Archive for September, 2008

Skupo blejanje dok karavani prolaze

Mislila sam da nikada više neću doći u iskušenje da komentarišem dnevno politička zbivanja u Srbiji. Danima već sva drhtim kad čujem izveštaje iz Skupštine RS. Poštujući demokratska prava svojih ukućana ponekad ne mogu da izbegnem da vidim, makar krajem oka, i uživo direktan prenos koji je prevazišao sve vremenske okvire i već vidjene gadosti, sve što smo mogli ranije da čujemo, a blejanje kojim se troše pare poreskih obveznika prešlo je u najbednije ponašanje palanačkog mentaliteta i vrhunskog prostakluka juče kad se stiglo na bljutavu temu ljubavnika i ljubavnica u radikalnoj stranci, gde su akteri apsolutno izgubili svaki osećaj da nisu u intimi svog toaleta ili spavaće sobe.

Da li je parlamentarni sistem toliko nemoćan da spreči ovakve zloupotrebe?

Nadam se da se da je bar narod shvatio s kim ima posla, da neće ovaj igrokaz u Skupštini doživeti kao špansku sapunicu koja nema veze s nama.

Doživeti stotu

Posebni dogadjaji, kao što su neke domaće svečanosti, jubilarni rodjendani u mojoj porodici, a i kod bližih i daljih rodjaka najčešće su na trpezi imali i prase. Tako se neizbežno pečenje našlo i na ovonedeljnoj salvljeničkoj trpezi da obeleži 80. rodjendan moje majke. Vešto i s velikom pažnjom ga je spremio 87.godišnjak, moj otac, i to ne prvi put. Slika sama govori, bilo je mirišljavo i ukusno.

S stanovišta ovih dana u svim medijima objavljene zastrašujuće statistike o trećem mestu Srbije u Evropi po broju smrtnosti od kardiovaskukarnih oboljenja, nikako ne bih smela da hvalim naš ručak i sladim toplu prasetinu, pominjem zdravicu, i po koju čašu piva, vina, a bilo je i slatkiša.

Prihvatam sve preporuke za sprečavanje srčanih i drugih oboljenja koje, izmedju ostalog, izaziva i masna hrana. Lepe godine mojih roditelja dokazuju da se dugo i prilično kvalitetno može živeti ako se zdravlje kontroliše, bar donekle poštuju saveti lekara i osluškuje svoj organizam. Oni nisu vegetarijanci , tako vole da zgreše i s šunkom i ruskom salatom, mada su pojeli mnogo, mnogo voća i povrća u svom životu, ne preskaču ni ribu. Ne verujem da bi umeli da daju neki odredjen recept–dijetu za dug život, niti je njihovo zdravlje bez mane (svaki dan uzmu punu šaku lekova). On, s više prava po svojim godinama i volje da izvede dugu analizu, mislim da bi preporučio da svako sluša svoje untrašnje poruke i tumači ih tako da mu život ne bude bez zadovoljstava (pa i u hrani), a ona ne bi objašnjavla ništa, verovatno bi samo rekla da nije očekivala da signe do ovde…

Hrana, masna ili ne-samo je hrana, a njihove dobre godine ispunjene su mnogim aktivnostima, fizičkim i mentalnim. Ponekad se zabrinemo da li je nešto preteško ili previše za njih, a ustvari ta volja da se upravlja svojim životom i pozitivna energija da se izdrže mnogi bolni trenuci koje život, posebno starost neminovno nameće, da se raduje lepim danima i učestvuje u njima, da život bude ispunjen, mogli bi da budu deo formule kako doživeti stotu.

Dezen za sva vremena

Dezen za sva vremena-TARTAN-škotski karo, čak i kad nije hit neke sezone, opstaje kao ono u čemu možete uvek biti sasvim dobro, udobno i toplo odeveni.

Ove jesen-zima sezone tartan je veoma u trendu, prošetao se kroz kolekcije mnogih naj svetskih modnih kreatora (kao što su Dolce & Gabbana, Preen, Ralph Lauren, Balmain, Roberto Cavalli), sišao u luksuzne prodavnice na bulevarima metropola, pronašao sebe u skoro svakom odevnom predmetu, ušao u robne kuće na odeljenja za mlade…. I tako je , škotski karo izvršio pravi udar, za veoma hrabre nudi neverovatnu paletu kombinacija stilova i boja kao paket aranžman “all inclusive”, ali i dajući priliku da svako da sebi na volju, od tradicinalnog, etno (uz veoma trendi trikotažu), do super mini super seksi stila s vrtoglavim potpeticama, čak preuzimajući ulogu male crne koktel haljine ….ili samo uz dobro izabrane detalje s kojima nikad nećete pogrešiti.

