Archive for the ‘General’ Category

Zaglavljeni u pobedi

Još nije održan sastanak lidera ( Izvor: B92, Beta, Tanjug)

Sastanak predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice i predsednika parlamenta Olivera Dulića oko blokade institucija, iako za danas najavljen, još nije održan. Jutros su otkazane i konsulatcije šefova poslaničkih grupa sa predsednikom parlamenta jer, kako je saopšteno iz Dulićevog kabineta, prvo treba da se održi sastanak na najvišem nivou.

……

Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije Nada Kolundžija ocenila je danas da bi, s obzirom na situaciju u Srbiji, bilo “normalnije da Vlada bude u stalnom zasedanju, a ne da se ne sastaje uopšte”.

……

ŠTA DALJE?

Danas sam u jednom trenutku dobila link s sajtom na kome možete napraviti svoju malu predsedničku kampanju, čista ludost-igra za odrasle (frustrirane?) i još jedan od pokazatelja koliko mogućnosti pruža današnja tehnologija i internet (http://www.jaznamnajbolje.com/kampanja)

Više nije aktuelno ili grešim?

“Nema problema”

Sezona gripa me nije sasvim mimoišla, sredinom prošle nedelje sam osećala jezu, pa čak imala i onu malu 37 zarez 1 temperaturu jedno veče, što me nije ubedilo da moram da legnem i smirim se i da se bez mene može na poslu. Željno sam čekala vikend da bi shvatila da sam i tad, u subotu, dostupna za one koji me stalno ubedjuju da ništa ne bi trebalo da brinem s uobičajenom frazom “nema problema”. Ovu frazu stranci prvo nauče kad dodju, a nažalost, mislim da brzo shvate da je Srbija zemlja s puno problema. Dobro, svuda život donosi probleme, ali ih i (raz)rešava! Naše zmijsko gnezdo opet postaje sve zamršenije.
Neću kukati, nikom nije lako, čekam poplavu komentara na poraz naših tenisera u Moskvi, a već sam videla naslov koji počinje s “Šok…” zbog Noletovog predatog meča u poziciji kad ga je dobijao. To samo govori da je on mudar, čak i njegovim mladim godinama, da ume da proceni trenutak u kome se našao, da od njega mnogi mogu da uče, naročito naši političari. Bravo Nole!

I tako u potrazi za mrvicama relaksacije gledala sam na TV neki stari, baš bajat film, jedan od onih koji sigurno nije konkurisao za Oskara ili bio na FESTu, kome sam propustila da vidim naslov. Ipak, ostajem s njim do kraja zbog dobre priče o muško-ženskim odnosima, životu u braku koji nas menja, sve začinjeno tradicinalno dobrim engleskim humorom i fantastičnim razglednicama nekog grčkog ostrva. Super bi bilo za nedeljno gluvarenje da me nije uhvatila jeza odmah pošto je romantični zalazak sunca poslednje scene zamenila špica i stigle (me)vesti u 16h. Vratila sam se u ovaj, svoj, život svakidašnji koji mi ne da da živim, da se vikendom odmaram, radujem nastupajućoj nedelji.Tako bih otišla na neko pusto grčko ostrvo, sad, u sred zime! Nikako ne želim da mi sve zavisi od 17.februara, koji je možda17.mart, april, maj….

Ko mi je kriv? Da li sam ja donosila loše odluke, da li sam bila na pogrešnim raskrsnicama u pogrešno vreme? Da li je moguće da će mi opet sutra neko reći “Ma, nemoj-te da brinete, sve će biti u redu!” i gledati me bezobrazno.
A napolju je već sumrak, pravi je zimski dan.Kod kuće je toplo, meni je čas hladno-čas toplo, i muka mi je, i …. Pitam se da li ću skupiti snagu da bar prošetam zato što sam to poželela, eh, zima-zima-e pa šta je-zima-zima-pa neka je-nije lav-ne boji se ko je zdrav….

Svakako ne želim da zaboravim jedan radostan dogadjaj od prošle nedelje : dobili smo novu bebu u familiji, bucmastu devojčicu, nije sve crno!

