Archive for February, 2008
28
Ako vam je dobro-onda ništa
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, u intervjuu koji objavljuje dnevnik ‘El Pais’ iz Madrida, da Srbija neće odustati od svog dvostrukog cilja : ‘Ne odričemo se ni Kosova, ni članstva u Evropskoj uniji!’
Nedeljnik „Vreme“ je 14.februara o.g. u tekstu pod naslovom „Pogled na unutrašnji mrak“ objavilo podatak da svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije. U Srbiji mislim da se ne ide mnogo često ni kod psihologa, a ni psihijatra, ali neka im bude. Po istom članku u kome su objavljeni podaci Ministarstva zdravlja o istraživanju iz 2006., čak 43,9% naših gradjana je pod stresom, 28,1% ima emocionalne probleme i 22,6% pati od nesanice.
Šta bi tek pokazalo istraživanje iz 2007., ili u novoj 2008.
Ako vam je ovaj Tadićev test težak, a Koštuničin mentalni sklop neshvatljiv, mnoge pojave i likovi u domovini neprihvatljivi, toliko se ne uklapate u njihov svet da mislite da se gubite, psihološka podrška normalnih je na www.pescanik.net.
27
PRAVO NA INFORMACIJE
Sad sam već umorna, no situacija je još daleko od standardne, morala sam da proverim šta ima na ovom našem gradu na tzv. zapadnom Balkanu od juče do danas, da li su neki planovi i akcije iz sfere državne tajne krenuli ka javnosti, sem onako naokolo preko….
Agencije javljaju da nakon sinoćnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, koja je u zgradi BIA trajala neuobičajeno dugo, zvaničnog saopštenja i dalje nema!
Forum za bezbednost i demokratiju ocenio je danas da je važno da javnost bude podrobnije obaveštena o sednici Saveta za nacionalnu bezbednost i da se “opovrgnu strahovanja da su u tom telu politički interesi dominantniji od struke”.
Posle sastanka izjavu je dala jedino državna sekretarka MUP-a Srbije Mirjana Orašanin, koja je za agenciju Beta izjavila da je Savet za nacionalnu bezbednost Srbije pohvalio rad policije u neredima koji su se na beogradskim ulicama dogodili 21. februara tokom demonstracija protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Moj komentar: ostala sam bez teksta.
“Šta se moze očekivati od sednice čiji učesnici nisu uspeli da se dogovore ni oko saopštenja o tome o čemu su i kako razgovarali i šta su se na toj sednici dogovorili. U takvoj situaciji javnost ima pravo da očekuje, a Predsednik Srbije koji je sednicu i sazvao i obavezu da se joj se obrati”, smatra Forum za bezbednost i demokratiju.
Volim da pogledam u RETROVIZOR Ljubomira Živkova, evo pogleda nekoliko dana u nazad.
“Policija je bila veličanstveno nemarna i veličanstveno udaljena od mesta koja je i amater mogao označiti kao kritična, palikuće su prekinule diplomatske odnose sa nekolikim državama, građani i građanke, nedorasli da se veru po fasadama noseći baklje, opredelili su se za poharu prodavnica što im se nakon veličanstvenog mitinga činilo veličanstveno dopuštenim, predsednikov vapaj iz Bukurešta „nemojte ljudi, ko boga vas molim“ videli su samo oni koji su kukavički ostali u svojim kućama, pravi rodoljubi lupali su i pljačkali poručujući neprijatelju da će proći on kao prodavnica obuće ako Kosovo ne bude u Srbiji, Ministar prosvete oduševljen je veličanstvenim skupom koji su sazvali Koštunica i Nikolić, škole su njegovim ministarskim ukazom bile oslobođene mrske nastave da bi prosvetni radnici mogli uživo da čuju Koštuničini i Kusturičinu govoranciju, Milorad Dodik koji je ukras svake svečanosti u Srbiji sam je sebi dao slobodan dan, ali mu je ministar Lončar ushićen njegovim gestom posebno zahvalio: to mu je prijatnije nego da posle veličanstvenog skupa proveri brojno stanje u svom sektoru.”
