Archive for the ‘Vremeplov’ Category

Gde ja stadoh, ti produži

Bilo je štošta izmedju. Svi akteri su se deklarisali da su najpametniji igrači u svetskoj utakmici i da rade za dobro srpskog naroda.

Budjenje je traumatično. Pokušavaju da nas ubede da je ništavno ono što smo videli-proceduru proglašenja nezavisnosti Kosova, valjda zato što nismo mogli da razumemo u (iznenadnom slučajnom?) direktnom prenosu na studiju B, sasvim bez prevoda. Slike su dovoljno govorile.

IZBOR – doživljaj nekad i sad

Možda sam jedna od retkih koja se seća davnašnjeg izdanja pod imenom IZBOR, u formatu sveske (A5) kao što behu i ljubići i Vajat Erp. Po meni beše to zanimljiva periodika, kompilacija tekstova iz strane štampe, tematski odabranih od politike do raznih testova (inteligencije). I tada u toj velikoj zemlji Jugoslaviji bilo je štampe svakakve, no ova knjižica mi je donosila osećaj dodatnog putovanja po svetu. Tu sam prvi put proverila svoj IQ i, naivno odahnula.
Neuspeli pokušaj poslednjih dana da se prepustim situaciji na koju više, mislim posle izbora, ne mogu da utičem (ali znam gde sam okačila pištaljku), nije mi sasvim uspeo, drma me informativna groznica (nije samo grip u pokušaju), opet gledam redovno TV, čitam i dnevne i nedeljne novine, srfujem, diskutujem ….Počela sam da se svadjam s ličnostima na TV , iz svoje fotelje, tek poneki film me vrati dobrim emocijama, kao sinoć “Emilija Pulen”, pa sam i u njemu, u ovom verovatno trećem gledanju, odjednom otkrila još neke poruke i nisam se opustila dovoljno da ne reagujem na pete najnovije vesti u nizu.
Ne vredi da se foliram da racionalno mogu da prevazidjem ljutnju i da mi je svejedno što se osećam ponovo kao taoc “tajanstvenih sila”i “naših neprijatelja”, ove 2008. kao mutanta 1999.
Evo mog IZBORA prepisanog iz medija povodom svega što nam se dogadja:

TEMA DANA-Blic-Nedeljni utiusak-Trst je naš
Autor: Dragoljub Žarković | 11.02.2008 – 07:38

Jedna je stvar ne priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, a sasvim druga nepriznavanje realnosti. Još je Ratko Marković, pravni žrec Miloševićevih pobeda i poraza, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, rekao, parafraziram, da je ta amputacija bila nužna da bi se sačuvala Srbija.
Sad Vojislav Koštunica i njegovi pokušavaju amputirano da prišiju, ali su im hirurške metode slabašne. Nalik su vradžbinama i bajalicama. I premijer je pao u epski zanos pa s puno patosa govori o nepravdi i sili, i kao u kakvoj narodnoj pesmi teši se idejom da će kad-tad pravda i istina da pobede ako već neće u njegovom mandatu.
Ministar Slobodan Samardžić pojačava metafore – „gorka pilula u kocki šećera“, „duplo golo“, „jedno veliko ništa“, a Zoran Lončar, ministar prosvete, podučava učitelje kosovskoj lekciji na njihovom tradicionalnom esnafskom skupu koji se, otkad je sveta i veka, svodio na pitanje kolika je učitelju plata.

…..Vrlo je jasno da generacije srpskih političara u čitavom nizu izbornih ciklusa neće priznati Kosovo kao državnu tvorevinu, ali će morati da uvaže realnost da je to amputirana teritorija koja će u istom nizu godina i izbornih ciklusa biti pod stranim
protektoratom, i to protektoratom Evropske unije. Ako ćemo tvrditi da je Kosovo naše, onda će, na mala vrata, Evropa da stigne u Srbiju, ako već Srbija neće u Evropu.

