Gde ja stadoh, ti produži

Bilo je štošta izmedju. Svi akteri su se deklarisali da su najpametniji igrači u svetskoj utakmici i da rade za dobro srpskog naroda.

Budjenje je traumatično. Pokušavaju da nas ubede da je ništavno ono što smo videli-proceduru proglašenja nezavisnosti Kosova, valjda zato što nismo mogli da razumemo u (iznenadnom slučajnom?) direktnom prenosu na studiju B, sasvim bez prevoda. Slike su dovoljno govorile.

TV pogled Beograd-Priština, ostalo po šemi za subotu

Sutra još hladnije

Profesor Samardzić (aka “duplo golo”) i ja, a i jedan (dobar) deo gradjana Srbije koje poznajem, kao da ne živimo na istoj planeti, ne živimo istu stvarnost, čak mi se čini da on osim što dobrovoljno (ili stimulisan ministrskom apanažom) drži glavu u pesku u nekoj svemirskoj pustari milionima svetlosnih godina udaljenoj od nas, povremeno bez kontrole i luta od planete do planete ( koristeći neke tajne sile), a kako narod ume da kaže „padne s Marsa“, pravo u naše živote posredstvom TV da nam opet kaže neku emotivnu mudrost, obelodani neko čudo. Poslednja je da je pod okriljem noći EU, u ponoc ili ti danas u 00:00h, bez primedbi svih 27 članica, sramno potrdila slanje misuje na Kosovo, a na to je oko podneva „profesor“ Tači (besramno?) potvrdio da će sutra proglasiti (jednostrano) nezavisnost Kosova.

I sve ostalo o priznavanju je već dugo medju nama, samo nam neki namerno na opijenost iluzijama i dolivaju lažnu nadu o vladanja situacijom i pokušavaju da obmanjuju glasače.

Sigurno da može i mora da se radi za spas i dobrobit preostalih Srba i drugih manjina na Kosovu. Potrebno je naći ozbijne profesionalce, van partijskih d(k)rugova, a skloniti sve iluzioniste, šibicare, dušebrižnike bez pameti, koji misle da su njihove dobre namere i velike emocije (?) veće nego nas koji ne verujemo u ono što slušamo već dugo od njih. I misle da smo mi manje tužni nad ljudskim sudbinama i što naša baština tamo propada već decenijama.

Srećom, čini mi se da su Srbi na Kosovu naučili nešto iz predhodnih iskustava i da će pokušati bolje da vode i žive svoje živote u nezavisnom Kosovu nego u Kosovu u Srbiji.

Takodje mi se čini da su i kosovski Albanci izučili ili prihvatili neke preporuke sveta kako se jedino može pokazati da nisu (zauvek) teroristička tvorevina, već država s institucijama koje moraju garantovati prava svim gradjanima i biti „zemlja jednakih mogućnosti“, mada je teško poverovati u (marketinška) obećanje da će biti baš „majka svih njenih gradjana“. No, nekad maćeha namerno brine više i bolje o usvojenicima.

Leden dan, napolju i u srcu. Prognoze kažu da će sutra biti još hladnije. Nadam se bez novih zemljotresa.

Malo slatkog kiča uz slatko vino i poljupce

Nisam sklona da slavim ni Sv. Trifuna, ni Sv. Valentina. Iz perspektive mračnih vremena u kojima živimo izgleda baš kičerajski praznik obeležen takmičenjima u dužini ljubljenja kao za Ginisov rekord. Na drugi pogled, svaki dan i trenutak primirja u ljudskim odnosima je dragocen, a posebno svaki izraz ljubavi nije za odbacivanje, druženje uz dobro vino, recimo neke posebne arome kao što je jermensko od slatkog nara ili mirišljavu amareto kafu s šlagom, poneku ružu i dug posvećen poljubac, makar bio i imitacija onih čuvenih mornarskih ili mladalački spontanih na ulici kad akteri zaborave vreme i mesto.
Odahnimo i udahnimo ljubav bar za ovaj dan.