17. februar 2008 .Strašna sedmica
“Ministar za Kosovo je u nedelju uveče izjavio da će Vlada Vojislava Koštunice opstati ako Demokratska stranka odustane od potpisivanja privremenog tobože privrednog sporazuma sa Evropskom unijom, gnusnog palimpsesta gde se ispod vajne želje za saradnjom krila podmukla klauzula da Srbija prva priznaje nezavisnost Kosova.”
(izvor: www.b92.net/info/moj_ugao/index.php)
“Kasni Bukovski je nešto što treba otkriti i što smiruje i daje neophodan ironijski odmak glupostima koje nas okružuju. Kada sam bio mlađi nervirala me je fama oko “Bludnog sina” koga su svi čitali najviše zbog nekoliko pasusa direktno vezanih za seks, ostatak knjige su prelistavali, a posle se kleli u nju. Međutim, od kako sam otkrio njegove pesme (u četiri toma, izdavač LOM) shvatio sam svu njegovu veličinu. Kao simpatičan paradoks stoji činjenica da je Bukovski sa oduševljenjem prihvatio novotariju zvanu kompjuter (Mek) jer mu je pomogla da piše mnogo više i brže nego pre. U poslednjih nekoliko godina napisao je mnogo sjajnih pesama, a sjajna je i autobiografija 1991-1993 koju je ilustrovao Robert Kramb. Evo jednog lepog citata iz knjige koji će vas, nadam se, zainteresovati da je kupite i pročitate:
“Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima… Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju… Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.”
Umal’ da zaboravim, gledali smo na FESTU rumunski film “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana”, pobednika ovogodisnjeg Kanskog festivala, proglašenog za najbolji evropski film 2007. od strane Evropske filmske akademije (EFA) u Berlinu, a autor Kristijan Mundjiu (Cristian Mungiu) nagradjen i za reziju, film je bio kandidat za Oskara 2008. za strani film. Veoma sam se razočarala. Filmske nagrade ne bi smele da se dobijaju za dobru temu, sve miriše na politiku.
26
Ko u klin-ko u ploču
Teško pratim kroz medije šta je ko kome ovih dana rekao povodom onog ili ovog što je neko drugi rekao, ono kao “tuk na luk” ili “utuk na utuk”, ali “pročičćeno” i maksimalno skraćeno to bi danas meni izgledalo ovako.
Zahtev predsednik Borisa Tadića da raspravlja o situaciji u zemlji posle proglašenja nezavisnosti Kosova, posebno posle događaja od prošlog četvrtka uveče, kada su demolirane američka, hrvatska i turska ambasada i još neke druge napadnute, zvuči mi isto kao protestni miting održan u četvrtak umesto po savesti mirnih gradjana u nedelju uveče.
Posle sveg durenja zbog “neumesnih” pitanja šta će biti ako se proglasi nezavisnost Kosova i nipodaštavanja te najave, te neshvatljivo nekontrolisanog nasilja u Beogradu kad je sve već otišlo… ministar za spoljne poslove Jeremić je okarakterisao događaje sa beogradskih ulica “apsolutno nedopustivim i da su unazadili srpske diplomatske kapacitete”. Narvno, čovek će, ne samo po dužnosti, napuniti baterije i nastaviti diplomatsku borbu, kako bi bila poništena jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. I dalje, tim povodom su Moskva i Beograd usaglasili zajedničku strategiju nastupa na međunarodnoj sceni. Gas je životna potreba, a potok i slavina su ruski. Rakete imaju i drugi.
Optimizam i ocena savetnika premijera Srbije za medije Srđana Đurića da je važno da SAD ponište odluku o proglašenju lažne države Kosovo na tlu Srbije, kako bi ponovo bili uspostavljeni principi međunarodnog prava na Balkanu, potpuno su me oborili.
Život i priključenija ministra Samardžića ne mogu da racionalizujem i oblikujem u par rečenica, zaslužuju poseban prilog i dodatnu energiju.
Ne znam kakav plod može da donese SNB, ima li on neke veze s Akcionim planom koji je i dalje pod šifrom, niko ne zna šta ima ….. osim što se odvija uobičajena procedura vraćanja naših ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosovo.
