Archive for the ‘Društvo’ Category

Zalivanje korova

Pet godina u Srbiji prodje kao da ih nije ni bilo, bez šanse da se stavi konačno jedna stvar na spisak dostignuća, potvrdi nešto što je definitivno razrešeno, završeno, čak ni smrt ovde ne stavi tačku.

Svako od onih koji su akteri političke scene ili na neki način zanimljivi za medije ima u današnjem vremenu i na dan petogodišnjice od ubistva svoju priču i poslednja sećanja na Zorana Djindjića, na dane koji su tom dogadjaju predhodili, trenutke haosa, a moje sećanje je, kao i većine običnih ljudi, uglavnom obojeno strahom i nevericom.

Nisu mi sve metafore Zorana Djindjića uvek bile naj, neke jesu bile adekvatne, gorke, slikovite, kadkad duhovite. Kad danas slušam ono što je on govorio i ovo što oni koji su ostali iza njega govore, nedostaje taj drugačiji narativni način, entuzijazam i osećaj da govori čovek s vizijom.

Šta je bilo stvarno dobro, a šta korov u strukturama koje su stvarale demokratsku vlast, šta je promenila u toku naše istorije smrt Zorana Djindjića-ne znam. Trenutno jedino što vidim jasno je veliko nezadovoljstvo u Srbiji, čak smo i u njemu izmanipulisani.

Citiraću jednu tužno futuritičku izjavu Zorana Djindjića :”U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva .”

Hag za sve bez predrasuda

 

Posle ozbiljanog radnog dana kaad sam zgrabila svoj ni ručak ni večeru, nisam mogla da biram “u oazi kućnog mira” neku relaksirajuću zabavu, jednostavno bilo je vreme informativnih emisija, niza vesti od televizije do televizije, uglavnom ujednačenih u redosledu udarnih naslova i saopštenja, a koje opet standarno gledamo tako u kontinuitetu da nam nešto važno ne promakne, to nešto što bi nam moglo promeniti život. Stalno se nadam da će taj strah nestati zauvek, nažalost, zavisnost se vraća.

I od svega što me je zapljusnulo, jos vidim neke neshvatljivo razdragane poslanike koji se opraštaju kao klinci posle letnjeg boravka u skautskom kampu, a na stupidno pitanje novinara da li nose sve svoje stvari, oni normaln(iji) ostaju zbunjeni, dok se većina nada brzom povratku u skupštinski hram zabave.

Drugi ozbiljan utisak je slika trojice hrvatskih generala u sudnici Tribunala u Hagu. Da, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije počelo je suđenje Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.

Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom akcije Oluja 1995. godine, odnosno, kako je na početku procesa rekao tužilac Alan Tiger, “za nasilnu eliminaciju krajiških Srba iz Hrvatske i uništavanje njihove zajednice”. On je naglasio da su trojica optuženih bili deo zajedničkog zločinačkog poduhvata na čijem čelu je bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Generali se terete i za 238 pojedinačno navedenih ubistava srpskih civila, a sva trojica optuženih negiraju krivicu. Ono što je, bar u Hrvatskoj odjeknulo, je vest da je njihova policija dva dana pre početka sudjenja poslala Tribunalu važna dokumenta koja terete generale.

Naši političari nastavljaju da se pojavljuju u raznim ulogama, neki maskirani u jagnjeće krzno brinu o gradjanima, uglavnom  dalekosežno se baveći samo svojim ustoličavanjem i već nas guše predizbornim manipulantskim aktivnostima.

Na vesti o šansi da pravda bude zadovoljena, istražen i dokazan zločin nad Srbima u Hrvatskoj, pitam se da li ijedan od njih danas to vidi kao nešto što bi bar pomenuo, često ili uporno izbegavajući i omalovažavajući važnost utvrdjivanja ratnih zločina i odgovornih za njih bez obzira na stranu u sukobu, narod kome pripadaju.

Na suđenju Vojislavu Šešelju pred istim Tribunalom u Hagu , bivši hrvatski borac Vilim Karlović opisao je kako su mu u jesen 1991. u Vukovaru trojica dobrovoljaca iz Srbije spasla život izvlačeći ga u dve prilike iz ruku “četnika”. Karlović je kazao i da misli da je u toku borbi za Vukovar čuo glas Šešelja preko razglasa koji je sa trake pozivao “ustaše” da se predaju.