Sutra je već Sretenje.

IZBOR – doživljaj nekad i sad

Možda sam jedna od retkih koja se seća davnašnjeg izdanja pod imenom IZBOR, u formatu sveske (A5) kao što behu i ljubići i Vajat Erp. Po meni beše to zanimljiva periodika, kompilacija tekstova iz strane štampe, tematski odabranih od politike do raznih testova (inteligencije). I tada u toj velikoj zemlji Jugoslaviji bilo je štampe svakakve, no ova knjižica mi je donosila osećaj dodatnog putovanja po svetu. Tu sam prvi put proverila svoj IQ i, naivno odahnula.
Neuspeli pokušaj poslednjih dana da se prepustim situaciji na koju više, mislim posle izbora, ne mogu da utičem (ali znam gde sam okačila pištaljku), nije mi sasvim uspeo, drma me informativna groznica (nije samo grip u pokušaju), opet gledam redovno TV, čitam i dnevne i nedeljne novine, srfujem, diskutujem ….Počela sam da se svadjam s ličnostima na TV , iz svoje fotelje, tek poneki film me vrati dobrim emocijama, kao sinoć “Emilija Pulen”, pa sam i u njemu, u ovom verovatno trećem gledanju, odjednom otkrila još neke poruke i nisam se opustila dovoljno da ne reagujem na pete najnovije vesti u nizu.
Ne vredi da se foliram da racionalno mogu da prevazidjem ljutnju i da mi je svejedno što se osećam ponovo kao taoc “tajanstvenih sila”i “naših neprijatelja”, ove 2008. kao mutanta 1999.
Evo mog IZBORA prepisanog iz medija povodom svega što nam se dogadja:

TEMA DANA-Blic-Nedeljni utiusak-Trst je naš
Autor: Dragoljub Žarković | 11.02.2008 – 07:38

Jedna je stvar ne priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, a sasvim druga nepriznavanje realnosti. Još je Ratko Marković, pravni žrec Miloševićevih pobeda i poraza, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, rekao, parafraziram, da je ta amputacija bila nužna da bi se sačuvala Srbija.
Sad Vojislav Koštunica i njegovi pokušavaju amputirano da prišiju, ali su im hirurške metode slabašne. Nalik su vradžbinama i bajalicama. I premijer je pao u epski zanos pa s puno patosa govori o nepravdi i sili, i kao u kakvoj narodnoj pesmi teši se idejom da će kad-tad pravda i istina da pobede ako već neće u njegovom mandatu.
Ministar Slobodan Samardžić pojačava metafore – „gorka pilula u kocki šećera“, „duplo golo“, „jedno veliko ništa“, a Zoran Lončar, ministar prosvete, podučava učitelje kosovskoj lekciji na njihovom tradicionalnom esnafskom skupu koji se, otkad je sveta i veka, svodio na pitanje kolika je učitelju plata.

…..Vrlo je jasno da generacije srpskih političara u čitavom nizu izbornih ciklusa neće priznati Kosovo kao državnu tvorevinu, ali će morati da uvaže realnost da je to amputirana teritorija koja će u istom nizu godina i izbornih ciklusa biti pod stranim
protektoratom, i to protektoratom Evropske unije. Ako ćemo tvrditi da je Kosovo naše, onda će, na mala vrata, Evropa da stigne u Srbiju, ako već Srbija neće u Evropu.

