Kako odabrati?

Pročitala sam preporuke i uputstvo za odabir zdravog šteneta i prikladnog psećeg druga. Naravno, na moju priču i tekst koji sam mu pokazala, Stefan me pogledao s podignutom obrvom  i komentarisao da to možda može tako od tačke do tačke po spisku u Engleskoj ili Americi, ali da je dobro znati …..

Kako izabrati štene?

Veoma je važno da, ukoliko birate psa da vam bude društvo, naglasak bude na njegovom TEMPERAMENTU!

I ne bi bilo dobro da budete neodlučni po pitanju pola psa i da menjate odluku ako ste već o tome razmislili.

Kako utvrditi temperament šteneta?

Read the rest of this entry »

Želja želju stiže

Jaka želja, kažu, vodi njenom ostvarenju. Mnoge knjige (sada veoma u trendu) o putu ka uspehu govore o tome. Neke izreke čak opominju da pazimo šta i koliko želimo, jer nam se želja može ostvariti.
Mislim da nema deteta koje nije poželelo psa ili mačku, ipak često je u urbanim gradskim sredinama ta želja neostvariva ili dovodi do ružnih situacija, nehumanog tretmana životinja, necivilizovanog odnosa prema okolini.

Psa sam izmolila s 9-ostao je kod nas svega nekoliko meseci, probali smo i … poklonili ga , dalje ne znam šta je bilo…
Mlad terijer sam u stanu 8 sati dok smo mi bili svako na svom  poslu nije se ponašao u skladu s  očekivanjima (mojih roditelja). Dugo sam posle bila ljubimica dorćolskih streetera, ja ih se nisam plašila, a oni su osećali moju naklonost.

Mnogo godina kasnije u stanu u centru grada nismo ispunili sinu želju da ima psa. Ne samo da nam se naš stambeni prostor činio nepodoban (iz iskustva svog detinjstva), već i sve naše obaveze, česta putovanja i višečasovna odsustvovanja mogli su da podnesu samo papagaji i male kornjače.  Ponekad je ponovo postavljalo pitanje kako drugi imaju psa u stanu, naš odgovor je uvek bio isti-mi ne.
Prolazile su godine. Sad smo svi odrasli u istom stanu u centru grada. Sasvim nenadano, sin nas je pitao da li možemo da pričuvamo nekoliko sati bebu psa njegovih prijatelja dok su oni na svadbi. Bilo je smešno, vrlo zabavno. Nisam odmah osetila da nam se sprema invazija, a Stefan je, sad mi je jasno, jako želeo psa, baš takvog, živahnog, veselog Westija. Stefan ume jako da želi i da ostvari svoje želje.
Mene je ovaj put bilo lako slomiti, najzad posle tolikoh godina ostvariće se i moja želja.
Naš treći član porodice je bio protiv, ipak je pristao na tri nedelje privremenog boravka da vidimo koliko smo sposobni da sve funkcioniše bez značajnih problema za nas i za psića.

Neverovatno je da ima toliko onih koji se raduju našoj prinovi, čak i ako nemaju svoje kućne ljubimce. I svi su spremni da nam pomognu, na svaki način. Najzad, dobar osećaj da ljudi nisu potpuno otudjeni.
Sve smo pripremili (zajednički), ja sam pročitala brdo literature, uzbudjenje raste-on stiže, biće lepo i ne baš lako,  naročito za tog malog, njegova prva noć bez majke i drugih psića, a naš prvi ispit strpljenja i snalaženja.

Poželite nam sreću.

Pregršt lepih želja

Od utorka do četvrtka

Moja unutrašnja energija i raspoloženje liče na  ovo vreme. Umor me savladava sve više, nedostaje mi svetlosti, pokušavam da godinu završim bez prevelikog nezadovoljstva što nije ispunila moja očekivanja . Trudim se da se pripremim za praznike, a i neke novosti koje već sutra stižu na naša vrata. Želim ih, no istovremeno brinem koliko će nam se život dodatno zakomplikovati.

Sve oko nas se kovitla, čak ni vremenske prognoze se ne ostvaruju u potpunosti, ubojita košava je stala (ili je to bio neki drugi vetar), ali i dalje oscilujemo na talasima nepredvidivog.