Pametan potrošač

Ima malo toga što me ovih dana nije nerviralo. Politička agonija se nastavlja, nažalost, utiče i na poslove, i kad pomislim da ne može biti gore-može.
A od politike ne živi većina gradjana, pa da skrenem s onog, sad u fokusu, spasavanja što se spasiti (ne) može, na ono što me je pomalo razvedrilo juče kad sam čula vest : BOJKOT POTROŠAČA U HRVATSKOJ ZBOG VIŠIH CENA.
Udruženja potrošača Hrvatske pozvala su građane da sedmodnevnim bojkotom kupovine izraze svoje nezadovoljstvo zbog nedavnih povećanja cena prehrambenih proizvoda. Od danas pa do četvrtka 14. februara, trebalo bi da se suzdrže od većih kupovina hrane i drugih proizvoda, osim onih neophodnih za domaćinstvo, te da koriste kućne zalihe.

Povod je poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda, hleba, ulja, brašna i ostalih osnovnih prehrambenih proizvoda, kao i drastično poskupljenje komunalnih usluga od kraja prošle godine. Gledajući sinoć TV prilog preuzet s HRT s anketom sprovedenom proteklih nekoliko dana na ulicama hrvatskih gradova, očigledno je da građani odobravaju takav način izražavanja neslaganja sa poskupljenjima. Ovakav oblik potrošačkog bojkota je u svetu uobičajen, a u Hrvatskoj se dešava prvi put.
I mi smo nedavno imali nekakav pokušaj, uz prilično mlak poziv da se bojkotuje kupovina mleka zbog monopolskog ponašanja na tržištu i njegovog poskupljenja. Veoma sam ZA takve akcije, no potrebno je mnogo edukacije i aktivnog delovanja Udruženja potrošača i drugih organizacija da se probudi svest gradjana da oni ipak imaju neku, ako ne baš odlučujuću, ulogu u tome šta će im se dešavati.
Ne tako davno, negde u septembru prošle godine, svet je gledao bojkot kupovine testa (paste) u Italiji, nezadovoljnih gradjana zbog naglog rasta cena testenine. Italijani su na svoj veseo način, skoro praznički, izveli ovu manifestaciju deleći testo na štandovima na gradskim trgovima i pijacama i ljubazno moleći prolaznike da se odreknu 24h (kupovine) testa čak i ako nameravaju da ručaju u restoranu.
Kao mnogi drugi, ovaj, na izgled problem ograničenog opsega, ustvari je globalan, jer je do najnovijeg skoka cena omiljene hrane Italijana došlo je pre svega zato što je tzv. durum pšenica, koja se najčešće koristi za proizvodnju paste, počela da se upotrebljava za proizvodnju biološkog goriva, pa je potržnja postala znatno veća.
Nešto slično se dešava i drugim krajevima sveta gde se odredjene vrste poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žitarice, ali i krompir, pretvaraju u sirovinu za biološko gorivo i postaju strateški proizvod.
Međutim, potrošači tvrde da je je poskupljenje cene pšenice neznatno u odnosno na sve češća poskupljenja hrane koju najviše jedu. Jedno poskupljenje se lepi na drugo, bar mi znamo ovde kako se lako ugradi svašta u cenu. Ljutiti Italijan koji je izgovorio: “Kvasac, brašno, ulje, so – to su sve namirnice koje moraju da koštaju toliko da može svako sebi da ih priušti. Situacija je danas takva da siromašan čovek sebi ne može da priušti ni pošteno parče pice”, mogao bi biti i Hrvat i Srbin.
Talas se približava, i u srednjoj Evropi poskupljuje sve što ima veze sa žitaricama zbog njihove visoke cene. Posle poskupljenja hleba, mesa i mleka, Česima je poskupelo i nacionalno piće, pivo. Češki proizvopdjači piva glavnog krivca vide u biogorivu, zbog kojeg su ratari prešli sa gajenja ječma na repicu koja im se više isplati zbog dotacija iz Evropske unije. Sve skuplje namirnice brinu i Slovake. I kod njih je jesenas bilo najavljeno da mleko mora da poskupi bar za 15 odsto, a za isto toliko dižu cene i pekari, a poskupljuje i pivo. Ni Poljsku nije mimoišao opisani trend vrtoglavog rasta cena, a naši prijatelji iz Slovenije se žale na isto.
Ako niste znali, a ja nisam do nedavno, postoji “INTERNACIONALNI DAN UZDRŽAVANJA OD KUPOVINE”, mislim da je datum 27.novembar. Obeležava se jednostavno akcijom “šetnje” po prodavnicama – bez kupovine .
Cilj akcije je protest protiv drastičnog rasta maloprodajnih cena, posebno životnih namirnica i usluga. Protest manifestuje i borbu protiv zloupotrebe monopolskog ponašanja.
I tako učeći se od drugih da koristimo svoja gradjanska prava, stižemo na naše tržište gde je veoma teško uticati na bilošta i pokazati svoje nezadovoljstvo osim kad “djavo odnese šalu”, pa se digne “kuka i motika”.
Ponoviću ono o čemu svi trube bez vidne reakcije. Delta prema kvadraturi i broju objekata ima monopol, navodi izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije,  zauzimajući 63,4 odsto relevantnog tržišta u Beogradu prema ukupnom godišnjem prihodu od 362,3 miliona evra u 2006., odnosno s ukupno 284 maloprodajna objekta zauzima 69,4 odsto beogradskog tržišta.