BLIC -KOMENTAR DANA -Zveckanje vanrednim stanjem
Autor: Srđan Radulović | 12.02.2008

Kakvog li apsurdnog napretka. Zveckanje oružjem zamenjeno je zveckanjem vanrednim stanjem. Radikali za sada jedini javno nagoveštavaju uvođenje vanrednog stanja u slučaju da vlasti na Kosovu proglase nezavisnost. U DSS tvrde, ako je verovati portparolu Andreji Mladenoviću, da su „o tome čuli iz medija i da je reč o spekulacijama“.
Izvesno je da uvođenje vanrednog stanja može da omogući dogovor SRS i DSS o formiranju političkog bloka u Skupštini Srbije uz opravdanje da je, kao što tvrde i jedni i drugi, očuvanje Kosova prioritet nad prioritetima. To opravdanje dovelo bi novu većinu u Skupštini Srbije u poziciju da dobije ogromna ovlašćenja; može da produži rok važenja vanrednog stanja za još 90 dana, Skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može da bude raspuštena, a čak može da „propisuje mere kojima se odstupa od Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava“.
Vanredno stanje je i negativan signal stranim investitorima, država se dovodi u poziciju samoizolacije, otvara se mogućnost za kontrolu ili cenzuru medija… Pri tom vanredno stanje ne utiče ni na odluku vlasti na Kosovu, ni članica međunarodne zajednice da ne priznaju nezavisnost Kosova.
Na šteti su isključivo građani Srbije. Zato svaku ideju o vanrednom stanju valja u startu osuditi i odbaciti, bez obzira da li je neko o tome saznao iz medija ili samo „razmišlja“ o takvoj varijanti.
Građanima je potrebno redovno stanje, makar do njega došli i vanrednim izborima.

Iz VESTI
Drugi sagovornik „Blica“ potvrđuje i da sporazum o asocijaciji i pridruživanju EU neće biti ponuđen Srbiji, niti potpisan pre proglašenja nezavisnosti Kosova. Serž Bremerc, glavni haški tužilac, nije potvrdio svoj dolazak u Beograd 17. ili 18. februara i najverovatnije će tu posetu odgoditi.
“Čeka se reakcija Beograda nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i stabilizacija političkih prilika u Srbiji. Besmislena bi bila ponuda EU Srbiji da potpiše sporazum ukoliko se unapred sumnja da će ona najverovatnije biti odbijena”, tvrdi sagovornik
„Blica“.
Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je da Srbija traži da u četvrtak bude sazvano specijalno zasedanje Saveta bezbednosti, na kome bi se razgovaralo o Kosovu, javio je večeras Rojters.
“Mi ćemo podržati taj zahtev”, rekao je Čurkin novinarima u Njujorku, a prenela je britanska agencija.
(izvor:www.blic.co.yu)

I dalje :VESTI
“Status kvo više nije održiv”
13. februar 2008. | Izvor: B92
Ljubljana — Status kvo na Kosovu više nije održiv, izjavili predstavnici trojke EU pred sastanak sa Rusijom koji je počeo na Brdu kod Kranja.
Prilikom dolaska na današnji sastanak, Solana, Valdnerova i Žuje dali su izjave, u kojima su se složili da je status kvo na Kosovu neodrživ, da su godinama vođeni pregovori, koji nisu doveli do rešenja i da je vreme da se nađe rešenje, koje će pomoći stabilizaciji regije.
Evropska komesarka, Benita Ferero-Valdner je izjavila da ona ne očekuje da će se Srbija zbog Kosova odreći dalje saradnje sa EU.
…..
Iako Moskva i Brisel imaju, po pitanju Kosova, različite stavove, evropska komesarka je ubeđena da će dijalog EU i Rusije ipak biti nastavljen.
…..
Od izvora do izvora zasipaju me izjave kao :

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče da sve državne institucije sada imaju najvažniji cilj da uoči proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova ispolje puno državno i nacionalno jedinstvo u odbrani pokrajine.
” Doneli smo odluku da Vlada Srbije već u četvrtak unapred poništi sve protivpravne akte o jednostranom proglašenju ove lažne države na tlu Srbije. Nećemo dopustiti ni čas da postoji takva tvorevina, već ona mora biti pravno poništena istog trena kada pod vođstvom osuđenih terorista bude nelegalno proglašena”, kazao je Koštunica.

