Doživeti stotu

Nažalost, dani mira, praštanja, ljubavi i blagostanja su i ove godine samo pusta želja, polaze i prolaze (bez efekta) milioni čestitki i poruka širom planete za Božić i Novu Godinu, a nasilje ne jenjava, lideri zla s maskama raznih likova i svitom poslušnika pokušavaju da upravljaju svetom deklarišući se kao pametni i dobri, iz senke svojih kabineta trguju i izazivaju krvoprolića i pospešuju večnu mržnju. Svaki dan odnosi mnoge živote anonimnih malih ljudi, kao i onih lidera koji su stali nekome većem na put ili senku.
Nikad nije nijedna ličnost samo crna ili bela, tako sigurno nije bila ni harizmatična Benazir Buto, brutalno ubijena juče zajedno s još najmanje dvadeset ljudi, prva žena na čelu neke post-kolonijalne muslimanske države i simbol opozicione borbe protiv vojne diktature (uz neizbežnu stranu priče o korupciji i ličnom bogaćenju).
Odlučih da još samo danas dam prostor politici u ovoj godini, ma koliko je teško izbeći poplavu šibicarenja s informacijama koja prati predizbornu kampanju, skupštinska dogadjanja, rezolucije o večnom Kosovu….
Ne mogu da se otgnem jednoj suludoj (?) ideji pod pritiskom ovog uznapredovalog predizbornog cirkusa.
I ja hoću pametnog predsednika, baš me briga da li je baš mlad, da li je lep, visok, o želji da bude pošten ne bi trebalo ni da govorim, al’ imam prdrasude da je svaki političar bar malo pokvaren i nepošten. Da li jednostavno posao političara (jer to je definitivno posao) ne može biti van nekih “partija šaha” koje zahtevaju bar povremeno “pogrešno otvaranje” da bi se obmanuo protivnik. Narod zbog koga postoji država i njene institucije su samo nizovi piona s kojima se muva i lako se žrtvuju.

I da se ne udaljim previše od one ideje koju sam pomenula, evo je ukratko. Pokazalo se moguće i čak veoma uspešno u praksi u SPORTU , mada ne baš kod nas, da se sklapaju ugovori s trenerima i selektorima iz drugih zemalja i s internacionalno potvrdjenom karijerom i liderskim iskustvom, daju im se velike pare i mandat da naprave čudo od nekog tima, srede probleme i da ga ovenčaju slavom. Hoće li uskoro biti moguće tako unajmljivati političare koji su se dobro i uspešno naradili u svojim zemljama, a, eto, nemaju više pravo na neki (predsednički) mandat. Mogli bi JAVNO rešavati krize u drugim zemljama, učestvovati regularno na izborima kao kandidati neke stranke čiji su lideri istrošeni, ili kao predstavnici grupe gradjana koji nemaju u svojim redovima boljeg.
Sve to na dobrovoljnoj bazi (i za svoticu), legalnim putem, pri tome ne mislim na one medjunarodno već uredjene pojave stavljanja države pod “prinudnu upravu”.
Zašto da se samo nadamo pomoći , možda bi bilo efikasnije dovesti nekog oprobanog izdanka svoga roda za predsednika.
Proceduralno, javno s spiskom, kao i za domaće pametne glave, na ulicu, nek se narod potpisuje, recimo za Putina, pa ako je spisak dovoljno dugačak i kvaalitetan-neka on stane na crtu Borisu, Milutinu, Čedomiru ….verovatno bi mu Toma prepustio kandidaturu i svoje radikale priključio “Novoj Rusiji”. I gde bi nam bio kraj. Brine me samo što bi morao da se menja ustav, a to traje…..
Ovako sve je neizvesno. Čujem da se sprema i 8.- ma sednica.

Svetske probleme i našu mutnu perspektivu moram da potisnem. Ubija mi volju za biločim. Nisam još kupila poklone, nisam smislila šta ću da obučem za najludju noć….neka samo ne bude baš najludja. Oružje u korice!