Archive for March, 2008
31
Moć iluzije do obmane
Imala sam na umu puno tema koje bih rado prodiskutovala, ali nemam vremena. Eto i to nemanje vremena je jedna od veoma aktuelnih tema, goruća, neprevazidjena, bolna, razočaravajuća, neverovatna u zemlji u kojoj ceo moj život svi na prvi (?) pogled imaju previše vremena i nigde ne žure. A vozovi prolaze….
Lep dan, proleće je ipak stiglo, ustajemo ranije po svetskom trendu računanja letnjeg i zimskog vremena, posle usvajanja tog dostignuća uglavnom se nismo mnogo pomerili u pravcu sveta, ako ne računamo asocijaciju s Velikim bratom, koji radi na nacionalnom pomirenju i održavanju svih Srba na okupu bar u tri ex-Yu države.
Predizborna kampanja mi kvari lepotu proleća, a ono u Beogradu tako kratko traje.
Zatrpani smo izjavama (ne samo dojavama), ova Koštuničina jučeršnja na velikom vašaru svojih pristalica je opominjuća:
„Pitanje ulaska u EU rešavaće se posle 2012. godine, a ovo je prilika da se otvoreno i demokratski u razgovoru sa EU reši pitanje teritorijalne celovitosti Srbije”, poručio je on i dodao da je „to dnevni red danas, a da će članstvo doći naknadno”. Naglasio je i da su izbori 11. maja važni, jer Srbija treba da dobije „državotvornu, nacionalno jedinstvenu i poštenu vladu koja će svuda u svetu bez ustezanja moći da kaže da je Kosovo Srbija”.
Život je prepun obmana i iluzija. Teško je probrati po koje zrno istine i mudrosti.
25
Nije kraj
25
Baba Marta
Samo pre par sati promicao je sneg, kratko i bez zadržavanja, no toplo nije, ni nalik na one temperature od dvadesetak stepeni C iz februara. Svi kažu baba Marta nam se iskezila, malo kasni, nekako smo je pamtili kao iznenadjenje početkom marta.
Zainteresovalo me je odakle nam stiže ta baba Marta. Uvek sam je smatrala našom, a ona jeste balkanski proizvod, no ne naš u originalu. Stigla nam je iz Bugarske, gde je njen praznik, 1.mart, veoma poznat i jedan od najstarijih, kažu da neki takav postoji i u Rumuniji.
Obeležava početak proleća i tog dana ljudi razmenjuju crveno-bele trake, kadkad kao par lutkica ili narukvice pletene od crveno-belih niti koje se zovu “Martenitsa” i nose se za sreću. Belo simbolizuje snagu, dugovečnost, muški duh i sunčevu svetlost, dok je crveno za ženski duh i sve što se povezuje s zdravljem, krvlju, začećem, radjanjem i plodnošću.
Crveno-bele narukvice-trake nose se od 1.marta do 22.marta ili sve dok se ne ugleda prvo drvo u cvetu ili prva roda kao simboli dolaska proleća. Ljudi tada skidaju svoje “Martenitse” i kače ih na drveće u cvetu kao dobrodošlicu proleću i da oteraju zle sile (zime). Ove trake u raznim oblicima stavljaju se i psima i mačkama, kače na kuće, u novije doba i u kancelarije… Baba Marta personifikuje staricu koja se lako ljubazno smeje, kao što veoma lako postane zla. Postoje rituali kojima se ona može umilostiviti, jedan od njih je upravo nošenje “Martenitse”. Starica posećuje kuće da vidi da li su očišćene, tako da je potrebno izabrati neki lep dan u martu za veliko (prolećno) spremanje i kakav je taj dan i domaćica će takva biti cele godine. Uh!
18. marta su snimili munje nad Beogradom, 22.mart je već prošao, a danas se baba Marta ipak ljuti, na koga?
