupe gradjana koji nemaju u svojim redovima boljeg.
Sve to na dobrovoljnoj bazi (i za svoticu), legalnim putem, pri tome ne mislim na one medjunarodno već uredjene pojave stavljanja države pod “prinudnu upravu”.
Zašto da se samo nadamo pomoći , možda bi bilo efikasnije dovesti nekog oprobanog izdanka svoga roda za predsednika.
Proceduralno, javno s spiskom, kao i za domaće pametne glave, na ulicu, nek se narod potpisuje, recimo za Putina, pa ako je spisak dovoljno dugačak i kvaalitetan-neka on stane na crtu Borisu, Milutinu, Čedomiru ….verovatno bi mu Toma prepustio kandidaturu i svoje radikale priključio “Novoj Rusiji”. I gde bi nam bio kraj. Brine me samo što bi morao da se menja ustav, a to traje…..
Ovako sve je neizvesno. Čujem da se sprema i 8.- ma sednica.

Svetske probleme i našu mutnu perspektivu moram da potisnem. Ubija mi volju za biločim. Nisam još kupila poklone, nisam smislila šta ću da obučem za najludju noć….neka samo ne bude baš najludja. Oružje u korice!

UZDANICA

 

Vest da je časopis “Time” (“Tajm”) objavio da je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, po njihovom izboru ličnost godine 2007. lebdi u medijima, prošla je i kroz sve naše informativne emisije.

Efekte moći lidera Rusije, “jednakog medju jednakim svetskim liderima”, naše političke stranke i njihovi lideri već koriste u svojim raznovrsnim aktivnostima, a država Srbija da gradi svoju kosovsku odbrambenu kulu od karata, još jednu kulisu za nizove pozorišnih predstava koje gledamo iz dana u dan. Verujem da će naša najčešće pominjana uzdanica i u novom teškom času naše istorije učiniti, kao i uvek, ono što najbolje odgovara njenim interesima. Važno je samo da ne potpiruje nepotrebnu hrabrost i prkos kod odredjenih kategorija nerazumnih.

Život i priključenija Vladimira Vladimiroviča Putina mogli bi biti savršen predložak za scenario za uzbudljiv film, zanimjive špijunske radnje i s potencijalom za bar dva nastavka, žešća od svakog Džejms Bonda. Možda bi problem bio naći adekvatnog glumca koji bi mogao da ponese teret uloge, imao osećaj za harizmu, kao i spoljašnost već obeleženu ledenim pogledom bledo sivih očiju, očiju koje kao da zure bez treptaja i emocija.

Влади́мир Влади́мирович Пу́тин rodjen je 7.oktobra 1952. u tadašnjem Lenjingradu. Njegova majka, Marija Ivanovna Putina, bila je fabrička radnica, a otac Vladimir Spiridonovič Putin, služio je u ruskoj mornarici, u podmorničkoj floti ranih 30-tih, ali i kao deo grupe NKVD za sabotažu u II svetskom ratu, da bi kasnije radio u fabrici automobila.

Putin je imao i dva starija brata rodjena u periodu ranih 30-tih, jedan je umro kao beba, a drugi tokom opsade Lenjingrada.

Deda po ocu, Spiridon Putin, bio lični kuvar Vladimira Lenjina i Josifa Staljina, no ova bliskost i nesumnjiva odanost partiji i ideji, nije se očigledno odrazila na bolji život porodice u njegovom detinjstvu i mladosti.

Putin je izjavio da je u mladosti bio siromašni student i huligan. Nagadjam samo šta bi to tačno bilo u njegovom slučaju. Predpostavljam da je na vršnjačko nasilje umeo da odgovori nasiljem, te je tako “ sitan za svoje godine ogrubeo kroz druženje” . Naučio je i borilačke veštine, danas ima crni pojas u džudou (i u jednom specifičnom ruskom miksu rvanja i džudoa zvanom sambo) postigavši tako kompletnu kontrolu. Nesumnjivo je svestrano obrazovan.

1983. godine oženio se šest godina mladjom Ljudmilom Škrebnevom, u tom momentu još uvek studentkinjom španskog jezika na Filološkom fakultetu Lenjingradskog državnog univerziteta i bivšom stjuardesom (da li je to bio znak emocija ili deo zadatka?).