U jednom danu  ….

a sutra?

Ljudska prava u Srbiji

I zvor:

24 sata 16.12.2008 09:34

Ako Skupština ne izglasa do kraja nedelje Predlog izmena Zakona o putnim ispravama po kojoj bi stari pasoši trebalo da važe do kraja 2009, građani Srbije koji nameravaju da putuju mogu da se suoče s problemima. Prema nezvaničnim informacijama, poslanici bi sutra mogli da glasaju o ovom predlogu, ali pre toga mora da se završi rasprava o brojnim amandmanima podnetim na druge zakone.

Možda nije najvažnija vest danas, ali za izvestan broj građana Srbije koji imaju stare pasoše sa oznakom SRJ (a njih je većina u ukupnom broju onih koji ih uopšte imaju) lepo isplanirani praznici postaju noćna mora. Sasvim je apsurdno da naša ljudska prava zavise od 250 poslanika Skupštine Srbije i njihove nespremnosti da rade svoj posao.

Većina gradjana Srbije koja nema i ne koristi pasoš verovatno će se gorko nasmejati i reći da ima mnogo važnijih problema. Ipak ne bi trebalo da zanemare da se u toj istoj Skupštini ograničavaju i njihova ljudska prava, ne donose se drugi važni zakoni, već i oni  čekaju mesecima dok se poslanici ” po poslovniku” igraju našim životima i uzimaju lepe pare za svoj nerad. Uaaaaaa….

Pobednik i njegova sekunda

Svakog sekunda na ovoj planeti dogodi se nešto što za nekoga lično, neku porodicu, grupu ljudi ili naciju ima istorijski značaj, ponekad delić sekunde izmeni istoriju, životni put.

Očiglednost stavrnog postojanja tih sekundi,  pa i delića sekundi, doižvljavam i vidim jedino jasno u sportu. Mogu da ih pratim, i da osetim to trajanje, transparentna je posledica  tog postojanja, odredjuje pobednika i onog prvog iza njega. Posle sledi lavina dogadjaja izazvanih tom sekundom ili samo njenim delom. U drugim životnim prilikama najčešće tek spoznavanjem posledice shvatamo postojanje te predhodne sekunde.

Veliki plivač i sportiski borac, koji je osetio nemilosrdni udar tih delića sekunde, je Milorad Čavic.

Setimo se izveštaja s nedavne Olimpijade u Pekingu: “Fantastična trka na 100 metara delfin stilom, u kojoj je slavni Amerikanac Majkl Fepls za samo jedan stoti deo sekunde pobedio Milorada Čavića, pomešala je osećanja navijača sprskog plivača u Pekingu.”

S radošcu bih da čestitam ovom čvrstom momku odbranjenu titulu evropskog prvaka, posebno i dobijenu bitku s ljudskom sklonošću da zloupotrebljavaju tudje uspehe u političke svrhe i sude o tim uspesima kroz prizmu svojih neostvarenih želja i ciljeva. Čak kad bi novcem mogli da se obezbede najbolji uslovi za svakog ko želi da proba da se ogleda u nekom sportu, samo neki-najbolji bi umeli da toliko rade do stignu više puta do pobede i da ponovo udju u istu bitku sa sobom i nadoknade ili prevazidju i taj skoro nevidljive deliće sekunde.

A balkon koji čeka Milorada Čavića sigurno će mu doneti radost da ga pozdaravi njegova publika,  po koji stisak ruke za slikanje, ali neće izbrisati sve što su neki hteli od njega, ono što su pričali po medijima, što su mu obećavalili, šta nisu ispunili . On postoji i ima još jednu medalju koja slavi i Srbiju, zemlju bez bazena, nek mi oprosti Palma ako gresim.

Činjenica je da u metropoli, Beogradu nemate gde da plivate ni rekreativno, osim u klubovima za one s platom od 4000 evra. Ako pokušate s javnim bazenima, ukoliko u njima ima vode, možete se prehladiti, dobiti neku zarazu ili alergiju, može vam pasti plafon na glavu, a sećam se i bazena u kojima se igrao fudbal, tenis…..i to je bolje nego ništa. 

