NEVREME

Ove subote orkan Ema protutnjao je Evropom, naneo štetu, nažalost odneo i ljudske živote. Kod nas se neka njena slabija sestra izduvala par sati nad Beogradom, pretila da spreči drugo poluvreme večitog derbija izmedju gradskih rivala Zvezde i Partizana, jadnog i čudnog derbija: prvog u istoriji pred praznim stadionom po kazni za huliganstvo navijača, čak su šibanje vetra i zavesa od kiše u jednom trenutku izgledali kao neki znak, božje suze nad moralnom bedom i hajdučijom u koju je potonuo naš fudbal. Nisam mogla ni da se obradujem pobedi tima za koji navijam ceo život.

Istovremeno je oluja srušila tablu-šta god na mostu Gazela i zaustavila saobraćaj, što je dalje proizvelo potpuni kolaps u gradu i pokazalo gde živimo i koliko dodatno iznenadne “situacije” mogu da poremete ono nešto normalanog života što još pokušavamo da živimo, sala u Sava Centru u elitnom terminu FESTa ostala je poluprazna iako su organizatori, s puno razumevanja, odložili početak. Naravno, ovakva gužva bi mogla da se dogodi bilo gde, jedino ne znam nijedan grad koji na 2 miliona stanovnika ima našu situaciju s mostovima, nema metro, kako bi tek sve to izgledalo da je bio radni dan!

U nedelju su samo ponegde tragovi smrvljenog materijala na ulicama odvaljeni s starijih fasada podsećali na oluju. Polusunčan i prilično topao dan odmora ne bi bio tako loš finale vikenda da predhodni 1.mart nije krenuo i s drugom vrstom nevolja: poskupljenjima i nastavio s pritiskom političke retorike na temu EU i „Kosovo je naše“, informacijama o ispadima ostrašćenih zloupotrebljenih nacionalista i njihovim akcijama usmerenim na gradjane Srbije, Albance van Kosova, obične zanatlije-pekare, čak rodjene u užoj Srbiji, tek da im pokažemo „zub za zub…“.

NEVREME JOŠ TRAJE i trajaće dok Koštunica i njegovi ministri budu kao hipnotisali slali iste zloslutne poruke pozivajući na opredeljenje i zavet vernosti, radikali na to dolivali pomalo istog oštrog pića (i trljali ruke dok im rejting raste), Tadićevi nastupi bili nejasni i vodili ka kolebanju njegovih glasača, a samo, na moje iznenadjenje, Dinkić konkretno i suvislo reagovao i protivio se kolektivnom ludilu koje nas vodi dublje u propast . Ali, narod kaže „Jedna lasta ne čini proleće“.

Ovih dana SAD su sklopile ugovore za korišćenje vojnih baza u Bugarskoj, pobeda Medvedeva ne znači da smo mi izvojevali neku pobedu, a gasovod je potreban, ali ako usledi prodaja NIS za sporazumom predloženih 400 miliona evra, znaćemo da je lobiranje za Kosovo na prodaju i da Kosovski ep kojim manipuliše DSS vredi otprilike koliko i Robne kuće Beograd koje su prodate za 360 miliona evra.

I dok potpuno zgrožena i nerelaksirana ulazim u ponedeljak, zabrinuta da li ću moći da plaćam svoje račune i za budućnost svog deteta, pitam se zašto nisam otišla trbuhom za kruhom …

Jedino što sam sigurna da bi mi trenutno bilo žao da ostavim ovde su neki divni ljudi iz svog privatnog života… Kosovske manastire i Gazimestan nikad nisam uspela da vidim, kao i bar 50% gradjana Srbije. Pitam se već dugo ko je kriv s naše strane što proces njihove zaštite pod okriljem UNESCO kao svetske baštine nije završen na vreme….i dokle se s tim uopšte stiglo? Ako već nismo 10 godina ubirali porez na Kosovu, mogli smo da zaštitimo naš Jerusalem , onako iz fotelje…