BLIC -KOMENTAR DANA -Zveckanje vanrednim stanjem
Autor: Srđan Radulović | 12.02.2008

Kakvog li apsurdnog napretka. Zveckanje oružjem zamenjeno je zveckanjem vanrednim stanjem. Radikali za sada jedini javno nagoveštavaju uvođenje vanrednog stanja u slučaju da vlasti na Kosovu proglase nezavisnost. U DSS tvrde, ako je verovati portparolu Andreji Mladenoviću, da su „o tome čuli iz medija i da je reč o spekulacijama“.
Izvesno je da uvođenje vanrednog stanja može da omogući dogovor SRS i DSS o formiranju političkog bloka u Skupštini Srbije uz opravdanje da je, kao što tvrde i jedni i drugi, očuvanje Kosova prioritet nad prioritetima. To opravdanje dovelo bi novu većinu u Skupštini Srbije u poziciju da dobije ogromna ovlašćenja; može da produži rok važenja vanrednog stanja za još 90 dana, Skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može da bude raspuštena, a čak može da „propisuje mere kojima se odstupa od Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava“.
Vanredno stanje je i negativan signal stranim investitorima, država se dovodi u poziciju samoizolacije, otvara se mogućnost za kontrolu ili cenzuru medija… Pri tom vanredno stanje ne utiče ni na odluku vlasti na Kosovu, ni članica međunarodne zajednice da ne priznaju nezavisnost Kosova.
Na šteti su isključivo građani Srbije. Zato svaku ideju o vanrednom stanju valja u startu osuditi i odbaciti, bez obzira da li je neko o tome saznao iz medija ili samo „razmišlja“ o takvoj varijanti.
Građanima je potrebno redovno stanje, makar do njega došli i vanrednim izborima.

Iz VESTI
Drugi sagovornik „Blica“ potvrđuje i da sporazum o asocijaciji i pridruživanju EU neće biti ponuđen Srbiji, niti potpisan pre proglašenja nezavisnosti Kosova. Serž Bremerc, glavni haški tužilac, nije potvrdio svoj dolazak u Beograd 17. ili 18. februara i najverovatnije će tu posetu odgoditi.
“Čeka se reakcija Beograda nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i stabilizacija političkih prilika u Srbiji. Besmislena bi bila ponuda EU Srbiji da potpiše sporazum ukoliko se unapred sumnja da će ona najverovatnije biti odbijena”, tvrdi sagovornik
„Blica“.
Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je da Srbija traži da u četvrtak bude sazvano specijalno zasedanje Saveta bezbednosti, na kome bi se razgovaralo o Kosovu, javio je večeras Rojters.
“Mi ćemo podržati taj zahtev”, rekao je Čurkin novinarima u Njujorku, a prenela je britanska agencija.
(izvor:www.blic.co.yu)

I dalje :VESTI
“Status kvo više nije održiv”
13. februar 2008. | Izvor: B92
Ljubljana — Status kvo na Kosovu više nije održiv, izjavili predstavnici trojke EU pred sastanak sa Rusijom koji je počeo na Brdu kod Kranja.
Prilikom dolaska na današnji sastanak, Solana, Valdnerova i Žuje dali su izjave, u kojima su se složili da je status kvo na Kosovu neodrživ, da su godinama vođeni pregovori, koji nisu doveli do rešenja i da je vreme da se nađe rešenje, koje će pomoći stabilizaciji regije.
Evropska komesarka, Benita Ferero-Valdner je izjavila da ona ne očekuje da će se Srbija zbog Kosova odreći dalje saradnje sa EU.
…..
Iako Moskva i Brisel imaju, po pitanju Kosova, različite stavove, evropska komesarka je ubeđena da će dijalog EU i Rusije ipak biti nastavljen.
…..
Od izvora do izvora zasipaju me izjave kao :

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče da sve državne institucije sada imaju najvažniji cilj da uoči proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova ispolje puno državno i nacionalno jedinstvo u odbrani pokrajine.
” Doneli smo odluku da Vlada Srbije već u četvrtak unapred poništi sve protivpravne akte o jednostranom proglašenju ove lažne države na tlu Srbije. Nećemo dopustiti ni čas da postoji takva tvorevina, već ona mora biti pravno poništena istog trena kada pod vođstvom osuđenih terorista bude nelegalno proglašena”, kazao je Koštunica.