25
Milosrdni andjeo
Ustvari juče
Ser Artur Klark, filmovi poput “Odiseje u svemiru…”, džinovski teleskopi i njihova neverovatne fotografije neprekidnih svemirskih promena su mi podarili mogućnost da poverujem i u nemoguće, ali sam pre očekivala vanzemaljce nego da će jednog 9.marta Beogradom patrolirati tenkovi i bez svečane vojne parade, a 24. mart 1999. je ugasio zauvek doktrinu u kojoj sam odgajana da u Evropi nikad više ne može biti ratova i da Beograd neće nikad više biti bombardovan od strane ljudi i njihove tehnike.
Ipak, snage NATO su bez odluke Saveta bezbednosti UN počele 24. marta u 19,45 minuta vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom “Milosrdni anđeo”, u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je nekoliko hiljada ljudi, a još više ranjeno, nisu uništavani samo vojni ciljevi, već i energetska postrojenja, mostovi, gadjane su gusto naseljene četvrti gradova, vozovi, civilni konvoji…Teško je oštećena infrastruktura, a šteta je procenjena (?) na oko 30 milijardi dolara.
Tačan broj poginulih nikada nije objavljen! Naučili smo šta je kolateralna šteta.
Bombardovanje je završeno 10. juna 1999. godine, potpisavanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Tim aktima ostvareno je povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova, da bi zatim bile raspoređene međunarodne vojne trupe.
9 godina, a verovatno ni 99 nece zauvek izbrisati zvuke sirena, zveckanje prozora, prasak stakala od daljih ili bližih detonacija, izmaglicu od prašine nad gradovima, užarena noćna neba, nesreću porodica koje su izgubile svoje drage …. i pitanja na koja niko još nije odgovorio.
I kad su u junu 1999. bombardovanje zamenile tropske provale oblaka, vremenske nepogode s neobičnim spletovima munja, ljudi su lagano odahnuli, mada su se mnogi još dugo na zvuke grmljavine potresali, a možda su kao i ja prestali da vole vatromete.
Mnoge posledice tog proleća 1999. beremo već godinama.
Život teče dalje, mržnja prema nacijama koje su uzele učešće u ovom zločinu, kao i nekim predhodnim, pa i svetskim ratovima, ne pomaže i nema smisla, ali se krivci moraju imenovati. I greške priznati, kad-tad.
Svaka humka mora biti obeležena, neke stare kao Banjicki logor i Staro sajmište moraju dobiti značaj koji zaslužuje žrtve, neke bombardovane zgrade u centru Beograda možda bi trebalo ostaviti srušene, zastrašujuće razvaline Evrope.
PS. Ovi fantastično živi fotosi delo su Tomislava Peterneka, izuzetnog umetnika, nadam se da se neće ljutiti što sam smatrala da su najautentičnije za podsećanje na dan i temu. (http://www.peternek.co.yu/)
Jedna od fotografija je iz drugog (slučajnog) izvora, lako je prepoznatljiva.
20
Svemir za neupućene
Na vest o smrti Ser Artura Klarka, autora proslavljenog romana “Odiseja u svemiru 2001” i pročitavši da je poželeo za svoj 90. rodjendan da se javi vanzemaljac, shvatila sam da su njegova priča (Straža) i Kjubrikov film (uz Denikenove geografske pitalice) prvi otvorili u mom poimanju sveta verovanje da nismo sami u svemiru, nadu da postoje inteligencije daleko razvijenije od naše i da ovo ogledno polje planete Zemlje verovatno ima neku bolju svrhu nego da se nasumice menjaju civilizacije i leden adoba. Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naučne fantastike. Napisao više od 80 knjiga, a kao fizičar još 1945. godine predvidio je razvoj komunikacija putem satelita.
“Želim da me pamte u prvom redu kao pisca, koji je zabavljao čitaoce i, nadam se, razvijao njihovu maštu”, izjavio je Klark u decembru prošle godine. Mislim da je u tome uspeo.
Svemir živi svoj život i upravlja našom planetom. Za stanovnike severne zemljine polulopte jutros u 6.48 časova počelo je proleće. Ono će trajati do 21. juna u 1.59h posle ponoći, kada će za nas početi leto. Na dan prolećne ravnodnevice, obdanica i noć jednako bi trajali, i to za sve tačke na zemljinoj površini, kada Zemlja ne bi imala atmosferu. Kako je na dan početka proleća sunce u Beogradu izašlo u 5.41h, a zalazi u 17.51h, obdanica će trajati 12 časova i 10 minuta, a noć 11 časova i 50 minuta. Ha, ni ravnodnevica nije idealna.
