Venčanica iz snova

Proleće je i sezona venčanja, mada je jesen možda više u duhu tradicije u Srbiji. I u Srbiji, kao i u nekim drugim zemljama, postoji veliko zajedničko prolećno venčanje. Što da ne-ko voli tako.

 

 

 

 

 

 

 

Ovo proleće je ipak u znaku kraljevskog venčanja u Velikoj Britaniji.

Spektakl je već prošao, uzbudjenje je splasnulo, mladenci putuju po svetu, još jedino pažnju javnosti u Britaniji privlači glasanje na temu “koja – čija je venčanica lepša-princeze Dajane ili Kejt-Kate, Vojvotkinje od Kembridža”?

Rezultati ankete su :

• 66% daje prednost  Katinoj venčanici
• 5%  je izabralo Dajaninu kao lepšu
• 9% je neodlučnih
• 19% se izjasnili da ne znaju

(http://today.yougov.co.uk/life/royal-reception-kate%E2%80%99s-dress)

U poredjenju sa Dajaninom  venčanicom  sa pufnastim rukavima i našušurenom suknjom, čiji je “šlep” bio dugačak skoro 8m, komentari od strane modnih stručnjaka na Katinu venčanicu su : “vrlo klasična”, “vrlo jednostavna”, “kraljevska”, ali i “vrlo nosiva”.

 

Dodala bih –druga vremena. Takodje, očekuje se da će njen stil biti često kopiran i u trendu sledećih sezona.

Moj glas dajem Katinoj venčanici, ali mi je Dajanino lice mnogo milije.

 

Trešnje-samo u prolazu

Proleće nas uvek obasipa darovima, pored sunčanih i dužih dana, pijace su šarenije i imaju raznovrsniju ponudu. Možda svi ne vole jagode, ali verujem da je teško naći nekog ko ne voli trešnje i drugo voće koje pristiže od maja do septembra.

Nema sumnje u lekovitost, davno je dokazano da trešnje sadrže veliku količinu vitamina C i cinka koji su značajni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu i kalcijum za kosti i gvožđe za krv.

Kažu da su najvredniji sastojak biljni pigmenti, takozvani antocijanidini. Pozitivno  dejstvo antocijanidina kod problema sa reumom i gihtom otkrio je još davne 1950. godine u Teksasu nemački lekar Ludvig Blau. I ne samo to, pomoću svojih zaštitnih kiselina i voćnog šećera trešnje podstiču varenje, a stimulativnim delovanjem  izbacuju vodu iz organizma i na taj način rasterećuju srce i krvotok i aktiviraju jetru i bubrege. Lista je dugačka, pominje se da antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga.

Kao i već pominjane jagode, trešnje su naš saveznik u borbi za mladost. Antocijanidini  sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Trešnje takođe mogu da spreče nastanak celulita.

Priznajem da sam mislila da je samo dobro smišljena marketinška “pričica” i “sličica” trešanja na nekim novim anti age kremama i losionima protiv celilita.

Prilično me je rastužila vest koja počinje ovako: “Rusi krstare Srbijom i masovno kupuju trešnje u ogromnim količinama. Oni nude 270 dinara za kilogram, a jedini uslov je da je voće odličnog kvaliteta.

Na beogradskim pijacama cena trešanja juče se izjednačila, na primer, sa cenom svinjskog buta, a kilogram je bio čak tri puta skuplji od iste količine najkvalitetnijih jagoda. …..“

Ista vest govori da će se to nastaviti i sa drugim voćem, a verovatno i ostalom hranom.

Država se nedavno pohvalila mogućnošću izvoza velike količine hrane u Rusiju. Nije sve tako jednostavno-treba misliti i na sutra, da Srbija ne ostane gladna.

Trešnje imaju i dodatnu čarobnu moć da nas  podsete na detinjstvo, na vreme kad smo čak imali priliku da ih naberemo  sa drveta i jedemo odmah u šarenilu krošnji….

Da li će današnja deca imati šansu da ih bar probaju?

