Archive for October, 2008

Globalno pita od bundeve

Zanimljivo je kako se globalizan javlja u svim sverama života i širi sasvim neprimetno ne samo uz ovenčane proizvode kao što je ono piće i ono jelo koje ne bih da reklamiram….već i kroz neke praznike čiji koreni postoje u paganskoj prošlosti mnogih naroda da bi ih vekovi zatrpali i ponovo ih vratili s globalnom potrošačkom kulturom i uticajem filmske industrije.

I tako, izmedju antičke svetkovine „Šaman”, kojom su Kelti dočekivali svoju Novu godinu (u noći pred 1. novembar) uz verovanje da se tada duhovi vraćaju na zemlju praveći probleme, i ljudske potrebe da ugrade razne svoje strahove (pa i od mrtvih i veštica) u praznike, makar malo pomalo pomerajući datume ( u kalendarima) i značenja, stigli smo do “Noći veštica i u Beogradu, ali povezuje nas i pre toga odavno slatka pita od bundeve.

Keltski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože. Mora da je bilo zastrašujuće.

I danas, poslednjeg dana oktobra je “Noć veštica-Helovin”, kažu jedan od najveselijih praznika, kada mnogi Amerikanci, ne samo njihova deca, oblače kostime, jedu puno slatkiša i ponašaju se luckasto. U boljim godinama pre krize za proizvode-rekvizite za proslavu Helovina Amerikanci su trošili svega nešto manje nego za proslavu  Božića.

Paradoksalno, mnogi gradjani ove zemlje neće biti sasvim sigurni koji je danas veliki pravoslavni praznik, pa čak i ako se sete Sv. Luke, nisam sigurna da će znati da je on po predanju bio lekar, ali i sam ikonopisac i zato zaštitnik umetnika.

Citiraću jedne danšnje novine: “Umesto skromnih žurki koje su joj dosad posvećivali uglavnom gotik-metal krugovi, Noć veštica će večeras ući u mnoge gradske klubove različitih muzičkih orijentacija. Bilo da se zadesite na rok maskenbalu, haus partiju ili večeri retro hitova, samo se prepustite prazničnoj atmosferi – bar veštice znaju da se provedu.”

U drugim novinama profesor Fakulteta političkih nauka dr Ratko Božović, sociolog, objašnjava : “Ljudi u praznicima vide mogućnost da „iskoče” iz zgloba sumornog vremena, a “Noć veštica” daje mogućnost da izbegnu monotoniju. S druge strane, imamo povratak praznika koji na neki način predstavlja osvetu ideološkim vremenima. Svakako, život traži praznik, ali je najgore kada je praznik prazan”.

Sve u svemu, ove noći ljudi će se mnogo družiti, neki uz slavsku trpezu, drugi uz maskebalske ludorije, treći tek samo zato što je petak …..nije loše!

Koridor 4B – Bratislava

Potrudim se uvek da dobro uradim “domaći zadatak” pred putovanja. Tekstovi iz turističkih vodiča su me pripremili za Bratislavu, znala sam koliko ju je istorija gradila i rušila, davala joj carske darove i gazila teškom čizmom, nisam sumnjala da će biti više muzeja, crkava i mesta koje bi bilo dobro videti nego dana koji su mi bili na raspolaganju.

Vodiči nista nisu slagali, svaki ćošak ima zdanje s posebnom pričom i lepotom, ipak ono što me je osvojilo je duša koju stara Bratislava čuva, baš ovakva, još uvek pomalo oronula, pomalo nepripremljena za talase turista, ali čistih starih pločnika i šarmantnih mesta za sedenje ne samo po kafeima i restoranima nego i na lepim gradskim klupama …

Šarmirala me je predivnim pogledom na Dunav kad se popnete do visine starog Hrada.

Novi deo preko reke nisam videla osim iz kola i kao panoramu, prijale su mi šetnje i destinacije u istorijskoj zoni, gde nam je i bilo sve na dohvat da premerimo svojim koracima, tako skoro na pet minuta i jedno posebno mesto-Bibiana i druge tačke koje smo svakodnevno obilazili po programu Bienala animacije, značajnog festivala za decu koji je u novijoj istoriji pridodao zanimljivosti i čuvenju Bratislave.

