Putovanje kroz vreme-Šarganska 8

Uskršnji  odmor na Zlatiboru doneo nam je i neku vrstu putovanja kroz vreme, videli smo Srbiju u kojoj je putna mreža i previše raznovrsna-neujednačena, starost automobila i drugih vozila u rasponu od nekoliko decenija, što nije nimalo relaksirajuće za putnika.

Lepa strana prošlosti je jedinstven doživljaj putovanja „ĆIROM“, kao smo nekad zvali voz uske pruge.

Pamtim ga iz davnih godina rane mladosti kad sam njime od Beograda –Rakovice do neke destinacije-ne sećam se više koje-njime krenula na svoje prvo skijaje na Mitrovac na Tari. Klackali smo se dugo i neudobno, a povremeno su vesela seoska deca trčala pored vagona ništa sporije od voza….

Milsim da je taj „ĆIRA“ iz moje mladosti bio deo jednog velikog i značajnog projekta za Balakan, zapadnomoravske pruge Stalać-Užice-bosanska granica, a tadašnja velesila Austro-Ugarska je gradila vojno-strateški značajnu prugu Sarajevo-Vardište, odnosno istočno bosansku pruga dugu 167 kilometara. Prolazila je kroz 99 tunela ukupne dužine skoro 13 kilometara. Od Sarajeva, trasa je prvo išla dolinom Miljacke, na planinu Romaniju, potom dolinom reke Prače, od Ustiprače, dolinom reke Drine, od Višegrada dolinom reke Rzava do Vardišta. Puštena je u sobracaj 1. jula 1906. godine.

Pruga Stalać-Užice-Mokra Gora počela je sa gradnjom 1907., a deonica Stalać-Užice završena je 1912. godine, neposredno pred početak Prvog balkanskog rata. Prvi voz u Užice stigao je 16. juna 1912. Godine. Doček je bio veličanstven, ne bez razloga-ljudi su znali da su im otvorena vrata u svet.

Najinteresantniji deo trase odnosio se na savlađivanje visinske razlike između mokrogorske kotline i Šarganskog prevoja. Taj veliki problem je rešen čuvenom šaraganskom “osmicom”. Na tom delu izgrađeno je 22 tunela, potpornih zidova, pet mostova. Najduži tunel je Šargan 1666,86m, a ukupna dužina tunela 5445,22m. Trasa je bila duga 35 kilometara. Radovi na izgradnji šarganske osmice počeli su 1921. Godine, a  puštena je u saobraćaj 1925.

Pruga je polazila iz Užica sa 400 metara nadmorske visine, u Staparima je bila na 521 metar, Vrutcima 584 metara, Biosci su na 636 metara, Kremna na 743 metara, u železnička stanica Šargan-Vitasi na 806 metara, i najvešu visinu je pruga imala u najdužem, šarganskom, vododelničkom tunelu 807 metara nadmorske visine, na Jatarama 701 metar, u Mokroj Gori 567 metara i u tunelu 53 na bivšoj granici Bosne i Srbije, imala je visinu 453 metra nad morem.

Prugom uskog koloseka, koja je povezivala Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom, “ĆIRA” je prevezao mnogo putnika i tereta, ali je kao druge pruge ovog tipa prestala da se koristi 1974.godine.

Ipak, kao što je čuveni kremanac-zlatiborki domaćin, Mitar Tarabić predvideo njenu izgradnju, tako je video da će ona biti otrgnuta od zaborava i postati turistička atrakcija, ne samo ovog kraja, već da će je obilaziti turisti iz celog sveta.

“Proći će podosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenoga puta, te će ispotekare obnoviti ovaj put.
Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije…”

…… iz proročanstva Mitra Tarabića

Revitalizacija Šarganske osmice je počela krajem 1999.godine, da bi se od 2003. koristio obnovljeni deo u dužini od 13 km, od železničke stanice u Mokroj Gori do obližnje stanice u Šargan-Vitasima. Putovanje otkriva čarobne predele, a voz osim u lepo uredjenim živopisnim stanicama zastaje i na pet vidikovaca.

Vredi videti, čak i više puta ako vas put nanese u taj prelep kraj. Odličan primer da i u Srbiji turistička ponuda ponekad ima pravi kvalitet.