Prema optužnici protiv Šešelja, dobrovoljci SRS iz jedinice Leva supoderica te večeri su na Ovčari streljali oko 200 zarobljenih Hrvata.
Na prvom suđenju počiniocima streljanja na Ovčari, koje je održano pred sudom u Beogradu, Karlović je, kako je potvrdio, bio svedok odbrane optuženih Predaga Milojevića zvanog Kinez i Marka Ljuboje zvanog Mare.
Optuženima za zločin u Beogradu se ponovo sudi, pošto je Vrhovni sud poništio prvostepenu presudu.

Svedoka Karlovića sutra će unakrsno ispitivati optuženi Šešelj. Ne čini mi se da Šešelj svojim ponašanjem u toku sudjenja čini dobro svom srpskom narodu, možda i u gorem maniru od Miloševića. Tito je ipak bio u drugim istorijskim okolnostima kad je tvrdio da priznaje samo sud svoje partije. Kasnije se vešto nagodio za sve što je moglo da bude prepreka bratstvu i jedinstvu.

Predrasude su naš veliki problem, pored niza drugih problema, od kojih neke i priznajemo.

ps. Bez šale, mislim da bi autoru Velikog brata trebalo suditi u nekom civilnom specijalizovanom Tribunalu u Hagu za zločine protiv ljudskog dostojanstva

Poklon za 8.mart

Šta mi znači poklon za 8.mart ?

Posle 100 godina od prvog organizovanog nastupa žena s ciljem da izbore pravo na bolji život, bolje uslove rada, žene i dalje nisu završile tu borbu i daleko su od toga da imaju ista prava kao muškarci.

Žene vredno rade na svom ženskom pitanju, kao i na mnogim drugim, ali se čini da i dalje globalno ostaju na marginama.

Žene u Srbiji najbolje znaju koliko je teško biti sve ono što se od njih očekuje i ono što bi one želele i mogle da im se pruži šansa.

Naišla sam na nekoliko zanimljivih statističkih podataka:

1997. Najveći broj anketiranih žena bi volelo da ih za 8.mart partner izvede na večeru (30%), nešto manje da umesto njih spremi večeru (24%), ostale bi da se na taj dan samo odmore!

2005. S Borisom Tadićem je poželelo da provede 8.mart 32% anketiranih žena.

Kažu da su 2007. najveći deo populacije s srednjom stručnom spremom činile žene, oko 52%. Istovremeno je bilo oko pola miliona nezaposlenih žena, a radilo je oko jedan milion, uglavnom ona tradicionalna ženska zanimanja.

Tranzicija je mnogo teža za žene, one mnogo češće ostaju bez posla, a neosporna je važnost ekonomske samostalnosti za ostvarivanje drugih prava.

Još malo satistike iz Srbije: na pitanje da li su preopterećene, 2001.godine potvrdno je odgovorilo 87% ispitanica, a 2006. čak 94,03%.

Žene su očigledno spremne da trpe, da se žrtvuju, da se bore za svoju porodicu, ali i da odgovorno obavljaju teške i nove zadatke, da uče i da se prilagodjavaju.

Naše žene, u Srbiji, vole i da lepo izgledaju, a kao nekom čarolijom u tome prilično uspevaju.

I tako, svake godine kad me za 8.mart obraduje poneki cvetak trenutno zaboravim da se ništa nije promenilo od predhodne…..bar po pitanju jednakosti polova, mojih ljudskih prava i nekih očekivanja.

Ne pitajte me šta sam sve radila ovog vikenda, osim kratke šetnje po tradicionalnoj izložbi cveća.

Pad vlade ne mogu da smatram poklonom baš meni.

Vrh, brate

Pre neki dan je patriota Zvezdan Jovanović, po zanimanju snajperist s boravkom u zatvoru, izjavio da bi rado bio na Kosovu pod oružjem, a i drugi patriota (ali ne drugi po kvalitetu) Legija ima istu želju, obećao je da bi za dan skupio crvene beretke, a ne više od 7 dana bi mu trebalo da sredi stvari na Kosovu. Ej, vrh, brate!

Ne znam samo odakle tolika demokratija da nam stalno prenose poruke zatvorenika.