Bratislava je biser u nizu od Budimpešte do Beča, nadam se da bi nekako i Beograd mogao da se doda. Želela bih da baš tako-lako putujemo Dunavom kao antičkim koridorom spajajući 4B.

Usvajanje istorije kao osvajanje slobode

Istorija se može smatrati naukom zasnovanom na činjenicama, a tako prečesto sam čula rečenicu:

„ Istoriju pišu pobednici“.

U djačko doba mnogo sam više volela matematiku i hemiju nego istoriju, ustvari istorija mi je bila zanimljiva samo u nekim segmentima iz vremena Grčke i Rima, ostalo, toga podosta iz ratova iz kojih je bilo živih (svedoka ) ili ideoloških interpretatora nekako sam osećala kao teret. Nisam se trudila da istražujem, istorija je sama stigla do-po mene iz potrebe da razumem sadašnjost. Usvajanjem istorije kao sastavnog dela života mislim da sam otvorila još jedan put za osvajanje slobode (mišljenja).

Nisam okupirana nekim proučavanjima, samo sam sada inicirana da “čujem glasove”,  a rado iz zabave (čak svaki dan) pogledam History Chanell i ne opterećujem se da li je baš sve bilo tako. Današnji izvori su raznovrsni, a razni mediji su veoma široko dostupni i dozvoljavaju proveru. Naročito ne pokušavam da donosim zaključke o istorijskim dogadjajima kojima sam bila i sad sam savremenik, lagano se talože informacije. U jedno sam sigurna, ne sme se zaboraviti nijedan sukob, rat, nijedan izgubljeni ljudski život, s bilokoje strane, moraju biti zapamćeni i obeleženi za opomenu i smirenje njihovih duhova, koji nepriznati stvaraju iskrivljenu sliku istorije i nova komešanja.

A da se u sadašnjosti može o prošlosti nešto naučiti i na drugi način, promeniti fokus gledanja i videti nešto u n-tom sloju, osetiti patnja i važnost života, doživela sam juče. Takvu interesantnu poruku poslala nam je izložba „RAT, ZEMLJA, ČOVEK“, otvorena u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci, posvećena ratnom slikarstvu 1912.-1918.godine, obeležavajući 90. godišnjicu okončanja I svetskog rata.

O herojstvu srpskih vojnika svi smo bar nešto naučili ( nažalost, neki su počeli i da zaboravljaju), a kažu istoričari umetnosti da su i priznati srpski umetnici učestvovali na tim frontovima. Ova izložba baca svetlo na dužnosti i zadatke RATNIH SLIKARA (rodonačelnik je bio Steva Todorović u srpsko-turskim ratovima), a u ratovima od 1912.-1918. to je postalo zvanično zanimanje podvrgnuto državnim i vojnim propisima i regulisano vojnim aktima, koja su precizirala i njihove dužnosti u 12 članova. Tako su srpski studenti školovani po umetničkim akademijama po svetu, kao i umetnici iz zemlje kao dobrovoljci i vojni obveznici pridodavani vojnim jedinicama i štabovima da budu svedoci koji će (uz fotografe) zabeležeiti ratne dogdjaje. U ratu su nastala vredna i zapažena dela Dragomira Glišića, Milana Milovanovića, Mihaila Milovanovića („Mrtvački mir“), Koste Milinčevića, ali i Miliše Glišića („Mrtva straža“), i drugih pomenutih u katalogu kao značajni predstavnici svog vremena, a kako kaže  autor teksta  Olivera Marković, i dela onih koji su ostali u njihovoj senci. Odjeci surovih scena rata i likovi učesnika u delima ovih slikara mešali su se i s impresijama s Krfa i Kaprija, dajući izuzetnu raznolikost emocija njihovim radovima i izložbi koja ih je ponovo okupila.

Petak i ova izložba pokazali su mi da ne postoji provincija, da i u palanci ima mesta za atraktivne i aktuelne dogadjaje-doživljaje, lep i sadržajan provod. Ljudi su ključ (istorije).

