“Nema problema”

Sezona gripa me nije sasvim mimoišla, sredinom prošle nedelje sam osećala jezu, pa čak imala i onu malu 37 zarez 1 temperaturu jedno veče, što me nije ubedilo da moram da legnem i smirim se i da se bez mene može na poslu. Željno sam čekala vikend da bi shvatila da sam i tad, u subotu, dostupna za one koji me stalno ubedjuju da ništa ne bi trebalo da brinem s uobičajenom frazom “nema problema”. Ovu frazu stranci prvo nauče kad dodju, a nažalost, mislim da brzo shvate da je Srbija zemlja s puno problema. Dobro, svuda život donosi probleme, ali ih i (raz)rešava! Naše zmijsko gnezdo opet postaje sve zamršenije.
Neću kukati, nikom nije lako, čekam poplavu komentara na poraz naših tenisera u Moskvi, a već sam videla naslov koji počinje s “Šok…” zbog Noletovog predatog meča u poziciji kad ga je dobijao. To samo govori da je on mudar, čak i njegovim mladim godinama, da ume da proceni trenutak u kome se našao, da od njega mnogi mogu da uče, naročito naši političari. Bravo Nole!

I tako u potrazi za mrvicama relaksacije gledala sam na TV neki stari, baš bajat film, jedan od onih koji sigurno nije konkurisao za Oskara ili bio na FESTu, kome sam propustila da vidim naslov. Ipak, ostajem s njim do kraja zbog dobre priče o muško-ženskim odnosima, životu u braku koji nas menja, sve začinjeno tradicinalno dobrim engleskim humorom i fantastičnim razglednicama nekog grčkog ostrva. Super bi bilo za nedeljno gluvarenje da me nije uhvatila jeza odmah pošto je romantični zalazak sunca poslednje scene zamenila špica i stigle (me)vesti u 16h. Vratila sam se u ovaj, svoj, život svakidašnji koji mi ne da da živim, da se vikendom odmaram, radujem nastupajućoj nedelji.Tako bih otišla na neko pusto grčko ostrvo, sad, u sred zime! Nikako ne želim da mi sve zavisi od 17.februara, koji je možda17.mart, april, maj….

Ko mi je kriv? Da li sam ja donosila loše odluke, da li sam bila na pogrešnim raskrsnicama u pogrešno vreme? Da li je moguće da će mi opet sutra neko reći “Ma, nemoj-te da brinete, sve će biti u redu!” i gledati me bezobrazno.
A napolju je već sumrak, pravi je zimski dan.Kod kuće je toplo, meni je čas hladno-čas toplo, i muka mi je, i …. Pitam se da li ću skupiti snagu da bar prošetam zato što sam to poželela, eh, zima-zima-e pa šta je-zima-zima-pa neka je-nije lav-ne boji se ko je zdrav….

Svakako ne želim da zaboravim jedan radostan dogadjaj od prošle nedelje : dobili smo novu bebu u familiji, bucmastu devojčicu, nije sve crno!