NOVOST, koju je u januaru ove godine obelodanio ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo posle razgovora sa jednim od vlasnika SPAR grupe da oni žele da grade trgovinske objekte i to ne samo u velikim gradovima, već i u manjim mestima, daje tračak nade.

Ministar nas je podsetio da je SPAR prisutan u gotovo svim bivši jugoslovenskim republikama i nekim nama susednim državama. Dalje njegove izjave o mogućoj (ne?) spremnosti lokalnih sredina da prihvate i omoguce gradnju, nisam sigurna da dobro razumem ili se plašim da razumem onako kako ne želim da razumem. “Znači kada bi obezbedili danas zemlju, oni mogu da izgrade veliki i najmoderniji šoping centar za oko 18 meseci. Spremni su već od danas da grade, ukoliko imaju adekvatan prostor”, kazao je ministar.
SPAR je najveći lanac supermarketa u Austriji, sa više od 500 objekata u Italiji i oko 280 u Sloveniji, Madjarskoj, Češkoj i Hrvatskoj i više od 25 hiljada zaposlenih.
Na jednom forumu sam našla i priču da je Spar tj. SuperNova kupila plac u Kragujevcu i da su najavili izgradnju centra od 40 000 m2. Uh, sad mi je lakše, ali teška borba za Beograd tek predstoji!
Pominje se na istom forumu i Obi, da je i on kupio lokaciju u Kragujevcu, te kažu “OBI će zajedno sa TEMPO-m u KG-u graditi veliki centar od 20.000m2”. Da ali je to sad već samo drugo ime za Deltu plus Obi u holdingu, ovu Deltu nacinale koja je već i u Bugarskoj u ekspanziji.
Ukoliko sam smarala ovom pričom, ipak se neću izvinjavati, jer samoposluga je moja svakodnevica, skoro kao pranje zuba.

I gledanje tzv. informativnih emisija je moja svakodnevica, naročito u kriznim situacijama, znači … već dugo sam i njihov potrošač.
Volim blogove i zbog raznolikosti kojom iste stvari mogu da saznam na bolji način nego da se informišem samo kroz medije. Danas sam skoknula do Hronike urbanog pokušaja Ivana Bevca i moram da uputim svakog ko razmišlja glavom da pročita današnji post: “OKRENI I DRUGI OBRAZ” (http://www.ivanbevc.blogspot.com/)

Potraži me u Rusiji

Mislim da skoro nezapaženo prolazi jedna vest ili to ustvari nije vest.

“Mirjana Marković i Marko Milošević, za kojima su vlasti Srbije raspisale međunarodnu poternicu, dobili su azil u Rusiji”, piše Blic.

Pod naslovom “Moskva dala azil Miloševićevima” B92 proverava šta naši nadležni misle o tome-kažu “nikad čuli”, no mnogo mi je bilo zanimljivije šta su posetioci sajta i čitaoci komentarisali.