Načelnik Generalštaba mi liči na razumnog i profesionalno obrazovanog čoveka (mada nemam afinitet prema vojnim licima), no ništa još nije ispaljivao nasilnički ni puvatorski, iskreno se nadam i da neće. Ma, malo me muči pitanje pod čijom su komandom oni rezervisti što prave lom na (bivšoj) adnministrativnoj granici s Kosovom?
Ekspert Mladja D. nije lik u koga bi se klela i nisam ubedjen da je sve sam izmislio što smo videli do sada u tranziciji, no sasvim sam ZA da se prekine plaćanje dugova za kredite koje mi ne koristimo! Pitanje je ko je kome šef, a seda glava ministra finansija Cvetkovica možda i ne misli drugačije od kolege Mladje(g), ali izjavljuje drugačije, i tako balansiraćemo i plaćaćemo-Kosovo je deo Srbije.
Van stvarnosti u kojoj je naš državni vrh, POSTOJI NOVA STVARNOST koja argumentima sile, ali i novonastale realnosti priča svoju priču koristeći (vekovne) greške naših političatra za izvrtanje inicijalne istine i pokazivanje jednog od mnogih lica svake od strana, savršeno koristeći naše slabe strane i svoju snagu u manipulaciji medijima.
I tako oni ta-ta-ta-ta-a:
“Kosovo više nikad neće biti deo Srbije”, zvanično će Stejt department, navodeći da će Vašington nastaviti da radi na tom pitanju sa Beogradom i Rusijom, koji se protive nezavisnosti Kosova.
Američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je da SAD neće dozvoliti podelu Kosova i da je Srbija zauvek izgubila Kosovo još za vreme bombardovanja 1999. godine, visoko ocenivši prištinsko rukovodstvo zbog uzdržanosti koju je pokazalo.
Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel i dalje ne odustaje od već nudjenog: politički sporazum Srbije sa Evropskom unijom na stolu i Srbija ga može odmah potpisati. I evropski komesar za proširenje Oli Ren se pridružio s ohrabrenjem da za za Srbiju nije kasno da se približi Evropi i da je Srbija ključ stabilnosti na zapadnom Balkanu.
Sve podseća na onaj vic: “…Da li si ti baba gluva? Da, da, skupljam i mokra i suva”.
U medjuvremenu vreme nas mazi s ovim prolećem kad mu vreme nije, ipak ide hladni talas. I FEST je na radost ljubitelja u toku, a pročitah i najavu da će srpski nacionalni izbor za predstavnika na takmičenju „Pesma Evrovizije 2008“ biti održan 9. i 10. marta u Centru „Sava“. Kako ono kažu-život se normalizuje, uz rusifiksaciju?
25
Izadji na FEST
Ili, moj beg ograničenog dometa
Sunčana nedelja s FEST-om bila bi kao stvorena za uživanje, pravi dan odmora. Takvu želim da je zadržim u sećanju, uz onu pravu atmosferu pune velike sale, dobre gužve koju je napravio sudar odlazećih gledalaca s predhodne predstave i nas već nestrpljivih da udjemo. Zaboraviću i neverovatnu nevaspitanost i neuvidjavnost zakasnelih gledalaca podržanu neprofesionalnošću osoblja SC.
Film „12“ , Nikite Mihalkova i pored verne pubilke, zaslužuje mnogo gledalaca, mnogo više nego što će imati priliku da ga vidi u Srbiji, čini mi se na samo dve projekcije u toku FESTa. Ovaj, na neki način, remake, pokazao je-meni-da za pravog majstora tudja ideja, čak i nešto već vidjeno (Twelve Angry Man), nije prepreka da stvori odličan film i otvori grotlo vulkana koji spava, sveže rane društva u tranziciji jedinstvenoj na planeti, teme u kojima se svi prepoznajemo, pošalje poruke koje ne bi trebalo da padnu u zaborav. Sigurno da Specijalna nagrada Venecijanskog festivala 2007. i nominacija za Oskara za strani film 2008. nešto znače, ali će se koplja kritičara i dalje lomiti , što i jeste njihov posao. Iz moje perpektive veoma sam zadovoljna što sam videla ovaj film, odabran od stvarno impozantnog broja ponudjenih na FESTu.
