Putovanja

Približavamo se novoj sezoni  putovanja.  Milioni ljudi će već oko Uskrsa sesti u automobile, ukrcati se na neki let, ili će odabrati vozove ili autobuse da stignu do svoje destinacije. Putovanja zahtevaju planiranje, pakovanje i povrh svega poštovanje mnogih pravila ponašanja u komunikaciji.  Nekim ljudima sve ovo ne pada teško,  bez napora savladavaju “prepreke”, poštuju putni “bon-ton” i  tolerantni  su. Najčešće nije tako  jednostavno  i  bez problema.

Sigurno ste i sami iskusili da se u toku putovanja  ljudi ne ponašaju sasvim u skladu sa prostorom i njegovim mogućnostima. Nekada sam avion smatrala najbržom i najudobnijom opcijom. Više nisam sigurna da ga toliko volim bez obzira na brzinu, što, takodje, postaje diskutabilno. Avio kompanije su u cilju optimizacije uvele mnoge restrikcije koje dovode u pitanje komoditet i kvalitet putovanja  u ekonomskoj klasi iz koje izlazite zgužvan , pomalo iznenadjeni  šta sve  mogu da vam posluže kao hranu čak i bez osmeha, srećom bar je mineralna voda obično standardna, ako kafa nije.

Ne znam da li je u Australiji na letovima uvedeno najavljeno ogranicenje  tezine putnika po  JEDNOM sedištu,  i da ukoliko je prekoračuju moraju da plate dodatno sedište. Ne bi to trebalo smatrati ugrožavanjem ljudskih prava. Sigurno je  izuzetno neprijatno XXXL  putniku da sedi  zgnječen  na standardnom sedištu čak i na kratkim letovima, a tek nekom pored njega putovanje postaje prava mora, sem ako mu nije jako blizak. Ponekad je teško  podneti u hermetički zatvorenom prostoru i one nervozne, zaplašene, sklone čestim odlascima u toilet, decu  koja se igraju loptom, dovikuju, vrište, preterano radoznale susede, preglasne mačo poslovnjak , sve koji zaboravljaju da nisu sami.

Posade letilica u kontaktu sa putnicima mogle bi da napišu roman u nastavcima, lista neverovatnih zahteva  i pitanja je veoma duga i graniči se sa neverovatnim,  kao : “Da li možete da otvorite prozor?”, ili “ Da li možete da zaustavite motore jer je buka prevelika?”, “Gde su tuševi?” , “Možete li da mi odvdete decu u igraonicu?”, “Postoji li McDonald’s u avionu?”. Verovatno su zato tako nezainteresovani.

Posebno je raznovrsno šta su sve putnici pokušali da ponesu sa sobom u avion.  Najnovije pročitah da je putnica  na erodromu “Džon Kenedi” u Njujorku pokušala da se ukrca sa omiljenom KADOM, koju su njeni rodjaci nezapakovanu  doneli na aerodrom.

Srećan put!