(Neću prepričavati, pogledajte http://www.b92.net/info)

Šta da dodam, pa ovo mi je čist višak u mojoj već popunjenoj slagalici “Velika bratska Rusija”. Pare vrte i Rusiju i Ameriku, a tek Srbiju…

Mrzim folirante svih boja i rasa-žao mi je što se ponavljam.

p.s. Odoh da ćutim i gledam B(oston)L(egal), rekoh već nije B(ela)L(adaja), već poučna i zabavna serija

Zvižduk u 5 do 12

Malo me je prošla jeza na pogled na Kolarčevu ulicu punu ljudi i otegnuto neravnomeran zvižduk….. Aj’mo sve ispočetka ili će ovo biti dovoljno da se razbistri memorija? Meni nije potrebno (bar za ovu priču), a u odjeku zvižduka me je tužno iz nekog unutrašnjeg depoa isprepadala pesma “Putuj Evropo”. Pokušavam da verujem da je ovaj zvižduk onaj dobar znak koji čekam danima. Osveženo pamaćenje pita: da li će pobednik znati da je ceni i šta će biti posle pobede?

Akcija-sezonska rasprodaja

Rasprodaje su važan aspekt života svakog potrošača i teško bi neko mogao iskreno da kaže da je imun na njih i da ga ne obraduje kad nešto može da kupi po nižoj ceni nego što je standardno. U Americi se uspeh trgovačkih lanaca meri i kategorijom broja dana u kojima su imali organizovane rasprodaje. Svako se obraduje bar malo čak i u samoposluzi kad pronadje na sniženju neki proizvod koji mu je potreban, ponekad kupimo i ono što nam nije potrebno, jer je cena povoljna. Ne razmišljamo da li stvarno kupujući ono sto nam nije potrebno štedimo kroz njegovu nižu cenu. Opasnost od propagandnih poruka i moć reči AKCIJA, SNIŽENJE, TOTALNA RASPRODAJA, SALE, narocito je u u beogradskim izlozima svuda “taj” Sale, izlozi zovu i pevaju: “Sale, Sale,Sale”….

Moja drugarica se davno našalila s globalnim fenomenom kupovine na sniženju i počela da govori da je kupila na “poniženju”. Ceo svet voli da kupuje na “ponizenju”, čak i bogataši. A u svetu se stvarno moglo i može kupiti dobra roba na sniženju, samo morate biti na pravom mestu u pravo vreme i ne premišljati se.

Svet nam se približio ove sezone rasprodaja, visoke cene neke kvalitetne (da ne kazem brendirane) garde-robe su se poslednjih dana prepolovile, moglo se naći štošta povoljno. Uvek je lepo osvežiti svoju pojavu nekim komadom koji je još uvek in, odgovara modnom trendu za tekuću sezonu i/ili je takvog kvaliteta i izgleda da se uklapa u moj(svačiji) stil nezavisno od trenutnog modnog diktata.

Rasprodaja je mamipara, ponekad ni gužva ne može da izazove revolt i otera kupce, naprotiv.
Mislim da je u Beogradu mogućnost nedeljne kupovine u centru grada dodatno pokazala trgovcima koliki potencijal postoji za zaradu. Često se i ne zna s koliko je stvarno koštalo ono sto kupujete pre grandioznog sniženja. No, da li je to važno ako se predmet vaših želja uklapa u cenu koju hoćete i možete (?) bez žrtve (bankama) da platite. Pomaže i malo istraživanja, bolja obaveštenost.
Čula sam privatno (nezvanično) od nekih trgovaca da stavljau natpis AKCIJA pored robe koja im ne ide ili žele da je stave u prvi plan, a da joj ustvari ne menjaju cenu (što zahteva odredjene finansijske procedure). Jednostavno radi ta magična reč koja u našem jeziku i nije sinonim za rasprodaju ili snizenje-mudro, marketing ili snalažljivost, nema prevare.
Lagano sezona rasprodaja jenjava, rafovi se prazne, ostaju leve i desne cipele koje nisu par, a za koji dan će stići papreno skupa ponuda za proleće bez obzira sto je proleće daleko. Tada nastupaju oni koji moraju da budu prvi u trendu i plaćaju pravo prvenstva. Globalno to je skupo od Njujorka do Beograda.