Jagodice

Obožavam jagode, još od detinjstva su u meni izazivale radost i neumerenost, nažalost i koprivnjaču. Ipak, nikad nisam prestala da ih volim, niti odustala da ih jedem. Sada je situacija bolja, redje dobijam alergiju, a njihova sezona je duža.

Mnogi se slažu da su ukusne, lepo i veselo izgledaju, savršeno idu uz sladoled i šlag, kraljice su voćnih torti, a miluju nepce u džemovima, dodatno je što se sve češće pominje da su i lekovite.

 

Ti mirisni i sočni plodovi  su izuzetno hranjivi, bogati pektinima, taninima, organskim kiselinama, flavonidima, vitaminima E, B-kompleksa i posebno vitamina C. Da li je moguće da jedna porcija od 8 krupnijih jagoda sadrži 140% dnevne potrebe za vitaminom C? Od šećera preovlađuju glukoza i levuloza, dok je saharoza vrlo malo zastupljena, pa ih mogu jesti i dijabetičari. Imaju dosta mineralnih materija: kalijuma, kalcijuma, gvožđa i fosfora. Dobar su izvor vlakana – jednim obrokom osiguravaju 16% preporučenih dnevnih potreba.
Svi ovi sastojci čine plod jagode izvororm zaštitnih materija, zajedno sa kupinom i borovnicom deluje kao antioksidansi, tako da pomaže u borbi protiv slobodnih radikala odgovornih za  razvoj karcinoma, pa na neki način štiti i od štetnog sunčevog zračenja.

U narodnoj medicini je jagoda  od davnina korišćena za snižavanje krvnog pritiska, smanjenje holesterola u krvi, za reumatske i bubrežne bolesti itd.

 

Prateći vladajući trend neprekidne borbe za lepotu i mladost, preporučuje se hrana bogata vitaminom C, kao što su jagode, koje mogu imati efekta u ublažavanju bora i suvoće kože koju donose godine. Setila sam se kako je moja mama godinama imala blistav ten, a koristila je samo sveže maske, obavezno od jagode (izgnječen plod stavljala je na lice oko 10 minuta).

Sezona je u toku-iskoristimo je!

Tužno je jedino što mi se čini da su iz godine u godinu jagode sve skuplje, vajda je i to u trendu.

 

Otkrivanje sudbine iz kapi krvi

Pisci naučne fantastike moraće da budu mnogo maštovitiji da bi preživeli naučni bum i fascinirali fanove.

Vesti iz nauke i genetskih  istraživanja svakog dana me iznenadjuju. Nikad ne bih pomislila da “predvidjanje dužine života “, osim nekim statističkim metodama i aproksimacijama,  može biti egzaktno potvrdjeno i testirano, a ne volšeban posao zvan “gledanje u kuglu”, “bacanje pasulja” ili “čitanje sa dlana”.

Objavljeno je da postoji test krvi koji omogućava da se preko DNK otkrije da li je brzina starenja uobiičajena ili postoji ubrzanje, odnosno da li se biološka starost  poklapa sa hronološkom. Očekuje se da će test biti pušten na tržište u UK ove godine, a pregovori za evropsko su u toku. Mada test neće moći tačno da predvidi koliko je godina i meseci nekom ostalo “od života”,  naučnici tvrde da daje tačnu indikaciju brzine starenja.

Svako otkriće ima dobre i loše strane .

Postoji bojazan da će osiguravajuće kompanije zahtevati ovo testiranje  da bi na osnovu njega utvrdjivale premije životnog osiguranja,  podizale njihovu vrednost ili odbijale da uopšte izdaju polisu.

 

S druge strane, ovakav test bi mogao da pomogne nekim ljudima da na vreme promene način života i deluju preventivno za pojave bolesti koje neminovno ubrzavaju starenje i skraćuju život.

Nezaopbilazna činjenica je najavljena cena testa od 434 GBP (engleskih funti).

Pitanje je ko će stvarno biti korisnici testa?