A svaki treptaj oka donosi promenu. Nekome i medalju.

U pobednikovoj sportskoj biografiji piše i ovo:

“Čavić se kao šesnaestogodišnjak plasirao za Olimpijske igre u Sidneju. Na Evropskom prvenstvu u plivanju za juniore 2001. na 50 m delfin, osvojio je 2. mesto, a 100 m delfin, 1. mesto

Evropsko prvenstvo u plivanju 2003. (bazen 25 m):

*50 m slobodno, 2. mesto – 21,49 državni rekord

*100 m delfin, 1. mesto – 50,02 svetski rekord

U periodu od 12. decembra 2003. do 26. marta 2004. bio je nosilac svetskog rekorda na 100 m delfin, kada ga je oborio Ijan Kroker. Ipak, Čavićev rezultat se i danas vodi kao evropski rekord. Na istom takmičenju osvojio je srebrnu medalju u trci 50 m slobodnim stilom.

Na Olimpijskim igrama 2004. u Atini Čavić je lako prošao kvalifikacije na 100 m delfin. U polufinalu mu je zbog greške na opremi ušla voda u kupaći kostim, pa je ostao bez medalje.

Evropsko prvenstvo Helsinki 2006. (bazen 25 m):

*50 m slobodno, 2. mesto 21,60

*100 m delfin, 1. mesto – 50,63

Zbog bolova u leđima u martu 2006. je ostavio plivanje, ali se vratio uz pomoć svog cimera.

Svetsko prvenstvo Melburn 2007.:

*50 m delfin, 6 mesto sa državnim rekordom 23,70 (državni rekord je obarao i u kvalifikacijama i u polufinalu)

*100 m delfin, 6. mesto – 52,53 . Najbolje je plivao u kvalifikacijama, kada je oborio državni rekord 51,70. Sa tim rezultatom u finalu bi bio treći.

Evropsko prvenstvo Debrecin 2007. (bazen 25 m):

*100 m delfin, 1. mesto – 50,53

*50 m delfin, 1. mesto – 22,8

Evropsko prvenstvo Ajndhoven 2008.:

*50 m delfin, 1. mesto – 23,11 evropski rekord (drugi najbolji svetski rezultat svih vremena)

Olimpijske igre Peking 2008.:

*100 m delfin, 2. mesto – 50,59 (evropski rekord)

Evropsko prvenstvo u kratkim bazenima Rijeka 2008.:

*100 m – delfin 1. mesto – 49,19 (evropski rekord)

BRAVO!

Metro-pola

Nisam čula u svetu za metropolu bez metroa, opisnije zvanog – podzemna železnica. Beograd i Beogradjani se veoma raduju i diče kad im grad posetioci svrstaju u metropole, ali posetioci su samo posetioci, blago njima-oni uvek mogu da odu ….

Duško Radović je svojim duhovito ciničnim komentarima zauvek ostao simbol ovog grada, a iz njegove riznice je i ovo:
„Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju.[1]“

Hvala internetu, njegovim arhivama i enciklopedijama, naravno uz meru opreza i kritičnosti o verodostojnosti podataka. Wikipedia daje iscrpnu informaciju na temu beogradskog metroa, neke odlomke prema sopstvenom izboru ovde navodim, ali uz napomenu da se svi detalji nalaze online ili se mogu potražiti u izvorima* koje je i sastavljač naveo i koristio, pa kaže:

*Izgradnja beogradskog metroa, visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema kao osnove javnog prevoza u Beogradu, planirana je još od 1950-tih godina.[1]

U najpoznatijem projektu iz 1976. godine, bilo je predviđeno pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa, sa prvom fazom od dve linije na trasama Stari Merkator — Vukov spomenik i Dorćol — Autokomanda.[2]

Od svojih zagovornika opisivan kao u evropskim milionskim gradovima „aksiom koji se ne dokazuje“[3] i „alfa i omega priče o saobraćaju u Beogradu“[4], a od protivnika kao predimenzionirani „prevaziđeni koncept pravljen za neka druga vremena“[5], projekat beogradskog metroa je slavljen, suspendovan, ponovo oživljavan i najskorije u Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine napušten u korist lakog šinskog sistema nazvanog „Beogradski laki metro“.

