Kosovo u srcu, Srbija na raskrsnici

Ovaj narod je i danas pokazao da zaslužuje bolje političare nego što ga vode, bolju budućnost nego što mu oni obećavaju, drugačiju sudbinu od one koja ga stalno prati. Ovaj narod, srpski, prečesto u zbegovima, raseljen i politički podeljen, može da bude dostojanstven, čak i kad mu civilizacujske tekovine njegove prošlosti jedni ruše i otimaju, a drugi zloupotrebljavaju u političke ciljeve. Lepe i tužne pesme, evocirajući vekovu žalost, otpevane na starinski tradicionalan način svakog su dirnule, protesne poruke bi bile jače da su bile spontanije, a svakako bih volela da nisam čula bojne pokliče, ideje o novom računanju vremena, i razne varijacije na nikad prevazidjnu prozivku „Ko je vjera, a ko nevjera“.

Uz molitvu poslata je silna dobra energija podrške srpskom narodu na Kosovu, poslate, nažalost, i dve slike svetu, jedna svetosavska, a druga nasilnička neke huliganske manjine, ali koja je odmah uspela da napravi mnogo štete, ne samo materijalne, već daleko više one koja se teško popravlja, pokazujući jedno ružno i destruktivno lice srpske mladosti.

Nadajmo se da ce se bolja slika, ono more ljudi ispred Skupštine i Hrama Svetog Save, probiti do Evropljana i sveta. Strela je odapeta….. a mir, nesumnjivo, nema alternativu. Rušenje ambasada ne služi ničemu.