Utisci ili ostaci odmora

Očekivala sam da će me povratak kući obradovati, onako kao što kažu- kod kuće je najbolje. Rizikujem da budem kritikovana od patriotskih snaga, ali povratak kući nije bio nimalo nastavak relaksirajućeg kratkog banjskog odmora kod suseda u Madjarskoj i kao s oba njegova kraja poseta dragim prijateljima u Bečeju.

Naravno, neko će reći-odmor je odmor, bivao je dobar i kod kuće, u vikendici na obali Dunava, kod prijatelja na Kopaoniku, na Adi, nekih davnih vremena kad se moglo lakše izolovati od bombardovanja politikom i dok ona nije postala (jedina) igra “koja život znači“, kad je bilo više nade da pobedjuje poštenje, profesionalnost, pamet, istina… Sve što nas je zapljusnulo već juče u povratku duž puta, a davi danas previše od kako sam otvorila TV, guše me svakakva olaka obećanja, nažalost i poslovni dan je bio težak za tri. Sve što sam pokušala da bih sačuvala dobro raspoloženje i ono malo energije sakupljene tokom lepog petodnevnog odmora curi uzalud.

Obećala sam davno sebi da neću porediti zemlje, kulturu, doživljaje, samoposluge, cveće….Sakupljaću utiske kao blago, osvajaću raznovrsnost sveta na najbolji način i neću zavideti.

Danas ću pomenuti samo sličnost, panonska nizija ovde u Vojvodini, ta ista nizija tamo u Madajrskoj, vesela žuta procvetala polja soje, rode tamo-rode ovde, što je dobar ekološki znak kad gledam sve što priroda nemilosrdno šalje ljudima na planeti (ali koliki je naš doprinos ciklonima, poplavama, moguće i vulkanskim erupcijama?), o banji tamo preko granice-kad stignem.

Mir i dobrota za sve

U nedelju ulazim preko “Polja snova”, a onda u nastavku TV programa zvone zvona…. na pravoslavnim hramovima Uskrsu u čast stvarno zvone.

Od petka pokušavam da dobrim mislima odagnam napetost i zagadjenost atmosferom sukoba (interesa) koju trpim(o) iz dana u dan. Oduzeli su nam mogućnost da ovaj najveći hrišćanski praznik dočekamao i provedemo humano, bez parola i zloupotreba za “više ciljeve” svetovne ili duhovne, ili onako smešane da se lakše popiju. Ipak, sve je u nama, pobeda ili poraz dobrote i plemenitosti dela, pa ne dopustimo da nam oduzmu i taj izbor.

Srećan praznik onima koji slave, mirna nedelja svima.

Svet se otkačio put Kovina

Neki Beogradjani koji možda nisu znali da je balon bio postavljen na Slaviji u okviru manifestacije Dani Beograda i predstavljao viziju umetnika Slaviše Savića o uporedljivosti mape Beograda i globusa, a u okviru već podosta rabljene krilatice “Beograd je svet”, saznali su to čekajući da se popravi kontaktna el. mreža za tramvaje i trolejbuse u ciku saobraćajnog špica. Ideja s mapom je ok, ali kao što rekoh, od previše insistiranja stvar postane nekako izveštačena.

Na sreću (?) ili nesreću, vremenskim prilikama se ne može upravljati, kao i svuda u svetu, pa se tako nošen olujnim vetrom globus otrgao i poleteo…neki su mislili da će čak preći granicu, no zaustavio se u nadomak Kovina , tek toliko, dobro je da niko nije nastradao. Mi smo ga ugledali još dok nije postao čudna lopta u crnim oblacima, što je kod zakasnelih posmatrača izazvalo komentare o natprirodnoj pojavi….Da li svet i u Beogradu ustvari čeka svemirce ili kometu? Ta ideja me je obradovala – ima nešto i van politike i zabavila više od svega danas.

Ljubičasta akcija za budućnost-primer šta se može kad se želi

Ovaj vikend prolazi kao nešto što bih mogla nazvati multi AKCIJA, a nije ono što je i kod nas postalo skoro usvojeno kao sinonim za RASPRODAJU ili politiku.