Volim da gledam izloge kad oni podsećaju na stranice modnih časopisa. Gledam i biram, kombinujem, smišljam strategiju….ponekad se zaletim, nekad čekam. Zabavno je. Ponekad mi se učini posle izvesnog vremena kao da sam neke stvari (iz izloga) već iznosila, izgube privlačnost. Obradujem se-nisam upala u zamku, racionalno (?) onda sebe častim kad -tad. Sezonska igra se nastavlja.

U drugim sferama života i trgovine ova jednostavna sezonska ciklicna šema nije tako jasna i primenljiva. Danas smo u Srbiji dobili novog većinskog vlasnika NIS, ozbiljna stvar ne samo za jednu sezonu, mada je ta kupovina tek delimično zapečaćena, valjda samo na par stranica, ostale će stizati sukcesivno, kako kažu u anexima. Da li je NIS kupljen na rasprodaji teško je reći, jer nije bilo javnog nadmetanja, odmeravanja ponuda. Puno glasina o organizovanoj i usaglašenoj akciji se pretvorilo u 51% vrednih 400 mil. evra. Toliko je za početak težak ili topao ruski “kaput” za Srbiju, a šta ima jos ispod njega niko ne zna (od nas neumešanih).
Zanimljivo je da je drug Putin upravo postao počasni gradjanin Novog Sada, naravno zbog posebnih zasluga. Drug Putin je i akcionar u nekoliko firmi. Da li je u planu i da glasa, svaki glas je važan.

Prokislo pre roka

Jutrošnji mali incident u toku uobičajene pripreme kafe s MLEKOM izazvao je ovu priču, mnogo više razmišljanja nego što bi se očekivalo zbog banalnog dogadjaja s novootvorenim pakovanjem tzv. “trajnog” mleka koje je bilo pokvareno, ugrušalo se kao da je po starinski kišeljeno, a tetrapak je bio pod rukom lako trbušast, a to na prvi pogled nije bilo uočljivo.
Srećom u kući smo imali drugo pakovanje, pokazalo se ispravno. Čemu onda priča?
Sigurno se to svakom od nas desilo, pa se postavlja pitanje šta u tom trenutku uraditi: vratiti pokvarenu robu u radnju gde je kupljena, pozvati inspekciju, jednostavno primiti to kao malu štetu i ne gubiti vreme više oko toga. Dosadašnje dugo iskustvo s prodavnicama i prodavcima me je naučilo da je užasan gubitak vremena i ponižavajući svaki pokušaj ostvarivanja PRAVA POTROŠAČA, te da se nešto ponekad može uraditi ukoliko reagujete u roku od 10 min, na kratkoj relaciji komšijska samoposluga-kuća, recimo ako otvorite pakovanje sira koji bazdi i budjav je (nije mu to u opisu kvaliteta i porekla), niste još bacili račun i imate strpljenja da sačekate nekog jako zauzetog šefa! I istrpite svakakva glupa sumnjičenja da ste zamenili sir nekim optpatkom od kuće, sve dok ne dignete ogromnu dževu da cela samoposluga čuje, zapretite svim i svačim. Meni ta vrsta društvenog života i zabave ne prija, mada povremeno moram da pokazem zube kad ponovo i ponovo pokušaju da me prevare s obogaćenim računom, što je za posebnu i veoma dugu priču u bezbroj nastavaka.
Tako smo jutros bez dileme odlučili da prokislo mleko ne reklamiramo, iz praktičnih razloga-kupljeno je pre nedelju dana u “korpi” s još četiri ista i nekoliko jogurta (nadam se da će jedno preostalo pakovanje biti ispravno), račun, naravno, nismo sačuvali, a to što u komšijskoj samoposluzi kupujemo dve ipo decenije i trenutno nemamo mogućnosti da odemo kod konkurencije, koja je daleko za naš način života, postalo je tužna istorija nepoštovanja potrošača i zaživelog fenomena MONOPOLA.
Objavljeno je da “Delta Maxi” zauzima 69,4% beogradskog tržišta s 284 maloprodajna objekta, prema podacima Komisije za zaštitu konkurencije. Ništa nije bolja situacija ni s monopolom u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda. Pored antimonopolskog zakona, prateći zahteve EU da se neke nove civilizacijske tekovine uvedu i kod nas donešen je ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (“Službeni glasnik RS”, broj 79/2005) u kome se kaže na ovu temu:

“1. Sigurnost proizvoda i ambalaže

Član 5.