Nešto kasnije:
Predsednik Skupštine Srbije izjavio je da će sutra ili prekosutra biti održana svečana sednica na kojoj će predsednik Srbije položiti zakletvu, a da će sednica o Kosovu biti održana u ponedeljak ili utorak. B92 nezvanično saznaje da će sednica skupštine i inauguracija biti održane u petak u 13 časova. DSS-NS, SRS i SPS povukle zahtev za vanrednom sedincom o političkom sporazumu sa EU.

Uh-zamršeno!? Moj jednostavan izbor je EVROPA, nikad nisam imala dilemu, nikad se nisam plašila Evrope, živela sam uvek (svoj) evropski život, drugačije ne umem i želim da je i u mojoj zemlji moguće o čemu čitam o Italiji, Grčkoj, Nemačkoj, Hrvatskoj.

12.02.08. – Italijanska policija uhapsila je još 59 osoba povezanih sa mafijom, a na Siciliji su mafijaši jutros ubili dve osobe. Italijanska policija je uhapsila 40 članova mafijaškog klana La Tore koji je iznuđivao novac od trgovaca i krijumčario drogu, a među uhapšenima su i pripadnici policije. Širom Italije zbog šverca drogom uhapšeno je još 19 osoba povezanih sa mafijom, 15 Albanaca i četiri Italijana.Istraga protiv ove bande krijumčara trajala je dve godine, prenose agnecije.

12.02.08. Nestle, jedan od najvećih proizvodjača hrane, Kraft Foods i Mars, ukupno sedam proizvodjača čokolade, su u Nemačkoj pod istragom državnih organa zbog provere opravdanosti povećanja cena i verovatnoće da su ovi proizvodjači dogovorili cenu za nastup na tržištu.

13.02.08.-Akcija, u kojoj su građani pozvani na uzdržavanje od kupovine od 8. do 15. februara kako bi podstakli trgovce na snižavanje cena, ocenjena je kao uspešna od strane Udruženja potrošača Hrvatske.

13.02.08.-Grčka je danas blokirana, avio saobraćaj obustavljen, škole i sudovi zatvoreni, a bolnice primaju samo hitne slučajeve zbog jednodnevnog generalnog štrajka nakon najave reforme penzionog sistema. Autobusi, vozovi i atinski metro saobraćaju na svakih nekoliko sati. Zubari, advokati, građevinski radnici takođe su obustavili rad.U štrajku su i novinari zbog čega su televizijske i radio stanice otkazale sve preglede vesti i najavljene programske šeme.

Sutra je novi dan, Dan zaljubljenih, da li ćemo se zasladiti čokoladom, čuti nežnu poruku i dobiti poljubac, tek da napravimo bar jednodnevnu pauzu od svakodnevice.

Zaglavljeni u pobedi

Još nije održan sastanak lidera ( Izvor: B92, Beta, Tanjug)

Sastanak predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice i predsednika parlamenta Olivera Dulića oko blokade institucija, iako za danas najavljen, još nije održan. Jutros su otkazane i konsulatcije šefova poslaničkih grupa sa predsednikom parlamenta jer, kako je saopšteno iz Dulićevog kabineta, prvo treba da se održi sastanak na najvišem nivou.

……

Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije Nada Kolundžija ocenila je danas da bi, s obzirom na situaciju u Srbiji, bilo “normalnije da Vlada bude u stalnom zasedanju, a ne da se ne sastaje uopšte”.

……

ŠTA DALJE?

Danas sam u jednom trenutku dobila link s sajtom na kome možete napraviti svoju malu predsedničku kampanju, čista ludost-igra za odrasle (frustrirane?) i još jedan od pokazatelja koliko mogućnosti pruža današnja tehnologija i internet (http://www.jaznamnajbolje.com/kampanja)

Više nije aktuelno ili grešim?