Ne kažem da nisam bila zagolicana da pogledam šta nudi GRAZIA shpping night u petak, čak i da potrošim neke pare kao posledicu neizdrža koji me je počeo da hvata i svrbi kako proleće odmiče i vreme nagoveštava da će se tople stvari povući u drugi red mog skučenog ormana. Neverovatna gužva koja je preplavila Knez M. i oklone ulice i užasan umor kraja radne nedelje su me odvratili i podsetili da uopšte više ne znam šta imam upotrebljivo od prošle godine… Ne znam da li je to boljka svih žena, ali mi se dešavalao da kući donesem nešto što mnogo liči na komad koji već imam, kadkad i u duplikatu, kao letnje i zimske varijante, jedva u nekoj nijansi različite. Nažalost, moj orman nije godinama uspeo da doživi preporod njegove kubarture, i dalje imam užasne sezonske radne akcije čišćenja i prebacivanja stvari tamo-amo u jedan od kreveta s onim prostorom za odlaganje ….

Subotu ću pamtiti po sjajnoj akciji potpuno različitoj od rasprodaja. Srećna sam što sam imala priliku da u njoj učestvujem kao član MEC i najzad uradim nešto korisno, lepo i posebno, što neće ostati samo meni za pamćenje već i drugim ljudima u našem gradu na radost. Posadila sam svoje prvo drvo-jorgovan, više simbolično pošto su moje ruke i znaje slabi, ali, zahvaljujući ljudima iz gradskog zelenila koji to rade vešto, možda će moj jorgovan ipak za par godina procveti s još 999 ostalih posadjenih u velikoj AKCIJI “Srbija zemlja jorgovana”, projekat ekološkog centra “Vratimo lepotu rekama” (www.lepereke.com).

Romantična istorijska priča iz davnog 13. veka o dolasku mlade plemkinje da se uda za jednog Nemanjića, Elizabete Anžujske, kasnije prekrštene u Jelenu kad je postala žena kralja Uroša Nemanjića. Rodila je dva sina, dva srpska kralja Milutina i Dragutina, ali i ostala nezaboravna po plemenitosti, dobroti i obrazovanju, jedina žena opisana u žitiju Nemanjića.

Kralj Uroš je svoju mladu pristiglu u nepoznatu zemlju posle dugog puta dočekao sasvim izuzetnim prizorom, ne jednim cvetom, ne buketom, već ljubičastom mirisnom dolinom jorgovana… Jelena je za Srbiju učinila mnogo, očigledno našavši smisao svog života, umrla je u devedesetoj i sahranjena u svojoj zadužbini manastiru Gradac.

Nažalost život uništava mnoge vrednosti, ali istorija ponekad ume da bude ne samo hroničar već i inspirator novih plemenitih dela. I tako, kako sama kaže Vesna da Vinča: “Postoje ljudi koji nas “dotaknu” i mi se promenimo”, a njen emotivni susret s Jelenom Anžujskom i dolinom jorgovana bez jorgovana nedavne 2005. rodio je zavet da obnovi dolinu jorgovana i da i Beogradu pomogne da dobije na svojim obalamai nešto slično što će trajati, lepotom i mirisom i za potomke. Ovo ritualno sadjenje jorgovana počelo je simbolično rukama onih koji po rodjenju nasledjuju plemenitost, da bi preneli dalje to pravo i mogućnost drugima da kroz svoje organizacije, institucije i ličnu inicijativu šire humanost i čuvaju planetu, ovaj put darujući život drvetu jorgovana, u budućnosti nekim drugim dobrim delom za ljude, naš grad, okruženje u globalu. Mogućnosti su svuda oko nas, samo kako se setiti, a eto ponekad je dovoljno slediti dobre primere i pozitivnu energiju.

Danas sam još uvek zadovoljna, dobre misli traju…. I orman mi je sredjen, nisam kupila ništa nepotrebno.