Izvo podataka: http://www.zlatibor.com/mgora/sosmica.htm

Photo: Mika

USKRS ili novi početak

Христос воскрес

Joyeuses Pâques

S R E T A N     U S K R S

Buona Pasqua

S R E Ć A N      U S K R S

H AP P Y  E A S T E R

Vrolijk Pasen

Frohe Ostern

Feliz Semana Santa

Vesele velikonočne praznike

Boldog Húsvéti Ünnepeket

H A P P Y     E A S T E R

Wesołych Świąt

Joyeuses Pâques

Glad Påsk

Feliz Páscoa

Aktivno kontrolisanje gladi

 

Strašna je pomisao da živimo u svetu drastičnih kontrasta,  da na našoj planeti ljudi umiru od gladi, da milioni  jedva preživljavaju zbog nedostatka hrane, na suprot  zemljama u kojima se hrana baca u značajnim količinama, a njeni stanovnici imaju  problema sa preteranom težinom  i svim  posledicama koje su mnogobrojne.

Milioni ljudi pokušavaju da smršaju, isprobavaju različite čudotvorne dijete, ili traže nove načine da jedu ono i onoliko koliko vole, a da se ne goje. Da li je to moguće?

Danas pročitah da  američki naučnici sa Univerziteta Harvard tvrde da ćete postati gojazni ukoliko pojedete samo 100 kalorija više od potrebne dnevne količine.

Postoje brojne tablice, neke preporuke za odredjivanje dnevnih potreba, zvuči lako, mislim da je rezultat prilično nepouzdan. Svako je jedinstven, svako je drugačiji i spolja i iznutra, svako u svom individualnom sistemu  i u odredjenom okruženju funkcioniše na svoj način. Koliko mi je baš danas potrebno hrane i koje?

Ipak ima nekoliko preporuka koje su generalno prihvatljive za sve nas u borbi za dobro zdravlje, vitak struk i protiv prekomerne težine-budite  AKTIVNI,  a ono što je dostupno (skoro) svima  je  pešačenje. Neka istraživanja su pokazala da se sa predjenih  8km dnevno može gubiti ½ kg nedeljno. Naravno, uz odredjene dijetalne predpostavke u ishrani (pominje se max 2000 kalorija).

Kako sagoreti pomenutih tako malih, a tako opasnih  100 kalorija?

Vožnja bicikla -15 min.
Brzo hodanje -20 min.
Čišćenje kuće -30 min.
Ples -16 min.
Lagano plivanje -20 min.
Igranje s decom-30 min.
Joga -30 min.
Šetanje psa – 50 min.

Ukoliko spadate u one srećne kojima će  trpeza biti izazovno puna u toku praznika, razmišljajte o šansi da istovremeno uživate u poslasticama i potrošite njihove kalorije. Najavili su lepo vreme, stiglo je dugo iščekivano proleće, a sedenje u baštama kafea ili uz roštilj neka vam ne bude jedina aktivnost na otvorenom.

.

 

 

Vernik-dan četvrti

No comment!

Vаnземаljац?

No comment

Tužna Morava opominje

Putovanja

Približavamo se novoj sezoni  putovanja.  Milioni ljudi će već oko Uskrsa sesti u automobile, ukrcati se na neki let, ili će odabrati vozove ili autobuse da stignu do svoje destinacije. Putovanja zahtevaju planiranje, pakovanje i povrh svega poštovanje mnogih pravila ponašanja u komunikaciji.  Nekim ljudima sve ovo ne pada teško,  bez napora savladavaju “prepreke”, poštuju putni “bon-ton” i  tolerantni  su. Najčešće nije tako  jednostavno  i  bez problema.

Sigurno ste i sami iskusili da se u toku putovanja  ljudi ne ponašaju sasvim u skladu sa prostorom i njegovim mogućnostima. Nekada sam avion smatrala najbržom i najudobnijom opcijom. Više nisam sigurna da ga toliko volim bez obzira na brzinu, što, takodje, postaje diskutabilno. Avio kompanije su u cilju optimizacije uvele mnoge restrikcije koje dovode u pitanje komoditet i kvalitet putovanja  u ekonomskoj klasi iz koje izlazite zgužvan , pomalo iznenadjeni  šta sve  mogu da vam posluže kao hranu čak i bez osmeha, srećom bar je mineralna voda obično standardna, ako kafa nije.

Ne znam da li je u Australiji na letovima uvedeno najavljeno ogranicenje  tezine putnika po  JEDNOM sedištu,  i da ukoliko je prekoračuju moraju da plate dodatno sedište. Ne bi to trebalo smatrati ugrožavanjem ljudskih prava. Sigurno je  izuzetno neprijatno XXXL  putniku da sedi  zgnječen  na standardnom sedištu čak i na kratkim letovima, a tek nekom pored njega putovanje postaje prava mora, sem ako mu nije jako blizak. Ponekad je teško  podneti u hermetički zatvorenom prostoru i one nervozne, zaplašene, sklone čestim odlascima u toilet, decu  koja se igraju loptom, dovikuju, vrište, preterano radoznale susede, preglasne mačo poslovnjak , sve koji zaboravljaju da nisu sami.