“Nema problema”

Sezona gripa me nije sasvim mimoišla, sredinom prošle nedelje sam osećala jezu, pa čak imala i onu malu 37 zarez 1 temperaturu jedno veče, što me nije ubedilo da moram da legnem i smirim se i da se bez mene može na poslu. Željno sam čekala vikend da bi shvatila da sam i tad, u subotu, dostupna za one koji me stalno ubedjuju da ništa ne bi trebalo da brinem s uobičajenom frazom “nema problema”. Ovu frazu stranci prvo nauče kad dodju, a nažalost, mislim da brzo shvate da je Srbija zemlja s puno problema. Dobro, svuda život donosi probleme, ali ih i (raz)rešava! Naše zmijsko gnezdo opet postaje sve zamršenije.
Neću kukati, nikom nije lako, čekam poplavu komentara na poraz naših tenisera u Moskvi, a već sam videla naslov koji počinje s “Šok…” zbog Noletovog predatog meča u poziciji kad ga je dobijao. To samo govori da je on mudar, čak i njegovim mladim godinama, da ume da proceni trenutak u kome se našao, da od njega mnogi mogu da uče, naročito naši političari. Bravo Nole!

I tako u potrazi za mrvicama relaksacije gledala sam na TV neki stari, baš bajat film, jedan od onih koji sigurno nije konkurisao za Oskara ili bio na FESTu, kome sam propustila da vidim naslov. Ipak, ostajem s njim do kraja zbog dobre priče o muško-ženskim odnosima, životu u braku koji nas menja, sve začinjeno tradicinalno dobrim engleskim humorom i fantastičnim razglednicama nekog grčkog ostrva. Super bi bilo za nedeljno gluvarenje da me nije uhvatila jeza odmah pošto je romantični zalazak sunca poslednje scene zamenila špica i stigle (me)vesti u 16h. Vratila sam se u ovaj, svoj, život svakidašnji koji mi ne da da živim, da se vikendom odmaram, radujem nastupajućoj nedelji.Tako bih otišla na neko pusto grčko ostrvo, sad, u sred zime! Nikako ne želim da mi sve zavisi od 17.februara, koji je možda17.mart, april, maj….

Ko mi je kriv? Da li sam ja donosila loše odluke, da li sam bila na pogrešnim raskrsnicama u pogrešno vreme? Da li je moguće da će mi opet sutra neko reći “Ma, nemoj-te da brinete, sve će biti u redu!” i gledati me bezobrazno.
A napolju je već sumrak, pravi je zimski dan.Kod kuće je toplo, meni je čas hladno-čas toplo, i muka mi je, i …. Pitam se da li ću skupiti snagu da bar prošetam zato što sam to poželela, eh, zima-zima-e pa šta je-zima-zima-pa neka je-nije lav-ne boji se ko je zdrav….

Svakako ne želim da zaboravim jedan radostan dogadjaj od prošle nedelje : dobili smo novu bebu u familiji, bucmastu devojčicu, nije sve crno!

Pametan potrošač

Ima malo toga što me ovih dana nije nerviralo. Politička agonija se nastavlja, nažalost, utiče i na poslove, i kad pomislim da ne može biti gore-može.
A od politike ne živi većina gradjana, pa da skrenem s onog, sad u fokusu, spasavanja što se spasiti (ne) može, na ono što me je pomalo razvedrilo juče kad sam čula vest : BOJKOT POTROŠAČA U HRVATSKOJ ZBOG VIŠIH CENA.
Udruženja potrošača Hrvatske pozvala su građane da sedmodnevnim bojkotom kupovine izraze svoje nezadovoljstvo zbog nedavnih povećanja cena prehrambenih proizvoda. Od danas pa do četvrtka 14. februara, trebalo bi da se suzdrže od većih kupovina hrane i drugih proizvoda, osim onih neophodnih za domaćinstvo, te da koriste kućne zalihe.