Nešto slično mi se dogodilo, mislim 2004., kad sam u selekciji koja se davala u Kinoteci, pogledala film “Kuća ludaka” (House of Fools), starijeg brata velikog umetnika, takodje velikog umetnika filma Andreja Končalovskog. Nisam sigurna da li je osim te jedne projekcije bilo još neke. I taj film je savršena ilustracija ratnog ludila, daleko većeg nego bilokoja institucija za mentalno poremećene, narodski zvane ludake, smeštena na granici izmedju Čečenije i Rusije u toku njihovog krvavog sukoba, a mogla bi biti i neka nama bliža granica, ratno ludilo je univerzalno. Festival u Veneciji je i ovaj film nagradio, Evropa toplo pozdravila, ali ne i svi u Rusiji.
Nikita Mihalkov je na svoj nacin spreman da se angažuje u svetskim problemima ne samo kroz svoju umetnost, zabeleženo je da je i 2006. podržao Srbe na Kosovu i protivio se zahtevima za nezavisnost Kosova, što je učinio i nedavno.
S druge strane, nešto prašine oko filma “12” diglo se još pre njegove nominacije za Oskara, ne želim da mi politika pokvari najbolji utisak ove nedelje. Zanemaricu činjenicu da se film završava razotkrivajući kao glas mudrosti i ruku koja pomaže porotnika, nikad penzionisanog, oficira tajne službe, što valjda nije jedino što je nagnalo Putina da izjavi da film” izaziva suze”. Mislim da se filmu mora priznati majstorsko suočavanje s mnogo predrasuda i duboko skrivenih problema na lucidan, human i emotivan način. I biću slobodna da za poentu filma i momenat kad se on završava uzmem rečenicu drugog (ili prvog) heroja, čoveka koji je iskusio čarobno dejstvo dobrote i kaže: “Svako mora da odluči za sebe”, tako nekako.
O filmskom zanatu šta ima da se priča. Volele bih da imam slobodnog vremena i priliku za jednu retrospektivu, Mihalkova kao reditelja i kao glumca. Eto, trenutno ne mogu da se setim nijednog filma osim “Varljivog sunca” i “Sibirskog berberina”. Možda još noćas stiže novi Oskar za Mihalkova.
Nedelja je prošla, već u povratku iz SC stigla me je misao da sam duž saobraćajnice kod Ušća po banderama videla okačene slike Putina s rečima zahvalnosti Rusiji, a sutra nam stižu Medvedev i Lavrov. Podilaze mi žmarci. U umetnosti velikih Rusa uživam, od ruske politike strepim i još štošta….
23
Distanca
Danas uz neku, bar malu, distancu juče, prekjuče….. izgledaju druagčije?
U vrtlogu odjeka danas sam pokušala da shvatim kontraste da bi mi bilo lakše, ali ne ide.
Lutam, u cik-cak, tražim lek za glavobolju, dobro je pročitati, al’ ne leči.
http://www.elektrobeton.net/, uz “UNUTRAŠNJI VOJALOG”
I dalje, s nevericom gledam , pa sve dublje padam… u prošlost.
http://www.youtube.com/watch?v=yfmDDYPVQFo
Nemam više snage da jurim krivce za našu nacionalnu nesreću, beznadje u kome nam deca rastu u kriminalce i vandale ili beže u sebe ili od kuće. Volela bih da stavimo tačku.
