Archive for the ‘Društvo’ Category

Sizifov posao – čuvari plena -II deo

Mnogo puta poslednjih meseci, a čini mi se i prošlih godina objavljeno je da je zaplenjena velika količina narkotika, presečeni putevi njihovog transporta, uhapšeni dileri, proizvodjači-preradjivači i ostali “nosioci logistike”.

Uvek je tim dobrim vestima nedostajala samo jedna-šta se dešava s plenom?

Sećam se samo jednom neke tv informacije, možda ima od tada deset godina, da su u nekoj fabričkoj peći spaljivali “nešto”, nisam sigurna da li je bila droga ili oružje.

Plašilo me je što ne znamo da li je sav taj plen obezbedjen, premeren-prebrojan i nedostupan za dalju prodaju….upotrebu.

Najzad, evo vesti koja budi nadu u postojanje pravne i uredjene države, mada je čudno da se tek posle tri godine od donošenja Strategije za borbu protiv droga donosi uredba o načinu uništavanja.

“Zaplenjena droga paliće se u junu

Izvor: Blic

Beograd — Okončane sve birokratske procedure čime su se stekli uslovi da policija u TE “Nikola Tesla“ u Obrenovcu uništi nekoliko tona droge zaplenjena proteklih godina.

Tone marihuane, kokaina, heroina, koje stoje u prepunim sudskim depoima i policijskim magacinima, biće spaljene u kotlu u nekoliko navrata, a prvo uništavanje narkotika može se očekivati u narednih mesec dana, piše Blic.

Vlada Srbije je u saradnji sa MUP-om pre dva dana donela uredbu o načinu i postupku uništavanja psihoaktivnih supstanci oduzetih na teritoriji Srbije. To znači da je policija napravila operativni plan spaljivanja, koji se čekao od aprila prošle godine, i da je strategiju uništavanja droge, sa procenama uticaja na životnu sredinu, Vlada konačno usvojila.

“U narednom periodu ćemo, u nekoliko tura, uništiti drogu koju je policija zaplenila u akcijama hapšenja na teritoriji Srbije. To će se kao i prethodnih puta, uraditi u Obrenovcu u TE ‘Nikola Tesla’, a javnost ćemo na vreme obavestiti kad će početi ta akcija. Očekujemo da će sve biti spremno i da početak uništavanja narkotika bude u narednih mesec dana”, kaže za Blic direktor policije Milorad Veljović.

Policija, inače, sprema najviše mere bezbednosti za prevoz zaplenjene droge do Termoelektrane “Nikola Tesla“ u Obrenovcu. U specijalnim blindiranim vozilima osim interventnih jedinica biće i oko 30 pripadnika specijalne jedinice policije naoružane „heklerima“, a konvoj će pratiti i policijski helikopteri.

” Biće formirano nekoliko trasa puta kojima bi droga mogla da krene, a kojim putem će do Obrenovca, odlučićemo u poslednjem trenutku. Jedva čekamo da okončamo spaljivanje droge jer već imamo problem sa skladištenjem”, ističe za Blic Dragan Rakić, načelnik Odeljenja za suzbijanje narkomanije beogradske policije.

Poslednje spaljivanje droge bilo je 23. decembra 2008. godine kada je BIA uništila više od 450 kilograma narkotika u Termoelektrani “Nikola Tesla A“. Tada je, takođe u specijalnoj akciji, policija dopremila drogu iz Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada i uništila je u kotlu elektrane.

Međutim, u zemljama Evropske unije praksa je da se zaplenjeni narkotici uništavaju svake godine ili maksimalno svake druge, kako se velike količine droge ne bi taložile i kako bi se jasno vodile evidencije o zapleni.”

 Kako kažu u Srbii: “Bolje ikad-nego nikad”.

Ipak, ne mogu da ne mislim da kriminalni mozgovi ubrzano rade na planiranju velike pljačke, a iz iskustva znamo da u ovoj zemlji, a i generalno, svaka pljačka je moguća. Ovo liči na super priliku, posebno se isplati rizikovati za tako veliki plen, makar i u tranšama.

 

Sizifov posao aka lopovi i žandari-I deo

Koliko  znate o uspešnosti borbe protiv droge kod nas i globalno?

1)      26.februara 2009. godine Srbija je donela STRATEGIJU ZA BORBU PROTIV DROGA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2009. DO 21013., koju je potpisao tadašnji I podpredsednik vlade-zamenik predsednika vlade Ivica Dačić, a jedan u nizu OPŠTIH CILJEVA je SMANJENJE PONUDE DROGE.

2)       Balkanska heroinska ruta

Prema podacima Interpola, 90 odsto opijumskog maka od koga se pravi heroin proizvede se u Avganistanu. Balkanska ruta je jedan od puteva kojima se heroin dalje krijumčari do krajnjeg odredišta – zemalja Zapadne Evrope. Ključna tačka ove rute jeste Turska. Odatle se grana u tri pravca: JUŽNI – preko Grčke, Albanije i Italije; CENTRALNI – preko Bugarske, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Italije ili Austrije; SEVERNI – preko Bugarske i Rumunije sve do Austrije, Mađarske, Češke, Poljske ili Nemačke.

Hakan Demirbuken, iz kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala, u izjavi za BBC navodi da su zaplene heroina na Balkanu jako male i da iznose manje od dva odsto od ukupne količine heroina koja prođe kroz te zemlje. Ovo dovodi do finansijskog jačanja kriminalnih grupa i porasta korupcije što i jeste glavni uzrok niskih procenata zaplene. Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija, kroz Balkan se godišnje prošvercuje oko 80 tona čistog heroina.

3)      Koliko trgovci narkoticima zarađuju

Globalni prihodi od prodaje narkotika se procenjuju na oko 300 milijardi dolara i kada bi ta suma bila bruto nacionalni proizvod neke zemlje, onda bi ta država bila na 21. mestu u svetu, odmah iza Švedske, rekao je Antonio Marija Kosta, direktor Kancelarije Ujedinjenih Nacija za borbu protiv organizovanog kriminala i droge, na otvaranju 52. godišnje konferencije Kancelarije u Beču u martu prošle godine. On je rekao da mafijaške grupe ulažu ova sredstva u banke očajne za prilivom novca, u pokušajima da prežive kreditnu krizu i da su širom sveta sakupljeni obimni dokazi za ovu optužbu. „Konsultacije koje sam imao sa tužiocima i policijskim zvaničnicima širom sveta pokazuju da postoje obimni dokazi da likvidnost bankarskog sistema pruža jedinstvenu priliku organizovanom kriminalu da opere svoj novac“.

U svetu postoji oko 205 miliona korisnika opojnih droga, čije cene, zbog novih švercerskih kanala, konstantno opadaju, a deset godina nema značajnih pomaka u borbi protiv narkotika, zaključci su Evropske komisije.

http://www.cins.org.rs/?p=1784

Izgleda da živimo u iluzijama o velikim uspesima policije. Ili moramo prihvatiti onu narodnu: “Bolje išta-nego ništa”, a igra lopova i žandara se nastavlja.Šta se dešava s plenom?  Liči na Sizifov posao.

Twiggy za sva vremena

Twiggy me uvek podseti na moju mladost, devojaštvo, uklapam se u vreme kad je ona postala ikona mode, novi lik, simbol koji je fascinirao mlade devojke prvo u Engleskoj, a zatim i širom sveta.

Povremeno „iskrsne“ negde u moru onoga što današnja modna industrija i ogroman broj uspešnih drugačijih modela nudi sa svih strana, pa tako shvatim da Twiggy itekako postoji i traje svih godina posle čuvene rečenice koju je izgovorila završavajući neobično kratku karijeru modela (1965-1970): „ Ne možeš  celog života biti vešalica za odeću“.

I ona to stvarno i nije. Karijeru je nastavila na mnogim drugim poljima, no ipak se nije odrekla mode u kojoj živi i radi i dalje. Upravo je od danas u prodaji  njena nova kolekcija za M&S, sa 47 komada odeće , koji nude “stil i zabavu” uz “izrazite šare, miks tekstura materijala i jasne boje”

 

 

Kolekcija je inspirisana trenutnim trendovima sa revija, ali i njenim ličnim stilom. Prema sopstevenim rečima obraća se ženama od 18-80 godina.  Bravo, još uvek volim neke krojeve isto kao i kad sam imala 18.

Pogledala sam najavu i svidja mi se, prati onu nit koju sam još iz njenih slavnih vremena prihvatila i nesvesno uvek volim da vidim i na sebi i na drugima. Naravno, odrekla sam se mini suknje.

Twiggy za sva vremena! Tako i  izgleda, samo malo “bucmastija” sa svojih 62 godine. Nekada je bila simbol za mršavicu, mada me je podatak o njenim tadašnjeim merama iznenadio, nije ni toliko visoka, ni toliko mršava kao današnje generacije manekenki. Sa 167cm i 51 kg skoro da je čudo da je mogla to da bude, što govori o dugim kvalitetima, fotogeničnosti i ličnosti.

 

Njenu figuru tada nije bilo teško “kopirati”, skoro smo se “poklapale” tih slatkih godina, s mojih 164cm-51kg, kad sam se žalila što nemam bar još  3cm u visinu… pusta  mladost.

Danas je visina irelevanta, a kilogrami traže stalnu kontrolu. Modu pratim vise gledanjem drugih i “špijuniranjem” trendova na lakovanim stranicama časopisa, koje još uvek mnogo volim.  Odeću uklapam  ponekad nemarno, ponekad se potrudim više, no uvek –zauvek volim krpice, cipelice, torbice….i Twiggy.

 

 

 

Sunčeva oluja-warning

WARNING!
03.07.2012 – MASSIVE SOLAR STORM NOW HEADED STRAIGHT FOR EARTH. USA TODAY STATES IT MAY KNOCK OUT POWER, WORLD COMMUNICATIONS, NAVIGATION SYSTEMS, ETC. IMPACT IN LESS THEN EIGHT HOURS. GETS A LOT WORSE COULD CAUSE TRANSPORTATION TO BREAK DOWN.

NASA je objavila ovakvo upozorenje na moguće posledice masivne sunčane oluje , koje je kao vest protutnjalo celim svetom. Naučnici nisu sasvim sigurni šta će se sve dogodjati kada čestice pogode Zemlju brzinom, kažu, od više od 6 miliona kilometara na sat.

Najnovije vesti su da je udar slabiji od očekivanog, geomagnetna oluja je blaža,  ali još nije kraj i može se intenzivirati narednih sati. Jedna od predhodnih ostavila je bez struje 6 miliona ljudi u Kanadi.

Lepša strana ovakvog dogadjaja-solarne oluje je pojava polarne svetlosti (aka aurora borealis), bajkovite svetlosne igre,  kao izmišljene čudnim umom nekog slikara, ili kao da se neko zabavljao kompjuterskom obradom fotografija.

Volela bih da mogu da to vidim uživo.

U susret proleću-Crveni tanjir ili Biljina dijeta

Nekoliko dana već vreme obećava da će proleće ipak doći. Isti kaputi u kojima smo se mrzli sada su već pretopli i raskopčani.

Na koliko smo slava, ručkova i večera u povodu praznika, rodjendana, ili tek onako bili u poslednjih tmurnih, depresivnih, hladnih jesenjih i zimskih meseci, i uz domaće specijalitete i poslastice, po koju čašicu-čašu rasterali  osećaj mrzovolje, stresa, ili  jednostavno uživali u hrani i dobrom društvu. Baš smo dobro  jeli i bez povoda, pa i kad se pojavi „neizdrž“ za nekom hranom, mada nema utemeljenog razloga da budemo gladni.

Nažalost, samo su nesrećnici o kojima čujemo ili čitamo stvarno gladni. Većina onih koje poznajem retko oseti glad, jedemo više nego što nam treba, brzo  ili uz TV. Zaposleni obično ili pregladne ili se zadovoljavaju u toku dugih radnih sati stresa raznim grickalicama.

Ovih dana još češće čujem „moram na dijetu“, i ja sam jedna od tih. Nisam „ozbiljan slučaj“, ne verujem da bi se lekari previše zabrinuli za mene. Ono što mene brine je kontinualno dobijanje na težini, dodatno me nervira promena oblika mog tela, što mnogo toga više ne mogu da zakopčam-obučem, čak kad bih i zanemarila šta pokazuje vaga+3kg, zvuči kao skoro ništa.

Nedavno su moje dve prijateljice na slavi ćaskajući razmatrale i problem pušenja i njihove prekomerne težine (prilično iznad mojih +3kg). Jedna od njih je pre 2-3 godine prestala da puši, a druga to pokušava godinama, pa se razgovor ukratko sveo na komentar one koja je prestala da puši i ugojila se bar 10kg: „Tako je lako prestati sa pušenjem, ali je skoro nemoguće smršati“.

Nisam pušač, ne znam kako je biti zavisnik, ali se slažem da je teško omršaviti TRAJNO makar i samo ½ kg i pored bezbroj dijeta koje su prezentovane širom planete, nebrojeno mnogo saveta  priznatih doktora, nutricionista i laika po forumima, sve te naučno dokazane dijete i „specijalne“ preporuke najčešće su sa kratkotrajnim efektom i mnogo muka.

Posledica je gubitak volje i samopoštovanja.

Svi stručnjaci  izmedju mnogih detalja i recepata ipak kažu najvažnije-potrebno je trajno promeniti navike u ishrani, generalno životne navike: kretati se mnogo više-manje sedeti, vežbati.

Nedavno sam pročitala knjigu koja ne daje spisak namirnica koje treba-ne treba jesti, koja ne preporučuje  da se broje kalorje, da se kombinuju odredjene namirnice, koja ne traži testiranje na tolernciju-intoleranciju na hranu ili odredjuje  šta ćete jesti po krvnoj grupi, horoskopu i sl.

Čini mi se da je mršavljenje definitivno tema za psihologe, da je rešenje u mentalnom pristupu, jačanju te sfere našeg života-svesna kontrola naših potreba i njihovo prepoznavanje.

Svakako bi onima koji žele i moraju da smršaju preporučila knjigu: „Znam kako da smršate“.

http://www.alnari.rs/a/cb442eae-167a-43e8-bddf-56b7029592ab/Pol-Makena.aspx

Naravno, ne mislim da je knjiga čudotvorna, mada je pisac izmedju ostalog i hipnotizer, već da ima neke logike u onom što postavlja kao pravila.

I na istu temu da je psihološki pristup mršavljenju možda najvažniji, danas sam pročitala ovo:

“CRVENO posuđe nesvesno kontroliše navike u ishrani. To su otkrili švajcarski naučnici, koji tvrde da bi konzumiranje hrane iz crvenih tanjira moglo da bude efikasan način za skidanje suvišnih kilograma.

Stručnjaci veruju da crvena boja predstavlja svojevrstan suptilni signal koji nam govori da moramo da prestanemo sa određenom radnjom. Poznato je da se crvene boje često koriste kao upozorenje na pretnju ili kao nametanje zabrane (crveni semafor, crveni znak „stop“). Prilikom istraživanja ovih pretpostavki, švajcarski naučnici formirali su grupe ljudi koji su se hranili iz posuđa različitih boja. Ustanovljeno je da su pojedinci koji su jeli iz crvenih tanjira u proseku jeli gotovo upola manje hrane nego oni koji su uživali u hrani posluženoj na plavim i belim tanjirima.”

Nemam crveni servis za ručavanje. Zvuči sasvim dobro da osvežim kuću i osim veselog prolećnog efekta izazovem da zajedno sa ukućanima smanjim potrošnju SKUPE  hrane i radosno stanem na vagu, zadovoljno nosim svoju garderobu, budem zdrava.

U medjuvremenu ću morati nekoliko dana da se podvrgnem (mal)tretmanu  dijete koja kruži kod nas u firmi:

Biljina dijeta:

10:00 – 8 suvih sljiva
12:00 – 100g pileceg mesa ili 2 virsle
14:00 – 100g mladog sira ili kackavalja
16:00 – 1 jaje
18:00 – jogurt, mleko ili kiselo mleko
20:00 – 1 pomorandza ili jabuka

“Devojke” su tek  počele-videćemo kako će se odraziti za koji dan-kažu da je prihvatljiva samo za “razbijanje  prvog  otpora”  organizma.

Definitivno mi se više svidja Polovo pravilo “Jedi kad si gladan”, nego “Biljina korigovana dijeta”, jer kažu da je original još rigorozniji.

 

Razorno i opasno kad led krene

Konkordija (Concordia)

Konkordija (latinski „concordia“) označava slogu, razumevanje, saglasnost , harmoničnost….

Ipak, plemenito i tako pozitivno ime nije spasilo od propasti, zle sudbine, ili ljudske gluposti i uobraženosti luksuzni brod „Kosta Konkordija“.

2012. tek započetu, u petak 13.januara, obeležio je brodolom.

Isti dogadjaj je zauvek  obeležila živote nekoliko hiljada ljudi koji su preživeli brodolom, a tragično porodice onih čiji su članovi ili prijatelji izgubili živote na dohvat obale usred harmonije jedne romantične večeri krstareći prelepim Tirenskim morem kad se brod nasukao na ostrvo Djiljo. Leva strana broda je udarila o greben u 21:42 časova. Posle toga je nastupila tama. Prema navodima obalske straže, na brodu se tada nalazilo 3.206 putnika i 1.023 člana posade.

Posle se ispostavilo da je bilo i “slepih putnika”. Kapetan broda Frančesko Sketino je „odigrao ulogu“ egzekutora zle sudbine i doveo do raspleta  jedne čudne priče koju ni najtalentovaniji scenarista ne bi bolje složio.

Kosta Konkordija je krenula  jula 2006.. godine kao tada najveći brod proizveden u Italiji, težak 114.137 bruto tona, dugačak 290,2 metra i vredan 450 miliona evra. Po tonaži, to je najveći putnički brod koji je ikada potonuo.

Mnogi su odmah po nesreći objavili da je brod od samog početka bio baksuzan i poredili su ga sa Titanikom.

• Kada je Kosta Konkordiju krstila manekenka Eva Hercigova, boca šampanjca se nije razbila o trup broda, što se među moreplovcima smatra lošim znakom;
• 2008. brod je pretrpeo štetu na pramcu kada je, zbog jakog vetra, udario o dok u Palermu,
• Počeo je da tone u petak, 13-tog;
• Dok je brod tonuo, u brodskom restoranu je navodno bila emitovana muzika iz filma “Titanik”.

A da koincidencija bude još, Valentina Kapuano, jedna je od preživelih putnika sa kruzera, ima u porodičnoj  istoriji još jedan brodolom – na Titaniku.

Brat Valentinine prabake je u noći 14. aprila 1912. godine poginuo kada je Titanik potonuo. Vek kasnije, njegovi potomci preživeli su brodolom. Na kruzeru  bili su Valentinin verenik, brat i bratovljeva devojka. Valentini baka Marija je često pričala o strašnom iskustvu  sa Titanika.

Pitanje je neizbežno da li stvarno postoji ta predodredjenost puta kroz život i njegovog kraja već unapred data za svakog čoveka, ta sudbina-fatum, ta sila božanska i/ ili astrološka, i da li ipak dopušta da se „nužni red“ na nekim „čvoroštima“  promeni i ne bude fatalan.

Neki drugi kapetan više sklon „harmoničnom razmišljanju“ i usaglašenosti sa realnošću i kolegama ne bi doprineo da se zla kob broda ostvari. Isto tako, Valentininina sudbina pokazuje da lanac zle kobi može da se prekine…

Može li brodolom s početka 2012. da bude još jedan loš znak u nizu ružnih predvidjanja za 2012.

Želim da prihvatim to samo kao opomenu i svima skrenem pažnju na staru rimsku izreku koja ne gubi aktuelnost ni posle mnogo vekova:

„Ubi concordia, ubi victoria“-Gde je sloga, tu je i pobeda.

“Smrt je najbolji izum života…”

 

 

Mračnih tema ovih dana ima na pretek, sve je uglavnom u znaku ratova, bede, kriminala, korupcije, neostvarenih ciljeva i nada, ljudskih tragedija, krvi i suza,  zastave bi mogle biti neprekidno na pola koplja.

Današnja tužna vest koja je spustila zastavu na pola koplja ispred  “Epla”, vest o smrti Stiva Džobsa (Steve Jobs), jednog od osnivača ove kompanije, ipak se razlikuje od ostalih, jer je u pitanju čovek koji je obeležio i ostavio neizbrisiv trag  ne samo u IT svetu, već daleko šire, predstavljajući jedinstvenu filozofiji života.

Stiv Džobs je često citiran, a meni su se učinile vanvremenske i sigurno vredne “po(r)uke”  neprevazidjene za još mnoge generacije profesionalaca, kao i svih ljudi koji traže svoj put kroz život.

“Dizajn je zanimljiva reč. Neki ljudi misle da dizajn znači kako nešto izgleda. Ali naravno, ako pogledate dublje, to je zapravo kako nešto radi”. (Wired, februar 1996.)

“Veoma je teško dizajnirati proizvod za određenu grupu. Često ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažeš”. (BusinessWeek, maj 1998.)

“Moraš verovati u nešto – sebe, sudbinu, život, karmu, bilo šta. Ovaj pristup me nikada nije napuštao i promenio mi je život”. (Stenford, jun 2005.)

Pročitala sam danas  i ovo:

Vizionara Džobsa biće teško zameniti. On je bio svestrani milioner. Njegovo angažovanje u „Piksarovom“ studiju za animirane filmove je samo jedan u nizu primera. Filmovi poput „Priča o igračkama“ doneli su mu nagrade i još veću popularnost širom sveta. Pa ipak, odrastao je uz roditelje, koji su ga usvojili. Prekinuo je studiranje i posvetio se svom cilju, o čemu je pred studentima na Stenfordu jednom prilikom rekao: „Budite hrabri, sledite svoju intuiciju i svoje srce“. Ali to nije bilo sve, Džobs je još tada podelio sa njima jednu svoju neobičnu misao: „Smrt je najbolji izum života, jer staro uklanja sa puta i pravi mesto za ono što dolazi.“

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15440596,00.html?maca=ser-TB_ser_b92-3198-xml-mrss

 

 

U eri globalne ekonomske krize, 2011. Epl je prvi put  na berzi zabeležio veću vrednost od glavnog konkurenta Majkrosofta, postavši tako najvrednija IT-kompanije na svetu…

Bil Gejts je jednom izjavio da su osim što su bili konkurenti, takodje bili i prijatelji.

Sve je moguće, kad imaš više  od jednog cilja u glavi i ne moraš da pobediš na izborima.

 

MOSTOVI koji život znače

Volim mostove. Volim da ih gledam kao posebna arhitektonska dela, divim im se kao da posmatram akrobate, čudesno lebde u prostoru na neshvatljivim osloncima. Tako su različiti, imaju ličnost, posebno je to uočljivo u srećnim gradovima gde ih ima veliki broj na istoj reci (ili zalivu), stvaraju “cik cak” mrežu i spajaju delove grada i ljude.

Naš beli grad na dve reke  “umire u mukama” u stalnim saobraćajnim kolapsima na svojim dotrajalim i malobrojnim mostovima.

Poslednji most koji je u Beogradu izgrađen bio je Novi železnički most preko Save završen 1979. godine kao deo projekta “Prokop” koji do danas nije u potpunosti realizovan.

Najprometniji most je Gazela koja je izgrađena 1970. godine, a trenutno je u fazi rekonstrukcije. Projektovan je za dnevni promet od 40.000 vozila, ali  preko njega prođe oko 165.000 vozila!