Nedelja i kuća mi mirišu na djurdjevak, još jedno divno cveće, cveće trenutka-kratko traje kao i proleće.

 

Besplatan zagrljaj Beograda

Dobro je što nije uvek po jednoj od mnogih narodnih izreka „Po jutru se dan poznaje“, inače bi ova subota bila samo ružan i stresovit nastavak petka i cele predhodne nedelje. Kad je danasnje jutro nekako razrešilo probleme i stiglo do podneva, kao da sam tek tada uplovila u potpuno novi dan. Svi su na mom putu dalje bili ona lepša strana stvarnosti, spremni da svoje reči, vreme, energiju koriste toplo i pozitivno, zanemarujući svoje probleme bez kojih sigurno nema nijednog stanovnika na planeti, ne pokazujuci tajna ili otvorena nezadovoljstva, sve terete koji nas često čine drugačijim od onog u dubini skrivenog plemenitog ja, što većina ljudi mora da ima negde bar u tragovima, ispod mrgudnih lica, stisnutih usana bez osmeha, nervoznih ispada ili apatije, tuge, nezainteresovanosti.

Želim da ovaj blago vetrovit topao prolećnom kišom poprskan dan bude znak da nije sve po scenariju iznudjenog ponašanja što vrišti iz poslovnog okruženja i plaćenih termina reklama i političkog marketinga, već da postoji unutrašnja snaga i lepota koju ljudi mogu da dele s drugima, a potrebno je uočiti samo neki mali inicijalni znak dobre namere. Radost donosi kad osetite radost što vas čuje onog koga ste pozvali telefonom, kad uvek lekovit čas pilatesa bude prava antistres seansa i oaza zahvaljujući posebnoj posvećenosti i ljubavi osobe koja ga vodi, kad vam u gužvi Knez Mihailove ulice umesto predizbornih parola ponude besplatan zagrljaj simpaticne tinejdžerke. Prijatno iznenadjenje, nije prevara, probala sam i bilo je divno, onako pod radoznalim pogledima prolaznika i retkom kišom.

I sad kad smo već duboko zagazili u popodne sunce blješti na mom prozoru, prelama se na obližnjim staklenim fasadama, igra obrisima tako da sivilo zgrada i prozora bez cveća postaje mala galerija neobičnih slika.

Često se ljutim na neki prljav i lošim emocijama zagadjen Beograd koji tada nije moj grad, a volim ga, naročito u proleće, ume tako da iznenadi povetarcem sreće i da bude lep.

Dnevne novine u 21.veku

Čitanje novina je poseban deo važnih životnih navika savremenog čoveka. Mnogima je to ritual. U mom životu je ta potreba i obaveza u stalnoj transformaciji. Možda bih morala da “po potrebi službe” čitam redovno i sveobuhvatno dnevne novine.

Čitam ih ja onako u cik-cak, ponekad sasvim stihijski, uglavnom umereno planski, ono što mi je svaki dan na dohvat ruke, u firmu nam stižu “POLITIKA” i “Privredni PREGLED”. Naravno, teško je porediti ove dve dnevne novine, ali “Privredni PREGLED” mi je korisniji, vrlo često i zanimljiviji svojim konceptom i očišćen od nekih standardnih crnih hronika, stavova i opsirnih prikaza. “Politiku” i dalje volim subotom zbog neprevazidjeno dobrog Kulturnog dodatka i tu je kraj. Sve ostale dnevne novine kupujem kad hoću da nadjem nešto specifično (kao na zadatu temu ili zadatak, poslovni ili privatni), “Danas” ponekad vikendom kupim iz neke nostalgije za vremenom kad je bio novina koju sam najviše čitala.
Onako na brzaka, kao prvu pomoć, prelistam besplatne novine “24 sata” skoro svaki dan zahvaljujući koleginici koja dolazi ranije od mene na posao i na putu na nekom od punkotova njihove distribucije uzme primerak-dva. S početka sam bila skeptična u vrednost ovakve informativne novine, no kako je vreme prolazilo sve sam spremnija da priznam da su mi one dobar ORIJENTIR da (uz druge putokaze) potražim kompletniju i sadržajniju informaciju. I tada retko uzimam štampane novine, odlučujem se bez dileme za elektronsku formu.
Sećam se da su izazvale dosta sumnjičavosti te prve besplatne novine u našem ovdašnjem životu (ne računajući fabričke listiće iz nekog drugog vremena), pa tek nedoumicu (paranoju?) ko stoji iza njih i šta mu je namera. Ipak, kad je nešto besplatno to je najubedljiviji atribut na svetu, neodoljiv početni marketing!