Proizvodi, proizvodni procesi i usluge moraju biti sigurni po život i zdravlje potrošača i životnu sredinu.

Proizvodi i usluge moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, važećim standardima, običajima, tehničkim i drugim propisima.

Član 6.

Zabranjena je prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na propisan način, u skladu sa zakonom.

Član 7.

Ambalaža mora biti neškodljiva za zdravlje potrošača i životnu sredinu. Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim se obezbeđuje očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvaliteta proizvoda. ”

ITD. Superrrrr!!!!
Na sajtu www.nops.org.yu može se, pored zakona naći i Nacionalni program zaštite potrošača za period od 2007. do 2012. godine od oko 50 strana, cela knjiga, koju nisam imala strpljenja da čitam, ipak privuklo mi je pažnju OVO:

“Даља примена Закона о заштити потрошача, у 2006. години, дакле само после једне године од његовог доношења, дала је ефекте у повећању предузетих мера стављања робе ван промета због неодговарујећег квалитета за 42%, утврђивању имовинске користи због повреда прописа о ценама и неовлашћеног обављања делатности за 87% и повећања броја пријава суду части за 35%, али је смањен број поднетих пријава за за привредне преступе са 464 на 358 пријава (смањење за 23%), за прекршаје је број пријава смањен са 14.373 на 9.329 (мање 31%), број донетих решења о отклањању недостатака је смањен са 20.549 на 17.304 (мање 16%), решења о одузимању робе са 3.524 на 1852 (мање за 48%), решења о привременом затварању објеката са 3.325 на 2.328 (мање за 30%) као и изречених мандатних казни са 43.648 на 18.725 (мање за 57%).”

Statistika je čudo, lako zavede, ono što je meni jedino relevantno je sledeća konstatacija:
“Међутим, и поред ових позитивних резултата инспекцијске контроле и упоредне анализе организације потрошача и предузетих мера стање у области заштите потрошача, евидентно, још није задовољавајуће.

Tako smo zatvorili krug. Oprezno sipajte mleko, mi smo imali sreće, prvo je krenula surutka i videlo se da ima u tami tetrapaka kiselog mleka i mladog sira, proces je moglo biti u ranijoj fazi neprimetan na oko:). Pravde radi rok trajanja na mleku je dobar. To verovatno znači da niko nije kriv.

Volela bih da nas edukuju kako da kao u drugim zemljama masovno reagujemo na monopoliste, neopravdana poskupljenja, prevare i nekvalitetnu robu, kako da se izborimo za naša prava, da nas poštuju kao potrošača i pomalo drhte da li ćemo ponovo doći.

Zapevaj, zasviraj i za pojas zadeni!

Udahnimo. Nastaje (predizborna ) ćutnja ili šutnja…….. pssssst!

Najzad ćemo moći da čujemo sebe, u sebi, naravno. Pssssst.

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,….

Izbor je samo naš, niko ne može da pogreši ako izadje na glasanje.

Snažno u slici da ostajemo bez reči

Divim se talentu da se crtežom iskažu sve dimenzije stvarnosti, a isto toliko, ako ne i više, da se često i bez reči pošalje poruka koja je nedvosmislena, oštra i hrabra, opominjuća, aktuelna, duhovita. Volim jasnoću i angažovanst umetnosti karikature. Jedan od izvora koje rado preporučujem, a koji nudi bogatstvo onog što karikaturisti imaju da kažu na svetske teme je www.cagle.com

Ovih dana ponovo mi je privukao pažnju majstor nad majstorima, Koraks, nažalost, vremena u kojima živimo mu ne daju da ostane bez inspiracije.