Pančevački most izgrađen je 1935. godine. To je jedini most preko Dunava. Srušen je 1941. godine, a obnovljen 1946.

Brankov most izgrađen je 1934. godine, a srušen za vreme Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1955. godine.

Stari savski most sagradili su Nemci za vreme okupacije 1942. godine.

Stari železnički most izgrađen je 1884. godine, a rušen je i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Najzad, nije čudo što novi most preko Ade  izaziva toliku pažnju, radoznalost i različite komentare. Koliko god da je koštao, opravdano- mnogo-realno ili ne, moramo se radovati njegovom “rodjenju” i slaviti kao dobru vest. Nadam se da kolateralna šteta za ekoligiju nije prevelika.

Sigurno će doneti značajno poboljšanje komunikacije u gradu, a i lep je!

 

 

Poklonu se u zube ne gleda-NeoTašmajdan

Tašmajdan ima posebno mesto u mom srcu i sećanju. Rano detinjstvo mi je bilo tu negde na liniji koja vezuju dva parka Manjež-Tašmajdan . I kasnije, kad nisam stanovala u najbližem komšiluku, za njegove mini gajeve i ružičnjake vezivala sam dobre i lepe emocije, tinejdžerske poljupce, najduže noćne izlaske u bašti “Poslednje šanse”, studentske mnogobrojne  kafe i  ostale pauze, šetnje mladih majki i vožnje mališana u mini luna parku. Vreme je neumitno prolazilo, lepe uspomene je zamračilo bombardovanje obližnje TV kuće , vratilo je grobove na tu zemlju, a ni medeni vašari i povremeno sedenje u baštama dva kultna mesta ovog parka, a pogotovo pogled na rastureno treće,  više nisu izazivali ono staro treperenje u srcu. Mislila sam da je to privremeno i da će mi se jednom Tašmajdan vratiti, kad budem imala više slobodnog vremena da umesto po Klemegdanu stazama detinjstva i  mladosti  prošetam  našeg ljubimca.

S proleća su u medijima i iz usta gradskih i  drugih čelnika počeli hvalospevi  rekonstrukciji  ovog istorijski prebogatog mesta, na neki čudan način se odigravalo to sredjivanje parka kao da je u pitanju  smrdljiva deponija koju je trebalo sasvim ukloniti, oguliti do gola, izravnati i zbrisati svaki trag predhodnih 50 godina i da smo beskrajno srećni što su novci stigli da se kuga tog mesta ne širi.  Videh na tv nove aleje koje podsećaju na piste , posebne rezervate za pse i decu da se ne mešaju. A onda je stigla kruna –spomenik sponzoru  u vidu kipa čoveku iz Azerbejdžana za koga ovde niko nije čuo, da bi razočarenje bilo još mnogo veće kad sam pročitala čiji će spomenik  gledati deca ovog grada.

“Tašmajdan: SPOMENIK TIRANINU “

Koliko novca je potrebno da dobijete spomenik u prestonici Srbije? Ako platite dva miliona evra možete dobiti divovski  spomenik u Beogradu, možda i veći od onog koji je podignut KGB diktatoru Gajdaru Alijevu

Na mestu gde su pre pet vekova spaljene mošti Svetog Save, u današnjem parku Tašmajdan u centru Beograda, vlasti su u dogovoru sa vladom Azerbejdžana nedavno podigle imponzantan spomenik izvesnom Gajdaru Alijevu, čoveku krajnje sumnjive biografije koji nikakve veze nema sa Beogradom i Srbijom, njenom kulturom, istorijom i vrednostima. Malo ko uspeva da zapamti kako se čovek sa spomenikom zove, a sve što zapravo znamo o njemu jeste da je bio prvi predsednik Azerbejdžana koga su smatrali jednim od KGB diktatora Srednje Azije.

….

http://www.malenovine.com/?p=4514

Zbunjuje me što  su  istovremeno na Tašmajdanu postavili i spomenik Miloradu Paviću.

Mogu samo da se nadam da Kalemegdan neće dobiti donaciju Rusije ili Venecuele.