Naravno, Švajcarska kompanija Ringieri koja je u septembru 2006. lansirala u Beogradu “24 sata”, prvi besplatni dnevni list u Srbiji, posle godinu dana znajući šta radi pokrenula je i novosadsko izdanje. Nije svima bilo lako da shvate kako novine mogu biti besplatne kad sve ostale novine imaju svoje uspone i padove uspešnosti i tiraža, ali nikad pojeftinjenja cene po primerku. Toliko puta smo doživeli da nam se uredništva izvinjavaju što su morali da podignu cenu.

U “24 časa” informacije su, bez obzira da li su lokalne ili iz sveta, vezane za područje Srbije, specifične za Beograd ili Novi Sad, neopterećujuće instant- kako je neko lepo definisao, a ja dodajem i takve da ne traže opredeljivanje, uz nešto šoubiznis žutila i dovoljno sporta. Ono što stvarno PRODAJE ovo štampano izdanje je savremen i pregledan dizajn, a marketinški klijenti dobili su one najmodernije vidove oglašavanja kao širom sveta gde su besplatne dnevne novine obična stvar.

Časopis “PC” u svom, po 11. put, predstavljanju izbora 50 najboljih domaćih sajtova u kategoriji “Novine i časopisi ” o sajtu www.24sata.co.yu piše:

“Besplatne dnevne novine sasvim prirodno prati sajt na kome su svi objavljeni tekstovi raspoloživi za besplatno preuzimanje. Sajt izgleda lepo, njime dominiraju narandžasta i braon boja, snalaženje je jednostavno, a broj reportaža sa slikama raste iz meseca u mesec. Novitet je sekcija Galerija sa grupama fotografija iz sveta i (ponekad) iz zemlje. Arhiva se prostire do prvih dana izlaženje lista, dakle do 2006. godine, pretraživanje je vrlo brzo, ali ako poželite neku naprednu opciju, pa, recimo, unesete string u navodnicima, dobićete niz poučnih poruka od MySQL servera. Postoji mogućnost komentarisanja tekstova i vesti, ali ta opcija tek treba da zaživi, a vredi pomenuti i RSS Feed, koji omogućava prijem novih vesti sa sajta pravo u vaše elektronsko sanduče.”

Dodajem da i hrvatsko elektronsko izdanje koristim. Na ovu temu i iz istog izvora je pohvala za sajt blic.co.yu, saglasna sam.

I da se vratim na poentu u ovoj cik-cak priči o mom informisanju i marketingu koji me veoma zanima kao fenomen i više od toga, a to je da postoje novine koje su osmišljene kao besplatne novine, realizovane kao besplatne novine i uvek će ostati besplatne novine. Nisu nastale sličajno, imaju svoju ciljnu grupu (koja je, mislim, kod nas malo deformisana zbog standarda i mentaliteta). U svetu su ovakve besplatne dnevne novine namenjene mladjoj populaciji koja do informacija stiže na razne načine, često preko interneta, i za džabe, zbog čega i nisu redovni kupci novina. Statistike kažu da je čak 70%o čitalaca besplatnih novina u svetu mlađe od 45 godina, a toj fantastičnom broju veoma aktivnih potrošača oglašivači se obraćaju i besplatne novine žive i pokrivaju svoje troškove (bez zadnjih namera tajnih organizacija).