Posade letilica u kontaktu sa putnicima mogle bi da napišu roman u nastavcima, lista neverovatnih zahteva  i pitanja je veoma duga i graniči se sa neverovatnim,  kao : “Da li možete da otvorite prozor?”, ili “ Da li možete da zaustavite motore jer je buka prevelika?”, “Gde su tuševi?” , “Možete li da mi odvdete decu u igraonicu?”, “Postoji li McDonald’s u avionu?”. Verovatno su zato tako nezainteresovani.

Posebno je raznovrsno šta su sve putnici pokušali da ponesu sa sobom u avion.  Najnovije pročitah da je putnica  na erodromu “Džon Kenedi” u Njujorku pokušala da se ukrca sa omiljenom KADOM, koju su njeni rodjaci nezapakovanu  doneli na aerodrom.

Srećan put!

 

Farmerke slatko raznobojne kao popsicle

Džins jednom-džins zauvek, mislim na tip pantalona  koji mi kolokvijalno zovemo „farmerke“. Neki modni trendovi i odevni detalji izlaze i ulaze u modu, zaboravimo ih i izbacimo iz upotrebe i ormana neko vreme, kakva je to sreća kad nisu u modi naramenice ili neke specifične boje.

„Denim“ kao materijal pod kojim podrazumevamo tzv. „teksas platno“ i od koga se prave mnogi odevni predmeti, ili bolje rečeno mogu da se naprave svi odevni predmeti da se obučete od glave do pete, nije uvek u vrhu sezonskih trendova.

Džins-farmerke nikad ne posustaju, verovatno ih u svakom trenutku nosi bar par miliona ljudi na zemljinoj kugli. Praktične su i zgodne za svaku priliku. Koliko god da su „obične“ nikad  nećete u njima izgledati kao kopija nekog drugog, dopuštaju individualnu notu, maštovitost kombinovanja, kao da nikad nisu za bacanje, sa novim detaljem mogu postati hit u garderobi. Zvezda su interesovanja i najvećih modnih dizajnera, čini mi se da svojom jednostavnošću i mnogostrukom namenom izazivaju njihovu kreativnost, kao da se takmiče kako će im uvek iznova dati novi sjaj i mesto u 10 omiljenih komada. Svakako je pomalo apsurdno što mogu koštati i čitavo bogatstvo, ali najčešće su dostupne svakom džepu ako ne patite od brendomanije ili prihvatate da nosite „originalne falsifikate“.

Ove 2011. godine modni stručnjaci nam poručuju da klasične farmerke privremeno ostavimo u ormanu ukoliko želimo da pratimo trend. NAJ farmerke ovog proleća, leta, a i na dalje, su tesne, uzane, nekad smo ih mi zvali „frulice“, danas ih opisuju ka „druga koža“.

Kažu i da ove 2011. ne moramo da pravimo kompromise izmedju lepote i udobnosti, džins-farmerke će blještatii u raznim veselim bojama: roza, oranž, crvene, šerpa plave, naravno i dalje svetlo plave, plave-plave i bele, pa boje cigle, sive, crne…. A ono što je u vrhu noviteta su razni detalji na džepovima i zadnjem delu, umeci od drugih materijala, čak čipke.

Trenutno još uvek nisu izašle i iz mode farmerke ispod struka, ali polako dizajneri vraćaju modele sa visokim strukom. Moram da priznam da me to ne raduje, preskočiću razloge koji nemaju veze sa modnim afinitetima. To što „go stomak“ nije više u modi, pozdravljam, jer nikako nije bio detalj koji sam smatrala privlačnim. Odlična je preporuka da se uz farmerke sa niskim strukom nosi dovoljno duga majica ili bluza-najzad-bravo!

Teško prihvatam vrtoglavo visoke štikle uz farmerke, ali priznajem da može doprineti boljem izgledu u nekim kombinacijama. Srećom, BALETANKE ne gube korak sa modom i drago mi je što dizajneri nemaju ograničenja u preporukama kakva je obuća nosiva uz džins.

Malo se trgnem kad ugledam drastično iscepane farmerke na nekome, ali i na to sam se već navikla-moda je moda. I zato kažu da ne treba brzopleto bacati stare farmerke.