Odmah posle toga moglo se saznati da će u Bukureštu u periodu od 2. do 4. aprila biti održan NATO samit, a kako se najavljuje u članstvo će biti pozvane Hrvatska, Albanija i Makedonija. Krug se širi ili ustvari sužava?

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina na samit Alijanse .Nisam još čula da je Kremlj odgovorio, tj. Putin prihvatio poziv, no ne sumnjam da bi to bilo veoma važno i za nas.

“Svadbarski lonac” našeg unutrašnjeg političkog života je prepun , ključa od izjava, uvreda, obećanja, preporuka … samo fali da kubura pukne. Postalo je prezačinjeno i teško svarljivo. A kako kaže Mr. Aligrudić (DSS): “Koj si ima čavku toj si vika iš”, i , naravno, da nije potrebno otkrivati toplu vodu, pa ko razume-razume….

“Vlada Srbije je u velikoj krizi jer nije bilo spremnosti da donesemo odluku da ćemo zajednički čvrsto insistirati da Srbija samo kao celovita država sa Kosovom može postati član EU. U nekoliko narednih dana parlamentarne stranke moraju da se dogovore o načinu izlaska iz ove krize”, reče premijer Koštunica.
I gazeći utabanom stazom iz prošlosti, stručnjak za kapitalne investicije, Ilića nam je objasnio da bi bilo dobro da se narod na referendumu izjasni o tome “šta misli o Kosovu” i da se gradjanima da prilika da ikažu svoju volju i odrede politiku naše zemlje i sudbinu južne srpske pokrajine.

U medjuvremenu inflacija raste, guverner NBS Jelašić je ljut na gradjane, gradjani ipak kupuju poklone i cveće za 8.mart.

ZAŠTO BEDŽ?

BADGE – značka, oznaka, znak

(izvor: englesko-srpskohrvatski rečnik, S.Ristić-Ž.Simić)

A u najvećoj online enciklopediji (www.wikipedia.org) korišćenje i značenje je mnogo detaljnije opisano. Čini mi se da je osnovno i zajedničko svim varijetetima da onaj koji ga nosi jasno odaje neku pojedinost svog identiteta ili opredeljenja, dobrovoljno ili po dužnosti ili nekom silom iznad njega.
Bedževi su odličan reklamni materijal za skupove, od kongresa, naučnih simpozijuma, preko sajmova i svih drugih vrsta. Na njima možete reklamirati usluge i robu, ideju ili politički program.

Bedževi su postali interesantni i za kolekcionare. Sasvim slučajno i u našoj kući stvorila se mala zbirka Oni su pomalo kao fotografije, mogu da me vrate u prošlost, ožive dogadjaje.

NEVREME

Ove subote orkan Ema protutnjao je Evropom, naneo štetu, nažalost odneo i ljudske živote. Kod nas se neka njena slabija sestra izduvala par sati nad Beogradom, pretila da spreči drugo poluvreme večitog derbija izmedju gradskih rivala Zvezde i Partizana, jadnog i čudnog derbija: prvog u istoriji pred praznim stadionom po kazni za huliganstvo navijača, čak su šibanje vetra i zavesa od kiše u jednom trenutku izgledali kao neki znak, božje suze nad moralnom bedom i hajdučijom u koju je potonuo naš fudbal. Nisam mogla ni da se obradujem pobedi tima za koji navijam ceo život.

Istovremeno je oluja srušila tablu-šta god na mostu Gazela i zaustavila saobraćaj, što je dalje proizvelo potpuni kolaps u gradu i pokazalo gde živimo i koliko dodatno iznenadne “situacije” mogu da poremete ono nešto normalanog života što još pokušavamo da živimo, sala u Sava Centru u elitnom terminu FESTa ostala je poluprazna iako su organizatori, s puno razumevanja, odložili početak. Naravno, ovakva gužva bi mogla da se dogodi bilo gde, jedino ne znam nijedan grad koji na 2 miliona stanovnika ima našu situaciju s mostovima, nema metro, kako bi tek sve to izgledalo da je bio radni dan!