**Prva etapa metroa prema studiji iz 1976. obuhvatala je dve linije:
M1: Centar Zemuna — Novi Beograd — Terazijska terasa — Vukov spomenik
M2: Dorćol — Kalemegdan — Trg Slavija — Železnička stanica Centar — Autokomanda

Prvi deo linije M1, od Novog Beograda do Terazijske terase, bio bi završen i pušten u saobraćaj za četiri godine. Cela prva etapa gradila bi se osam godina i, prema pisanju „Vremena“ i „Glasa javnosti“, koštala oko 700 miliona američkih dolara. Dalje širenje mreže je trebalo biti predmet analize.

Predviđalo se da bi se linija M1 imala verovatno produžiti do Malog Mokrog Luga, a linija M2 do Banovog, odnosno Petlovog brda.[2][1]

***Projekat „Metro Beograd“ je završen decembra 1981.[17] i dostavljen Skupštini grada Beograda aprila 1982. godine.[16]

Jedna od ideja bila je i da bi Sovjetski savez mogao otplatiti svoj dug ka SFRJ izgradnjom beogradskog metroa, ali se od ovoga, prema pisanju „Vremena“, odustalo u strahu od primedbi iz Slovenije i Hrvatske.[1] Skupština grada je 1982. raspisala samodoprinos građana, „Samodoprinos 1982“ od po 2% ličnih primanja, za „razvoj javnog gradskog saobraćaja“, unapređenje vodosnabdevanja i dovršetak Kliničkog centra, koji je potvrđen na referendumu.[10][18]

****Na Dan ustanka, 7. jula 1995, predsednik Slobodan Milošević je na velikoj ceremoniji otvorio podzemnu železničku stanicu Vukov spomenik, koja je uključena u sistem prigradske železnice Beovoz. „Politika“ je u svom izveštaju Vukov spomenik opisala kao „najdublju železničku stanicu na svetu“.[23]

*****Idejni projekat za metro-most (prema idejnom rešenju iz 1982) urađen je u okviru projekta „Metro Beograd“ 1998, a krajem iste godine, Skupština grada Beograda i „Most projekt“ su potpisali ugovor o projektovanju ovog mosta.

Glavni projekat obalnih stubova je planiran za 1999, a 2000. godine su na terenu obavljene pripreme za početak izgradnje, koja je trebala da počne sredinom te godine. O izgradnji metro-mosta, u kojoj su trebale učestvovati i ruske firme, u Beogradu je sa tadašnjim rukovodiocima grada, Krunićem i prof. Milanom Božićem razgovarao gradonačelnik Moskve, Jurij Luškov. Tada je navodno bilo ugovoreno i da Rusija, na mesto delo duga SSSR, isporuči čelik za metro-most. Izvori navode različite cifre za cenu izgradnje mosta od 42 miliona evra ili 80 miliona američkih dolara.[15][9]

******Krajem 2004. gradski menadžer Bojan Stanojević je izjavio da će izgradnja lakog šinskog sistema početi tek krajem 2006. i ocenio da su projekcije cene od 200 do 400 miliona evra „preterane“.[48] U maju 2005. godine, gradski arhitekta Đorđe Bobić je izjavio da će izgradnja biti završena za pet godina (2010).[49] Bobić je u aprilu 2007. godine naveo da će radovi na izgradnji započeti krajem 2008. ili početkom 2009. godine i prva linija biti puštena u promet 2012. godine.[50]

U ova krizna vremena, kad teško podnosimo i shvatamo našu zamućenu situaciju i budućnost, stiže kao eho iz prošlosti vest o budućem metrou. Ministar Mrkonjić je krajem novembra 2008. u intervjuu za “Večernje novosti” najavio metro za sedam godina i to dve linije metroa ukupne dužine 14 kilometara u vrednosti nešto više od milijardu evra.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u oči svoje posete Moskvi kaže da će narednih meseci biti utvrđene definitivne trase i određene sve tehničke karakteristike projekta izgradnje metroa. Đilas bi po svojim rečima sa ruskim partnerima razgovarao i na temu o njihovom eventualnom učešću u izgradnji i finansiranju beogradskog metroa. Mrkonjić je pominjao i Kineze, ma neka dodju svi.

