04
Pijačni kurs dinara
Pijaca bi bila danas radost za oči i osveženje na trpezi da cene nisu udarne. Na prvi pogled sve je onako- ne preterano- 10-15-20-25-30-35-40 din… komad, tj. veza mladog luka, glavica zelene salate, veza rotkvica, 50-60-70-80-100-110 din za kg starih jabuka itd., ali gomila veselog zeleniša ukupno papreno košta. Najlepšie su sveže jagode, krupne i jarko crvene kao s reklame. Nisamo ih kupili, učinilo mi se 200 din za kg mnogo. Nisam više sigurna ako sokić u skoro svakom beogradskom kaficu košta toliko.
U jedno sam sigurna-priča o jeftinoći u Srbiji je čista manipulacija podacima i jadna propaganda.
Bilo bi super kad bi na pijaci za 1 dinar mogli da dobijemo 1 rotkvicu, napominjem 1 rotkvicu, ne jednu vezu rotkvica.
03
Utisak plus
Amerika predviđa upotrebu Armije, Srbija zemlja „visokog rizika“
Autor: Dragan Bisenić
Ono što se mislilo da je samo mašta reditelja Džona Karpentera u filmu „Zemljotres u Los Anđelesu“, sada se ispituje kao mogućnost u američkim institutima koji proučavaju bezbednost. U svom „Zemljotresu“ Karpenter opisuje Ameriku u kojoj traju građanski nemiri, predsednik zavodi vanredno stanje u zemlji, proglašava se za doživotnog predsednika, a od cele američke demokratije ostaju samo uniformisani i teško naoružani američki vojnici koji patroliraju ulicama.
Ekonomska kriza koja je počela kao finansijska, a onda se preselila u realni sektor, preti da postane pretnja demokratiji i da se pretvori u krizu demokratije. Ona je i zvanično pretekla Al Kaidu na listi bezbednosnih pretnji Sjedinjenim Američkim Državama. Direktor Nacionalne obaveštajne službe admiral Denis Bler, podnoseći godišnji izveštaj senatskom odboru za obaveštajna pitanja na prvo mesto stavio je sadašnju ekonomsku krizu.
– Prioritetna kratkoročna bezbedonosna pretnja Sjedinjenim Državama jeste globalna ekonomska kriza i njene geopolitičke posledice. Što bude duže vremena potrebno za oporavak, veća je verovatnoća ozbiljnom oštećenju američkih strategijskih interesa“, izjavio je admiral Bler.
…….
Izvor:
Moj utisak plus iz istog članka:
Albanija manje rizična od Srbije
Ekonomist Intelidžens odeljenje društvene i političke nemire definiše kao „takve događaje ili razvoj koji predstavljaju vanparlamentarnu i vanistitucionalnu pretnju vladi ili postojećem političkom poretku“. Ti događaji skoro bez izuzetka su praćeni nasiljem i neredima. Oni ne moraju obavezno da budu uspešni u smislu da će ugroziti vladi ili režim. Neuspešne epizode dovode takođe do ozbiljnih poremećaja, ističe EIU.
Od 165 država obuhvaćenih indeksom, njih 95 su u zoni veoma visokog ili visokog rizika. U prvoj grupi se nalazi njih 27, a u drugoj 68. Za 53. zemlje rizik je ocenjen „umerenim“, ali to ne znači da su one zdrave ili da nisu ugrožene. Samo 17 država, mahom najrazvijenijih, ocenjene su kao malo rizične. U grupi visokog rizika na 28. mestu nalazi se Bosna i Hercegovina sa 7,5 poena. U grupi zemalja od 66. do 107. mesta nalaze se sve zemlje Balkana i jugoistočne Evrope. Srbija i Crna Gora dele 66. mesto sa indeksom 6,4, potom dolaze Grčka, Uzbekistan, Kongo i Gruzija sa 6,3, a onda Albanija, Belize, Iran i Turkmenistan sa 6,2, dok je Hrvatska u društvu sa Ekvatorijalnom Gvinejom, Meksikom, Jemenom, Litvanijom, Saudijskom Arabijom, Mongolijom i Mađarskom sa indeksom od 6,1 u grupi od 78. do 85. mesta. Zanimljivo je da je Belorusija na 104. mestu, sa skorom od 4,8, poput Kine, Kazahstana, Bocvane, Svazilenda, Trinidada i Tobaga, Malte, Singapura, Irske, Velike Britanije i Tunisa. Njih su tek za jednu desetinku pretekle takve zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države i Francuska koje se nalaze na 102. i 103. mestu. Slovenija je zajedno sa Nemačkom na 150. mestu sa 3,8 poena. Najstabilnija je Norveška sa svega 1,2 indeksna poena.
03
Jasno k’o dan
31
Ipak je proleće
Ni otrovni miris svežeg crnog asfalta ne može da otera zaljubljenike u neka mesta.
Srećom ne može ni sasvim da ubije jedinstven miris prolećne kiše.
Biće bolje uskoro?
Radovi su u toku. . .
Pitam se da li bi o ukusima uopšte trebalo raspravljati.
Šta još vole ovi ljudi?
26
47. dan
O čemu se tu radi?
24
“Milosrdni andjeo”
“Milosrdni andjeo” je 1999. vodio rat protiv civila.
O tome govore NATO mete i rezultati.
Rezultati ostaju vidljivi i imaju produženo dejstvo, ne samo u našim srcima i sećanju.
Dostupni podaci kažu da je 1999. za 78 dana bombardovanja stradalo je najmanje 2.000 civila i 1.002 vojnika.