Dobili su dve ćerke, Mariju (1985.) i Jekaterinu (1986. rodjenu u Drezdenu, tokom Putinovog službovanja u Istočnoj Nemačkoj), verovatno su zato ćerke pohadjale Nemčku skolu u Moskvi po povratku u domovinu sve do njegovog naimenovanja za premijera.

U periodu izmedju 1975., kad je na završnoj godini studija regrutovan od strane KGB, i 1989., kad je pao Berlinski zid , potencijalno se nalazi nabolji deo priče za savršen špijunski film. Putin je sredinom osamdesetih bio u Nemačkoj na tajnom zadatku, skupljao je informacije o NATO i nemačkim političarima, mada ne baš sedeći u samoj žiži u Berlinu. Padom Berlinskog zida završava se i ova špijunska etapa Putinove karijere, uskoro napušta KGB (a da li je tako nešto realno moguće pokazaće vreme).

Jedan od značajnih momenata u Putinovoj karijeri je bila organizacija posete predsednika Klintona 1996. (sad već) Petrogradu. Politika, ta klackalica bez pouzdane ravnoteže nije zaobišla ni Putina, te u rodnom gradu nakon promene gradonačelnika ostaje bez posla.

Odlazi u Moskvu i koristeći (neke) svoje kontakte i počinje da radi u Kremlju(!). Postaje zamenik direktora Jeljcinove službe opštih poslova, a već u roku od dve godine verovatno nije mogao da odbije funkciju direktora FSB, državne obaveštajne agencije koja je (uspešno) nasledila ukinuti KGB.

Bliža prošlosti je mnogo poznatija: 1999. godine naimenovan je za premijera, pozicija koja nije mnogo obećavala, jer je bio peti Jeljcinov premijer za sedamnaest meseci. Zemlja je bila uzdrmana.

Kao pravi čovek u pravo vreme na pravom mestu Putin je postao vršilac predsednika države umesto Jeljcina 31.decembra 1999. , a predsednik posle izbora u maju 2000.

Sve što se kuvalo i kusalo u to vreme u ruskom boršču ostaće iza pečata “strogo poverljivo” i usta koja ne govore. Putin je preuzimajući dužnost, izmedju ostalog, izjavio da će svim svojim snagama raditi u cilju ostvarenja interesa svoje zemlje. Dovoljno.

Odlazeći Jeljcin je 1999. verovatno mnogo više mislio kako da se spase mogućnosti da zajedno s familijom završi na robiji zbog raznih poslovnih marifetluka, nego da se previše petlja s NATO (ozbiljnog slavljenika od 50 leta).

Putin je uspešno izdržao ponovni izbor 2004., u maju 2008. ističe mu drugi mandat. Velika partija šaha koju igra zasada izgleda da teče glatko, potresi, kojih ima, nisu dovoljni da sruše kuću (“Car je rodjen”).

Putin vešto vodi i svoje finansije, nema ga medju 100 najbogatijih ljudi u okviru svoje partije i kandidata za članove Dume. Nema ga na Forbsovoj listi. Ipak, ima deo masnog kolača u firmama Gazprom, Surgutneftegaz, Gunvor, u neki ekonomisti procenjujui da bi od akcija mogao imati oko 40 milijardi dolara i tako se rangirati veoma visoko medju svetskim bogatašima.

Mi se ponovo okrećemo Rusiji, neki naši političari trguju po starom principu: nude se pod starateljstvo i daju sve za ništa, daju tudje kao da je njihovo. Ali je utešno što pomajka nije nerazumna, verujem da ne želi da se budi po….na.

Putin ima ogroman projekat u toku, i svoje probleme kod kuće i preko plota. Ne verujem da bi mu vojna baza na Balkanu učinila život lakšim, hladni rat je u toku-ruski piloti ponovo lete i dele osmehe američkim marincima. Da li postoji neki standard za razdaljinu izmedju vojnih baza? Novi berlinski zid?