Nije da bih da se mešam u uredjivačku politiku naših dnevnih novina, pa ni “Politike”, slažem se da je Bušova turneja vrh vesti, kao uvertira za NATO samit u susedstvu, ali je sigurno životno važno da naša deca od nas i države uče šta je uredjeno društvo, odgovornost i izvršavanje svojih obaveza na vreme. Tako iz “24 sata”, a ne iz “Politike” saznajem odmah s naslovne strane o Fondu za mlade talente koji ne isplaćuje stipendije već dve godine. Ovaj fond, na čijem je čelu premijer tehničke Vlade Vojislav Koštunica, pored neažurnosti u isplati svojih obaveza, nije raspisao ni konkurs za dodelu stipendija (od 20.000 dinara) za 1.000 studenta koji će ove godine diplomirati, iako je, po Statutu tog fonda, to bio osnovni razlog njegovog postojanja.
(http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=23563)
Da li je i to u duhu one stare “Obećanje-ludom radovanje”, a nema kome ministri i ostali podsekretari, guverneri nisu svašta obećali u Srbiji i njenoj južnoj pokrajini.

U nastavku bi naravoučenije moglo biti po još jednoj narodnoj izreci “U se’ i u svoje kljuse.”
Srbija bez južne pokrajine je već jako stara, a odlaskom svakog mladog čoveka iz nje ona gubi perspektivu da se razvija i podmladi. Jedan naslov iz besplatnih novina bio mi je dosta za danas!

Moć iluzije do obmane

Imala sam na umu puno tema koje bih rado prodiskutovala, ali nemam vremena. Eto i to nemanje vremena je jedna od veoma aktuelnih tema, goruća, neprevazidjena, bolna, razočaravajuća, neverovatna u zemlji u kojoj ceo moj život svi na prvi (?) pogled imaju previše vremena i nigde ne žure. A vozovi prolaze….

Lep dan, proleće je ipak stiglo, ustajemo ranije po svetskom trendu računanja letnjeg i zimskog vremena, posle usvajanja tog dostignuća uglavnom se nismo mnogo pomerili u pravcu sveta, ako ne računamo asocijaciju s Velikim bratom, koji radi na nacionalnom pomirenju i održavanju svih Srba na okupu bar u tri ex-Yu države.
Predizborna kampanja mi kvari lepotu proleća, a ono u Beogradu tako kratko traje.
Zatrpani smo izjavama (ne samo dojavama), ova Koštuničina jučeršnja na velikom vašaru svojih pristalica je opominjuća:
„Pitanje ulaska u EU rešavaće se posle 2012. godine, a ovo je prilika da se otvoreno i demokratski u razgovoru sa EU reši pitanje teritorijalne celovitosti Srbije”, poručio je on i dodao da je „to dnevni red danas, a da će članstvo doći naknadno”. Naglasio je i da su izbori 11. maja važni, jer Srbija treba da dobije „državotvornu, nacionalno jedinstvenu i poštenu vladu koja će svuda u svetu bez ustezanja moći da kaže da je Kosovo Srbija”.

Život je prepun obmana i iluzija. Teško je probrati po koje zrno istine i mudrosti.

