Sizifov posao aka lopovi i žandari-I deo

Koliko  znate o uspešnosti borbe protiv droge kod nas i globalno?

1)      26.februara 2009. godine Srbija je donela STRATEGIJU ZA BORBU PROTIV DROGA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2009. DO 21013., koju je potpisao tadašnji I podpredsednik vlade-zamenik predsednika vlade Ivica Dačić, a jedan u nizu OPŠTIH CILJEVA je SMANJENJE PONUDE DROGE.

2)       Balkanska heroinska ruta

Prema podacima Interpola, 90 odsto opijumskog maka od koga se pravi heroin proizvede se u Avganistanu. Balkanska ruta je jedan od puteva kojima se heroin dalje krijumčari do krajnjeg odredišta – zemalja Zapadne Evrope. Ključna tačka ove rute jeste Turska. Odatle se grana u tri pravca: JUŽNI – preko Grčke, Albanije i Italije; CENTRALNI – preko Bugarske, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Italije ili Austrije; SEVERNI – preko Bugarske i Rumunije sve do Austrije, Mađarske, Češke, Poljske ili Nemačke.

Hakan Demirbuken, iz kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala, u izjavi za BBC navodi da su zaplene heroina na Balkanu jako male i da iznose manje od dva odsto od ukupne količine heroina koja prođe kroz te zemlje. Ovo dovodi do finansijskog jačanja kriminalnih grupa i porasta korupcije što i jeste glavni uzrok niskih procenata zaplene. Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija, kroz Balkan se godišnje prošvercuje oko 80 tona čistog heroina.

3)      Koliko trgovci narkoticima zarađuju

Globalni prihodi od prodaje narkotika se procenjuju na oko 300 milijardi dolara i kada bi ta suma bila bruto nacionalni proizvod neke zemlje, onda bi ta država bila na 21. mestu u svetu, odmah iza Švedske, rekao je Antonio Marija Kosta, direktor Kancelarije Ujedinjenih Nacija za borbu protiv organizovanog kriminala i droge, na otvaranju 52. godišnje konferencije Kancelarije u Beču u martu prošle godine. On je rekao da mafijaške grupe ulažu ova sredstva u banke očajne za prilivom novca, u pokušajima da prežive kreditnu krizu i da su širom sveta sakupljeni obimni dokazi za ovu optužbu. „Konsultacije koje sam imao sa tužiocima i policijskim zvaničnicima širom sveta pokazuju da postoje obimni dokazi da likvidnost bankarskog sistema pruža jedinstvenu priliku organizovanom kriminalu da opere svoj novac“.

U svetu postoji oko 205 miliona korisnika opojnih droga, čije cene, zbog novih švercerskih kanala, konstantno opadaju, a deset godina nema značajnih pomaka u borbi protiv narkotika, zaključci su Evropske komisije.

http://www.cins.org.rs/?p=1784

Izgleda da živimo u iluzijama o velikim uspesima policije. Ili moramo prihvatiti onu narodnu: “Bolje išta-nego ništa”, a igra lopova i žandara se nastavlja.Šta se dešava s plenom?  Liči na Sizifov posao.