Pametan potrošač

Ima malo toga što me ovih dana nije nerviralo. Politička agonija se nastavlja, nažalost, utiče i na poslove, i kad pomislim da ne može biti gore-može.
A od politike ne živi većina gradjana, pa da skrenem s onog, sad u fokusu, spasavanja što se spasiti (ne) može, na ono što me je pomalo razvedrilo juče kad sam čula vest : BOJKOT POTROŠAČA U HRVATSKOJ ZBOG VIŠIH CENA.
Udruženja potrošača Hrvatske pozvala su građane da sedmodnevnim bojkotom kupovine izraze svoje nezadovoljstvo zbog nedavnih povećanja cena prehrambenih proizvoda. Od danas pa do četvrtka 14. februara, trebalo bi da se suzdrže od većih kupovina hrane i drugih proizvoda, osim onih neophodnih za domaćinstvo, te da koriste kućne zalihe.

Povod je poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda, hleba, ulja, brašna i ostalih osnovnih prehrambenih proizvoda, kao i drastično poskupljenje komunalnih usluga od kraja prošle godine. Gledajući sinoć TV prilog preuzet s HRT s anketom sprovedenom proteklih nekoliko dana na ulicama hrvatskih gradova, očigledno je da građani odobravaju takav način izražavanja neslaganja sa poskupljenjima. Ovakav oblik potrošačkog bojkota je u svetu uobičajen, a u Hrvatskoj se dešava prvi put.
I mi smo nedavno imali nekakav pokušaj, uz prilično mlak poziv da se bojkotuje kupovina mleka zbog monopolskog ponašanja na tržištu i njegovog poskupljenja. Veoma sam ZA takve akcije, no potrebno je mnogo edukacije i aktivnog delovanja Udruženja potrošača i drugih organizacija da se probudi svest gradjana da oni ipak imaju neku, ako ne baš odlučujuću, ulogu u tome šta će im se dešavati.
Ne tako davno, negde u septembru prošle godine, svet je gledao bojkot kupovine testa (paste) u Italiji, nezadovoljnih gradjana zbog naglog rasta cena testenine. Italijani su na svoj veseo način, skoro praznički, izveli ovu manifestaciju deleći testo na štandovima na gradskim trgovima i pijacama i ljubazno moleći prolaznike da se odreknu 24h (kupovine) testa čak i ako nameravaju da ručaju u restoranu.
Kao mnogi drugi, ovaj, na izgled problem ograničenog opsega, ustvari je globalan, jer je do najnovijeg skoka cena omiljene hrane Italijana došlo je pre svega zato što je tzv. durum pšenica, koja se najčešće koristi za proizvodnju paste, počela da se upotrebljava za proizvodnju biološkog goriva, pa je potržnja postala znatno veća.
Nešto slično se dešava i drugim krajevima sveta gde se odredjene vrste poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žitarice, ali i krompir, pretvaraju u sirovinu za biološko gorivo i postaju strateški proizvod.
Međutim, potrošači tvrde da je je poskupljenje cene pšenice neznatno u odnosno na sve češća poskupljenja hrane koju najviše jedu. Jedno poskupljenje se lepi na drugo, bar mi znamo ovde kako se lako ugradi svašta u cenu. Ljutiti Italijan koji je izgovorio: “Kvasac, brašno, ulje, so – to su sve namirnice koje moraju da koštaju toliko da može svako sebi da ih priušti. Situacija je danas takva da siromašan čovek sebi ne može da priušti ni pošteno parče pice”, mogao bi biti i Hrvat i Srbin.
Talas se približava, i u srednjoj Evropi poskupljuje sve što ima veze sa žitaricama zbog njihove visoke cene. Posle poskupljenja hleba, mesa i mleka, Česima je poskupelo i nacionalno piće, pivo. Češki proizvopdjači piva glavnog krivca vide u biogorivu, zbog kojeg su ratari prešli sa gajenja ječma na repicu koja im se više isplati zbog dotacija iz Evropske unije. Sve skuplje namirnice brinu i Slovake. I kod njih je jesenas bilo najavljeno da mleko mora da poskupi bar za 15 odsto, a za isto toliko dižu cene i pekari, a poskupljuje i pivo. Ni Poljsku nije mimoišao opisani trend vrtoglavog rasta cena, a naši prijatelji iz Slovenije se žale na isto.
Ako niste znali, a ja nisam do nedavno, postoji “INTERNACIONALNI DAN UZDRŽAVANJA OD KUPOVINE”, mislim da je datum 27.novembar. Obeležava se jednostavno akcijom “šetnje” po prodavnicama – bez kupovine .
Cilj akcije je protest protiv drastičnog rasta maloprodajnih cena, posebno životnih namirnica i usluga. Protest manifestuje i borbu protiv zloupotrebe monopolskog ponašanja.
I tako učeći se od drugih da koristimo svoja gradjanska prava, stižemo na naše tržište gde je veoma teško uticati na bilošta i pokazati svoje nezadovoljstvo osim kad “djavo odnese šalu”, pa se digne “kuka i motika”.
Ponoviću ono o čemu svi trube bez vidne reakcije. Delta prema kvadraturi i broju objekata ima monopol, navodi izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije,  zauzimajući 63,4 odsto relevantnog tržišta u Beogradu prema ukupnom godišnjem prihodu od 362,3 miliona evra u 2006., odnosno s ukupno 284 maloprodajna objekta zauzima 69,4 odsto beogradskog tržišta.