U nedelju su samo ponegde tragovi smrvljenog materijala na ulicama odvaljeni s starijih fasada podsećali na oluju. Polusunčan i prilično topao dan odmora ne bi bio tako loš finale vikenda da predhodni 1.mart nije krenuo i s drugom vrstom nevolja: poskupljenjima i nastavio s pritiskom političke retorike na temu EU i „Kosovo je naše“, informacijama o ispadima ostrašćenih zloupotrebljenih nacionalista i njihovim akcijama usmerenim na gradjane Srbije, Albance van Kosova, obične zanatlije-pekare, čak rodjene u užoj Srbiji, tek da im pokažemo „zub za zub…“.

NEVREME JOŠ TRAJE i trajaće dok Koštunica i njegovi ministri budu kao hipnotisali slali iste zloslutne poruke pozivajući na opredeljenje i zavet vernosti, radikali na to dolivali pomalo istog oštrog pića (i trljali ruke dok im rejting raste), Tadićevi nastupi bili nejasni i vodili ka kolebanju njegovih glasača, a samo, na moje iznenadjenje, Dinkić konkretno i suvislo reagovao i protivio se kolektivnom ludilu koje nas vodi dublje u propast . Ali, narod kaže „Jedna lasta ne čini proleće“.

Ovih dana SAD su sklopile ugovore za korišćenje vojnih baza u Bugarskoj, pobeda Medvedeva ne znači da smo mi izvojevali neku pobedu, a gasovod je potreban, ali ako usledi prodaja NIS za sporazumom predloženih 400 miliona evra, znaćemo da je lobiranje za Kosovo na prodaju i da Kosovski ep kojim manipuliše DSS vredi otprilike koliko i Robne kuće Beograd koje su prodate za 360 miliona evra.

I dok potpuno zgrožena i nerelaksirana ulazim u ponedeljak, zabrinuta da li ću moći da plaćam svoje račune i za budućnost svog deteta, pitam se zašto nisam otišla trbuhom za kruhom …

Jedino što sam sigurna da bi mi trenutno bilo žao da ostavim ovde su neki divni ljudi iz svog privatnog života… Kosovske manastire i Gazimestan nikad nisam uspela da vidim, kao i bar 50% gradjana Srbije. Pitam se već dugo ko je kriv s naše strane što proces njihove zaštite pod okriljem UNESCO kao svetske baštine nije završen na vreme….i dokle se s tim uopšte stiglo? Ako već nismo 10 godina ubirali porez na Kosovu, mogli smo da zaštitimo naš Jerusalem , onako iz fotelje…

Predigra?

Gradjani čija država dopusti da se, mimo zakona, ljudi sahranjuju u svom dvorištu u gradu mogu očekivati da to neće na dobro izići, da će duh iz tog dvorišta naći neko telo da ga zaposedne, lutaće od kandidata do kandidata dok sebi ne nadje pravu osobu da se udobno ustoliči. Problem je što taj duh ne traži obične izdanke loze Kraljevića Marka, no sebi ravne, da oranje drumova bude što dublje i kaljuga nepregaziva.

Liči mi ovih dana mnogo sve na predigru za još jedan referendum. Plašim se da idem dalje u istoriju koju znam samo iz literature, da se “pitamo” samo u obrnutom smeru, pitanjem “ko je za Ruse, a ko za zapad”, a protiv dojava agilnih patriota su valjda potrebne značke.

Malo mi je neobično da Ministarstvo za Kosovo i Metohiju naruči veoma specifično istraživanje “Kosovo i strateške spoljnopolitičke integracije” baš u periodu dve nedelje pred proglašenje nezavisnosti Kosova dok je istovremeno tvrdilo da to ne može da se dogodi, dok je ministar tog istog ministarstava najavu nezavisnosti nazvao “duplo golo”.

Juče objaviše da “ Gotovo 74 odsto građana Srbije smatra da ne bi trebalo prihvatiti brži pristup Evropskoj uniji ukoliko bi on bio uslovljen priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije”, po istraživanju Agencije “Politikum”, urađenom početkom februara, na uzorku od 1.300 ispitanika.
“Za mene je neočekivan nizak procenat (19,01) ispitanika koji su smatrali da Kosovo treba da se brani svim sredstvima uključući i vojno”, kazao je zamenik ministra ovog ministarstava Kljakić.