Nešto kasnije:
Predsednik Skupštine Srbije izjavio je da će sutra ili prekosutra biti održana svečana sednica na kojoj će predsednik Srbije položiti zakletvu, a da će sednica o Kosovu biti održana u ponedeljak ili utorak. B92 nezvanično saznaje da će sednica skupštine i inauguracija biti održane u petak u 13 časova. DSS-NS, SRS i SPS povukle zahtev za vanrednom sedincom o političkom sporazumu sa EU.

Uh-zamršeno!? Moj jednostavan izbor je EVROPA, nikad nisam imala dilemu, nikad se nisam plašila Evrope, živela sam uvek (svoj) evropski život, drugačije ne umem i želim da je i u mojoj zemlji moguće o čemu čitam o Italiji, Grčkoj, Nemačkoj, Hrvatskoj.

12.02.08. – Italijanska policija uhapsila je još 59 osoba povezanih sa mafijom, a na Siciliji su mafijaši jutros ubili dve osobe. Italijanska policija je uhapsila 40 članova mafijaškog klana La Tore koji je iznuđivao novac od trgovaca i krijumčario drogu, a među uhapšenima su i pripadnici policije. Širom Italije zbog šverca drogom uhapšeno je još 19 osoba povezanih sa mafijom, 15 Albanaca i četiri Italijana.Istraga protiv ove bande krijumčara trajala je dve godine, prenose agnecije.

12.02.08. Nestle, jedan od najvećih proizvodjača hrane, Kraft Foods i Mars, ukupno sedam proizvodjača čokolade, su u Nemačkoj pod istragom državnih organa zbog provere opravdanosti povećanja cena i verovatnoće da su ovi proizvodjači dogovorili cenu za nastup na tržištu.

13.02.08.-Akcija, u kojoj su građani pozvani na uzdržavanje od kupovine od 8. do 15. februara kako bi podstakli trgovce na snižavanje cena, ocenjena je kao uspešna od strane Udruženja potrošača Hrvatske.

13.02.08.-Grčka je danas blokirana, avio saobraćaj obustavljen, škole i sudovi zatvoreni, a bolnice primaju samo hitne slučajeve zbog jednodnevnog generalnog štrajka nakon najave reforme penzionog sistema. Autobusi, vozovi i atinski metro saobraćaju na svakih nekoliko sati. Zubari, advokati, građevinski radnici takođe su obustavili rad.U štrajku su i novinari zbog čega su televizijske i radio stanice otkazale sve preglede vesti i najavljene programske šeme.

Sutra je novi dan, Dan zaljubljenih, da li ćemo se zasladiti čokoladom, čuti nežnu poruku i dobiti poljubac, tek da napravimo bar jednodnevnu pauzu od svakodnevice.

Plovi patka preko Save nosi pismo na vrh glave, u tom pismu piše …

Na današnji dan:

2008. – Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je premijera Vojislava Koštunicu da zakaže redovnu sednicu Vlade Srbije.

“Da bismo očuvali stabilnost države, neophodno je da sve državne institucije rade svoj posao i niko ne sme da, zbog stranačkih stavova, opstruira rad državnih organa”, rekao je Tadić, a prenosi Pres služba predsednika Republike.
A premijer Srbije Vojislav Koštunica se, nakon Tadićevog poziva, pismom obratio javnosti, i, između ostalog, ponovio da za zakazivanje sednice parlamenta nije neophodno mišljenje Vlade Srbije.
Koštunica konstatuje da je Vlada duboko podeljena po tom pitanju, i tvrdi da predsednik parlamenta Oliver Dulić ima ustavnu obavezu da zakaže sednicu Skupštine, na kojoj bi se poslanici izjasnili o odluci EU da pošalje misiju na Kosovo.
Dulić bi, prema mišljenju Koštunice, trebalo da zakaže sednicu pre nego što Priština proglasi jednostranu nezavisnost pokrajine.

