Svemir za neupućene

Na vest o smrti Ser Artura Klarka, autora proslavljenog romana “Odiseja u svemiru 2001” i pročitavši da je poželeo za svoj 90. rodjendan da se javi vanzemaljac, shvatila sam da su njegova priča (Straža) i Kjubrikov film (uz Denikenove geografske pitalice) prvi otvorili u mom poimanju sveta verovanje da nismo sami u svemiru, nadu da postoje inteligencije daleko razvijenije od naše i da ovo ogledno polje planete Zemlje verovatno ima neku bolju svrhu nego da se nasumice menjaju civilizacije i leden adoba. Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naučne fantastike. Napisao više od 80 knjiga, a kao fizičar još 1945. godine predvidio je razvoj komunikacija putem satelita.
“Želim da me pamte u prvom redu kao pisca, koji je zabavljao čitaoce i, nadam se, razvijao njihovu maštu”, izjavio je Klark u decembru prošle godine. Mislim da je u tome uspeo.

Svemir živi svoj život i upravlja našom planetom. Za stanovnike severne zemljine polulopte jutros u 6.48 časova počelo je proleće. Ono će trajati do 21. juna u 1.59h posle ponoći, kada će za nas početi leto. Na dan prolećne ravnodnevice, obdanica i noć jednako bi trajali, i to za sve tačke na zemljinoj površini, kada Zemlja ne bi imala atmosferu. Kako je na dan početka proleća sunce u Beogradu izašlo u 5.41h, a zalazi u 17.51h, obdanica će trajati 12 časova i 10 minuta, a noć 11 časova i 50 minuta. Ha, ni ravnodnevica nije idealna.

Od ove godine, do kraja veka, proleće u Evropi počinjaće 20. marta, a ne 21. marta, kao u prethodnom veku!!!

Istina je jedna

 

Istina je jedna, ali kako je utvrditi?

Svi osudjuju nasilje, uglavnom tudje, svoje opravdavaju kao posledicu predhodnih dogadjaja. Pre predhodnih dogadjaja bilo je drugih predhodnih dogadjaja i još nekih drugih…

B92 je objavio da mu je rečeno u kabinetu predsednika Republike da ministar za Kosovo i Metohiju nije upoznao Tadića ni sa postojanjem, ni sa sadržinom plana koji je predao zameniku šefa UNMIK Lariju Rosinu. Tadić je 17. marta zvao Samardžića da se raspita o situaciji u severnom delu Kosovske Mitrovice, a ministar mu tada nije spomenuo da je UNMIK predao bilo kakav plan.

Problem stradalnika Opštinskog i Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici ima i sindikalni aspekt, jedan dodatni socijalni zahtev da Republika Srbija ponovo počne s isplatom mesečnog dodatka koji je ukinut još 2002. godine (od oko 150 evra). Odakle, iz realnih izvora?

Nešto dalje od administrativne granice s Kosovom rezervisti Leskovca su pokušali da zapreče auto put i došli u sukob s žandarmerijom, a samo izražavajući svoje nezadovoljstvo što im i posle tri meseca nije iplaćena naknada za učešće u ratu na Kosovu kao što je to učinjeno za rezerviste u Kuršumliji, Prokuplju i Lebanu (posle velikog protesta).
Sa područja leskovačke opštine u ratu na Kosovu i Metohiji bilo je mobilisano više od 10.000 ljudi.

“Predsednik vlade smatra da ne smeju da postoje rezervisti prvog i drugog reda. Svi su se oni hrabro borili protiv NATO agresora 1999. godine”, rekao je savetnik Lalović agenciji Beta. Krajem februara, posle proglašenja nezavisnosti Kosova, grupe rezervista protestovale su na administrativnoj granici s Kosovom, kod Medvedje, palile imporovizovani granični prelaz i sukobljavale se s snagama Kosovske policijske službe (KPS).

Negde u isto vreme ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je da će Srbi, prema planu Vlade, imati svoju policiju na Kosovu. Od 1999. godine i usvajanja Rezolcije 1244, srpska policija se povukla sa Kosova, a po rezoluciji Beograd nema ovlašćenja da na bilo koji način upravlja lokalnim snagama bezbednosti.