Nisam shvatila da li to gospodin Kljakić smatra dobrom ili lošom vešću. I kako su tačno bila pitanja formulisana.

Nije da ne volim bedževe, naprotiv, neke čuvam.

O bedževima kroz vekove u nekom sledećem nastavku .

Ako vam je dobro-onda ništa

 

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, u intervjuu koji objavljuje dnevnik ‘El Pais’ iz Madrida, da Srbija neće odustati od svog dvostrukog cilja : ‘Ne odričemo se ni Kosova, ni članstva u Evropskoj uniji!’

Da poludiš! Uopšte ne vidim nikakvu magiju koja bi vodila ka rešenju, pogotovu s poznatim krilnim igračima i golmanom. Da li je to što servira Tadić psihološki test za gradjane Srbije?

Nedeljnik „Vreme“ je 14.februara o.g. u tekstu pod naslovom „Pogled na unutrašnji mrak“ objavilo podatak da svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije. U Srbiji mislim da se ne ide mnogo često ni kod psihologa, a ni psihijatra, ali neka im bude. Po istom članku u kome su objavljeni podaci Ministarstva zdravlja o istraživanju iz 2006., čak 43,9% naših gradjana je pod stresom, 28,1% ima emocionalne probleme i 22,6% pati od nesanice.

Šta bi tek pokazalo istraživanje iz 2007., ili u novoj 2008.

Ako vam je ovaj Tadićev test težak, a Koštuničin mentalni sklop neshvatljiv, mnoge pojave i likovi u domovini neprihvatljivi, toliko se ne uklapate u njihov svet da mislite da se gubite, psihološka podrška normalnih je na www.pescanik.net.

PRAVO NA INFORMACIJE

Zavisnost od onog što se podrazumeva pod pojmom INFORMACIJA raste s nekim kriznim trenutkom, bar u mom životu. Ta žedj ne gasi se lako, tek kad se previše umorim, ili što se redje dešava, da nema mnogo razloga za nestrpljivim praćenjem dogadjaja.

Sad sam već umorna, no situacija je još daleko od standardne, morala sam da proverim šta ima na ovom našem gradu na tzv. zapadnom Balkanu od juče do danas, da li su neki planovi i akcije iz sfere državne tajne krenuli ka javnosti, sem onako naokolo preko….

Šta me brine-NACIONALNA BEZBEDNOST, naravno. Šta sam mogla da saznam-malo, naravno.

Agencije javljaju da nakon sinoćnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, koja je u zgradi BIA trajala neuobičajeno dugo, zvaničnog saopštenja i dalje nema!

Forum za bezbednost i demokratiju ocenio je danas da je važno da javnost bude podrobnije obaveštena o sednici Saveta za nacionalnu bezbednost i da se “opovrgnu strahovanja da su u tom telu politički interesi dominantniji od struke”.

Posle sastanka izjavu je dala jedino državna sekretarka MUP-a Srbije Mirjana Orašanin, koja je za agenciju Beta izjavila da je Savet za nacionalnu bezbednost Srbije pohvalio rad policije u neredima koji su se na beogradskim ulicama dogodili 21. februara tokom demonstracija protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Moj komentar: ostala sam bez teksta.

“Šta se moze očekivati od sednice čiji učesnici nisu uspeli da se dogovore ni oko saopštenja o tome o čemu su i kako razgovarali i šta su se na toj sednici dogovorili. U takvoj situaciji javnost ima pravo da očekuje, a Predsednik Srbije koji je sednicu i sazvao i obavezu da se joj se obrati”, smatra Forum za bezbednost i demokratiju.

I kad tako ostanem bez relevantnih informacija, kad nemam čime da gasim žedj, okrenem se čitanju onog šta pametni ljudi imaju da kažu na sve to ili o nečem sasvim drugom i drugačijem.

Volim da pogledam u RETROVIZOR Ljubomira Živkova, evo pogleda nekoliko dana u nazad.