U mnogim zemljama u svetu, pa i u Srbiji, redovna dostupnost običnog testiranja kojim se proverava holesterol je problem. Sve češće nas javno podsećaju na opasnost od raznih bolesti izazvanih pogrešnim načinom života, te tako državna sekretarka u Ministarstva zdravlja, dr Nevena Karanović, iznosi podatak da je u Srbiji 56,7% smrtnih ishoda izazvano bolestima srca i krvnih sudova. Neveselo je to što kaže:  “Faktorima rizika za bolesti srca izložen je veliki broj stanovništva. Podaci da puši 30 odsto žena, 38 odsto muškaraca i 20 odsto mladih predstavljaju poražavajuću činjenicu”.

Bilo bi još štošta da se doda o neozbiljnom ponašanju mnogih od nas čak i kad dokumentovano znamo šta nikako ne bismo smeli (a i sami lekari često daju loš primer).

Obična niskobudžetna prevencijija je ipak i dalje fantastika.

 

Noć koja obećava

Protekli vikend je bio poseban. Mogu da posvedočim da je u Noći muzeja u gradu Beogradu, naročito u zoni “istorijskog” centra, gužva bila ništa manja nego predhodne noći  u petak 13.  u toku “Shopping night” (pokušala sam da prošetam psa).

To je definitivno dobra vest – “Noć muzeja” je postala brend. Nestvarno je videti duge redove ispred Narodnog muzeja, Narodne banke, Doma vojske, i mnogih drugih mesta gde su se održavale izložbe i hepeninzi. Zbunjuje me što mi se retko u mom prilično dugom životu dogodilo da vidim red ispred nekih vrata koja vodu u svet kulturnih dogadjanja. Zbunjuje me i što je na mnoge u izložbe u gradu ulaz SLOBODAN,  a posetioci ne navaljuju da ih vide. “Zbirna ulaznica” od 350 dinara za sve lokacije ne može biti  jedini razlog da interes za kulturu i nauku tako naglo skoči jednom godišnje. Mogući razlog vidim u tome što je od prvih “izdanja”ove manifestacije bilo je mnogo jedinstvenih dogadjanja pripremljenih samo za tu noć-sad ili nikad uvek daje posebnost i privlačnost.

A, možda ljudi ponekad požele i drugačije druženje, makar i u dugačkom redu…. I ako izražavam sumnju da su neki  bili tu samo iz želje da budu in, no bolje ikad-nego nikad.

Kuriozitet ovogodišnje noći je “otkriće” svečanih dvorana Palate Srbija, nekadašnjeg SIV-a, a red je i ispred bio podugačak. Najavljena bogata zbirka umetničkih dela je bila u drugom planu iza radoznalosti da se zaviri u “zabranjeni grad” bivše Jugoslavije.

Objavljeno je da u toj noći bilo oko 280.000 posetilaca u Beogradu, 105.000 u Novom Sadu, 5.000 u Nišu, 4.000 u Kragujevcu, 10.000 u Zrenjaninu, 19.000 u Šapcu  itd. u 65 mesta u Srbiji na skoro 500 lokacija.

Dobar marketing može da napravi čudo, vredi svaku paru, pogotovo ako donosi prave vrednosti, ne samo trgovački uspeh.

U nekim gradovima po svetu otkrila sam da postoje dani ili doba dana kada muzeji ne naplaćuju ulaznice. Uvek je bolji pun muzej koji ima  “happy hour”, nego prazan koji ima službeničko radno vreme, i/ili ne radi vikendom. Marketing ne mora da bude skup.

Nisam nigde našla kako se, osim za troškove tekućeg marketinga same manifestacije, koristi novac od prodatih ulaznica. Suma nije mala ako je bilo oko pola miliona posetilaca.

 

 

 

Moj rezultat obilaska te noći nije zavidan-samo izložba o novom muzeju na  Akropolju u Helenskom fondu za kulturu, gde se nije čekao red za ulazak i nisu mi tražili kartu. Ipak, bila sam u dobrom društvu i prijala mi je šetnja u pokušaju da udjem još na neka vrata. Nažalost, nisam imala volje da stanem u red. Pokušaću nekog drugog dana, ako uspem da se uklopim u njihovo radno vreme.