Potpredsednik Vlade i 16 ministara zatražili od premijera da zakaže sednicu Vlade.
“Poštovani predsedniče Vlade, tražimo od Vas da u skladu sa članom 52. stav 1. Poslovnika Vlade, zakažete redovnu sednicu Vlade, za četvrtak 7. februara 2008. godine, na kojoj će Vlada, između ostalog, zauzeti stav o Prelaznom političkom sporazumu o saradnji između Evropske unije i njenih zemalja članica i Republike Srbije”, navodi se u zahtevu.

Vlada Srbije ima predsednika, potpredsednika i 23 ministra. Od ukupno 25 članova, 13 su iz DS-a, četvoro je iz G17 plus, sedam iz DSS- i jedan iz NS-a.

Dok se stranke bave pitanjem šta je starije – “Skupština ili Vlada”, a analitičari procenjuju da li Srbiji predstoje novi izbori, ekonomisti upozoravaju da politička neizvesnost ozbiljno ugrožava ekonomsku stabilnost zemlje.

Izvor: B92, Beta, Tanjug

1999. – U zamku Rambuje kod Pariza počeli su pregovori na kojima je delegaciju SRJ predvodio potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a kosovskih Albanaca vođa terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

1882. – Srbija i SAD zaključile su trgovinski sporazum i konzularnu konvenciju, čime su uspostavljani diplomatski i državni odnosi dveju zemalja. Sporazum i Konvencija na snazi su i sada.

Izvor: RTS

Sve je dobro što se dobro svrši

Volim Šekspira. Savršeno se uklapa u svaku životnu priliku. Enciklopedija za život od a do š i od a do z.

“Sve je dobro što se dobro svrši”, i “Mera za Meru” klasifikuju se kao mračne komedije, što bi možda zvučalo kao oksirmoron da nije Šekspir u pitanju i trenutak iz koga sva njegova dela zrače “osećanjem tragičnosti života, istinskim očajanjem i ogorčenim pesimizmom”;pesnik ispituje “najmračnije i najtužnije strane ljudskog srca” i “proučava veliku tajnu zla”, po procenama nekih šekspirologa. Oni kažu i da se ni o jednom drugom piscu ne zna tako malo, da je njegova ličnost još uvek zagonetka.

I potvrdjujući tu neobičnost, ove komedije spadaju u period njegovog stvaralaštva obeležen velikim tragedijama: “Julije Cezar”, “Hamlet”, “Otelo”, “Kralj Lir”, “Magbet”,”Antonije i Kleopatra”, “Kariolan i Timon Atinjanin”, i satiričnom komedijom “Triol i Kresida”.

I tako “Sve je dobro što se dobro svrši” (All’s Well that Ends Well), kao tzv. “problematična komedija” s početka 17. veka sarkastično me opominje da ima načina i načina da se postigne ono što srce traži, ali neke ljudske naravi i osobine neće biti promenjene ako se na cilj stigne s dobrim namerama i ma koliko on bio svetao.
I da se kao laik čitalac, ljubitelj pozorišta i filma, al’ i poštovalac velikog pisca ne upustim u neka neadekvatna poredjenja, pominjem još samo tužan kuriozitet Šekspirovog života da je umro na dan svog rodjenja u 52. godini života u Stratford-on-Avonu, gdje je i sahranjen u crkvi sv. Trojstva. Iznad groba postavljena je 1623. godine spomen bista s latinskim natpisom: “Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima. ”
Šekspir je bio plodan pisac, pretpostavlja se (jer se ne može sa sigurnošću tvrditi autorstvo) da je napisao 34 drame, 154 soneta i nekoliko pesama.
Čak i ako je kao “Šekspir” delovao ceo tim, ostavio je vrednu baštinu i poruke koje su nezaobilazne, šalu na stranu, delima je pokazao gnušanje nad ljudskom prevrtljivošću i podlošću, političkim mahinacijama i kompromisom koji vlada društvenim životom uopšte.

Danas je jedan od onih “novih dana”, koji me vuku da potražim Šekspira. Naravno da volim što se jučerašnji svršio dobro, ali još ne osećam sreću, već mali, tek treptaj nade da se neke tragedije mogu izbeći i umor …..od mnogo toga što ne može da se izbriše ako večeras legnem ranije.

Potraži me u Rusiji

Mislim da skoro nezapaženo prolazi jedna vest ili to ustvari nije vest.

“Mirjana Marković i Marko Milošević, za kojima su vlasti Srbije raspisale međunarodnu poternicu, dobili su azil u Rusiji”, piše Blic.

Pod naslovom “Moskva dala azil Miloševićevima” B92 proverava šta naši nadležni misle o tome-kažu “nikad čuli”, no mnogo mi je bilo zanimljivije šta su posetioci sajta i čitaoci komentarisali.

(Neću prepričavati, pogledajte http://www.b92.net/info)

Šta da dodam, pa ovo mi je čist višak u mojoj već popunjenoj slagalici “Velika bratska Rusija”. Pare vrte i Rusiju i Ameriku, a tek Srbiju…

Mrzim folirante svih boja i rasa-žao mi je što se ponavljam.

p.s. Odoh da ćutim i gledam B(oston)L(egal), rekoh već nije B(ela)L(adaja), već poučna i zabavna serija

Ispitno pitanje:Ko će kome…?

Šetali smo po hladnoći, zviždali, lupali u šerpe … i nadali se da će se razum vratiti ovom bljeskom zvezde zaslepljenom narodu, kad, neverovatno, izgubio je i pamćenje po nekom parcijalnom modelu.

Skakavci nam jedu godine što dolaze. Nervira me što je svima iz sveta već dosta nas, bili za nas ili protiv, a što su mnogi ovde duboko zatrovani inatgenom i što jakim momcima iz naroda ne treba ništa osim praseta ili vola na ražnju i mlakog piva. I iznervirane demokrate odasvud ponavljaju razne besmislice o viznom režimu i istovremeno otvoreno prete bedom i izolacijom.
Ne bih da rangiram ko nas je više potcenjivao svojim nastupima, namerno ili što nije znao bolje da ispriča lekciju, al’ niko nas ne…… kao Voja (ovaj na slobodi)!

Nisam dovoljno odmorna i smirena za gledanje fatalnog TV duela najvećih sinova ove zemlje. Nemaju šta da mi kažu što još mogu da podnesem.

Ne želim da mi život zavisi od ubedljivosti ni jednog od njih i obećanja njihovih stranaka. Umem i bez njih da brinem o sebi i da komuniciram s Evropom, Amerikom, a snašla bih se i s Rusima. Oslobodite me političkog ropstva!

Želim da živim u zemlji profesionalaca, stručnjaka za svoj posao, seljaka ako su seljaci, lekara ako su lekari, vozača autobusa ako im je to profesija, i najzad, nemam ništa protiv profesionalnih vojnika u razumno projektovanom broju.

Dosta je bilo foliranja!Ništa nije poklonjeno osim golog života, nadgradnja je lični i dugoročan posao. Želim da živim u državi u kojoj po suštinskim pitanjima ne odlučuju ni predsednik ni premijer svojim imenom i prezimenom, državi u kojoj se poštuje zakon i poreski obveznici.

Djavo je ponovo odneo šalu! Toma brine o ženama, šta bi tek bilo da je tu i Voja od Haga.

Snažno u slici da ostajemo bez reči

Divim se talentu da se crtežom iskažu sve dimenzije stvarnosti, a isto toliko, ako ne i više, da se često i bez reči pošalje poruka koja je nedvosmislena, oštra i hrabra, opominjuća, aktuelna, duhovita. Volim jasnoću i angažovanst umetnosti karikature. Jedan od izvora koje rado preporučujem, a koji nudi bogatstvo onog što karikaturisti imaju da kažu na svetske teme je www.cagle.com

Ovih dana ponovo mi je privukao pažnju majstor nad majstorima, Koraks, nažalost, vremena u kojima živimo mu ne daju da ostane bez inspiracije.