Ministar infrastrukture je izjavio juče i da je blokirano 340 miliona evra kredita namenjenih saobraćajnoj infrastrukuri zbog nemogućnosti ratifikacije u parlamentu.

Prema podacima Ministrstva finansija, javni dug na dan 31.januara 2008. godine iznosio je 8,86 milijardi evra. Od toga je spoljni dug iznosio 4,6 milijardi evra. O kosovskom dugu više se ne priča, valjada nije patriotski pred izbore.

Iz Privredne komore Beograda stiže glas da su cene na malo u decembru 2007. povećane za 10,7% u odnosu na decembar 2006., a troškovi života za isti period 12,4%.

U velikim prodavnicama u Beogradu marža iznosi 15 – 20%, a u malim i do 40%, što po Nacionalnoj organizaciji potrošača znači da je potrošačka korpa postala manja za četvrtinu. Poziv na bojkot kupovine izgleda sasvim opravdan!

A na globalnom nivou, britanski analitičar Majkl Tejlor upozorava da je svet samo korak od velike svetske privredne krize, slične onj iz tridesetih godina XX veka (koju znamo iz filmova), da se finansijska kriza iz SAD preliva po celom svetu. Nažalost, ne bih da zvučim panično, ali posle te krize došao je svetski rat. Posle II svetskog rata imali smo hladni rat. Analitičari govore o nagoveštaju novog hladnog rata , rakete vrte glavama, postoji mnogo ratnih žarišta i mnogo problema u sopstvenom dvorištu.

Ne vredi zatvarati oči pred istinom. Ostaje mi da ponavljam za Balaševićem „Ja nisam luzer“….kao mantru.

Politički evergreen

Naoružana samo strpljenjem krenula sam danas, srećom pre snega, u poslovnu akciju. I dok je auto mileo kroz zakrčene ulice naše metropole, očekujući da je već ranije, profesionalno na tu situaciju naviknuti vozač, izbacio sve ružne reči za danas, shvatila sam da je taj niz fraza praćenih mračnom facom njegova mantra za preživljavanje, da ga baš saobraćaj i ne dotiče, a da se u kolima širi lagana evergreen muzika nekog diskretnog radija, s odjecima prošlosti savim daleke ….tra-la-la Romana….sve dok nije stiglo do „Ja nisam luzer“. Balaševic je počeo da me vraća u svoj manje boemski evergreen, da odzvanja kao užasno jasan politički evergreen …. i tra-la-la izmešan s drugim refrenom … „samo su nijanse“. Nisu tu više u stvarnosti važne marke, al’ i ni evrića neće biti dosta za život u Srbiji u kojoj, baš objaviše novine centra, da od radno sposobnog stanovništva 2.5 milina je siromašno, a u onih 50.000 iz više klase mislim (ja) sigurno spadaju svi političari.

Ostalima, i iz srednje klase, koja nije baš jasno definisana, Nacionalna organizacija potrošača preporučuje da podrže akciju uzdržavanja od kupovine sledećih deset dana zbog enormnog porasta maloprodajnih cena. Ni po tom pitanju nisu svi borci za prava potrošača saglasni, beogradski lider misli da nama nije dogorelo…..

Niko ne može da kaže da su političarima pare, bogatstvo, jedini motiv da rade ovo što rade. Nema para koje mogu da se porede s slavom i moći.

I tako, da se nikad ne smiri mržnja na Kosovu zbog razornog 17.marta pre četiri godine, sve strane su dolivale ulje na vatru danima da se požar dobro razbukti baš na taj dan .

Posledice će se tek sumirati, saagledavati i zloupotrebljavati (kao i obično od svih umešanih). Mediji javljaju da je u severnom delu Kosovske Mitrovice jutros mirno posle jučerašnjih sukoba demonstranata sa UNMIK policijom i Kforom zbog hapšenja Srba nekada zaposlenih u pravosuđu, osim malo koškanja srednjoškolaca s Francuzima! Da li politiari bar svoju decu vole? Gledaju li izveštaje iz Bejruta i Gaze?