NOVOST, koju je u januaru ove godine obelodanio ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo posle razgovora sa jednim od vlasnika SPAR grupe da oni žele da grade trgovinske objekte i to ne samo u velikim gradovima, već i u manjim mestima, daje tračak nade.

Ministar nas je podsetio da je SPAR prisutan u gotovo svim bivši jugoslovenskim republikama i nekim nama susednim državama. Dalje njegove izjave o mogućoj (ne?) spremnosti lokalnih sredina da prihvate i omoguce gradnju, nisam sigurna da dobro razumem ili se plašim da razumem onako kako ne želim da razumem. “Znači kada bi obezbedili danas zemlju, oni mogu da izgrade veliki i najmoderniji šoping centar za oko 18 meseci. Spremni su već od danas da grade, ukoliko imaju adekvatan prostor”, kazao je ministar.
SPAR je najveći lanac supermarketa u Austriji, sa više od 500 objekata u Italiji i oko 280 u Sloveniji, Madjarskoj, Češkoj i Hrvatskoj i više od 25 hiljada zaposlenih.
Na jednom forumu sam našla i priču da je Spar tj. SuperNova kupila plac u Kragujevcu i da su najavili izgradnju centra od 40 000 m2. Uh, sad mi je lakše, ali teška borba za Beograd tek predstoji!
Pominje se na istom forumu i Obi, da je i on kupio lokaciju u Kragujevcu, te kažu “OBI će zajedno sa TEMPO-m u KG-u graditi veliki centar od 20.000m2”. Da ali je to sad već samo drugo ime za Deltu plus Obi u holdingu, ovu Deltu nacinale koja je već i u Bugarskoj u ekspanziji.
Ukoliko sam smarala ovom pričom, ipak se neću izvinjavati, jer samoposluga je moja svakodnevica, skoro kao pranje zuba.

I gledanje tzv. informativnih emisija je moja svakodnevica, naročito u kriznim situacijama, znači … već dugo sam i njihov potrošač.
Volim blogove i zbog raznolikosti kojom iste stvari mogu da saznam na bolji način nego da se informišem samo kroz medije. Danas sam skoknula do Hronike urbanog pokušaja Ivana Bevca i moram da uputim svakog ko razmišlja glavom da pročita današnji post: “OKRENI I DRUGI OBRAZ” (http://www.ivanbevc.blogspot.com/)