Subota prolazi skoro lenjo, obično, uglavnom u kući. Ponovno gledanje filma Borisa Mitića „Pretty Dyana“ nadovezuje se na jučerašnji izlet da potvrdi neprolaznost kvalitenih dela (nažalost čak i teme)-preporučujem-može da se gleda više puta!

Pogled na TV: Operacija trijumf posle odlične uvodne gala predstave (ako može d se izuzme jedna gadost) večeras pokazuje da se ustvari ništa nije promenilo-suština reality show programa je pornografska i nehumana.

Možda me radoznalost navede da pogledam završni show, sve izmedju ću preskočiti.

Čorbica iz moje kuhinje

Teleća čorba je proslavila neke od starih beogradskih kafana, čak i danas može se naći ukusna i dobra i na mestima gde je ne očekujete. Jednog vikenda prošle godine naša velika deca su s Ade došla sita s puno hvale za čorbicu, ukusnu, ali i dovoljno obilnu da im bude ručak. Po opisu sam zaključila da je to tzv. „teleća čorba“. Veštim starim domaćicama nije bio problem da je naprave kod kuće, nama manje starim već jeste, ne samo zbog manjka vremena i veštine, već i zbog teže nabavke pravog materijala-teletine.

Volim da kuvam, ne svaki dan i ne previše jela odjednom, ali ne bežim od kuvanja kao od spremanja stana. Tako sam došla do svog recepta za ČORBICU, po ukusu veoma sličnu famoznoj telećoj, a jednostavniju za spremanje, od materijala koji može lako da se kupi svaki dan u nedelji bez rezervacije kod poznatog mesara.

SASTOJCI:

1kg krtog junećeg mesa (obično uzeti mršavu rozbratnu, s koje se skine kost i sva masnoćna, omotač, žile), paket od 0,45kg smrznutog mešanog povrća za čorbu (ili ta količina svežeg mešanog i iseckanog na kockice, dobro je i gotovoj mešavini dodati malo korena celera),1 veća glavica crnog luka, 2-3 čena belog luka, 1dl ulja, 1 kafena kašičica soli, 1 kafena kašičica nekog začina od povrća u prahu, list peršuna, celera, lorbera itd.,1-2 kašike brašna, 1,5 l vode.

PRIPREMA:

Meso se očisti od masnoće, kostiju i žila, isecka na kocke približne veličine 2cmx2cm, crni luk se isecka na uobičajeni način – na rebarca, a i povrće, sem ako nije već pripremljeno u zamrznutom paketu.

Koristim lonac za ekspres kuvanje (može i klasičan, ali traje duže), u koji ubacim vodu, smrznuto povrće, meso, luk, beli luk, so, lorber i začin u prahu, uključim ringlu na najače i smanjim temperaturu kad me šištanje sigurnosnog ventila opomene, a zatim se dalje kuva lagano na nivou 1 oko 30-45min.

Posle ove prve faze, pripremim drugu duboku šerpu ili lonac (od min 2 l), u koju stavim ulja da pokrije dno, pustim da se umereno zagreje, dodam sitno iseckan jedan veći čen belog luka (po ukusu, a može se i izostaviti), malo se proprži i nastavi prženje s 1-2 supene kašike brašna dok se ne dobije svetla zaprška. U medjuvremenu ekspres lonac se izduvao-može se bez opasnosti otvoriti i sadržaj se lagano dodaje u zapršku (najbolje prvo kutlačom zahvatati i sipati tečniji deo koji izgleda kao supa). Sve vreme u toku dodavanja mešati da se dobije glatka masa bez grudvica i cela masa ne prebaci u zapršku.

Kuvati na laganoj vatri bar još oko 30min (zavisno koliko je meso mlado i meko, najbolje probati). Pred služenje dodati seckanog svežeg ili suvog lista peršuna (može i lista celera, mlevenog bibera po ukusu).

PRIJATNO!

Uz čorbu služiti mileram za one koji ne mogu bez njega (ili ljutih paprika), ali preporučujem da je prvo probate bez dodataka, osim (malo) svežeg hleba.

ps. od preostalog masnijeg mesa na kosti rozbratne s nešto zeleni i luka naparvi se posebno jos i 1l govedje supe, koja se može piti kao čaj ili spremiti klasično uz dodatakknedli od griza…