Okružni javni tužilac (?) Milan Bigović izjavio je da oni neće odustati od svojih zahteva, dodajući da za danas nisu planirani nikakvi protesti i da će na sastancima biti odlučeno o daljim koracima koji bi omogućili povratak Srba na radna mesta u Okružni i Opštinski sud, iz kojih su izbačeni 1999. godine. Ne razumem njihov koncept i šta su radili predhodnih 9 gladnih godina? Na kakvim sastancima i s kim će oni odlučivati, da li je ovo deo onog tajnog Akcionog plana, nekog specijalnog plana ministra Samardžića?

Ministran odbrane Šutanovac kaže danas da je tražio akcioni plan Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ali da mu je rečeno da može da ga dobije samo na uvid u Vladi Srbije.

Tuga i jad, krvavi bilans završetka tog spontanog dogadjanja “mirnog protesta pravosudnih radnika srpske nacionalnosti“ ima već prvu žrtvu, ukrajinski pripadnik policije UNMIK-a preminuo je od mnogobrojnih povreda zadobijenih tokom nemira u Kosovskoj Mitrovici. Broj ranjenih Ukrajinaca, iz sastava UNMIK-a, je 20, povređeno je 28 poljskih policajaca, koji su obezbeđivali zgradu suda. Kažu da je uglavnom reč o povredama od šrapnela i komadića granata i molotovljevih koktela, kojima su Srbi u Kosovskoj Mitrovici gađali policajce (?!).

Ranjeni pripadnik Kosovske policijske službe je u komi, a dopisnik britanskog Bi-Bi-Si-a je preneo da se u obraćanju medijima čulo i to da je među uhapšenima u zgradi suda u Mitrovici bilo i pripadnika MUP-a Srbije.

Da li imaa neko razložan i dovoljno jak u Srbiji da nas zaštiti od ljudske gluposti?

Glavobolja

Danas mi je jedan od onih dana kad sam smrvljena od gomilanja predhodnih utisaka i uticaja kojima sam bila izložena. Čak ni svest da je petak, da su se važne stvari na poslu pokrenule uprkos nevoljama, da je bez-veze da se nerviram što ćemo opet plaćati silne pare strankama za predizbornu kampanju, a i poslanike u ostavci, dok skoro 30% dece u Srbiji živi ispod granice siromaštva, da ipak imam puno zbog čega mogu da se radujem i nadam boljem- ne pomaže. Glavobolja je stvarna, ne reaguje na lekove, traje i dok spavam, napuniće već 48h. Boli i kad se nasmejem. Ove pozajmljene fotografije su moj unutrašnji odraz.

Sutra je novi dan, nadam se bez glavobolje.

Zalivanje korova

Pet godina u Srbiji prodje kao da ih nije ni bilo, bez šanse da se stavi konačno jedna stvar na spisak dostignuća, potvrdi nešto što je definitivno razrešeno, završeno, čak ni smrt ovde ne stavi tačku.

Svako od onih koji su akteri političke scene ili na neki način zanimljivi za medije ima u današnjem vremenu i na dan petogodišnjice od ubistva svoju priču i poslednja sećanja na Zorana Djindjića, na dane koji su tom dogadjaju predhodili, trenutke haosa, a moje sećanje je, kao i većine običnih ljudi, uglavnom obojeno strahom i nevericom.

Nisu mi sve metafore Zorana Djindjića uvek bile naj, neke jesu bile adekvatne, gorke, slikovite, kadkad duhovite. Kad danas slušam ono što je on govorio i ovo što oni koji su ostali iza njega govore, nedostaje taj drugačiji narativni način, entuzijazam i osećaj da govori čovek s vizijom.

Šta je bilo stvarno dobro, a šta korov u strukturama koje su stvarale demokratsku vlast, šta je promenila u toku naše istorije smrt Zorana Djindjića-ne znam. Trenutno jedino što vidim jasno je veliko nezadovoljstvo u Srbiji, čak smo i u njemu izmanipulisani.

Citiraću jednu tužno futuritičku izjavu Zorana Djindjića :”U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva .”