Povod je poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda, hleba, ulja, brašna i ostalih osnovnih prehrambenih proizvoda, kao i drastično poskupljenje komunalnih usluga od kraja prošle godine. Gledajući sinoć TV prilog preuzet s HRT s anketom sprovedenom proteklih nekoliko dana na ulicama hrvatskih gradova, očigledno je da građani odobravaju takav način izražavanja neslaganja sa poskupljenjima. Ovakav oblik potrošačkog bojkota je u svetu uobičajen, a u Hrvatskoj se dešava prvi put.
I mi smo nedavno imali nekakav pokušaj, uz prilično mlak poziv da se bojkotuje kupovina mleka zbog monopolskog ponašanja na tržištu i njegovog poskupljenja. Veoma sam ZA takve akcije, no potrebno je mnogo edukacije i aktivnog delovanja Udruženja potrošača i drugih organizacija da se probudi svest gradjana da oni ipak imaju neku, ako ne baš odlučujuću, ulogu u tome šta će im se dešavati.
Ne tako davno, negde u septembru prošle godine, svet je gledao bojkot kupovine testa (paste) u Italiji, nezadovoljnih gradjana zbog naglog rasta cena testenine. Italijani su na svoj veseo način, skoro praznički, izveli ovu manifestaciju deleći testo na štandovima na gradskim trgovima i pijacama i ljubazno moleći prolaznike da se odreknu 24h (kupovine) testa čak i ako nameravaju da ručaju u restoranu.
Kao mnogi drugi, ovaj, na izgled problem ograničenog opsega, ustvari je globalan, jer je do najnovijeg skoka cena omiljene hrane Italijana došlo je pre svega zato što je tzv. durum pšenica, koja se najčešće koristi za proizvodnju paste, počela da se upotrebljava za proizvodnju biološkog goriva, pa je potržnja postala znatno veća.
Nešto slično se dešava i drugim krajevima sveta gde se odredjene vrste poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žitarice, ali i krompir, pretvaraju u sirovinu za biološko gorivo i postaju strateški proizvod.
Međutim, potrošači tvrde da je je poskupljenje cene pšenice neznatno u odnosno na sve češća poskupljenja hrane koju najviše jedu. Jedno poskupljenje se lepi na drugo, bar mi znamo ovde kako se lako ugradi svašta u cenu. Ljutiti Italijan koji je izgovorio: “Kvasac, brašno, ulje, so – to su sve namirnice koje moraju da koštaju toliko da može svako sebi da ih priušti. Situacija je danas takva da siromašan čovek sebi ne može da priušti ni pošteno parče pice”, mogao bi biti i Hrvat i Srbin.
Talas se približava, i u srednjoj Evropi poskupljuje sve što ima veze sa žitaricama zbog njihove visoke cene. Posle poskupljenja hleba, mesa i mleka, Česima je poskupelo i nacionalno piće, pivo. Češki proizvopdjači piva glavnog krivca vide u biogorivu, zbog kojeg su ratari prešli sa gajenja ječma na repicu koja im se više isplati zbog dotacija iz Evropske unije. Sve skuplje namirnice brinu i Slovake. I kod njih je jesenas bilo najavljeno da mleko mora da poskupi bar za 15 odsto, a za isto toliko dižu cene i pekari, a poskupljuje i pivo. Ni Poljsku nije mimoišao opisani trend vrtoglavog rasta cena, a naši prijatelji iz Slovenije se žale na isto.
Ako niste znali, a ja nisam do nedavno, postoji “INTERNACIONALNI DAN UZDRŽAVANJA OD KUPOVINE”, mislim da je datum 27.novembar. Obeležava se jednostavno akcijom “šetnje” po prodavnicama – bez kupovine .
Cilj akcije je protest protiv drastičnog rasta maloprodajnih cena, posebno životnih namirnica i usluga. Protest manifestuje i borbu protiv zloupotrebe monopolskog ponašanja.
I tako učeći se od drugih da koristimo svoja gradjanska prava, stižemo na naše tržište gde je veoma teško uticati na bilošta i pokazati svoje nezadovoljstvo osim kad “djavo odnese šalu”, pa se digne “kuka i motika”.
Ponoviću ono o čemu svi trube bez vidne reakcije. Delta prema kvadraturi i broju objekata ima monopol, navodi izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije,  zauzimajući 63,4 odsto relevantnog tržišta u Beogradu prema ukupnom godišnjem prihodu od 362,3 miliona evra u 2006., odnosno s ukupno 284 maloprodajna objekta zauzima 69,4 odsto beogradskog tržišta.