Putin radi za budućnost svog opstanka i carstva, neguje podmladak. “Naši”, mladi fanovi Putina organizuju netipične skupove za uvrežene pojmove o Rusiji repujući kraj zidova Kremlja, a njegovi pioniri ne nose crvene marame, mada desetogodišnjaci iz dečjeg stroja “Miški” (medvedića) uzvikuju da vole Rusiju, vole medvediće i vole Putina, i da će tako zajedno pobediti.

Deda Spiridon Putin nije bio samo dobar kuvar. Volela bih da saznam šta rade praunuke Mara i Kaća?

Nasilje u komšijskoj galaksiji

Snažan mlaz iz ogromne crne rupe sagoreva u susednoj galaksiji, podaci su koje je objavila NASA observatorija. Ova pojava “galaktičkog nasilja”, koja do sada nikad nije vidjena i snimljena, mogla bi imati veliki uticaj na planete koje se nalaze na putu mlaza i izazvati eksplozivno formiranje zvezda u toku svog destruktivnog budjenja. Sistem je poznat kao 3C 321 i sastoji se od dve galaksije u orbiti postavljene jedna oko druge. Podaci NASA Chandra X-zračne observatorije pokazuju da obe imaju supermasivne crne rupe. Veća glaksija ima mlaz koji je proizvod blizine crne rupe, a manja galaksija se očigledno zakrivila na put ovog mlaza.

Ova ” umiruća zvezdana galaksija” otkrivena je kombinovanim posmatranjem svemirskih i zemaljskih teleskopa …..

Niste primetili ovu vest? Nije šala, niti odlomak iz romana.
Naravno, na stručne komentare naučnika o prirodi pojave, postavljeno je hipotetičko pitanje šta bi bilo da se Zemlja našla na putu mlaza ( ali NIJE!)-dejstvo čestica visokog energetskog naboja i radijacija mlaza bi za nekoliko meseci uništili zaštitni sloj ozona naše planete i komprimovalo zastitnu magnetnu sferu, a onda bi Sunce i sam mlaz mogli da bombarduju planetu.
Šta bi bilo s životom na Zemlji? Uništio bi se, sterilizovao:), kažu.
Kažu i da je ovo relativno nova pojava u svemiru-po proceni naučnika ne starija od milion godina i predvidjaju da ce se dogadjati u sledećih 10 do 100 miliona godina.
Da li ćemo uspeti sami mnogo ranije da uništimo planetu bez nasilnih slučajnih(?) pojava iz svemira?
Carpe diem. Ali živimo svaki dan, ne kao da je poslednji nego kao da je prvi, misleći na budućnost (bez garancuije). Sve(t) se menja, verovatno i crne rupe.

ps. Istorija beleži da je koncep objekta iz koga svetlost ne može biti oslobodjena, aka CRNA RUPA, prvi put predstavljena od strane S. Laplasa 1795. godine.
Teorija nas uči da su zvezde tako male na nebu, ipak tako ogromne, a sastoje se od gasova, intenzivnog gravitacionog polja, u jezgru se odigrava proces fuzije nalik na gigantsku atomsku bombu, koji ima tendenciju da izazove eksploziju zvezde. Ravnoteža izmedju gravitacionih i eksplozivnih sila definiše veličinu zvezde.
Kad zvezda umre, fuzija prestaje, a u isto vreme gravitacija zvezde povlači materijal u unutrašnjost i komprimuje jezgro, koje se pregreva i efekat je tzv. “supernova ” eksplozija koja izbacuje materijal i radijaciju u svemir. Ono što ostane je izetnno masivno i kompresovano, a gravitacija jezgra tako snažna da ni svetlost ne može da se emituje.
Taj objekat postaje crna rupa i iščezava iz vidokruga, zbog jake gravitacije jezgra, jezgro tone kroz strukturu svemirskog vremena, stvarajući rupu u svemirskom vremenu ……..
Jasno?
Naš svet- pala muva na slona- nije dobro poredjenje! Ne znam bolje.
Volela bih da za jednu Novu Godinu dobijem teleskop, onaj amaterski, naravno.
Svakako preporučujem da povremeno pogledate http://hubblesite.org/gallery/album/

REZIME

Vreme je za Rezime, naravno ne mislim na ona dva beočuga “lanca” kafea u mom komšiluku, njihovom kumu je verovatno lepo zvučalo da ih tako nazove, drugu logiku ne vidim-svako ime je dobro za ugostiteljski objekat.