FEST je ipak počeo. Izabrala sam samo dva filma da pogledam, rumunski i ruski (samo koincidencija). Prvi je “12”, Nikite Mikhalkova, nisam odolela 🙂
21
Kosovo u srcu, Srbija na raskrsnici
Ovaj narod je i danas pokazao da zaslužuje bolje političare nego što ga vode, bolju budućnost nego što mu oni obećavaju, drugačiju sudbinu od one koja ga stalno prati. Ovaj narod, srpski, prečesto u zbegovima, raseljen i politički podeljen, može da bude dostojanstven, čak i kad mu civilizacujske tekovine njegove prošlosti jedni ruše i otimaju, a drugi zloupotrebljavaju u političke ciljeve. Lepe i tužne pesme, evocirajući vekovu žalost, otpevane na starinski tradicionalan način svakog su dirnule, protesne poruke bi bile jače da su bile spontanije, a svakako bih volela da nisam čula bojne pokliče, ideje o novom računanju vremena, i razne varijacije na nikad prevazidjnu prozivku „Ko je vjera, a ko nevjera“.
Uz molitvu poslata je silna dobra energija podrške srpskom narodu na Kosovu, poslate, nažalost, i dve slike svetu, jedna svetosavska, a druga nasilnička neke huliganske manjine, ali koja je odmah uspela da napravi mnogo štete, ne samo materijalne, već daleko više one koja se teško popravlja, pokazujući jedno ružno i destruktivno lice srpske mladosti.
Nadajmo se da ce se bolja slika, ono more ljudi ispred Skupštine i Hrama Svetog Save, probiti do Evropljana i sveta. Strela je odapeta….. a mir, nesumnjivo, nema alternativu. Rušenje ambasada ne služi ničemu.
21
Veliki narodni hor i orkestar
Mogu da podnesem da me roditelji ponekad smatraju maloletnom, mada to već jako dugo nisam, čak to njihovo ponašanje bolje razumem od kako sam i sama roditelj punoletnog deteta. Večna šema roditelja i dece.
Ne mogu da razumem i prihvatim da me država i njeni ovlašćeni predstavnici drže za maloletnu i ako sam u biračkom spisku i mogu da provere da redovno ispunjavam svoju gradjansku dužnost. U nedelju sam već bila razočarana i tužna što je propušten pravi momenat za spontano okupljanje da bi se iskazao protest i prepušten huliganima-UA! Očekivala sam da će spontano u svakom mestu u Srbiji ljudi ODMAH mirno pokazati svetu svoje nezadovoljstvo, što se ipak delimično-sporadično i dešavalo ovih dana. Nisam mogla da shvatim ozbiljno i smisleno zakazivanje u četvrtak opštenarodnog mitinga, osim kao promociju odredejenih struktura i političkih partija, čak i ako su uspeli da ih obuku u lik Vlade Srbije kao pozivara i progovore kroz ministre.
Nije me utešilo što je i predsednik Srbije Boris Tadić saopštio da se ne slaže da Vlada Srbije sa političkim partijama organizuje mitinge, ocenjujući da Kosovo nije partijsko pitanje.
Sve se odvija kao po već vidjenom scenariju, hajd’ mo svi na Beograd. Zatvorene su škole-Ministarstvo prosvete Srbije odlučilo je da 21. februar bude neradan dan-prosvetari moraju da protestuju. Autobusi su spremni. Obećanja se množe. Berza i kurs reaguju. Dugovi se gomilaju, naši, tudji. Zašto je protest u Novom Sadu, Nišu, Pirotu, Vranju, Ivanjici …. manje vredan nego u Beogradu? Svet zna koliko ima Srba, glasača upisanih u birački spisak i ne mora da ih vidi na gomili ispred Skupštine.
A da bi sve stvarno mnogo ličilo na prošlost pršte izjave na sve strane, neke bi bile simpatične da nisu neprimerene trenutku kao ona da se nezavisnost Kosova “drži kao babin zub”, do ove koja je stigla iz Moskve: “Srpske vlasti trebalo bi da razmotre vojnu akciju kako bi se razrešila kriza na Kosovu”, izjavio je Borislav Milošević. Da ne stiže i Marko s 1000 Kozaka, ili su oni u drugoj priči i državi…
Ostaje nam da se molimo da će dirigenti, koji će se redjati na bini pred Skupštinom, biti dovoljno veliki da narod zaboravi političke pesme i jednoglasno pokaže zrelost i ono zbog čega je došao-miran protest.
