PRAVO NA INFORMACIJE

Zavisnost od onog što se podrazumeva pod pojmom INFORMACIJA raste s nekim kriznim trenutkom, bar u mom životu. Ta žedj ne gasi se lako, tek kad se previše umorim, ili što se redje dešava, da nema mnogo razloga za nestrpljivim praćenjem dogadjaja.

Sad sam već umorna, no situacija je još daleko od standardne, morala sam da proverim šta ima na ovom našem gradu na tzv. zapadnom Balkanu od juče do danas, da li su neki planovi i akcije iz sfere državne tajne krenuli ka javnosti, sem onako naokolo preko….

Šta me brine-NACIONALNA BEZBEDNOST, naravno. Šta sam mogla da saznam-malo, naravno.

Agencije javljaju da nakon sinoćnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, koja je u zgradi BIA trajala neuobičajeno dugo, zvaničnog saopštenja i dalje nema!

Forum za bezbednost i demokratiju ocenio je danas da je važno da javnost bude podrobnije obaveštena o sednici Saveta za nacionalnu bezbednost i da se “opovrgnu strahovanja da su u tom telu politički interesi dominantniji od struke”.

Posle sastanka izjavu je dala jedino državna sekretarka MUP-a Srbije Mirjana Orašanin, koja je za agenciju Beta izjavila da je Savet za nacionalnu bezbednost Srbije pohvalio rad policije u neredima koji su se na beogradskim ulicama dogodili 21. februara tokom demonstracija protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Moj komentar: ostala sam bez teksta.

“Šta se moze očekivati od sednice čiji učesnici nisu uspeli da se dogovore ni oko saopštenja o tome o čemu su i kako razgovarali i šta su se na toj sednici dogovorili. U takvoj situaciji javnost ima pravo da očekuje, a Predsednik Srbije koji je sednicu i sazvao i obavezu da se joj se obrati”, smatra Forum za bezbednost i demokratiju.

I kad tako ostanem bez relevantnih informacija, kad nemam čime da gasim žedj, okrenem se čitanju onog šta pametni ljudi imaju da kažu na sve to ili o nečem sasvim drugom i drugačijem.

Volim da pogledam u RETROVIZOR Ljubomira Živkova, evo pogleda nekoliko dana u nazad.

24. februar 2008.Vatrena bajka

“Policija je bila veličanstveno nemarna i veličanstveno udaljena od mesta koja je i amater mogao označiti kao kritična, palikuće su prekinule diplomatske odnose sa nekolikim državama, građani i građanke, nedorasli da se veru po fasadama noseći baklje, opredelili su se za poharu prodavnica što im se nakon veličanstvenog mitinga činilo veličanstveno dopuštenim, predsednikov vapaj iz Bukurešta „nemojte ljudi, ko boga vas molim“ videli su samo oni koji su kukavički ostali u svojim kućama, pravi rodoljubi lupali su i pljačkali poručujući neprijatelju da će proći on kao prodavnica obuće ako Kosovo ne bude u Srbiji, Ministar prosvete oduševljen je veličanstvenim skupom koji su sazvali Koštunica i Nikolić, škole su njegovim ministarskim ukazom bile oslobođene mrske nastave da bi prosvetni radnici mogli uživo da čuju Koštuničini i Kusturičinu govoranciju, Milorad Dodik koji je ukras svake svečanosti u Srbiji sam je sebi dao slobodan dan, ali mu je ministar Lončar ushićen njegovim gestom posebno zahvalio: to mu je prijatnije nego da posle veličanstvenog skupa proveri brojno stanje u svom sektoru.”

17. februar 2008 .Strašna sedmica

“Ministar za Kosovo je u nedelju uveče izjavio da će Vlada Vojislava Koštunice opstati ako Demokratska stranka odustane od potpisivanja privremenog tobože privrednog sporazuma sa Evropskom unijom, gnusnog palimpsesta gde se ispod vajne želje za saradnjom krila podmukla klauzula da Srbija prva priznaje nezavisnost Kosova.”

(izvo­r: www.b92.net/info/moj_ugao/index.php)

Tako proverim svoje mentalno stanje, shvatim da nemam halucinacije, paranoju, groznicu bez razloga.

Neki lekovit efekat nalazim u URBANOM POKUŠAJU Ivana Bevca, koji me uz britku aktuelnost na dnevnopolitičkom planu dodatno pošalje na potpuno drugi put od onog kojim iscrpljena idem jureći za informacijama od značaja za preživljavanje i ponovo shvatim da je život potencijalno pun dobrih knjiga, filmova, muzike, emocija.

Pozajmljujem, nadam se da IB neće imati ništa protiv, njegovu današnju preporuku:

“Kasni Bukovski je nešto što treba otkriti i što smiruje i daje neophodan ironijski odmak glupostima koje nas okružuju. Kada sam bio mlađi nervirala me je fama oko “Bludnog sina” koga su svi čitali najviše zbog nekoliko pasusa direktno vezanih za seks, ostatak knjige su prelistavali, a posle se kleli u nju. Međutim, od kako sam otkrio njegove pesme (u četiri toma, izdavač LOM) shvatio sam svu njegovu veličinu. Kao simpatičan paradoks stoji činjenica da je Bukovski sa oduševljenjem prihvatio novotariju zvanu kompjuter (Mek) jer mu je pomogla da piše mnogo više i brže nego pre. U poslednjih nekoliko godina napisao je mnogo sjajnih pesama, a sjajna je i autobiografija 1991-1993 koju je ilustrovao Robert Kramb. Evo jednog lepog citata iz knjige koji će vas, nadam se, zainteresovati da je kupite i pročitate:

“Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima… Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju… Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.”

(izvor: www.ivanbevc.blogspot.com/)

PS.
Umal’ da zaboravim, gledali smo na FESTU rumunski film “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana”, pobednika ovogodisnjeg Kanskog festivala, proglašenog za najbolji evropski film 2007. od strane Evropske filmske akademije (EFA) u Berlinu, a autor Kristijan Mundjiu (Cristian Mungiu) nagradjen i za reziju, film je bio kandidat za Oskara 2008. za strani film. Veoma sam se razočarala. Filmske nagrade ne bi smele da se dobijaju za dobru temu, sve miriše na politiku.