24. februar 2008.Vatrena bajka

“Policija je bila veličanstveno nemarna i veličanstveno udaljena od mesta koja je i amater mogao označiti kao kritična, palikuće su prekinule diplomatske odnose sa nekolikim državama, građani i građanke, nedorasli da se veru po fasadama noseći baklje, opredelili su se za poharu prodavnica što im se nakon veličanstvenog mitinga činilo veličanstveno dopuštenim, predsednikov vapaj iz Bukurešta „nemojte ljudi, ko boga vas molim“ videli su samo oni koji su kukavički ostali u svojim kućama, pravi rodoljubi lupali su i pljačkali poručujući neprijatelju da će proći on kao prodavnica obuće ako Kosovo ne bude u Srbiji, Ministar prosvete oduševljen je veličanstvenim skupom koji su sazvali Koštunica i Nikolić, škole su njegovim ministarskim ukazom bile oslobođene mrske nastave da bi prosvetni radnici mogli uživo da čuju Koštuničini i Kusturičinu govoranciju, Milorad Dodik koji je ukras svake svečanosti u Srbiji sam je sebi dao slobodan dan, ali mu je ministar Lončar ushićen njegovim gestom posebno zahvalio: to mu je prijatnije nego da posle veličanstvenog skupa proveri brojno stanje u svom sektoru.”

17. februar 2008 .Strašna sedmica

“Ministar za Kosovo je u nedelju uveče izjavio da će Vlada Vojislava Koštunice opstati ako Demokratska stranka odustane od potpisivanja privremenog tobože privrednog sporazuma sa Evropskom unijom, gnusnog palimpsesta gde se ispod vajne želje za saradnjom krila podmukla klauzula da Srbija prva priznaje nezavisnost Kosova.”

(izvo­r: www.b92.net/info/moj_ugao/index.php)

Tako proverim svoje mentalno stanje, shvatim da nemam halucinacije, paranoju, groznicu bez razloga.

Neki lekovit efekat nalazim u URBANOM POKUŠAJU Ivana Bevca, koji me uz britku aktuelnost na dnevnopolitičkom planu dodatno pošalje na potpuno drugi put od onog kojim iscrpljena idem jureći za informacijama od značaja za preživljavanje i ponovo shvatim da je život potencijalno pun dobrih knjiga, filmova, muzike, emocija.

Pozajmljujem, nadam se da IB neće imati ništa protiv, njegovu današnju preporuku:

“Kasni Bukovski je nešto što treba otkriti i što smiruje i daje neophodan ironijski odmak glupostima koje nas okružuju. Kada sam bio mlađi nervirala me je fama oko “Bludnog sina” koga su svi čitali najviše zbog nekoliko pasusa direktno vezanih za seks, ostatak knjige su prelistavali, a posle se kleli u nju. Međutim, od kako sam otkrio njegove pesme (u četiri toma, izdavač LOM) shvatio sam svu njegovu veličinu. Kao simpatičan paradoks stoji činjenica da je Bukovski sa oduševljenjem prihvatio novotariju zvanu kompjuter (Mek) jer mu je pomogla da piše mnogo više i brže nego pre. U poslednjih nekoliko godina napisao je mnogo sjajnih pesama, a sjajna je i autobiografija 1991-1993 koju je ilustrovao Robert Kramb. Evo jednog lepog citata iz knjige koji će vas, nadam se, zainteresovati da je kupite i pročitate:

“Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima… Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju… Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.”

(izvor: www.ivanbevc.blogspot.com/)

PS.
Umal’ da zaboravim, gledali smo na FESTU rumunski film “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana”, pobednika ovogodisnjeg Kanskog festivala, proglašenog za najbolji evropski film 2007. od strane Evropske filmske akademije (EFA) u Berlinu, a autor Kristijan Mundjiu (Cristian Mungiu) nagradjen i za reziju, film je bio kandidat za Oskara 2008. za strani film. Veoma sam se razočarala. Filmske nagrade ne bi smele da se dobijaju za dobru temu, sve miriše na politiku.

Ko u klin-ko u ploču

Teško pratim kroz medije šta je ko kome ovih dana rekao povodom onog ili ovog što je neko drugi rekao, ono kao “tuk na luk” ili “utuk na utuk”, ali “pročičćeno” i maksimalno skraćeno to bi danas meni izgledalo ovako.

Zahtev predsednik Borisa Tadića da raspravlja o situaciji u zemlji posle proglašenja nezavisnosti Kosova, posebno posle događaja od prošlog četvrtka uveče, kada su demolirane američka, hrvatska i turska ambasada i još neke druge napadnute, zvuči mi isto kao protestni miting održan u četvrtak umesto po savesti mirnih gradjana u nedelju uveče.