Osiromašenim uranijumom gađano je ukupno 113 lokacija na području tadašnje SR Jugoslavije, većina na teritoriji Kosova i Metohije.
Prema proračunima doktora Vladimira Ajdačića, na SR Jugoslaviju bačeno je 13.000 tona osiromašenog uranijuma. Amerikanci su priznali “sejanje” “samo” 11.000 tona ovog nus-proizvoda uranijuma 235 koji se koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama.
Dodatno, prema podacima NATO, od 5. do 11. septembra 1995. njihovi avioni su ispalili 5.800 projektila sa osiromašenim uranijumom u blizini Han Pijeska i Hadžića u Bosni i Hercegovini.
Andjeoske posledice bombardovanja srpskih zemalja ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma, već i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija rasutih i sagorelih u akcijama.
Izvršeno 36.219 napada vojnih aviona. NATO avioni leteli su na visinama između 10 do 15 kilometara gde se nalazi ozonski omotač, što je sigurno doprinelo globalnom proširenju ozonske rupe.
NATO snage su bombardujući SR Jugoslaviju prekršile sledeće međunarodne konvencije, rezolucije i protokole:
– Konvenciju o delovanju na životnu sredinu donetu 1977.
– Konvencija o zaštiti svetske prirodne baštine 1982.
– Stokholmsku deklaraciju o životnoj sredini 1972.
– Dodatni protokol broj 1 u Ženevskoj konvenciji. U oblasti zaštite žrtava međunarodnih ratnih konflikata 1949.
– Konvenciju o zabrani upotrebe određenih ubojnih sredstava.
– Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača.
– Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozon (1987. sa izmenama 1997.)
– Rezoluciju Potkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996. i 1997.
Uranijum dospeva u čovekov organizam disanjem, hranom i vodom, pa čak i preko kože. Najugroženiji organ je bubreg. U njemu se zadržava 0,05 – 12 odsto unetog uranijuma. Tragovi uranijuma mogu se detektovati u urinu i sedam godina posle unošenja čestica osiromašenog uranijuma u organizam.
U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika.
Posledice aktivnosti Milosrdnog andjela osećaju i pripadnici oružanih snaga NATO, broj umrlih od kancerogenih bolesti i dalje raste.
Još niko nije sproveo opsežna istraživanja o sagorevanju kerozina i njegovom uticaju na životnu okolinu. Tokom 78 dana bombardovanja avioni i helikopteri NATO alijanse potrošili su zajedno 367 miliona litara kerozina.
Albanci i svi ostali stanovnici Kosova koji misle da im je NATO doneo slobodu morali bi da se zamisle nad ovim podacima i šta su im još poklonili prijatelji.
16
Radost s prijateljima na okupu
Balet je moja velika večna ljubav. Na suprot stalnosti te ljubavi nalazi se ovaj (produženi) period u mom životu obeležen besmislenim gubljenjem pozitivne energije, rada i kreativnog kapaciteta. Ponekad se pitam čemu to rasipanje ili je to ono plaćanje na ćupriji….Neka bude tako.
I kad sam sasvim smlavjena prolečnim umorom i dejstvom nezavršenih poslova sanjala samo o nekom mirnom danu ili dva bez dogadjaja, stiže prijateljski poziv da mi opet da, samo na izgled mali, znak da sam u milosti života.
Nedeljni gala baletski divertisman „Svetlana Zaharova i prijatelji“ napunio je SC divnom publikom koja je uživala u svakom trenutku i bogato pokazivala svoje oduševljenje i emocije za sklad i lepotu igre Svetlane Zaharove i male, ali odabrane grupe vrhunskih ruskih baletskih zvezda, prvih igrača Baljšoj i Mariinskog teatra.
Zaharovu smatraju najvećom balerinom današnjice, ne sumnjam zasluženo. Sigurnost i lakoća kojom vlada pokretom, muzikom i prostorom, lepršavost, ali i balans krhkost-snaga i duhovitost zadivljuju.
Život je lep, umetnost i druženje s prijateljima je lekovito.
Ponešto od mog sinoćnog uživanja pogledajte…
http://www.youtube.com/watch?v=YhlsL0Tu2fU&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=ionmG3kgCj8
http://www.youtube.com/watch?v=AbWCUWPUXU8&feature=related
14
Šta je sledeće?
Posle direktnih i uglavnom potpuno zapanjujućih prenosa zasedanja Skupštine Srbije po svojoj sadržini ali i dužini, koja su toliko podsećala na životnost odnosa i borbu u kući Velikog Brata, pojavila se nova postavka TV reality prikazanja V.B. i uprkos sveopštoj krizi prešla u svoju ružičastu fazu.
Šta je tu novo-uči nas onoj omiljenoj i rabljenoj izreci da …nikad ne reci nikad.
Šta je sledeće? Da li Skupština Srbije može ući u ružičastu fazu?
14
Da li se kreće?
Sporo, sporije, najsporije…
Uzdala sam se u kafedžije da, mada ne mogu da spreče sneg, mogu bar kad se otopi da utiču da se radovi ubrzaju.
Al’ ubrzati se može samo nešto što se kreće… Priznajem kafedžijama da su najbolji privrednici u ovoj zemlji, a ljubitelji nekih kafana najverniji i najuporniji gradjani Srbije, njihova ljubav je neraskidiva i entuzijazam nepobediv. Nema krize!
A mi se ovdašnji nadamo da ćemo pored svih pogleda koji smo imali s prozora videti i kako će jednog dana izrasti ono drveće što se našlo na projektima pre petnaestak – dvadeset godina…
18
NO COMMENT
