Metro-pola

Nisam čula u svetu za metropolu bez metroa, opisnije zvanog – podzemna železnica. Beograd i Beogradjani se veoma raduju i diče kad im grad posetioci svrstaju u metropole, ali posetioci su samo posetioci, blago njima-oni uvek mogu da odu ….

Duško Radović je svojim duhovito ciničnim komentarima zauvek ostao simbol ovog grada, a iz njegove riznice je i ovo:
„Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju.[1]“

Hvala internetu, njegovim arhivama i enciklopedijama, naravno uz meru opreza i kritičnosti o verodostojnosti podataka. Wikipedia daje iscrpnu informaciju na temu beogradskog metroa, neke odlomke prema sopstvenom izboru ovde navodim, ali uz napomenu da se svi detalji nalaze online ili se mogu potražiti u izvorima* koje je i sastavljač naveo i koristio, pa kaže:

*Izgradnja beogradskog metroa, visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema kao osnove javnog prevoza u Beogradu, planirana je još od 1950-tih godina.[1]

U najpoznatijem projektu iz 1976. godine, bilo je predviđeno pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa, sa prvom fazom od dve linije na trasama Stari Merkator — Vukov spomenik i Dorćol — Autokomanda.[2]

Od svojih zagovornika opisivan kao u evropskim milionskim gradovima „aksiom koji se ne dokazuje“[3] i „alfa i omega priče o saobraćaju u Beogradu“[4], a od protivnika kao predimenzionirani „prevaziđeni koncept pravljen za neka druga vremena“[5], projekat beogradskog metroa je slavljen, suspendovan, ponovo oživljavan i najskorije u Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine napušten u korist lakog šinskog sistema nazvanog „Beogradski laki metro“.

**Prva etapa metroa prema studiji iz 1976. obuhvatala je dve linije:
M1: Centar Zemuna — Novi Beograd — Terazijska terasa — Vukov spomenik
M2: Dorćol — Kalemegdan — Trg Slavija — Železnička stanica Centar — Autokomanda

Prvi deo linije M1, od Novog Beograda do Terazijske terase, bio bi završen i pušten u saobraćaj za četiri godine. Cela prva etapa gradila bi se osam godina i, prema pisanju „Vremena“ i „Glasa javnosti“, koštala oko 700 miliona američkih dolara. Dalje širenje mreže je trebalo biti predmet analize.

Predviđalo se da bi se linija M1 imala verovatno produžiti do Malog Mokrog Luga, a linija M2 do Banovog, odnosno Petlovog brda.[2][1]

***Projekat „Metro Beograd“ je završen decembra 1981.[17] i dostavljen Skupštini grada Beograda aprila 1982. godine.[16]

Jedna od ideja bila je i da bi Sovjetski savez mogao otplatiti svoj dug ka SFRJ izgradnjom beogradskog metroa, ali se od ovoga, prema pisanju „Vremena“, odustalo u strahu od primedbi iz Slovenije i Hrvatske.[1] Skupština grada je 1982. raspisala samodoprinos građana, „Samodoprinos 1982“ od po 2% ličnih primanja, za „razvoj javnog gradskog saobraćaja“, unapređenje vodosnabdevanja i dovršetak Kliničkog centra, koji je potvrđen na referendumu.[10][18]

****Na Dan ustanka, 7. jula 1995, predsednik Slobodan Milošević je na velikoj ceremoniji otvorio podzemnu železničku stanicu Vukov spomenik, koja je uključena u sistem prigradske železnice Beovoz. „Politika“ je u svom izveštaju Vukov spomenik opisala kao „najdublju železničku stanicu na svetu“.[23]

*****Idejni projekat za metro-most (prema idejnom rešenju iz 1982) urađen je u okviru projekta „Metro Beograd“ 1998, a krajem iste godine, Skupština grada Beograda i „Most projekt“ su potpisali ugovor o projektovanju ovog mosta.