Od ove godine, do kraja veka, proleće u Evropi počinjaće 20. marta, a ne 21. marta, kao u prethodnom veku!!!
19
Istina je jedna
Istina je jedna, ali kako je utvrditi?
B92 je objavio da mu je rečeno u kabinetu predsednika Republike da ministar za Kosovo i Metohiju nije upoznao Tadića ni sa postojanjem, ni sa sadržinom plana koji je predao zameniku šefa UNMIK Lariju Rosinu. Tadić je 17. marta zvao Samardžića da se raspita o situaciji u severnom delu Kosovske Mitrovice, a ministar mu tada nije spomenuo da je UNMIK predao bilo kakav plan.
Problem stradalnika Opštinskog i Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici ima i sindikalni aspekt, jedan dodatni socijalni zahtev da Republika Srbija ponovo počne s isplatom mesečnog dodatka koji je ukinut još 2002. godine (od oko 150 evra). Odakle, iz realnih izvora?
Sa područja leskovačke opštine u ratu na Kosovu i Metohiji bilo je mobilisano više od 10.000 ljudi.
“Predsednik vlade smatra da ne smeju da postoje rezervisti prvog i drugog reda. Svi su se oni hrabro borili protiv NATO agresora 1999. godine”, rekao je savetnik Lalović agenciji Beta. Krajem februara, posle proglašenja nezavisnosti Kosova, grupe rezervista protestovale su na administrativnoj granici s Kosovom, kod Medvedje, palile imporovizovani granični prelaz i sukobljavale se s snagama Kosovske policijske službe (KPS).
Negde u isto vreme ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je da će Srbi, prema planu Vlade, imati svoju policiju na Kosovu. Od 1999. godine i usvajanja Rezolcije 1244, srpska policija se povukla sa Kosova, a po rezoluciji Beograd nema ovlašćenja da na bilo koji način upravlja lokalnim snagama bezbednosti.
Ministar infrastrukture je izjavio juče i da je blokirano 340 miliona evra kredita namenjenih saobraćajnoj infrastrukuri zbog nemogućnosti ratifikacije u parlamentu.
Prema podacima Ministrstva finansija, javni dug na dan 31.januara 2008. godine iznosio je 8,86 milijardi evra. Od toga je spoljni dug iznosio 4,6 milijardi evra. O kosovskom dugu više se ne priča, valjada nije patriotski pred izbore.
Iz Privredne komore Beograda stiže glas da su cene na malo u decembru 2007. povećane za 10,7% u odnosu na decembar 2006., a troškovi života za isti period 12,4%.
U velikim prodavnicama u Beogradu marža iznosi 15 – 20%, a u malim i do 40%, što po Nacionalnoj organizaciji potrošača znači da je potrošačka korpa postala manja za četvrtinu. Poziv na bojkot kupovine izgleda sasvim opravdan!
A na globalnom nivou, britanski analitičar Majkl Tejlor upozorava da je svet samo korak od velike svetske privredne krize, slične onj iz tridesetih godina XX veka (koju znamo iz filmova), da se finansijska kriza iz SAD preliva po celom svetu. Nažalost, ne bih da zvučim panično, ali posle te krize došao je svetski rat. Posle II svetskog rata imali smo hladni rat.
Ne vredi zatvarati oči pred istinom. Ostaje mi da ponavljam za Balaševićem „
18
Politički evergreen
Ostalima, i iz srednje klase, koja nije baš jasno definisana, Nacionalna organizacija potrošača preporučuje da podrže akciju uzdržavanja od kupovine sledećih deset dana zbog enormnog porasta maloprodajnih cena. Ni po tom pitanju nisu svi borci za prava potrošača saglasni, beogradski lider misli da nama nije dogorelo…..
Niko ne može da kaže da su političarima pare, bogatstvo, jedini motiv da rade ovo što rade. Nema para koje mogu da se porede s slavom i moći.
