Zalivanje korova

Pet godina u Srbiji prodje kao da ih nije ni bilo, bez šanse da se stavi konačno jedna stvar na spisak dostignuća, potvrdi nešto što je definitivno razrešeno, završeno, čak ni smrt ovde ne stavi tačku.

Svako od onih koji su akteri političke scene ili na neki način zanimljivi za medije ima u današnjem vremenu i na dan petogodišnjice od ubistva svoju priču i poslednja sećanja na Zorana Djindjića, na dane koji su tom dogadjaju predhodili, trenutke haosa, a moje sećanje je, kao i većine običnih ljudi, uglavnom obojeno strahom i nevericom.

Nisu mi sve metafore Zorana Djindjića uvek bile naj, neke jesu bile adekvatne, gorke, slikovite, kadkad duhovite. Kad danas slušam ono što je on govorio i ovo što oni koji su ostali iza njega govore, nedostaje taj drugačiji narativni način, entuzijazam i osećaj da govori čovek s vizijom.

Šta je bilo stvarno dobro, a šta korov u strukturama koje su stvarale demokratsku vlast, šta je promenila u toku naše istorije smrt Zorana Djindjića-ne znam. Trenutno jedino što vidim jasno je veliko nezadovoljstvo u Srbiji, čak smo i u njemu izmanipulisani.

Citiraću jednu tužno futuritičku izjavu Zorana Djindjića :”U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva .”