Archive for February 21st, 2008

Kosovo u srcu, Srbija na raskrsnici

Ovaj narod je i danas pokazao da zaslužuje bolje političare nego što ga vode, bolju budućnost nego što mu oni obećavaju, drugačiju sudbinu od one koja ga stalno prati. Ovaj narod, srpski, prečesto u zbegovima, raseljen i politički podeljen, može da bude dostojanstven, čak i kad mu civilizacujske tekovine njegove prošlosti jedni ruše i otimaju, a drugi zloupotrebljavaju u političke ciljeve. Lepe i tužne pesme, evocirajući vekovu žalost, otpevane na starinski tradicionalan način svakog su dirnule, protesne poruke bi bile jače da su bile spontanije, a svakako bih volela da nisam čula bojne pokliče, ideje o novom računanju vremena, i razne varijacije na nikad prevazidjnu prozivku „Ko je vjera, a ko nevjera“.

Uz molitvu poslata je silna dobra energija podrške srpskom narodu na Kosovu, poslate, nažalost, i dve slike svetu, jedna svetosavska, a druga nasilnička neke huliganske manjine, ali koja je odmah uspela da napravi mnogo štete, ne samo materijalne, već daleko više one koja se teško popravlja, pokazujući jedno ružno i destruktivno lice srpske mladosti.

Nadajmo se da ce se bolja slika, ono more ljudi ispred Skupštine i Hrama Svetog Save, probiti do Evropljana i sveta. Strela je odapeta….. a mir, nesumnjivo, nema alternativu. Rušenje ambasada ne služi ničemu.

Veliki narodni hor i orkestar

Mogu da podnesem da me roditelji ponekad smatraju maloletnom, mada to već jako dugo nisam, čak to njihovo ponašanje bolje razumem od kako sam i sama roditelj punoletnog deteta. Večna šema roditelja i dece.

Ne mogu da razumem i prihvatim da me država i njeni ovlašćeni predstavnici drže za maloletnu i ako sam u biračkom spisku i mogu da provere da redovno ispunjavam svoju gradjansku dužnost. U nedelju sam već bila razočarana i tužna što je propušten pravi momenat za spontano okupljanje da bi se iskazao protest i prepušten huliganima-UA! Očekivala sam da će spontano u svakom mestu u Srbiji ljudi ODMAH mirno pokazati svetu svoje nezadovoljstvo, što se ipak delimično-sporadično i dešavalo ovih dana. Nisam mogla da shvatim ozbiljno i smisleno zakazivanje u četvrtak opštenarodnog mitinga, osim kao promociju odredejenih struktura i političkih partija, čak i ako su uspeli da ih obuku u lik Vlade Srbije kao pozivara i progovore kroz ministre.

Nije me utešilo što je i predsednik Srbije Boris Tadić saopštio da se ne slaže da Vlada Srbije sa političkim partijama organizuje mitinge, ocenjujući da Kosovo nije partijsko pitanje.

Sve se odvija kao po već vidjenom scenariju, hajd’ mo svi na Beograd. Zatvorene su škole-Ministarstvo prosvete Srbije odlučilo je da 21. februar bude neradan dan-prosvetari moraju da protestuju. Autobusi su spremni. Obećanja se množe. Berza i kurs reaguju. Dugovi se gomilaju, naši, tudji. Zašto je protest u Novom Sadu, Nišu, Pirotu, Vranju, Ivanjici …. manje vredan nego u Beogradu? Svet zna koliko ima Srba, glasača upisanih u birački spisak i ne mora da ih vidi na gomili ispred Skupštine.

A da bi sve stvarno mnogo ličilo na prošlost pršte izjave na sve strane, neke bi bile simpatične da nisu neprimerene trenutku kao ona da se nezavisnost Kosova “drži kao babin zub”, do ove koja je stigla iz Moskve: “Srpske vlasti trebalo bi da razmotre vojnu akciju kako bi se razrešila kriza na Kosovu”, izjavio je Borislav Milošević. Da ne stiže i Marko s 1000 Kozaka, ili su oni u drugoj priči i državi…

Ostaje nam da se molimo da će dirigenti, koji će se redjati na bini pred Skupštinom, biti dovoljno veliki da narod zaboravi političke pesme i jednoglasno pokaže zrelost i ono zbog čega je došao-miran protest.