Vraćam se rezimeu u izvornom značenju. Naš jezik, kao i svi drugi istrpeo je i trpi razne uticaje, upotreba oblikuje i formira značenje reči. U svetu dosta uobičajeno izjednačavanje pojma “Resume” s “Curriculum vitae”(CV) nije ono što najčesće kod nas otkriva Rezime.

Francusko poreklo i značenje mu je približnije u smislu sumiranja. Latinska etimologija reči RESUME mi se dopada (re+sumere) i značenje koje je u engleskom poneo glagol u smislu “nastaviti prekinuto” i “iznova početi”. Malo me je iznenadilo da ono što sam smatrala kao neku vrstu preseka u odredjenom trenutku života mogu postaviti i veselije kao “novi početak”.

Kraj svake godine uz svu frku koju nam nametne uvek postavi i pitanje: kakva je bila godina, šta nam je pružila, sta sam uradila, a sta nisam…..dobro? I za koji dan, počeće da se objavljuju liste NAJ svega. Uvek sam volela da čitam te liste,
poredila sam ih s mojim doživljajem godine i merila koliko sam uspela toga (preporučenog) da vidim, pročitam, doživim, koliko sam ispunjen život vodila godinu dana. “Ukrstena statistika” je sigurno slična iskrivljenom ogledalu, ali zar ceo naš zivot nije pomalo iskrivljeno ogledalo naših realnosti u sudaru i preplitanju bljesaka tudjih realnosti i realnosti, ako je ima?

Zato samo kratko sumiram da mi je 2007. bila je bogata utiscima i doživljajima, a nadam se da me preostale dve nedelje neće demantovati da je bila vredna da se proživi. Preskočiću prebrojavanje čega je  sve u njoj bilo, a čega nije.

Počinjemo iznova život pun nade 1. januara 2008.

PIŠI MI

Veoma mi je žao što sam prošli vikend propustila da čujem i bodrim našu predstavnicu na dečjem Eurosongu u Roterdamu, ali njen uspeh nije, srećom, zavisio od mene. Evo zvaničnih podataka, izvor sajt www.eurosong.co.yu

Pobedila je Belorusija s 137, druga je Jermenija s 136, a treća Srbija i Nevena Božović s 120 bodova. ČESTITAM !!!

Piši mi nije samo slatka melodična pesmica, tekst odiše nežnošću i lepotom koja odudara od vremena i okruženja kojim su i ova devojčica, i većina dece, izložena i često opterećena.

Malo je more,
još manje daljina
od mene do zvezda
jer čuvam te ja.

Ma šta je to more
i zvezde daljina
kad srce sam
dala na dar.

Piši mi
jednu poruku dnevno
da znam kako si.
Piši mi
po nebu bojama zlatnim
da bar znam.

Sreća na put se sprema
od tebe poruke nema,
ljubav lepša od duge
biće kolevka tuge
ako odeš mi ti
ja tiho plakaću
ljubavi….

I tako Nevena Božović, trinaestogodišnjakinja koja je u subotu veče, 8. decembra, autorskom pesmom “Piši mi” blistala u “Aho areni” u Roterdamu, prezadovoljna svojim plasmanom kaže: “Ovo je za mene veliki uspeh. Zaista sam prezadovoljna svojim nastupom i nagradom. Kada sam odlazila u Roterdam, rekla sam svojim drugaricama da će veliki uspeh biti ako udjem u prvih pet…”

I na engleskom zvuči bitlsovski:)

The sea is so small
And distance even smaller
Between me and the stars
Because you’re in my arms

Never mind the sea
And the stars far above
When I gave you my heart
As a gift of love

Write to me
Just a few words a day
If you feel okey
Write to me
Across the golden sky
I will know that you’re mine

Happiness is going away
Not a word from you today
The beautiful rainbow high above
Will be the cradle of sorrowful love
If you leave
My tears will fall

Subota popodne

ŠTA JE SLEDEĆE ?