Glavni projekat obalnih stubova je planiran za 1999, a 2000. godine su na terenu obavljene pripreme za početak izgradnje, koja je trebala da počne sredinom te godine. O izgradnji metro-mosta, u kojoj su trebale učestvovati i ruske firme, u Beogradu je sa tadašnjim rukovodiocima grada, Krunićem i prof. Milanom Božićem razgovarao gradonačelnik Moskve, Jurij Luškov. Tada je navodno bilo ugovoreno i da Rusija, na mesto delo duga SSSR, isporuči čelik za metro-most. Izvori navode različite cifre za cenu izgradnje mosta od 42 miliona evra ili 80 miliona američkih dolara.[15][9]

******Krajem 2004. gradski menadžer Bojan Stanojević je izjavio da će izgradnja lakog šinskog sistema početi tek krajem 2006. i ocenio da su projekcije cene od 200 do 400 miliona evra „preterane“.[48] U maju 2005. godine, gradski arhitekta Đorđe Bobić je izjavio da će izgradnja biti završena za pet godina (2010).[49] Bobić je u aprilu 2007. godine naveo da će radovi na izgradnji započeti krajem 2008. ili početkom 2009. godine i prva linija biti puštena u promet 2012. godine.[50]

U ova krizna vremena, kad teško podnosimo i shvatamo našu zamućenu situaciju i budućnost, stiže kao eho iz prošlosti vest o budućem metrou. Ministar Mrkonjić je krajem novembra 2008. u intervjuu za “Večernje novosti” najavio metro za sedam godina i to dve linije metroa ukupne dužine 14 kilometara u vrednosti nešto više od milijardu evra.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u oči svoje posete Moskvi kaže da će narednih meseci biti utvrđene definitivne trase i određene sve tehničke karakteristike projekta izgradnje metroa. Đilas bi po svojim rečima sa ruskim partnerima razgovarao i na temu o njihovom eventualnom učešću u izgradnji i finansiranju beogradskog metroa. Mrkonjić je pominjao i Kineze, ma neka dodju svi.

Postoji još jedna tema koja je nekako neraskidivo vezana za ovu o izgradnji metroa-šta se sve nalazi ispod Beograda, još jedan tajanstveni podzemni grad i kako se provući vozom kroz njega bez posledica za ovo blago i eventualno rušenje grada?

Izvori *
1. Lightly made promises („Olako data obećanja“), Uroš Komlenović, „Vreme“ broj 300, 5. jul 1997.
2.Gradnja metroa kao Skadar na Bojani, Miroslava Cvejić, „Glas javnosti“, 13. decembar 2002.
3.Kako je metro bačen pod tramvaj, Milorad Pavlović, „Blic“, 14. novembar 2002.
4.Peštanska mustra, Srboljub Bogdanović, Nada Dumić, Gorislav Papić, „Nin“ broj 2720, 13. februar 2003.
5.Zaštitnici vizure iz dedinjskih vila, Služba za informisanje grada Beograda, „Danas“, 20. januar 2006.
6.Laki šinski sistem — Razvoj ideje, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
7.Laki metro: Težak ispit, Biljana Korica Vukajlović, „Ekonomist“ br. 200, 22. mart 2004.
8.Urbanizam palanke, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 6. april 2006. 9.I opet metro, Ana Vučković, „Nin“ br. 2540, 2. septembar 1999.
10.Novca bilo, ali ne i pameti, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 22. februar 2006.
11.Birokrate u panici, arhitekta Branislav Jovin, „Nin“ broj 2733, 15. maj 2003.

12.Da se ljudi dobro voze, Branislav Jovin, „Nin“, 20. decembar 2001.

13.Metro je rešenje, S. Janjić, „Večernje novosti“, 29. jun 2006.