Šarmantnu istoriju tzv. škotske suknje za muškarce, originalno zvane KILT naći ćete u svakoj enciklopediji. Nekada su tartan šare ovih muških sukanja imale značaj i kao znak prepoznavanja škotskih klanova, pa i danas su tradicinalna odeća u kojoj se mnogi muškarci u Škotskoj venčavaju (provereno iz prve ruke), gardisti stoje na straži, a plemstvo u UK ih nosi u raznim prilikama.

I zato nikad ne bacajte svoju (oruginalnu i svaku drugu) škotska suknju (raznih dužina), jer ona neće nikad ostariti.

Jesenji tonovi

Nezvanična jesen nas obilato zaliva kišom i depresivnim utiscima, izmaglica čini pogled još sivljim, nažalost ništa me ne asocira na ono miholjsko leto u kome smo nekih godina uživali i više nego u pravom. Hladno vreme me je oborilo imunitet, ni oni svima poznati lekovi za brzo savladavanje prehlade ili gripa/neidentifikovanih virusa ne pomažu mi da prestanem da šmrčem i osećam se jadno.

Preskočiću dalju žalopojku što ne mogu da se bar izležavam uz dobru knjigu, takva su vremena, nikom nije lako.

Priča o modi je za mene dobar lek protiv svih pritisaka stvarnosti, i zato krećem dalje kroz  modne jesenje tonove koji su, pored vec pominjane lavande, takodje u trendu, s ponekim kontrastom žarkih boja. Ne mogu ni da preskočim sivu, tako ružnu na fasadama u okruženju, a tako posebnu kad se dobro iznijansira i uklopi u odeći. S kreativno iskombinovanom sivom bojom ste uvek savrseno odeveni, za svaku priliku. A kad još dodate belu bluzu…., no o njoj drugi put.

S lavandom u zimu

Godinama sam bila ubedjena da je lavanda kao i oleander tipična mediteranska biljka, uvek me je taj miris, lako prepoznatljiv u masi drugih, podsećao na more, na minijaturne flašice i raznobojne jastučiće pune ousušenog cveta kupljene na lokalnoj pijaci ili rivi, donete kući s letovanja da nam ormani u toku godine budu mirišljavi i sigurni protiv moljaca.

Kasnije sam otkrila lavandu u baštama po Vojvodini, u Beogradu, u Sloveniji, na Kopaoniku, mada su u ormanima jastučice zamenili razni industrijski proizvodi.

Miris je svuda bio isti-zanosan, boje su malo varirale. Miris mi je lečio glavobolju, relaksirao u fantastičnim penama za kupanje uz koje sam naučla da lavanda može bit i engleska i francuska, da je provansalska na daleko čuvena, čak nadjoh da je ima žute!

Ove sezone me je lavanda prvi put oduševila, obuzela kao modna boja, u širokom rasponu svojih klasičnih ljubičastih nijansi, divno je upakovanu u izmedju tonova sive, plave, purpurne, indigo… zajedno s njima odgovarajući na pitanje šta je u trendu.

I tako gledam kišne dane jeseni i čekam neizvesnu zimu kroz vizuru polja lavande. Narednih dana ću se truditi da (sasavim) ne padnem pod uticaj modnih izazova, da dodam garderobi samo ponešto veselo L-i-La kao lavanda. Razmišljam o torbi, da bude posebna i nosiva s svim ostalim stvarima (što mi je uspelo s letnjim izborom) , a lavanda ide sjajno uz zeleno (boju koju uvek volim bez  obzira na trend), kao i u prirodi.

Od prvog do prvog plus pet

Od prvog avgusta do prvog septembra, plus pet, na vremenskoj liniji mog života na mikro nivou bilo je naporno, no ipak s nekim lepim trenucima, zanimljivim susretima, a ono što se dešavalo na makro nivou, posebno na nivou otadžbine veoma je deprimirajuće.

Neću se osvrtati mnogo, bar ne na užase politike i njene beskrupuloznosti, tragičnih posledica pomračenih umova, ekološke i vremenske katastrofe, a neke odraze toga uz komentare, koji mi zvuče kao da bi mogli biti moji, videla sam u Retrovizoru gospodina Živkova. http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2008&nav_category=622&nav_id=316364

Svakog septembra godisnja izložba radova mladih Ateljea Mali Monmartr donese mi svež utisak da kod dece postoji neiscrpna energija, kreativnost i potencijal za umetnost, što samo pravi pedagozi umeju da cene i usmere. Divim se čudesnim radovima sestogodisnjaka na kojima se kao stvaran talasa veš na konopcu, vrtoglavim perspektivama stepenica njihovimh malo starijih drugara, misaonim kolažima tinejdžera… i nadam se da im neće uništiti inspiraciju i duh budućnost koju će živeti. Meni su oni uvek inspiracija.