Veni, Vidi, Vici

VENI, VIDI, VICI

 

http://www.novakdjokovic.rs/news.php?jezik=2

 

Šta reći, osim zadivljujuće!

Od finala Dejvis kupa u 2010. do jučerašnje finalne pobede u Rimu, neprekinuti niz Noletovih pobeda se popeo na 39, a osvojio je u 2011. prva mesta u Melburnu, Dubaiu, Indian Wellsu, Majamiju, Beogradu i Madridu, što čini 37 pobeda bez poraza u 2011. Ovaj niz je, zasada, drugi naduži od 1980. kada je Mekinro ostvario 42 pobede.

Samo napred! Pobeda na Rolan Garosu bi bila fantastičan rodjendanski poklon!

Niti je sneg, niti su labudovi

 

Toplo nedeljno popodne, grad pun šetača, ali neobičnog ponašanja- izvode neku “pantomimu”, mlataraju rukama kao da teraju insekte,  češu se, drže maramice na ustima  nosu, brane se od nečega što leti u vazduhu, ulazi u oči, nos….

Belo je i lagano, leprša, a nije sneg, niti perje.

Svake godine kad cveta TOPOLA osećamo posledice nečijeg glupog izbora da ih posadi u gradu, da nam zagorčavaju život i izazivaju alergiju i kod onih koji od nje inače ne pate. Srećom, juče je  jak pljusak  smlatio “napasnike” i oslobodio nas nevolje, bar zasada.

 

 

Poruke iz Zaječara

 

 

 

 

 

 

 

 

Uvod u dijalog

Šef srpskog pregovaračkog tima je u četvrtak, 12. maja, boravio u Prištini i susreo se  šefom prištinskog pregovaračkog tima Editom Tahiri i potpredsednikom vlade Kosova Hajredinom Kućijem.

Demonstracije ispred sedišta kosovske vlade bile su žestoke.

Burna noć na Topličinom vencu

 

 

Sinoć jeu parku na Topličinom vencu oko 2.000 ljudi je protestvovalo zbog odluke o zabrani prodaje alkohola u Beogradu posle 22 sata. Demokratija uživo.

 

Jutros je park izgledao kao deponija. Ta količina otpada nije neobična ako je 2000 ljudi na tom malom prostoru popilo bar po jedno pivo. Ipak izgleda da je pića bilo mnogo više po glavi protestanta, a neprihvatljivo da nisu mogli da ambalažu ubacuju u kontejnere kojih ima na samoj ivici parka bar tri, a potpuno je zapanjujuće da je park pun srče-razbijenog stakla. Očiledno je da protestanti nisu mogli dostojanstveno i mirno da podnesu toluku količinu alkohola. Neki od njih su se, ili su to stalni gosti ovog parka, pijano teturali u 8 ujutru, puštali neartikulisane glasove i dalje razbacivali ambalažu, koju  je jedan radnik gradske komunalne službe skupljao na nekoliko gomila da bi ih kasnije, kako je objasnio, pokupio KAMION. Policijska trojka je nezainteresovano posmatrala. Verovatno nije njihov resor.

Važno je pitanje da li su posle ovakvog skupa protestanti-učesnici inicijateve za obaranje pomenute odluke dokazali da je stvarno potrebno ograničiti kupovinu alkohola u odredjenom periodu noći. Jasno je da ne mogu svi mladi ljudi da sede po baštama preskupih kafića, druženje u parku ne bi bio nikakav problem uz kontrolisano civilizovano ponašanje da se nije već pokazalo da se iz večeri u veče, onih meseci kad vremenski uslovi dopuštaju, ovaj park (a i drugi) pretvori u “pijani brod” i mesto gde se lako dolazi do drugih sredstava za “popravljanje” raspoloženja. Bilo je i raznih krvavih incidenata o čemu svedoče crne hronike.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Drugo je pitanje koliko će uspešno komunalna policija kontrolisati prodavnice i kafiće (u stambenim zgradama imaju ograničenje radnog vremena i puštanja muzike). Do sada su uglavnom jurili vlasnike pasa  i ulične  prodavce djindjuva.

Živi bili, pa videli!