14.Studije tehničko-ekonomske podobnosti brzog javnog gradskog saobraćaja u Beogradu, Sektor za metro i podzemne radove, Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, 1976. Vidi i [1], [2].
15.Zašto nije izgrađen „Treći savski most“?, Arhitekta Branislav Jovin, „Vreme“ br. 867, 16. avgust 2007.
16.Gradski šinski sistemi, Vladimir Veličković, „A-G Magazin, arhitektura i građevinarstvo“, 15. jul 2006. Pristupljeno 15.09.2007.
17.Pogrešno i štetno, arhitekta Branislav Jovin, „Danas“, 11. septembar 2007.
18.Verbalna paljba po mostu, Čvor „pravog“ metroa, Radoje Stefanović, „Danas“, 7. i 8. februar 2007.
19.Vozi Miško — ispod zemlje, S. Janjić, M.Č.Prelević, „Večernje novosti“, 4. juli 2006.
20.Đorđe Bobić, glavni arhitekta. Grad Beograd, Služba za informisanje. 21.Kako se bušio metro, S. Janjić, „Večernje novosti“, 6. jul 2006.
22. Sluđivanje Beograđana se nastavlja,arhitekta Branislav Jovin, „Politika“, 4. oktobar 2003.
23. All Milosevic’ Inaugurations („Sva Miloševićeva otvaranja“), Dokumentacioni centar „Vremena“, „Vreme“ broj 198, 17. jul 1995.,
24.Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. P
25. „Planerski ustav“ svake godine na proveri, I. Vušković, „Danas“, 28.–29. decembar 2002.
26.Umesto metroom — Beograd će tramvajem u 21. vek, Pokret Snaga Srbije, 19. septembar 2007.
27.Laki šinski sistem — Zašto laki metro, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
28.Konkursna dokumentacija za ustupanje poslova, deo 3, tehnička dokumentacija. Direkcija za građ.zemljište i izgr. Bgd, novembar 2005.

29.Potpisan ugovor za izradu studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje prve faze beogradskog metroa, Beoinfo, Grad Beograd.

30.Potpisivanje ugovora za izgradnju studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje prve faze beogradskog metroa. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
31.Predstavljena Prethodna studija opravdanosti izgradnje prve linije lakog šinskog sistema sa generalnim projektom, Beoinfo, Grad Beograd.
32.Topovska cev iz tunela, „Danas“, 18. januar 2006.
33.Prestonica čeka laki metro, ”Večernje novosti”, 30. april 2007.
34.Usvojena odluka o izradi izmena Generalnog urbanističkog plana, Beoinfo, Grad Beograd.
35.[3], [4]. Oglasi na strani Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

36.Francuzi ih obrukali, M.Z.Radonjić, „Novosti“, 6. mart 2003. 37.Prva trasa od Ustaničke do Zemuna, D. Stanimirović, „Glas javnosti“, 4. februar 2003.

38.Laki ili teški samo da krene, M. Blaževski, „Glas javnosti“, 18. mart 2003. 39.Francuska studija mimo GUP-a, Danijela Stanimirović, „Glas javnosti“, 6. mart 2003.
40.Generalni plan Beograda 2021., Grad Beograd, Služba za informisanje. 41.Teški udari na laki metro, S. Janjić, „Večernje novosti“, 21. jun 2006.
42.Čekajući metro, izvor „Beta“, na B92, 21. jun 2006.
43.Teški otišao u istoriju, S. Janjić, ”Večernje novosti”, 23. jun 2006.
44.Bus in Ditch, Gordana Šormaz, „Vreme“ broj 307,
45.Parkiraj kod kralja, Vladan Stošić, „Nin“ broj 2701, 3. oktobar 2002.
46.Veći prihodi u Beovozu, Železnice Srbije, 17.avgust 2006.

47.Usvojen budžet Grada Beograda za 2007. godinu, Beoinfo, Grad Beograd, 13. jun 2007.

48.Magnet za industriju, S. Bulatović, ”Večernje novosti”, 12. novembar 2004. 49. Zalečićemo rane Beogradu, Dubravka Vujanović, ”Večernje novosti”,13. maj 2005.
50. Stari ram za nove razglednice, Svetlana Palić, „Blic“, 30. april 2007.