Dnevne novine u 21.veku

Čitanje novina je poseban deo važnih životnih navika savremenog čoveka. Mnogima je to ritual. U mom životu je ta potreba i obaveza u stalnoj transformaciji. Možda bih morala da “po potrebi službe” čitam redovno i sveobuhvatno dnevne novine.

Čitam ih ja onako u cik-cak, ponekad sasvim stihijski, uglavnom umereno planski, ono što mi je svaki dan na dohvat ruke, u firmu nam stižu “POLITIKA” i “Privredni PREGLED”. Naravno, teško je porediti ove dve dnevne novine, ali “Privredni PREGLED” mi je korisniji, vrlo često i zanimljiviji svojim konceptom i očišćen od nekih standardnih crnih hronika, stavova i opsirnih prikaza. “Politiku” i dalje volim subotom zbog neprevazidjeno dobrog Kulturnog dodatka i tu je kraj. Sve ostale dnevne novine kupujem kad hoću da nadjem nešto specifično (kao na zadatu temu ili zadatak, poslovni ili privatni), “Danas” ponekad vikendom kupim iz neke nostalgije za vremenom kad je bio novina koju sam najviše čitala.
Onako na brzaka, kao prvu pomoć, prelistam besplatne novine “24 sata” skoro svaki dan zahvaljujući koleginici koja dolazi ranije od mene na posao i na putu na nekom od punkotova njihove distribucije uzme primerak-dva. S početka sam bila skeptična u vrednost ovakve informativne novine, no kako je vreme prolazilo sve sam spremnija da priznam da su mi one dobar ORIJENTIR da (uz druge putokaze) potražim kompletniju i sadržajniju informaciju. I tada retko uzimam štampane novine, odlučujem se bez dileme za elektronsku formu.
Sećam se da su izazvale dosta sumnjičavosti te prve besplatne novine u našem ovdašnjem životu (ne računajući fabričke listiće iz nekog drugog vremena), pa tek nedoumicu (paranoju?) ko stoji iza njih i šta mu je namera. Ipak, kad je nešto besplatno to je najubedljiviji atribut na svetu, neodoljiv početni marketing!

Naravno, Švajcarska kompanija Ringieri koja je u septembru 2006. lansirala u Beogradu “24 sata”, prvi besplatni dnevni list u Srbiji, posle godinu dana znajući šta radi pokrenula je i novosadsko izdanje. Nije svima bilo lako da shvate kako novine mogu biti besplatne kad sve ostale novine imaju svoje uspone i padove uspešnosti i tiraža, ali nikad pojeftinjenja cene po primerku. Toliko puta smo doživeli da nam se uredništva izvinjavaju što su morali da podignu cenu.

U “24 časa” informacije su, bez obzira da li su lokalne ili iz sveta, vezane za područje Srbije, specifične za Beograd ili Novi Sad, neopterećujuće instant- kako je neko lepo definisao, a ja dodajem i takve da ne traže opredeljivanje, uz nešto šoubiznis žutila i dovoljno sporta. Ono što stvarno PRODAJE ovo štampano izdanje je savremen i pregledan dizajn, a marketinški klijenti dobili su one najmodernije vidove oglašavanja kao širom sveta gde su besplatne dnevne novine obična stvar.

Časopis “PC” u svom, po 11. put, predstavljanju izbora 50 najboljih domaćih sajtova u kategoriji “Novine i časopisi ” o sajtu www.24sata.co.yu piše:

“Besplatne dnevne novine sasvim prirodno prati sajt na kome su svi objavljeni tekstovi raspoloživi za besplatno preuzimanje. Sajt izgleda lepo, njime dominiraju narandžasta i braon boja, snalaženje je jednostavno, a broj reportaža sa slikama raste iz meseca u mesec. Novitet je sekcija Galerija sa grupama fotografija iz sveta i (ponekad) iz zemlje. Arhiva se prostire do prvih dana izlaženje lista, dakle do 2006. godine, pretraživanje je vrlo brzo, ali ako poželite neku naprednu opciju, pa, recimo, unesete string u navodnicima, dobićete niz poučnih poruka od MySQL servera. Postoji mogućnost komentarisanja tekstova i vesti, ali ta opcija tek treba da zaživi, a vredi pomenuti i RSS Feed, koji omogućava prijem novih vesti sa sajta pravo u vaše elektronsko sanduče.”

Dodajem da i hrvatsko elektronsko izdanje koristim. Na ovu temu i iz istog izvora je pohvala za sajt blic.co.yu, saglasna sam.

I da se vratim na poentu u ovoj cik-cak priči o mom informisanju i marketingu koji me veoma zanima kao fenomen i više od toga, a to je da postoje novine koje su osmišljene kao besplatne novine, realizovane kao besplatne novine i uvek će ostati besplatne novine. Nisu nastale sličajno, imaju svoju ciljnu grupu (koja je, mislim, kod nas malo deformisana zbog standarda i mentaliteta). U svetu su ovakve besplatne dnevne novine namenjene mladjoj populaciji koja do informacija stiže na razne načine, često preko interneta, i za džabe, zbog čega i nisu redovni kupci novina. Statistike kažu da je čak 70%o čitalaca besplatnih novina u svetu mlađe od 45 godina, a toj fantastičnom broju veoma aktivnih potrošača oglašivači se obraćaju i besplatne novine žive i pokrivaju svoje troškove (bez zadnjih namera tajnih organizacija).

Nije da bih da se mešam u uredjivačku politiku naših dnevnih novina, pa ni “Politike”, slažem se da je Bušova turneja vrh vesti, kao uvertira za NATO samit u susedstvu, ali je sigurno životno važno da naša deca od nas i države uče šta je uredjeno društvo, odgovornost i izvršavanje svojih obaveza na vreme. Tako iz “24 sata”, a ne iz “Politike” saznajem odmah s naslovne strane o Fondu za mlade talente koji ne isplaćuje stipendije već dve godine. Ovaj fond, na čijem je čelu premijer tehničke Vlade Vojislav Koštunica, pored neažurnosti u isplati svojih obaveza, nije raspisao ni konkurs za dodelu stipendija (od 20.000 dinara) za 1.000 studenta koji će ove godine diplomirati, iako je, po Statutu tog fonda, to bio osnovni razlog njegovog postojanja.
(http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=23563)
Da li je i to u duhu one stare “Obećanje-ludom radovanje”, a nema kome ministri i ostali podsekretari, guverneri nisu svašta obećali u Srbiji i njenoj južnoj pokrajini.

U nastavku bi naravoučenije moglo biti po još jednoj narodnoj izreci “U se’ i u svoje kljuse.”
Srbija bez južne pokrajine je već jako stara, a odlaskom svakog mladog čoveka iz nje ona gubi perspektivu da se razvija i podmladi. Jedan naslov iz besplatnih novina bio mi je dosta za danas!