I tako, da se nikad ne smiri mržnja na Kosovu zbog razornog 17.marta pre četiri godine, sve strane su dolivale ulje na vatru danima da se požar dobro razbukti baš na taj dan .
Posledice će se tek sumirati, saagledavati i zloupotrebljavati (kao i obično od svih umešanih). Mediji javljaju da je u severnom delu Kosovske Mitrovice jutros mirno posle jučerašnjih sukoba demonstranata sa UNMIK policijom i Kforom zbog hapšenja Srba nekada zaposlenih u pravosuđu, osim malo koškanja srednjoškolaca s Francuzima! Da li politiari bar svoju decu vole? Gledaju li izveštaje iz Bejruta i Gaze?
Okružni javni tužilac (?) Milan Bigović izjavio je da oni neće odustati od svojih zahteva, dodajući da za danas nisu planirani nikakvi protesti i da će na sastancima biti odlučeno o daljim koracima koji bi omogućili povratak Srba na radna mesta u Okružni i Opštinski sud, iz kojih su izbačeni 1999. godine. Ne razumem njihov koncept i šta su radili predhodnih 9 gladnih godina? Na kakvim sastancima i s kim će oni odlučivati, da li je ovo deo onog tajnog Akcionog plana, nekog specijalnog plana ministra Samardžića?
Ministran odbrane Šutanovac kaže danas da je tražio akcioni plan Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ali da mu je rečeno da može da ga dobije samo na uvid u Vladi Srbije.
Tuga i jad, krvavi bilans završetka tog spontanog dogadjanja “mirnog protesta pravosudnih radnika srpske nacionalnosti“ ima već prvu žrtvu, ukrajinski pripadnik policije UNMIK-a preminuo je od mnogobrojnih povreda zadobijenih tokom nemira u Kosovskoj Mitrovici. Broj ranjenih Ukrajinaca, iz sastava UNMIK-a, je 20, povređeno je 28 poljskih policajaca, koji su obezbeđivali zgradu suda. Kažu da je uglavnom reč o povredama od šrapnela i komadića granata i molotovljevih koktela, kojima su Srbi u Kosovskoj Mitrovici gađali policajce (?!).
Ranjeni pripadnik Kosovske policijske službe je u komi, a dopisnik britanskog Bi-Bi-Si-a je preneo da se u obraćanju medijima čulo i to da je među uhapšenima u zgradi suda u Mitrovici bilo i pripadnika MUP-a Srbije.
Da li imaa neko razložan i dovoljno jak u Srbiji da nas zaštiti od ljudske gluposti?
14
Glavobolja
Tomorrow is a new day, I hope without a headache.
13
Zalivanje korova
Pet godina u Srbiji prodje kao da ih nije ni bilo, bez šanse da se stavi konačno jedna stvar na spisak dostignuća, potvrdi nešto što je definitivno razrešeno, završeno, čak ni smrt ovde ne stavi tačku.
Svako od onih koji su akteri političke scene ili na neki način zanimljivi za medije ima u današnjem vremenu i na dan petogodišnjice od ubistva svoju priču i poslednja sećanja na Zorana Djindjića, na dane koji su tom dogadjaju predhodili, trenutke haosa, a moje sećanje je, kao i većine običnih ljudi, uglavnom obojeno strahom i nevericom.
Nisu mi sve metafore Zorana Djindjića uvek bile naj, neke jesu bile adekvatne, gorke, slikovite, kadkad duhovite. Kad danas slušam ono što je on govorio i ovo što oni koji su ostali iza njega govore, nedostaje taj drugačiji narativni način, entuzijazam i osećaj da govori čovek s vizijom.
Šta je bilo stvarno dobro, a šta korov u strukturama koje su stvarale demokratsku vlast, šta je promenila u toku naše istorije smrt Zorana Djindjića-ne znam. Trenutno jedino što vidim jasno je veliko nezadovoljstvo u Srbiji, čak smo i u njemu izmanipulisani.
Citiraću jednu tužno futuritičku izjavu Zorana Djindjića :”U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva .”
