Otkrivanje sudbine iz kapi krvi

Pisci naučne fantastike moraće da budu mnogo maštovitiji da bi preživeli naučni bum i fascinirali fanove.

Vesti iz nauke i genetskih  istraživanja svakog dana me iznenadjuju. Nikad ne bih pomislila da “predvidjanje dužine života “, osim nekim statističkim metodama i aproksimacijama,  može biti egzaktno potvrdjeno i testirano, a ne volšeban posao zvan “gledanje u kuglu”, “bacanje pasulja” ili “čitanje sa dlana”.

Objavljeno je da postoji test krvi koji omogućava da se preko DNK otkrije da li je brzina starenja uobiičajena ili postoji ubrzanje, odnosno da li se biološka starost  poklapa sa hronološkom. Očekuje se da će test biti pušten na tržište u UK ove godine, a pregovori za evropsko su u toku. Mada test neće moći tačno da predvidi koliko je godina i meseci nekom ostalo “od života”,  naučnici tvrde da daje tačnu indikaciju brzine starenja.

Svako otkriće ima dobre i loše strane .

Postoji bojazan da će osiguravajuće kompanije zahtevati ovo testiranje  da bi na osnovu njega utvrdjivale premije životnog osiguranja,  podizale njihovu vrednost ili odbijale da uopšte izdaju polisu.

 

S druge strane, ovakav test bi mogao da pomogne nekim ljudima da na vreme promene način života i deluju preventivno za pojave bolesti koje neminovno ubrzavaju starenje i skraćuju život.

Nezaopbilazna činjenica je najavljena cena testa od 434 GBP (engleskih funti).

Pitanje je ko će stvarno biti korisnici testa?

U mnogim zemljama u svetu, pa i u Srbiji, redovna dostupnost običnog testiranja kojim se proverava holesterol je problem. Sve češće nas javno podsećaju na opasnost od raznih bolesti izazvanih pogrešnim načinom života, te tako državna sekretarka u Ministarstva zdravlja, dr Nevena Karanović, iznosi podatak da je u Srbiji 56,7% smrtnih ishoda izazvano bolestima srca i krvnih sudova. Neveselo je to što kaže:  “Faktorima rizika za bolesti srca izložen je veliki broj stanovništva. Podaci da puši 30 odsto žena, 38 odsto muškaraca i 20 odsto mladih predstavljaju poražavajuću činjenicu”.

Bilo bi još štošta da se doda o neozbiljnom ponašanju mnogih od nas čak i kad dokumentovano znamo šta nikako ne bismo smeli (a i sami lekari često daju loš primer).

Obična niskobudžetna prevencijija je ipak i dalje fantastika.