Hag za sve bez predrasuda

 

Posle ozbiljanog radnog dana kaad sam zgrabila svoj ni ručak ni večeru, nisam mogla da biram “u oazi kućnog mira” neku relaksirajuću zabavu, jednostavno bilo je vreme informativnih emisija, niza vesti od televizije do televizije, uglavnom ujednačenih u redosledu udarnih naslova i saopštenja, a koje opet standarno gledamo tako u kontinuitetu da nam nešto važno ne promakne, to nešto što bi nam moglo promeniti život. Stalno se nadam da će taj strah nestati zauvek, nažalost, zavisnost se vraća.

I od svega što me je zapljusnulo, jos vidim neke neshvatljivo razdragane poslanike koji se opraštaju kao klinci posle letnjeg boravka u skautskom kampu, a na stupidno pitanje novinara da li nose sve svoje stvari, oni normaln(iji) ostaju zbunjeni, dok se većina nada brzom povratku u skupštinski hram zabave.

Drugi ozbiljan utisak je slika trojice hrvatskih generala u sudnici Tribunala u Hagu. Da, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije počelo je suđenje Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.

Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom akcije Oluja 1995. godine, odnosno, kako je na početku procesa rekao tužilac Alan Tiger, “za nasilnu eliminaciju krajiških Srba iz Hrvatske i uništavanje njihove zajednice”. On je naglasio da su trojica optuženih bili deo zajedničkog zločinačkog poduhvata na čijem čelu je bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Generali se terete i za 238 pojedinačno navedenih ubistava srpskih civila, a sva trojica optuženih negiraju krivicu. Ono što je, bar u Hrvatskoj odjeknulo, je vest da je njihova policija dva dana pre početka sudjenja poslala Tribunalu važna dokumenta koja terete generale.

Naši političari nastavljaju da se pojavljuju u raznim ulogama, neki maskirani u jagnjeće krzno brinu o gradjanima, uglavnom  dalekosežno se baveći samo svojim ustoličavanjem i već nas guše predizbornim manipulantskim aktivnostima.

Na vesti o šansi da pravda bude zadovoljena, istražen i dokazan zločin nad Srbima u Hrvatskoj, pitam se da li ijedan od njih danas to vidi kao nešto što bi bar pomenuo, često ili uporno izbegavajući i omalovažavajući važnost utvrdjivanja ratnih zločina i odgovornih za njih bez obzira na stranu u sukobu, narod kome pripadaju.

Na suđenju Vojislavu Šešelju pred istim Tribunalom u Hagu , bivši hrvatski borac Vilim Karlović opisao je kako su mu u jesen 1991. u Vukovaru trojica dobrovoljaca iz Srbije spasla život izvlačeći ga u dve prilike iz ruku “četnika”. Karlović je kazao i da misli da je u toku borbi za Vukovar čuo glas Šešelja preko razglasa koji je sa trake pozivao “ustaše” da se predaju.

Prema optužnici protiv Šešelja, dobrovoljci SRS iz jedinice Leva supoderica te večeri su na Ovčari streljali oko 200 zarobljenih Hrvata.
Na prvom suđenju počiniocima streljanja na Ovčari, koje je održano pred sudom u Beogradu, Karlović je, kako je potvrdio, bio svedok odbrane optuženih Predaga Milojevića zvanog Kinez i Marka Ljuboje zvanog Mare.
Optuženima za zločin u Beogradu se ponovo sudi, pošto je Vrhovni sud poništio prvostepenu presudu.

Svedoka Karlovića sutra će unakrsno ispitivati optuženi Šešelj. Ne čini mi se da Šešelj svojim ponašanjem u toku sudjenja čini dobro svom srpskom narodu, možda i u gorem maniru od Miloševića. Tito je ipak bio u drugim istorijskim okolnostima kad je tvrdio da priznaje samo sud svoje partije. Kasnije se vešto nagodio za sve što je moglo da bude prepreka bratstvu i jedinstvu.

Predrasude su naš veliki problem, pored niza drugih problema, od kojih neke i priznajemo.

ps. Bez šale, mislim da bi autoru Velikog brata trebalo suditi u nekom civilnom specijalizovanom Tribunalu u Hagu za zločine protiv ljudskog dostojanstva

Poklon za 8.mart

Šta mi znači poklon za 8.mart ?