Nadam se da novinar DANASA (www.danas.co.yu) Zoran Panović neće imati ništa protiv što citiram njegov tekst iz (davne) 2004. , smatrajući da sama ne bih mogla da dam bolji komentar i podsetim na intelektualni kontinuitet koji dobijamo s Koraksom:
“U epidemiji brendiranja svega i svačega, Koraksove karikature odskaču iz nove vizuelne mitologije. Prvo, kao “brend” otpora Miloševićevom režimu, svakojakom zlu i gluposti koji su išli podruku s tim režimom, a potom i kao “brend” u skeniranju i raskrinkavanju recidiva, ali i novih izdanaka svekolikih političkih i ostalih svinjarija. Uglavnom domicilnih, tranzicionih, ali neretko i inostranih.
Baš danas, na dan lista Danas, kultnom karikaturisti Predragu Koraksiću – Koraksu, biće uručena prestižna nagrada “Stanislav Marinković” koju dnevni list Danas dodeljuje za hrabrost i izuzetne domete u novinarstvu između dva juna. “Staša” ipak nije nagrada za životno delo, već za period od juna do juna, a ako je Koraks i u proteklih godinu dana bio prilično inspirisan, to je za karikaturu velika stvar, ali za stanje jedne države i društva prilično obeshrabrujuća vizuelna dijagnoza. Uostalom, pogledajte hronološki Koraksove karikature i monografije i dobićete letopis jedne žilave stradije sa svojim mentalitetskim bezdanima. Bizarno arogantnim, narcisoidno stupidnim i jajarski potuljenim. Koraksovim tušem i četkicom sva ta bespuća naše zbilje dobijaju maltene freskoliku konotaciju, s tom razlikom što Koraksove “freske” još nisu proplakale, a vreme im je.”

Šta reći još? Zadivljujuće je da veliki umetnik na ponovljene teme i slike iz života ostaje originalan.

Slika govori najviše, kopiram iz svoje arhive nekoliko neizbrisivih utisaka kroz vreme, jedan posebno volim i držim kao magnet na vratima frižidera….

Dimna zavesa

 

Dimne zavese raznih boja nadvile su se nad Srbijom, a bogami ima dima i u Crnoj Gori. Teško ih je izbeći, kulja sa svih strana, od Alpa, Rajne, Švarcvalda, evropskih izvora demokratije, gudura i prestonica, sve preko ruske stepe do nekog zamišljenog južnog potoka ovde. Taman udahnemo, obrišemo zamućene oči kad se naši stratezi pomame, pa udri opet po vlažnom granju, pali i održavaj vatru da dimna zavesa ne usahne, narod nek’ misli da smo oterali neprijatelja njegovim oružjem, da je pobeda naša i davno izgubljene teritorije na kojima su nam svetinje. A te svetinje i kad je bilo lakše im se pokloniti, slobodno-na izvolite, jedan deo gradjana Srbije video je samo na TV, a većinu taj program nije interesovao, uvek su mnogo žurili na Halkidiki ili drugde. Nisu krivi, ni danas, RTS, koji je imao riznicu snimljenog materijala o manastirima i našem blagu ne ume(?) da ga prezentuje, ali to već možda nema veze s ovom dimnom zavesom. Važno da ide politički marketing i program koji diže gledanost javnog servisa “Kuća gori, baba se češlja” (ba-ba-ba).

Dimnih zavesa ima od raznog domaćeg materijala, neke mirišu na pravničke ujdurme, neke su toliko puta već vidjene, neke su dobile malo lakog treperavog sentimenta direktno od srca, a neke i dalje muški zaklanjaju ražanj na kome se okreće jagnje i zaliva pivom, a tu i tamo ima i malo gradske magle, kadkad baš (pre)guste kao što može biti na zemunskoj i novobeogradskim obalama. Sve to, uz sezonski smog i predizbornu gužvu po sportskim i inim halama i zadružnim domovima štipa za oči i prilično smrdi.

Nadam se da tapkanje kroz dim neće doneti žrtve koje su mogle biti izbegnute prihvatanjem realnosti i blagovremenim dogovorom. Pamtim 1999. I svu kolateralnu štetu.

Pitam se na koga tera dim Mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije svojom novogodišnjom porukom “Onaj koji bi potpisao lažnu nezavisnost Kosova i Metohije navodi na sebe prokletstvo Svetog Petra Cetinjskog i uzima obraz Crnoj Gori. To bi bio najsramniji čin u istoriji Crne Gore i time odricanje od zavjeta Svetog Petra, Petra Petrovića Njegoša, Nikole Prvog Petrovića, koji je oslobodio carske Dečane, čijom se krunom i krunisao na Cetinju… Ko bi se odrekao Kosova i Metohije taj bi se odrekao obraza i dostojanstva Crne Gore” itd.

Da li cilj opravdava sredstvo? Svi brane ljudske živote?