Postoji još jedna tema koja je nekako neraskidivo vezana za ovu o izgradnji metroa-šta se sve nalazi ispod Beograda, još jedan tajanstveni podzemni grad i kako se provući vozom kroz njega bez posledica za ovo blago i eventualno rušenje grada?

Izvori *
1. Lightly made promises („Olako data obećanja“), Uroš Komlenović, „Vreme“ broj 300, 5. jul 1997.
2.Gradnja metroa kao Skadar na Bojani, Miroslava Cvejić, „Glas javnosti“, 13. decembar 2002.
3.Kako je metro bačen pod tramvaj, Milorad Pavlović, „Blic“, 14. novembar 2002.
4.Peštanska mustra, Srboljub Bogdanović, Nada Dumić, Gorislav Papić, „Nin“ broj 2720, 13. februar 2003.
5.Zaštitnici vizure iz dedinjskih vila, Služba za informisanje grada Beograda, „Danas“, 20. januar 2006.
6.Laki šinski sistem — Razvoj ideje, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
7.Laki metro: Težak ispit, Biljana Korica Vukajlović, „Ekonomist“ br. 200, 22. mart 2004.
8.Urbanizam palanke, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 6. april 2006. 9.I opet metro, Ana Vučković, „Nin“ br. 2540, 2. septembar 1999.
10.Novca bilo, ali ne i pameti, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 22. februar 2006.
11.Birokrate u panici, arhitekta Branislav Jovin, „Nin“ broj 2733, 15. maj 2003.

12.Da se ljudi dobro voze, Branislav Jovin, „Nin“, 20. decembar 2001.

13.Metro je rešenje, S. Janjić, „Večernje novosti“, 29. jun 2006.

14.Studije tehničko-ekonomske podobnosti brzog javnog gradskog saobraćaja u Beogradu, Sektor za metro i podzemne radove, Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, 1976. Vidi i [1], [2].
15.Zašto nije izgrađen „Treći savski most“?, Arhitekta Branislav Jovin, „Vreme“ br. 867, 16. avgust 2007.
16.Gradski šinski sistemi, Vladimir Veličković, „A-G Magazin, arhitektura i građevinarstvo“, 15. jul 2006. Pristupljeno 15.09.2007.
17.Pogrešno i štetno, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 11. septembar 2007.
18.Verbalna paljba po mostu, Čvor „pravog“ metroa, Radoje Stefanović, „Danas“, 7. i 8. februar 2007.
19.Vozi Miško — ispod zemlje, S. Janjić, M.Č.Prelević, „Večernje novosti“, 4. juli 2006.
20.Đorđe Bobić, glavni arhitekta. Grad Beograd, Služba za informisanje. 21.Kako se bušio metro, S. Janjić, „Večernje novosti“, 6. jul 2006.
22. Sluđivanje Beograđana se nastavlja,arhitekta Branislav Jovin, „Politika“, 4. oktobar 2003.
23. All Milosevic’ Inaugurations („Sva Miloševićeva otvaranja“), Dokumentacioni centar „Vremena“, „Vreme“ broj 198, 17. jul 1995.,
24.Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. P
25. „Planerski ustav“ svake godine na proveri, I. Vušković, „Danas“, 28.–29. decembar 2002.
26.Umesto metroom — Beograd će tramvajem u 21. vek, Pokret Snaga Srbije, 19. septembar 2007.
27.Laki šinski sistem — Zašto laki metro, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
28.Konkursna dokumentacija za ustupanje poslova, deo 3, tehnička dokumentacija. Direkcija za građ.zemljište i izgr. Bgd, novembar 2005.

29.Potpisan ugovor za izradu studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje prve faze beogradskog metroa, Beoinfo, Grad Beograd.

30.Potpisivanje ugovora za izgradnju studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje prve faze beogradskog metroa. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
31.Predstavljena Prethodna studija opravdanosti izgradnje prve linije lakog šinskog sistema sa generalnim projektom, Beoinfo, Grad Beograd.
32.Topovska cev iz tunela, „Danas“, 18. januar 2006.
33.Prestonica čeka laki metro, ”Večernje novosti”, 30. april 2007.
34.Usvojena odluka o izradi izmena Generalnog urbanističkog plana, Beoinfo, Grad Beograd.
35.[3], [4]. Oglasi na strani Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

36.Francuzi ih obrukali, M.Z.Radonjić, „Novosti“, 6. mart 2003. 37.Prva trasa od Ustaničke do Zemuna, D. Stanimirović, „Glas javnosti“, 4. februar 2003.

38.Laki ili teški samo da krene, M. Blaževski, „Glas javnosti“, 18. mart 2003. 39.Francuska studija mimo GUP-a, Danijela Stanimirović, „Glas javnosti“, 6. mart 2003.
40.Generalni plan Beograda 2021., Grad Beograd, Služba za informisanje. 41.Teški udari na laki metro, S. Janjić, „Večernje novosti“, 21. jun 2006.
42.Čekajući metro, izvor „Beta“, na B92, 21. jun 2006.
43.Teški otišao u istoriju, S. Janjić, ”Večernje novosti”, 23. jun 2006.
44.Bus in Ditch, Gordana Šormaz, „Vreme“ broj 307,
45.Parkiraj kod kralja, Vladan Stošić, „Nin“ broj 2701, 3. oktobar 2002.
46.Veći prihodi u Beovozu, Železnice Srbije, 17.avgust 2006.

47.Usvojen budžet Grada Beograda za 2007. godinu, Beoinfo, Grad Beograd, 13. jun 2007.

48.Magnet za industriju, S. Bulatović, ”Večernje novosti”, 12. novembar 2004. 49. Zalečićemo rane Beogradu, Dubravka Vujanović, ”Večernje novosti”,13. maj 2005.
50. Stari ram za nove razglednice, Svetlana Palić, „Blic“, 30. april 2007.

Priroda i mi

Uglavnom svi imamo usvojene neke slike o pojavama, poplave me uvek asociraju na reke koje podivljaju zbog jakih i obilnih kiša, oluja, ili usled naglog i značajnog topljenja snega, setim se iz školskih udžbenika nikad prevazidjenu lekciju o Velikoj Moravi i njenim pritokama.

Od juče gledamo u vestima Veneciju pod debelim slojem vode, ali i jadransku obalu u Istri u Hrvatskoj i Sloveniji. Te poplave izazvane su velikim plimskim talasom što nije nepoznata i nova pojava, a stručnjaci znaju više uzroka. Ovaj put talas je stigao dalje u kopno, možda ima i novih uzroka, možda je doprinelo globalno zagrevanje ili neke tajne akcije u dubinama sinjeg mora. U Sloveniji postoje studije ugroženosti njihovog priobalnog područja i grafikoni učestalosti poplava u toku godine, čak kažu da se donekle mogu i predvideti, verovatno uz mnogo uloženih para da bi se smanjilo njihovo razorno dejstvo.

Nikad nije kasno da se nauči nešto novo o planeti, nažalost, kroz nevolju ljudi iznenadjenih vodom u dnevnoj sobi, nemoćnih da uklone kola s parkinga koji se za par sati pretvorio u jezero, gledajući kako plove stolice po trgovima….tužno mi je da pomislim na prekrasni Piran, staro gradsko jezgro i Tartinijev trg , ali i lungo mare uz obalu i kuće duž njega …..sve pod vodom.

Problem očuvanja Venecije kao svetske baštine je toliko puta bio predmet zahteva za hitnu intervenciju i pronalaženje rešenja i neophodnog novca da se “nečim” podupre da ne potone sasavim u nekoj od sledećih poplava. Da li možete zamisliti jednog dana svet bez Venecije, Pirana, ….. da postanu legenda kao Atlantida?

Prvi sneg drugi dan

Prvi sneg

Obradujem se kao dete snegu svuda, pa i u Beogradu, onih prvih minuta i sat-dva. Grad večeras izgleda nepripremljen na nedeljama najavljivani prvi sneg, čudan je pogled na suncobrane i baštenske stolice, da li je ovo samo pripremna epizoda da prihvatimo da je zima stigla. Sve je uobičajeno, možda klimatske promene od kojih strahujemo nisu stigle kod nas.

Sutra je novi dan.