Utisci ili ostaci odmora

Očekivala sam da će me povratak kući obradovati, onako kao što kažu- kod kuće je najbolje. Rizikujem da budem kritikovana od patriotskih snaga, ali povratak kući nije bio nimalo nastavak relaksirajućeg kratkog banjskog odmora kod suseda u Madjarskoj i kao s oba njegova kraja poseta dragim prijateljima u Bečeju.

Naravno, neko će reći-odmor je odmor, bivao je dobar i kod kuće, u vikendici na obali Dunava, kod prijatelja na Kopaoniku, na Adi, nekih davnih vremena kad se moglo lakše izolovati od bombardovanja politikom i dok ona nije postala (jedina) igra “koja život znači“, kad je bilo više nade da pobedjuje poštenje, profesionalnost, pamet, istina… Sve što nas je zapljusnulo već juče u povratku duž puta, a davi danas previše od kako sam otvorila TV, guše me svakakva olaka obećanja, nažalost i poslovni dan je bio težak za tri. Sve što sam pokušala da bih sačuvala dobro raspoloženje i ono malo energije sakupljene tokom lepog petodnevnog odmora curi uzalud.

Obećala sam davno sebi da neću porediti zemlje, kulturu, doživljaje, samoposluge, cveće….Sakupljaću utiske kao blago, osvajaću raznovrsnost sveta na najbolji način i neću zavideti.

Danas ću pomenuti samo sličnost, panonska nizija ovde u Vojvodini, ta ista nizija tamo u Madajrskoj, vesela žuta procvetala polja soje, rode tamo-rode ovde, što je dobar ekološki znak kad gledam sve što priroda nemilosrdno šalje ljudima na planeti (ali koliki je naš doprinos ciklonima, poplavama, moguće i vulkanskim erupcijama?), o banji tamo preko granice-kad stignem.