Nije kraj

Beograd u 19h

Baba Marta

Samo pre par sati promicao je sneg, kratko i bez zadržavanja, no toplo nije, ni nalik na one temperature od dvadesetak stepeni C iz februara. Svi kažu baba Marta nam se iskezila, malo kasni, nekako smo je pamtili kao iznenadjenje početkom marta.
Zainteresovalo me je odakle nam stiže ta baba Marta. Uvek sam je smatrala našom, a ona jeste balkanski proizvod, no ne naš u originalu. Stigla nam je iz Bugarske, gde je njen praznik, 1.mart, veoma poznat i jedan od najstarijih, kažu da neki takav postoji i u Rumuniji.
Obeležava početak proleća i tog dana ljudi razmenjuju crveno-bele trake, kadkad kao par lutkica ili narukvice pletene od crveno-belih niti koje se zovu “Martenitsa” i nose se za sreću. Belo simbolizuje snagu, dugovečnost, muški duh i sunčevu svetlost, dok je crveno za ženski duh i sve što se povezuje s zdravljem, krvlju, začećem, radjanjem i plodnošću.
Crveno-bele narukvice-trake nose se od 1.marta do 22.marta ili sve dok se ne ugleda prvo drvo u cvetu ili prva roda kao simboli dolaska proleća. Ljudi tada skidaju svoje “Martenitse” i kače ih na drveće u cvetu kao dobrodošlicu proleću i da oteraju zle sile (zime). Ove trake u raznim oblicima stavljaju se i psima i mačkama, kače na kuće, u novije doba i u kancelarije… Baba Marta personifikuje staricu koja se lako ljubazno smeje, kao što veoma lako postane zla. Postoje rituali kojima se ona može umilostiviti, jedan od njih je upravo nošenje “Martenitse”. Starica posećuje kuće da vidi da li su očišćene, tako da je potrebno izabrati neki lep dan u martu za veliko (prolećno) spremanje i kakav je taj dan i domaćica će takva biti cele godine. Uh!
18. marta su snimili munje nad Beogradom, 22.mart je već prošao, a danas se baba Marta ipak ljuti, na koga?

Milosrdni andjeo

Ustvari juče

Ser Artur Klark, filmovi poput “Odiseje u svemiru…”, džinovski teleskopi i njihova neverovatne fotografije neprekidnih svemirskih promena su mi podarili mogućnost da poverujem i u nemoguće, ali sam pre očekivala vanzemaljce nego da će jednog 9.marta Beogradom patrolirati tenkovi i bez svečane vojne parade, a 24. mart 1999. je ugasio zauvek doktrinu u kojoj sam odgajana da u Evropi nikad više ne može biti ratova i da Beograd neće nikad više biti bombardovan od strane ljudi i njihove tehnike.

Ipak, snage NATO su bez odluke Saveta bezbednosti UN počele 24. marta u 19,45 minuta vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom “Milosrdni anđeo”, u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je nekoliko hiljada ljudi, a još više ranjeno, nisu uništavani samo vojni ciljevi, već i energetska postrojenja, mostovi, gadjane su gusto naseljene četvrti gradova, vozovi, civilni konvoji…Teško je oštećena infrastruktura, a šteta je procenjena (?) na oko 30 milijardi dolara.

Tačan broj poginulih nikada nije objavljen! Naučili smo šta je kolateralna šteta.

Bombardovanje je završeno 10. juna 1999. godine, potpisavanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Tim aktima ostvareno je povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova, da bi zatim bile raspoređene međunarodne vojne trupe.

9 godina, a verovatno ni 99 nece zauvek izbrisati zvuke sirena, zveckanje prozora, prasak stakala od daljih ili bližih detonacija, izmaglicu od prašine nad gradovima, užarena noćna neba, nesreću porodica koje su izgubile svoje drage …. i pitanja na koja niko još nije odgovorio.

I kad su u junu 1999. bombardovanje zamenile tropske provale oblaka, vremenske nepogode s neobičnim spletovima munja, ljudi su lagano odahnuli, mada su se mnogi još dugo na zvuke grmljavine potresali, a možda su kao i ja prestali da vole vatromete.

Mnoge posledice tog proleća 1999. beremo već godinama.

Život teče dalje, mržnja prema nacijama koje su uzele učešće u ovom zločinu, kao i nekim predhodnim, pa i svetskim ratovima, ne pomaže i nema smisla, ali se krivci moraju imenovati. I greške priznati, kad-tad.

Svaka humka mora biti obeležena, neke stare kao Banjicki logor i Staro sajmište moraju dobiti značaj koji zaslužuje žrtve, neke bombardovane zgrade u centru Beograda možda bi trebalo ostaviti srušene, zastrašujuće razvaline Evrope.

PS. Ovi fantastično živi fotosi delo su Tomislava Peterneka, izuzetnog umetnika, nadam se da se neće ljutiti što sam smatrala da su najautentičnije za podsećanje na dan i temu. (http://www.peternek.co.yu/)

Jedna od fotografija je iz drugog (slučajnog) izvora, lako je prepoznatljiva.