18
Požari i kako ih sprečiti
Vekovna tuga nad izgubljenim kosovskim bojem i svim izgubljenim bitkama za Kosovo što lebde ovih dana, nije uzdrmala tako kao stravična vest iz Novog Sada da je u nedelju ujutru u požaru u kafiću „Laundž“ u samom centru grada stradalo osmoro mladih, a u teškom stanju je još dvoje, svi ne stariji od 25 godina. Posebno je morbidno da je vinovnik tragedije verovatno dvadesetogodišnji Miloš M. iz Novog Sada koji je priveden zbog sumnje da je pod dejstvom alkohola podmetnuo požar, kao i njegov vršnjak Bojana K. ( 21) iz Novog Sada zbog sumnje da mu je pomogao posle izbijanja požara.
Prema izvorima iz medija vatra je buknula na stepeništu čiji su zidovi tapacirani jambolijom i zarobila goste koji su se nalazili na spratu, pa je jedini izlaz bio u plamenu.
Neshvatljivo je da je takav objekat uopste dobio upotrebnu dozvolu, a čak su i sami vlasnici lokala postavili tablu u hodniku s zabranom pušenja svesni evidentne opasnosti od požara! Odgovornost za zločin podmetanja požara mora da se dokaže, ali odgovornost nadležnih institucija za dozvole za rad lokala i inspekcija uopšte ne mora da se dokazuje-očigledna je i ne bi smela biti zanemarena, kako bi se sprečila neka nova tragedija.
Iste ove tužne nedelje, kad sam očekivala da ćemo kao savesni gradjani imati priliku da mirnim protestom pokažemo svoje nezadovoljstvo i neprihvatanje nezavisnosti Kosova, morala sam da ostanem kod kuće, ne svojom voljom već zbog divljanja huligana, koji su nam pokazali lice Beograda koje me definitivno zabrinjava. Znam da oni nisu “pali s Marsa”, da su pojava koja je mnoge oterala s sportskih stadiona, uostalom sramna je posledica toga i održavanje velikog gradskog derbija bez publike!
Ipak sam iznenadjena da službe, kojima je osnovna delatnost da znaju šta ko radi u gradu i našta se sprema, nisu mogle da efikasno obuzdaju manje od hiljadu razuzdanih huligana, da se ne uništava čijagod da je imovina, da su pošteni gradjani prisiljeni da razbeže s ulica u strahu da ne budu kolateralna šteta, i nedopustivo je da svet obilazi opet ružna slika, jer ta masa frustriranih mladih ljudi nije prava slika Srbije.
Nije me utešilo što su se Tadić, Koštunica i Nikolić dogovorili da se održi još jedna sednica Skupštine u sredu na kojoj bi se razmatrale mere kojima će Srbija dodatno reagovati na jednostrano proglašavanje nezavisnosti, niti najava da će Vlada Srbije ovih dana organizovati mirne proteste u gradovima Srbije, a veliki protest pod okriljem svih stranaka u četvrtak.
Udaljeni glasovi ovog radnog dana dopirali su do mene, i vesti da su na ulici novi protesti, da, eto, ne čekaju na zakazivanje od strane političkih lidera, da ipak mogu biti spontani, nadam se da ih neće zloupotrebiti i instrumentalizovati.
Odjeci iz sveta zbunjuju kontradiktornošću, recimo kao da je Generalni sekretar UN, Ban Ki Mun, izjavio sinoć da Rezolucija 1244 SB UN o Kosovu ostaje na snazi i da mora da se poštuje u „punom obimu“, da će UNMIK i dalje ostati na Kosovu u okviru mandata koji ima prema toj rezoluciji.
17
Gde ja stadoh, ti produži
Bilo je štošta izmedju. Svi akteri su se deklarisali da su najpametniji igrači u svetskoj utakmici i da rade za dobro srpskog naroda.
Budjenje je traumatično. Pokušavaju da nas ubede da je ništavno ono što smo videli-proceduru proglašenja nezavisnosti Kosova, valjda zato što nismo mogli da razumemo u (iznenadnom slučajnom?) direktnom prenosu na studiju B, sasvim bez prevoda. Slike su dovoljno govorile.
16
TV pogled Beograd-Priština, ostalo po šemi za subotu