12
Hag za sve bez predrasuda
Posle ozbiljanog radnog dana kaad sam zgrabila svoj ni ručak ni večeru, nisam mogla da biram “u oazi kućnog mira” neku relaksirajuću zabavu, jednostavno bilo je vreme informativnih emisija, niza vesti od televizije do televizije, uglavnom ujednačenih u redosledu udarnih naslova i saopštenja, a koje opet standarno gledamo tako u kontinuitetu da nam nešto važno ne promakne, to nešto što bi nam moglo promeniti život. Stalno se nadam da će taj strah nestati zauvek, nažalost, zavisnost se vraća.
I od svega što me je zapljusnulo, jos vidim neke neshvatljivo razdragane poslanike koji se opraštaju kao klinci posle letnjeg boravka u skautskom kampu, a na stupidno pitanje novinara da li nose sve svoje stvari, oni normaln(iji) ostaju zbunjeni, dok se većina nada brzom povratku u skupštinski hram zabave.
Drugi ozbiljan utisak je slika trojice hrvatskih generala u sudnici Tribunala u Hagu. Da, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije počelo je suđenje Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.
Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom akcije Oluja 1995. godine, odnosno, kako je na početku procesa rekao tužilac Alan Tiger, “za nasilnu eliminaciju krajiških Srba iz Hrvatske i uništavanje njihove zajednice”. On je naglasio da su trojica optuženih bili deo zajedničkog zločinačkog poduhvata na čijem čelu je bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Generali se terete i za 238 pojedinačno navedenih ubistava srpskih civila, a sva trojica optuženih negiraju krivicu. Ono što je, bar u Hrvatskoj odjeknulo, je vest da je njihova policija dva dana pre početka sudjenja poslala Tribunalu važna dokumenta koja terete generale.
Naši političari nastavljaju da se pojavljuju u raznim ulogama, neki maskirani u jagnjeće krzno brinu o gradjanima, uglavnom dalekosežno se baveći samo svojim ustoličavanjem i već nas guše predizbornim manipulantskim aktivnostima.
Na vesti o šansi da pravda bude zadovoljena, istražen i dokazan zločin nad Srbima u Hrvatskoj, pitam se da li ijedan od njih danas to vidi kao nešto što bi bar pomenuo, često ili uporno izbegavajući i omalovažavajući važnost utvrdjivanja ratnih zločina i odgovornih za njih bez obzira na stranu u sukobu, narod kome pripadaju.
Na suđenju Vojislavu Šešelju pred istim Tribunalom u Hagu , bivši hrvatski borac Vilim Karlović opisao je kako su mu u jesen 1991. u Vukovaru trojica dobrovoljaca iz Srbije spasla život izvlačeći ga u dve prilike iz ruku “četnika”. Karlović je kazao i da misli da je u toku borbi za Vukovar čuo glas Šešelja preko razglasa koji je sa trake pozivao “ustaše” da se predaju.
Prema optužnici protiv Šešelja, dobrovoljci SRS iz jedinice Leva supoderica te večeri su na Ovčari streljali oko 200 zarobljenih Hrvata.
Na prvom suđenju počiniocima streljanja na Ovčari, koje je održano pred sudom u Beogradu, Karlović je, kako je potvrdio, bio svedok odbrane optuženih Predaga Milojevića zvanog Kinez i Marka Ljuboje zvanog Mare.
Optuženima za zločin u Beogradu se ponovo sudi, pošto je Vrhovni sud poništio prvostepenu presudu.
Svedoka Karlovića sutra će unakrsno ispitivati optuženi Šešelj. Ne čini mi se da Šešelj svojim ponašanjem u toku sudjenja čini dobro svom srpskom narodu, možda i u gorem maniru od Miloševića. Tito je ipak bio u drugim istorijskim okolnostima kad je tvrdio da priznaje samo sud svoje partije. Kasnije se vešto nagodio za sve što je moglo da bude prepreka bratstvu i jedinstvu.
Predrasude su naš veliki problem, pored niza drugih problema, od kojih neke i priznajemo.
ps. Bez šale, mislim da bi autoru Velikog brata trebalo suditi u nekom civilnom specijalizovanom Tribunalu u Hagu za zločine protiv ljudskog dostojanstva