Ipak, OPREZ, unesite u svoj izbor dozu samokontrole, jer moderne farmerke nisu neutralna osnova za nadgradnju već su vrlo efektne same po sebi, poslaće poruku o stilu, ne samo o prihvatanju trenda .

 

Dva lica grada

Uvek uživam i ponešto kupim na već tradicionalnim izložbama cveća na Pašićevom trgu. Lep subotnji dan, čak i uz jak vetar, privukao je dosta posetilaca i kupaca.

Nažalost, iz dana u dan, već godinama, svaki lep utisak o našem gradu mi pokvari DJUBRE pored galerije Grafičkog kolektiva na Obilićevom vencu. Ništa ne pomaže što ga uveče pokupe, kad se ono gomila po ceo dan tu gde mu mesto nije. Elitne kafane-kafeterije same zagadjuju svoj radni prostor, a zapanjujuće je da gosti ipak tu sede i gledaju-mirišu mini deponiju.

Gde ste komunalni inspektori?

Razdrmana Zemlja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dani prolaze, razorni zemljotresi ne prestaju.  Japan još broji mrtve i nestale, kriza nuklearki se nastavlja, radiokativne čestice su stigle do Evrope, pa i u Srbiju (srećom kažu da je koncentracija zanemarljiva).

Juče je odneo nove žrtve snažan zemljotres u nekadšnjoj Burmi (Mijamaru). Prema dostupnim informacijama  magnitude mu je bila 6.8 Rigtera. Osetio na se stotinama kilometara udaljenim tačkama, čak u Bankoku I Hanoju.

Evo kako to svaki dan izgleda u brojkama:

MAP 5.1 2011/03/25 12:43:13 37.754   143.825  33.0  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.4 2011/03/25 11:36:25 38.763   141.942  39.2  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.2 2011/03/25 09:43:49 37.768   143.852  32.8  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.1 2011/03/25 09:14:31 1.137   99.102 114.6  NORTHERN SUMATRA, INDONESIA

MAP 5.0 2011/03/25 01:15:07 4.410   125.212 263.9  KEPULAUAN SANGIHE, INDONESIA

MAP 5.0 2011/03/25 00:22:39 20.724   99.873  10.0  MYANMAR

MAP 6.8 2011/03/24 13:55:12 20.705   99.949  10.0  MYANMAR

MAP 6.1 2011/03/24 08:21:02 39.120   142.155  36.8  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.2 2011/03/23 23:01:17 -32.414  -179.559  32.4  SOUTH OF THE KERMADEC ISLANDS

MAP 5.1 2011/03/23 14:14:40 -20.823  -178.731 576.5  FIJI REGION

MAP 5.1 2011/03/23 05:55:54 36.308   76.496  79.2  KASHMIR-XINJIANG BORDER REGION

MAP 5.3 2011/03/23 00:06:43 39.276   142.315  35.2  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.1 2011/03/22 15:03:46 35.786   141.572  16.4  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.1 2011/03/22 14:45:19 -33.146   -15.920  10.0  SOUTHERN MID-ATLANTIC RIDGE

MAP 5.8 2011/03/22 13:50:51 35.791   141.534  15.0  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.1 2011/03/22 13:31:29 -33.085   -15.979  11.9  SOUTHERN MID-ATLANTIC RIDGE

MAP 6.6 2011/03/22 09:44:30 39.863   143.436  15.5  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.4 2011/03/22 09:19:06 37.334   141.861  27.0  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 6.6 2011/03/22 07:18:48 37.249   143.956  26.5  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.4 2011/03/21 10:36:49 13.932   120.560  92.0  MINDORO, PHILIPPINES

MAP 5.8 2011/03/21 09:49:02 36.519   70.920 196.7  HINDU KUSH REGION, AFGHANISTAN

MAP 5.2 2011/03/21 05:54:13 36.205   142.098  37.1  OFF THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.3 2011/03/21 05:08:04 36.182   141.613  17.8  NEAR THE EAST COAST OF HONSHU, JAPAN

MAP 5.8 2011/03/20 12:03:48 39.409   141.958  45.7  EASTERN HONSHU, JAPAN

MAP 5.3 2011/03/20 11:47:44 -18.800  -174.927 138.6  TONGA

MAP 5.9 2011/03/20 08:26:10 19.035   121.250  31.4  BABUYAN ISLANDS REGION, PHILIPPINES

MAP 5.5 2011/03/20 08:00:51 22.396   121.421  17.3  TAIWAN REGION

Izvor podataka: http://earthquake.usgs.gov/earthquakes/recenteqsww/Quakes/quakes_big.php