Posle 100 godina od prvog organizovanog nastupa žena s ciljem da izbore pravo na bolji život, bolje uslove rada, žene i dalje nisu završile tu borbu i daleko su od toga da imaju ista prava kao muškarci.

Žene vredno rade na svom ženskom pitanju, kao i na mnogim drugim, ali se čini da i dalje globalno ostaju na marginama.

Žene u Srbiji najbolje znaju koliko je teško biti sve ono što se od njih očekuje i ono što bi one želele i mogle da im se pruži šansa.

Naišla sam na nekoliko zanimljivih statističkih podataka:

1997. Najveći broj anketiranih žena bi volelo da ih za 8.mart partner izvede na večeru (30%), nešto manje da umesto njih spremi večeru (24%), ostale bi da se na taj dan samo odmore!

2005. S Borisom Tadićem je poželelo da provede 8.mart 32% anketiranih žena.

Kažu da su 2007. najveći deo populacije s srednjom stručnom spremom činile žene, oko 52%. Istovremeno je bilo oko pola miliona nezaposlenih žena, a radilo je oko jedan milion, uglavnom ona tradicionalna ženska zanimanja.

Tranzicija je mnogo teža za žene, one mnogo češće ostaju bez posla, a neosporna je važnost ekonomske samostalnosti za ostvarivanje drugih prava.

Još malo satistike iz Srbije: na pitanje da li su preopterećene, 2001.godine potvrdno je odgovorilo 87% ispitanica, a 2006. čak 94,03%.

Žene su očigledno spremne da trpe, da se žrtvuju, da se bore za svoju porodicu, ali i da odgovorno obavljaju teške i nove zadatke, da uče i da se prilagodjavaju.

Naše žene, u Srbiji, vole i da lepo izgledaju, a kao nekom čarolijom u tome prilično uspevaju.

I tako, svake godine kad me za 8.mart obraduje poneki cvetak trenutno zaboravim da se ništa nije promenilo od predhodne…..bar po pitanju jednakosti polova, mojih ljudskih prava i nekih očekivanja.

Ne pitajte me šta sam sve radila ovog vikenda, osim kratke šetnje po tradicionalnoj izložbi cveća.

Pad vlade ne mogu da smatram poklonom baš meni.

Vrh, brate

Pre neki dan je patriota Zvezdan Jovanović, po zanimanju snajperist s boravkom u zatvoru, izjavio da bi rado bio na Kosovu pod oružjem, a i drugi patriota (ali ne drugi po kvalitetu) Legija ima istu želju, obećao je da bi za dan skupio crvene beretke, a ne više od 7 dana bi mu trebalo da sredi stvari na Kosovu. Ej, vrh, brate!

Ne znam samo odakle tolika demokratija da nam stalno prenose poruke zatvorenika.

Odmah posle toga moglo se saznati da će u Bukureštu u periodu od 2. do 4. aprila biti održan NATO samit, a kako se najavljuje u članstvo će biti pozvane Hrvatska, Albanija i Makedonija. Krug se širi ili ustvari sužava?

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina na samit Alijanse .Nisam još čula da je Kremlj odgovorio, tj. Putin prihvatio poziv, no ne sumnjam da bi to bilo veoma važno i za nas.

“Svadbarski lonac” našeg unutrašnjeg političkog života je prepun , ključa od izjava, uvreda, obećanja, preporuka … samo fali da kubura pukne. Postalo je prezačinjeno i teško svarljivo. A kako kaže Mr. Aligrudić (DSS): “Koj si ima čavku toj si vika iš”, i , naravno, da nije potrebno otkrivati toplu vodu, pa ko razume-razume….

“Vlada Srbije je u velikoj krizi jer nije bilo spremnosti da donesemo odluku da ćemo zajednički čvrsto insistirati da Srbija samo kao celovita država sa Kosovom može postati član EU. U nekoliko narednih dana parlamentarne stranke moraju da se dogovore o načinu izlaska iz ove krize”, reče premijer Koštunica.
I gazeći utabanom stazom iz prošlosti, stručnjak za kapitalne investicije, Ilića nam je objasnio da bi bilo dobro da se narod na referendumu izjasni o tome “šta misli o Kosovu” i da se gradjanima da prilika da ikažu svoju volju i odrede politiku naše zemlje i sudbinu južne srpske pokrajine.

