Kalendar-opet N.G.

Značaj druge Nove Godine u istoj godini kod Srba prilično je škakljiva tema.
Bilo je u toj Novoj Godini neke simbolike za vreme komunizma- slavili su je hrabri tradicionalisti, posle su je slavili svi koji su želeli-opušteno, a sad je često igračka kojom zamajavaju narod, nrč. kad je zovu Srpska, a ona je ustvari Julijanska.

Podsećajuci se malo na zanimljivu istoriju nalazimo da je godine 46. B.C. u poseti Juliusu Cezaru u Rimu boravila egipatska kraljica Kleopatra, a u njenoj pratnji, izmedju ostalih bio je i čuveni astronom Sosigen. Cezar je od Kleopatre zatražio da egipatski naučnici izrade kalendar koji će se vaziti i za njegovo carstvo, pa je Sosigen izradio kalendar po uzoru na egipatski, prema kome godina traje 365.25 dana i deli se na 12 meseci. U Cezarovu čast taj kalendar nazvan je Julijanski. Po ovom kalendaru, po prvi put, nova godina počinje 1. januara, umesto do tada 25 marta.

Preciznija astronomska merenja utvrdila su da vreme obilaska Zemlje oko Sunca traje 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Po toj računici, sunčana godina je kraća od julijanske za 11 minuta i 14 sekundi, tako da ona prva, u toku 128 godina, “pobegne” drugoj za čitav dan, da bi, u XVI veku, ta razlika dostigla čitavih 10 dana (danas već 13 dana). Čovek koji je rimskom papi Gregoru XIII predložio reformu Julijanskog kalendara zvao se Alojzije Julius, a reformisani kalendar, nazvan po papi Gregorijanski, stupio je na snagu 1582 godine.

I dalje, problem zaostajanja julijanske za gregorijanskom godinom je rešen s uvodjenjem prestupnih godina, onih koje se završavaju sa dve nule i godina čije su prve dve cifre deljive sa 4 bez ostatka.

U Engleskoj, Velsu, Irskoj i zemljama Komonvelta prihvaćen je još 1752. godine, a posle I svetskog rata, zvanično ga je prihvatio i deo pravoslavnog sveta: Jugoslavija 1919, Grčka 1923, a zatim i Bugarska i Rumunija.
Kada je u Grčkoj 1924. godine, izjednačen crkveni i državni kalendar, medju pravoslavcima je došlo do podele i izdvajanja takozvanih “starokalendaraca” koji su osnovali zajednicu “pravih pravoslavnih hrišćana”. Za sada, Julijanskim kalendarom se služe jos samo srpska, ruska i jerusalimska crkva.

Nikako ne smemo zaboraviti Milankovićev kalendar. Projekat Astronomskog kalendara po našem profesoru dr Milutinu Milankoviću (1879-1958) usvojen je 1923. u Carigradu na Svepravoslavnom kongresu, a do danas se smatra najpreciznijim merenjem sunčane godine. Naime, Milankovićeva merenja daju rezultat od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi, sto je za 2 sekunde duže od prethodnih merenja i najpribližnije je trajanju “tropske godine”. Tačnost ovih podataka apsolutno je potvrdjena i najnovijim astronomskim merenjima (recimo da putovanje Zemlje oko Sunca traje tacno 365,242 dana), a prema Milankovićevom astronomskom kalendaru, prestupne su sve godine deljive sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje ce biti prestupne samo onda ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800 itd.).
Prvo naredno razmimoilaženje Milankovićevog kalendara sa Gregorijanskim nastupiće 2800. godine, jer je ona po Gregorijanskom kalendaru prestupna, a po Milankoviću nije. Milankovićev račun kaže da bi, po novom računanju vremena, jednodnevno kašnjenje kalendarske za sunčnom godinom nastupilo tek za 43.200 godina, te je ovo do sada najprecizniji kalendar na svetu.
(izvor www.astronomija.co.yu/kalendar/)

P.S.
Bio bi veliki doprinos popravljanja sveopšteg problematičnog mišljenja o Srbima u svetu kad bi naša pravoslavna crkva pokazala da može biti ispred drugih-reformatorska i, pa ako već ne želi da prihvati Gregorijanski kalendar, usvoji Milankovićev i tako postigne da se svetom pronosi slava srpskih umova.