Trešnje-samo u prolazu

Proleće nas uvek obasipa darovima, pored sunčanih i dužih dana, pijace su šarenije i imaju raznovrsniju ponudu. Možda svi ne vole jagode, ali verujem da je teško naći nekog ko ne voli trešnje i drugo voće koje pristiže od maja do septembra.

Nema sumnje u lekovitost, davno je dokazano da trešnje sadrže veliku količinu vitamina C i cinka koji su značajni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu i kalcijum za kosti i gvožđe za krv.

Kažu da su najvredniji sastojak biljni pigmenti, takozvani antocijanidini. Pozitivno  dejstvo antocijanidina kod problema sa reumom i gihtom otkrio je još davne 1950. godine u Teksasu nemački lekar Ludvig Blau. I ne samo to, pomoću svojih zaštitnih kiselina i voćnog šećera trešnje podstiču varenje, a stimulativnim delovanjem  izbacuju vodu iz organizma i na taj način rasterećuju srce i krvotok i aktiviraju jetru i bubrege. Lista je dugačka, pominje se da antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga.

Kao i već pominjane jagode, trešnje su naš saveznik u borbi za mladost. Antocijanidini  sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Trešnje takođe mogu da spreče nastanak celulita.

Priznajem da sam mislila da je samo dobro smišljena marketinška “pričica” i “sličica” trešanja na nekim novim anti age kremama i losionima protiv celilita.

Prilično me je rastužila vest koja počinje ovako: “Rusi krstare Srbijom i masovno kupuju trešnje u ogromnim količinama. Oni nude 270 dinara za kilogram, a jedini uslov je da je voće odličnog kvaliteta.

Na beogradskim pijacama cena trešanja juče se izjednačila, na primer, sa cenom svinjskog buta, a kilogram je bio čak tri puta skuplji od iste količine najkvalitetnijih jagoda. …..“

Ista vest govori da će se to nastaviti i sa drugim voćem, a verovatno i ostalom hranom.

Država se nedavno pohvalila mogućnošću izvoza velike količine hrane u Rusiju. Nije sve tako jednostavno-treba misliti i na sutra, da Srbija ne ostane gladna.

Trešnje imaju i dodatnu čarobnu moć da nas  podsete na detinjstvo, na vreme kad smo čak imali priliku da ih naberemo  sa drveta i jedemo odmah u šarenilu krošnji….

Da li će današnja deca imati šansu da ih bar probaju?