U medjuvremenu inflacija raste, guverner NBS Jelašić je ljut na gradjane, gradjani ipak kupuju poklone i cveće za 8.mart.

WWW

Svetska mreža nad mrežama (WWW) davno me je uhvatila i ne znam kako bih živela bez nje. Ipak WWW mreža ne sputava, svaki dan mi donese jos neku novost ili ideju, pokaže jos neku svoju osobinu i sposobnost, razgrana mrežu u mom svetu i mozgu, približi neku udaljenu tačku planete i stoji kao otvorena knjiga za učenje.
Idealno, ma, naravno-ne!
Našla sam i ovo na jednom sajtu “Važno je zapamtiti jedno: komunikacija preko Interneta sa nepoznatim ljudima je područje visokog rizika.” Dodala bih, za sve, ne samo za decu:)

I kako kaže Wikipedia-internet enciklopedija, koju pišu korisnici mreže (još jednom oprez), WWW se sastoji od miliona manjih domaćih, akademskih, poslovnih, državnih mreža koje zajedno prenose raznovrsne informacije i omogućavaju mnoge usluge, počev od elektronske pošte, ćaskanja s svakim (!), telefoniranja, prenosa dokumenata i informacija u raznim formama, njihovo povezivanje i dostupnost u svakom trenutku. I tako umreženi možemo održavati stara prijateljstva i upoznati nove ljudi, naći ljubav svog zivota, kupovati i naručivati uglavnom sve, a pre toga dobiti nepregledno mnogo informacija, poslovati, oglašavati, zaradjivati, naći posao, organizovati putovanja i odmor, igrati razne igre, voditi dnevnik, KOMUNICIRATI, s rizikom.
Komunicirati i u multimedijalnoj sferi, tako da mnogi čitaju elektronske novine, slušaju radio, gledaju TV.
Internet nam je učinio dostupnom i mogućnost da ne budemo samo korisnici već i da stvaramo! Ponekad mi je žao što nisam postala tinejdžer u 21. veku da mogu da se uključim u projekte kao što je ovaj na www.roamingreporters.net/RRWP/

Dopala mi se ideja i nadam se da ću uskoro naučiti kako da svoju omiljenu muziku podelim s mrežom (funkcionalnim dodatkom), da je slušamo preko cik-cak playera, a možda i radija.

Prelazak ulice je u Beogradu rizik, u Njujorku je nešto drugo opasnije, u …., a na netu, vrebaju razne zloupotrebe.
Obrazovani korisnici imaju šansu da izbegnu zamke, posebno je važno da otkrivanje mogućnosti neta bude na pravi način i da počne sto ranije, potrebno je učiti decu da sigurno plivaju kroz WWW i da kreiraju svoju budućnost svesni šta čine.
WWW je java, a ne san. Ipak je tako zanimljivo, uzbudljivo, neodoljivo:), kao život.

ZAŠTO BEDŽ?

BADGE – značka, oznaka, znak

(izvor: englesko-srpskohrvatski rečnik, S.Ristić-Ž.Simić)

A u najvećoj online enciklopediji (www.wikipedia.org) korišćenje i značenje je mnogo detaljnije opisano. Čini mi se da je osnovno i zajedničko svim varijetetima da onaj koji ga nosi jasno odaje neku pojedinost svog identiteta ili opredeljenja, dobrovoljno ili po dužnosti ili nekom silom iznad njega.
Bedževi su odličan reklamni materijal za skupove, od kongresa, naučnih simpozijuma, preko sajmova i svih drugih vrsta. Na njima možete reklamirati usluge i robu, ideju ili politički program.

Bedževi su postali interesantni i za kolekcionare. Sasvim slučajno i u našoj kući stvorila se mala zbirka Oni su pomalo kao fotografije, mogu da me vrate u prošlost, ožive dogadjaje.