03
Utisak plus
Amerika predviđa upotrebu Armije, Srbija zemlja „visokog rizika“
Autor: Dragan Bisenić
Ono što se mislilo da je samo mašta reditelja Džona Karpentera u filmu „Zemljotres u Los Anđelesu“, sada se ispituje kao mogućnost u američkim institutima koji proučavaju bezbednost. U svom „Zemljotresu“ Karpenter opisuje Ameriku u kojoj traju građanski nemiri, predsednik zavodi vanredno stanje u zemlji, proglašava se za doživotnog predsednika, a od cele američke demokratije ostaju samo uniformisani i teško naoružani američki vojnici koji patroliraju ulicama.
Ekonomska kriza koja je počela kao finansijska, a onda se preselila u realni sektor, preti da postane pretnja demokratiji i da se pretvori u krizu demokratije. Ona je i zvanično pretekla Al Kaidu na listi bezbednosnih pretnji Sjedinjenim Američkim Državama. Direktor Nacionalne obaveštajne službe admiral Denis Bler, podnoseći godišnji izveštaj senatskom odboru za obaveštajna pitanja na prvo mesto stavio je sadašnju ekonomsku krizu.
– Prioritetna kratkoročna bezbedonosna pretnja Sjedinjenim Državama jeste globalna ekonomska kriza i njene geopolitičke posledice. Što bude duže vremena potrebno za oporavak, veća je verovatnoća ozbiljnom oštećenju američkih strategijskih interesa“, izjavio je admiral Bler.
…….
Izvor:
Moj utisak plus iz istog članka:
Albanija manje rizična od Srbije
Ekonomist Intelidžens odeljenje društvene i političke nemire definiše kao „takve događaje ili razvoj koji predstavljaju vanparlamentarnu i vanistitucionalnu pretnju vladi ili postojećem političkom poretku“. Ti događaji skoro bez izuzetka su praćeni nasiljem i neredima. Oni ne moraju obavezno da budu uspešni u smislu da će ugroziti vladi ili režim. Neuspešne epizode dovode takođe do ozbiljnih poremećaja, ističe EIU.
Od 165 država obuhvaćenih indeksom, njih 95 su u zoni veoma visokog ili visokog rizika. U prvoj grupi se nalazi njih 27, a u drugoj 68. Za 53. zemlje rizik je ocenjen „umerenim“, ali to ne znači da su one zdrave ili da nisu ugrožene. Samo 17 država, mahom najrazvijenijih, ocenjene su kao malo rizične. U grupi visokog rizika na 28. mestu nalazi se Bosna i Hercegovina sa 7,5 poena. U grupi zemalja od 66. do 107. mesta nalaze se sve zemlje Balkana i jugoistočne Evrope. Srbija i Crna Gora dele 66. mesto sa indeksom 6,4, potom dolaze Grčka, Uzbekistan, Kongo i Gruzija sa 6,3, a onda Albanija, Belize, Iran i Turkmenistan sa 6,2, dok je Hrvatska u društvu sa Ekvatorijalnom Gvinejom, Meksikom, Jemenom, Litvanijom, Saudijskom Arabijom, Mongolijom i Mađarskom sa indeksom od 6,1 u grupi od 78. do 85. mesta. Zanimljivo je da je Belorusija na 104. mestu, sa skorom od 4,8, poput Kine, Kazahstana, Bocvane, Svazilenda, Trinidada i Tobaga, Malte, Singapura, Irske, Velike Britanije i Tunisa. Njih su tek za jednu desetinku pretekle takve zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države i Francuska koje se nalaze na 102. i 103. mestu. Slovenija je zajedno sa Nemačkom na 150. mestu sa 3,8 poena. Najstabilnija je Norveška sa svega 1,2 indeksna poena.
