Sve je dobro što se dobro svrši

Volim Šekspira. Savršeno se uklapa u svaku životnu priliku. Enciklopedija za život od a do š i od a do z.

“Sve je dobro što se dobro svrši”, i “Mera za Meru” klasifikuju se kao mračne komedije, što bi možda zvučalo kao oksirmoron da nije Šekspir u pitanju i trenutak iz koga sva njegova dela zrače “osećanjem tragičnosti života, istinskim očajanjem i ogorčenim pesimizmom”;pesnik ispituje “najmračnije i najtužnije strane ljudskog srca” i “proučava veliku tajnu zla”, po procenama nekih šekspirologa. Oni kažu i da se ni o jednom drugom piscu ne zna tako malo, da je njegova ličnost još uvek zagonetka.

I potvrdjujući tu neobičnost, ove komedije spadaju u period njegovog stvaralaštva obeležen velikim tragedijama: “Julije Cezar”, “Hamlet”, “Otelo”, “Kralj Lir”, “Magbet”,”Antonije i Kleopatra”, “Kariolan i Timon Atinjanin”, i satiričnom komedijom “Triol i Kresida”.

I tako “Sve je dobro što se dobro svrši” (All’s Well that Ends Well), kao tzv. “problematična komedija” s početka 17. veka sarkastično me opominje da ima načina i načina da se postigne ono što srce traži, ali neke ljudske naravi i osobine neće biti promenjene ako se na cilj stigne s dobrim namerama i ma koliko on bio svetao.
I da se kao laik čitalac, ljubitelj pozorišta i filma, al’ i poštovalac velikog pisca ne upustim u neka neadekvatna poredjenja, pominjem još samo tužan kuriozitet Šekspirovog života da je umro na dan svog rodjenja u 52. godini života u Stratford-on-Avonu, gdje je i sahranjen u crkvi sv. Trojstva. Iznad groba postavljena je 1623. godine spomen bista s latinskim natpisom: “Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima. ”
Šekspir je bio plodan pisac, pretpostavlja se (jer se ne može sa sigurnošću tvrditi autorstvo) da je napisao 34 drame, 154 soneta i nekoliko pesama.
Čak i ako je kao “Šekspir” delovao ceo tim, ostavio je vrednu baštinu i poruke koje su nezaobilazne, šalu na stranu, delima je pokazao gnušanje nad ljudskom prevrtljivošću i podlošću, političkim mahinacijama i kompromisom koji vlada društvenim životom uopšte.

Danas je jedan od onih “novih dana”, koji me vuku da potražim Šekspira. Naravno da volim što se jučerašnji svršio dobro, ali još ne osećam sreću, već mali, tek treptaj nade da se neke tragedije mogu izbeći i umor …..od mnogo toga što ne može da se izbriše ako večeras legnem ranije.