NOVOST, koju je u januaru ove godine obelodanio ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo posle razgovora sa jednim od vlasnika SPAR grupe da oni žele da grade trgovinske objekte i to ne samo u velikim gradovima, već i u manjim mestima, daje tračak nade.

Ministar nas je podsetio da je SPAR prisutan u gotovo svim bivši jugoslovenskim republikama i nekim nama susednim državama. Dalje njegove izjave o mogućoj (ne?) spremnosti lokalnih sredina da prihvate i omoguce gradnju, nisam sigurna da dobro razumem ili se plašim da razumem onako kako ne želim da razumem. “Znači kada bi obezbedili danas zemlju, oni mogu da izgrade veliki i najmoderniji šoping centar za oko 18 meseci. Spremni su već od danas da grade, ukoliko imaju adekvatan prostor”, kazao je ministar.
SPAR je najveći lanac supermarketa u Austriji, sa više od 500 objekata u Italiji i oko 280 u Sloveniji, Madjarskoj, Češkoj i Hrvatskoj i više od 25 hiljada zaposlenih.
Na jednom forumu sam našla i priču da je Spar tj. SuperNova kupila plac u Kragujevcu i da su najavili izgradnju centra od 40 000 m2. Uh, sad mi je lakše, ali teška borba za Beograd tek predstoji!
Pominje se na istom forumu i Obi, da je i on kupio lokaciju u Kragujevcu, te kažu “OBI će zajedno sa TEMPO-m u KG-u graditi veliki centar od 20.000m2”. Da ali je to sad već samo drugo ime za Deltu plus Obi u holdingu, ovu Deltu nacinale koja je već i u Bugarskoj u ekspanziji.
Ukoliko sam smarala ovom pričom, ipak se neću izvinjavati, jer samoposluga je moja svakodnevica, skoro kao pranje zuba.

I gledanje tzv. informativnih emisija je moja svakodnevica, naročito u kriznim situacijama, znači … već dugo sam i njihov potrošač.
Volim blogove i zbog raznolikosti kojom iste stvari mogu da saznam na bolji način nego da se informišem samo kroz medije. Danas sam skoknula do Hronike urbanog pokušaja Ivana Bevca i moram da uputim svakog ko razmišlja glavom da pročita današnji post: “OKRENI I DRUGI OBRAZ” (http://www.ivanbevc.blogspot.com/)

Plovi patka preko Save nosi pismo na vrh glave, u tom pismu piše …

Na današnji dan:

2008. – Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je premijera Vojislava Koštunicu da zakaže redovnu sednicu Vlade Srbije.

“Da bismo očuvali stabilnost države, neophodno je da sve državne institucije rade svoj posao i niko ne sme da, zbog stranačkih stavova, opstruira rad državnih organa”, rekao je Tadić, a prenosi Pres služba predsednika Republike.
A premijer Srbije Vojislav Koštunica se, nakon Tadićevog poziva, pismom obratio javnosti, i, između ostalog, ponovio da za zakazivanje sednice parlamenta nije neophodno mišljenje Vlade Srbije.
Koštunica konstatuje da je Vlada duboko podeljena po tom pitanju, i tvrdi da predsednik parlamenta Oliver Dulić ima ustavnu obavezu da zakaže sednicu Skupštine, na kojoj bi se poslanici izjasnili o odluci EU da pošalje misiju na Kosovo.
Dulić bi, prema mišljenju Koštunice, trebalo da zakaže sednicu pre nego što Priština proglasi jednostranu nezavisnost pokrajine.

Potpredsednik Vlade i 16 ministara zatražili od premijera da zakaže sednicu Vlade.
“Poštovani predsedniče Vlade, tražimo od Vas da u skladu sa članom 52. stav 1. Poslovnika Vlade, zakažete redovnu sednicu Vlade, za četvrtak 7. februara 2008. godine, na kojoj će Vlada, između ostalog, zauzeti stav o Prelaznom političkom sporazumu o saradnji između Evropske unije i njenih zemalja članica i Republike Srbije”, navodi se u zahtevu.

