Hag za sve bez predrasuda

 

Posle ozbiljanog radnog dana kaad sam zgrabila svoj ni ručak ni večeru, nisam mogla da biram “u oazi kućnog mira” neku relaksirajuću zabavu, jednostavno bilo je vreme informativnih emisija, niza vesti od televizije do televizije, uglavnom ujednačenih u redosledu udarnih naslova i saopštenja, a koje opet standarno gledamo tako u kontinuitetu da nam nešto važno ne promakne, to nešto što bi nam moglo promeniti život. Stalno se nadam da će taj strah nestati zauvek, nažalost, zavisnost se vraća.

I od svega što me je zapljusnulo, jos vidim neke neshvatljivo razdragane poslanike koji se opraštaju kao klinci posle letnjeg boravka u skautskom kampu, a na stupidno pitanje novinara da li nose sve svoje stvari, oni normaln(iji) ostaju zbunjeni, dok se većina nada brzom povratku u skupštinski hram zabave.

Drugi ozbiljan utisak je slika trojice hrvatskih generala u sudnici Tribunala u Hagu. Da, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije počelo je suđenje Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.

Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom akcije Oluja 1995. godine, odnosno, kako je na početku procesa rekao tužilac Alan Tiger, “za nasilnu eliminaciju krajiških Srba iz Hrvatske i uništavanje njihove zajednice”. On je naglasio da su trojica optuženih bili deo zajedničkog zločinačkog poduhvata na čijem čelu je bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Generali se terete i za 238 pojedinačno navedenih ubistava srpskih civila, a sva trojica optuženih negiraju krivicu. Ono što je, bar u Hrvatskoj odjeknulo, je vest da je njihova policija dva dana pre početka sudjenja poslala Tribunalu važna dokumenta koja terete generale.

Naši političari nastavljaju da se pojavljuju u raznim ulogama, neki maskirani u jagnjeće krzno brinu o gradjanima, uglavnom  dalekosežno se baveći samo svojim ustoličavanjem i već nas guše predizbornim manipulantskim aktivnostima.

Na vesti o šansi da pravda bude zadovoljena, istražen i dokazan zločin nad Srbima u Hrvatskoj, pitam se da li ijedan od njih danas to vidi kao nešto što bi bar pomenuo, često ili uporno izbegavajući i omalovažavajući važnost utvrdjivanja ratnih zločina i odgovornih za njih bez obzira na stranu u sukobu, narod kome pripadaju.

Na suđenju Vojislavu Šešelju pred istim Tribunalom u Hagu , bivši hrvatski borac Vilim Karlović opisao je kako su mu u jesen 1991. u Vukovaru trojica dobrovoljaca iz Srbije spasla život izvlačeći ga u dve prilike iz ruku “četnika”. Karlović je kazao i da misli da je u toku borbi za Vukovar čuo glas Šešelja preko razglasa koji je sa trake pozivao “ustaše” da se predaju.

Prema optužnici protiv Šešelja, dobrovoljci SRS iz jedinice Leva supoderica te večeri su na Ovčari streljali oko 200 zarobljenih Hrvata.
Na prvom suđenju počiniocima streljanja na Ovčari, koje je održano pred sudom u Beogradu, Karlović je, kako je potvrdio, bio svedok odbrane optuženih Predaga Milojevića zvanog Kinez i Marka Ljuboje zvanog Mare.
Optuženima za zločin u Beogradu se ponovo sudi, pošto je Vrhovni sud poništio prvostepenu presudu.

Svedoka Karlovića sutra će unakrsno ispitivati optuženi Šešelj. Ne čini mi se da Šešelj svojim ponašanjem u toku sudjenja čini dobro svom srpskom narodu, možda i u gorem maniru od Miloševića. Tito je ipak bio u drugim istorijskim okolnostima kad je tvrdio da priznaje samo sud svoje partije. Kasnije se vešto nagodio za sve što je moglo da bude prepreka bratstvu i jedinstvu.

Predrasude su naš veliki problem, pored niza drugih problema, od kojih neke i priznajemo.

ps. Bez šale, mislim da bi autoru Velikog brata trebalo suditi u nekom civilnom specijalizovanom Tribunalu u Hagu za zločine protiv ljudskog dostojanstva