Konkordija (Concordia)

Konkordija (latinski „concordia“) označava slogu, razumevanje, saglasnost , harmoničnost….

Ipak, plemenito i tako pozitivno ime nije spasilo od propasti, zle sudbine, ili ljudske gluposti i uobraženosti luksuzni brod „Kosta Konkordija“.

2012. tek započetu, u petak 13.januara, obeležio je brodolom.

Isti dogadjaj je zauvek  obeležila živote nekoliko hiljada ljudi koji su preživeli brodolom, a tragično porodice onih čiji su članovi ili prijatelji izgubili živote na dohvat obale usred harmonije jedne romantične večeri krstareći prelepim Tirenskim morem kad se brod nasukao na ostrvo Djiljo. Leva strana broda je udarila o greben u 21:42 časova. Posle toga je nastupila tama. Prema navodima obalske straže, na brodu se tada nalazilo 3.206 putnika i 1.023 člana posade.

Posle se ispostavilo da je bilo i “slepih putnika”. Kapetan broda Frančesko Sketino je „odigrao ulogu“ egzekutora zle sudbine i doveo do raspleta  jedne čudne priče koju ni najtalentovaniji scenarista ne bi bolje složio.

Kosta Konkordija je krenula  jula 2006.. godine kao tada najveći brod proizveden u Italiji, težak 114.137 bruto tona, dugačak 290,2 metra i vredan 450 miliona evra. Po tonaži, to je najveći putnički brod koji je ikada potonuo.

Mnogi su odmah po nesreći objavili da je brod od samog početka bio baksuzan i poredili su ga sa Titanikom.

• Kada je Kosta Konkordiju krstila manekenka Eva Hercigova, boca šampanjca se nije razbila o trup broda, što se među moreplovcima smatra lošim znakom;
• 2008. brod je pretrpeo štetu na pramcu kada je, zbog jakog vetra, udario o dok u Palermu,
• Počeo je da tone u petak, 13-tog;
• Dok je brod tonuo, u brodskom restoranu je navodno bila emitovana muzika iz filma “Titanik”.

A da koincidencija bude još, Valentina Kapuano, jedna je od preživelih putnika sa kruzera, ima u porodičnoj  istoriji još jedan brodolom – na Titaniku.

Brat Valentinine prabake je u noći 14. aprila 1912. godine poginuo kada je Titanik potonuo. Vek kasnije, njegovi potomci preživeli su brodolom. Na kruzeru  bili su Valentinin verenik, brat i bratovljeva devojka. Valentini baka Marija je često pričala o strašnom iskustvu  sa Titanika.

Pitanje je neizbežno da li stvarno postoji ta predodredjenost puta kroz život i njegovog kraja već unapred data za svakog čoveka, ta sudbina-fatum, ta sila božanska i/ ili astrološka, i da li ipak dopušta da se „nužni red“ na nekim „čvoroštima“  promeni i ne bude fatalan.

Neki drugi kapetan više sklon „harmoničnom razmišljanju“ i usaglašenosti sa realnošću i kolegama ne bi doprineo da se zla kob broda ostvari. Isto tako, Valentininina sudbina pokazuje da lanac zle kobi može da se prekine…

Može li brodolom s početka 2012. da bude još jedan loš znak u nizu ružnih predvidjanja za 2012.

Želim da prihvatim to samo kao opomenu i svima skrenem pažnju na staru rimsku izreku koja ne gubi aktuelnost ni posle mnogo vekova:

„Ubi concordia, ubi victoria“-Gde je sloga, tu je i pobeda.