Vlada Srbije ima predsednika, potpredsednika i 23 ministra. Od ukupno 25 članova, 13 su iz DS-a, četvoro je iz G17 plus, sedam iz DSS- i jedan iz NS-a.

Dok se stranke bave pitanjem šta je starije – “Skupština ili Vlada”, a analitičari procenjuju da li Srbiji predstoje novi izbori, ekonomisti upozoravaju da politička neizvesnost ozbiljno ugrožava ekonomsku stabilnost zemlje.

Izvor: B92, Beta, Tanjug

1999. – U zamku Rambuje kod Pariza počeli su pregovori na kojima je delegaciju SRJ predvodio potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a kosovskih Albanaca vođa terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

1882. – Srbija i SAD zaključile su trgovinski sporazum i konzularnu konvenciju, čime su uspostavljani diplomatski i državni odnosi dveju zemalja. Sporazum i Konvencija na snazi su i sada.

Izvor: RTS

Sve je dobro što se dobro svrši

Volim Šekspira. Savršeno se uklapa u svaku životnu priliku. Enciklopedija za život od a do š i od a do z.

“Sve je dobro što se dobro svrši”, i “Mera za Meru” klasifikuju se kao mračne komedije, što bi možda zvučalo kao oksirmoron da nije Šekspir u pitanju i trenutak iz koga sva njegova dela zrače “osećanjem tragičnosti života, istinskim očajanjem i ogorčenim pesimizmom”;pesnik ispituje “najmračnije i najtužnije strane ljudskog srca” i “proučava veliku tajnu zla”, po procenama nekih šekspirologa. Oni kažu i da se ni o jednom drugom piscu ne zna tako malo, da je njegova ličnost još uvek zagonetka.

I potvrdjujući tu neobičnost, ove komedije spadaju u period njegovog stvaralaštva obeležen velikim tragedijama: “Julije Cezar”, “Hamlet”, “Otelo”, “Kralj Lir”, “Magbet”,”Antonije i Kleopatra”, “Kariolan i Timon Atinjanin”, i satiričnom komedijom “Triol i Kresida”.

I tako “Sve je dobro što se dobro svrši” (All’s Well that Ends Well), kao tzv. “problematična komedija” s početka 17. veka sarkastično me opominje da ima načina i načina da se postigne ono što srce traži, ali neke ljudske naravi i osobine neće biti promenjene ako se na cilj stigne s dobrim namerama i ma koliko on bio svetao.
I da se kao laik čitalac, ljubitelj pozorišta i filma, al’ i poštovalac velikog pisca ne upustim u neka neadekvatna poredjenja, pominjem još samo tužan kuriozitet Šekspirovog života da je umro na dan svog rodjenja u 52. godini života u Stratford-on-Avonu, gdje je i sahranjen u crkvi sv. Trojstva. Iznad groba postavljena je 1623. godine spomen bista s latinskim natpisom: “Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima. ”
Šekspir je bio plodan pisac, pretpostavlja se (jer se ne može sa sigurnošću tvrditi autorstvo) da je napisao 34 drame, 154 soneta i nekoliko pesama.
Čak i ako je kao “Šekspir” delovao ceo tim, ostavio je vrednu baštinu i poruke koje su nezaobilazne, šalu na stranu, delima je pokazao gnušanje nad ljudskom prevrtljivošću i podlošću, političkim mahinacijama i kompromisom koji vlada društvenim životom uopšte.

Danas je jedan od onih “novih dana”, koji me vuku da potražim Šekspira. Naravno da volim što se jučerašnji svršio dobro, ali još ne osećam sreću, već mali, tek treptaj nade da se neke tragedije mogu izbeći i umor …..od mnogo toga što ne može da se izbriše ako večeras legnem ranije.