Posle sveg durenja zbog “neumesnih” pitanja šta će biti ako se proglasi nezavisnost Kosova i nipodaštavanja te najave, te neshvatljivo nekontrolisanog nasilja u Beogradu kad je sve već otišlo… ministar za spoljne poslove Jeremić je okarakterisao događaje sa beogradskih ulica “apsolutno nedopustivim i da su unazadili srpske diplomatske kapacitete”. Narvno, čovek će, ne samo po dužnosti, napuniti baterije i nastaviti diplomatsku borbu, kako bi bila poništena jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. I dalje, tim povodom su Moskva i Beograd usaglasili zajedničku strategiju nastupa na međunarodnoj sceni. Gas je životna potreba, a potok i slavina su ruski. Rakete imaju i drugi.

Optimizam i ocena savetnika premijera Srbije za medije Srđana Đurića da je važno da SAD ponište odluku o proglašenju lažne države Kosovo na tlu Srbije, kako bi ponovo bili uspostavljeni principi međunarodnog prava na Balkanu, potpuno su me oborili.

Život i priključenija ministra Samardžića ne mogu da racionalizujem i oblikujem u par rečenica, zaslužuju poseban prilog i dodatnu energiju.

Ne znam kakav plod može da donese SNB, ima li on neke veze s Akcionim planom koji je i dalje pod šifrom, niko ne zna šta ima ….. osim što se odvija uobičajena procedura vraćanja naših ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosovo.
Načelnik Generalštaba mi liči na razumnog i profesionalno  obrazovanog čoveka (mada nemam afinitet prema vojnim licima), no ništa još nije ispaljivao nasilnički ni puvatorski, iskreno se nadam i da neće. Ma, malo me muči pitanje pod čijom su komandom oni rezervisti što prave lom na (bivšoj) adnministrativnoj granici s Kosovom?

Ekspert Mladja D. nije lik u koga bi se klela i nisam ubedjen da je sve sam izmislio što smo videli do sada u tranziciji, no sasvim sam ZA da se prekine plaćanje dugova za kredite koje mi ne koristimo! Pitanje je ko je kome šef, a seda glava ministra finansija Cvetkovica možda i ne misli drugačije od kolege Mladje(g), ali izjavljuje drugačije, i tako balansiraćemo i plaćaćemo-Kosovo je deo Srbije.

Van stvarnosti u kojoj je naš državni vrh, POSTOJI NOVA STVARNOST koja argumentima sile, ali i novonastale realnosti priča svoju priču koristeći (vekovne) greške naših političatra za izvrtanje inicijalne istine i pokazivanje jednog od mnogih lica svake od strana, savršeno koristeći naše slabe strane i svoju snagu u manipulaciji medijima.
I tako oni ta-ta-ta-ta-a:
“Kosovo više nikad neće biti deo Srbije”, zvanično će Stejt department, navodeći da će Vašington nastaviti da radi na tom pitanju sa Beogradom i Rusijom, koji se protive nezavisnosti Kosova.
Američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je da SAD neće dozvoliti podelu Kosova i da je Srbija zauvek izgubila Kosovo još za vreme bombardovanja 1999. godine, visoko ocenivši prištinsko rukovodstvo zbog uzdržanosti koju je pokazalo.
Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel i dalje ne odustaje od već nudjenog: politički sporazum Srbije sa Evropskom unijom na stolu i Srbija ga može odmah potpisati. I evropski komesar za proširenje Oli Ren se pridružio s ohrabrenjem da za za Srbiju nije kasno da se približi Evropi i da je Srbija ključ stabilnosti na zapadnom Balkanu.

Sve podseća na onaj vic: “…Da li si ti baba gluva? Da, da, skupljam i mokra i suva”.

U medjuvremenu vreme nas mazi s ovim prolećem kad mu vreme nije, ipak ide hladni talas. I FEST je na radost ljubitelja u toku, a pročitah i najavu da će srpski nacionalni izbor za predstavnika na takmičenju  „Pesma Evrovizije 2008“ biti održan 9. i 10. marta u Centru „Sava“. Kako ono kažu-život se normalizuje, uz rusifiksaciju?