Nadam se da novinar DANASA (www.danas.co.yu) Zoran Panović neće imati ništa protiv što citiram njegov tekst iz (davne) 2004. , smatrajući da sama ne bih mogla da dam bolji komentar i podsetim na intelektualni kontinuitet koji dobijamo s Koraksom:
“U epidemiji brendiranja svega i svačega, Koraksove karikature odskaču iz nove vizuelne mitologije. Prvo, kao “brend” otpora Miloševićevom režimu, svakojakom zlu i gluposti koji su išli podruku s tim režimom, a potom i kao “brend” u skeniranju i raskrinkavanju recidiva, ali i novih izdanaka svekolikih političkih i ostalih svinjarija. Uglavnom domicilnih, tranzicionih, ali neretko i inostranih.
Baš danas, na dan lista Danas, kultnom karikaturisti Predragu Koraksiću – Koraksu, biće uručena prestižna nagrada “Stanislav Marinković” koju dnevni list Danas dodeljuje za hrabrost i izuzetne domete u novinarstvu između dva juna. “Staša” ipak nije nagrada za životno delo, već za period od juna do juna, a ako je Koraks i u proteklih godinu dana bio prilično inspirisan, to je za karikaturu velika stvar, ali za stanje jedne države i društva prilično obeshrabrujuća vizuelna dijagnoza. Uostalom, pogledajte hronološki Koraksove karikature i monografije i dobićete letopis jedne žilave stradije sa svojim mentalitetskim bezdanima. Bizarno arogantnim, narcisoidno stupidnim i jajarski potuljenim. Koraksovim tušem i četkicom sva ta bespuća naše zbilje dobijaju maltene freskoliku konotaciju, s tom razlikom što Koraksove “freske” još nisu proplakale, a vreme im je.”

Šta reći još? Zadivljujuće je da veliki umetnik na ponovljene teme i slike iz života ostaje originalan.

Slika govori najviše, kopiram iz svoje arhive nekoliko neizbrisivih utisaka kroz vreme, jedan posebno volim i držim kao magnet na vratima frižidera….

Kalendar-opet N.G.

Značaj druge Nove Godine u istoj godini kod Srba prilično je škakljiva tema.
Bilo je u toj Novoj Godini neke simbolike za vreme komunizma- slavili su je hrabri tradicionalisti, posle su je slavili svi koji su želeli-opušteno, a sad je često igračka kojom zamajavaju narod, nrč. kad je zovu Srpska, a ona je ustvari Julijanska.

Podsećajuci se malo na zanimljivu istoriju nalazimo da je godine 46. B.C. u poseti Juliusu Cezaru u Rimu boravila egipatska kraljica Kleopatra, a u njenoj pratnji, izmedju ostalih bio je i čuveni astronom Sosigen. Cezar je od Kleopatre zatražio da egipatski naučnici izrade kalendar koji će se vaziti i za njegovo carstvo, pa je Sosigen izradio kalendar po uzoru na egipatski, prema kome godina traje 365.25 dana i deli se na 12 meseci. U Cezarovu čast taj kalendar nazvan je Julijanski. Po ovom kalendaru, po prvi put, nova godina počinje 1. januara, umesto do tada 25 marta.

Preciznija astronomska merenja utvrdila su da vreme obilaska Zemlje oko Sunca traje 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Po toj računici, sunčana godina je kraća od julijanske za 11 minuta i 14 sekundi, tako da ona prva, u toku 128 godina, “pobegne” drugoj za čitav dan, da bi, u XVI veku, ta razlika dostigla čitavih 10 dana (danas već 13 dana). Čovek koji je rimskom papi Gregoru XIII predložio reformu Julijanskog kalendara zvao se Alojzije Julius, a reformisani kalendar, nazvan po papi Gregorijanski, stupio je na snagu 1582 godine.

I dalje, problem zaostajanja julijanske za gregorijanskom godinom je rešen s uvodjenjem prestupnih godina, onih koje se završavaju sa dve nule i godina čije su prve dve cifre deljive sa 4 bez ostatka.

U Engleskoj, Velsu, Irskoj i zemljama Komonvelta prihvaćen je još 1752. godine, a posle I svetskog rata, zvanično ga je prihvatio i deo pravoslavnog sveta: Jugoslavija 1919, Grčka 1923, a zatim i Bugarska i Rumunija.
Kada je u Grčkoj 1924. godine, izjednačen crkveni i državni kalendar, medju pravoslavcima je došlo do podele i izdvajanja takozvanih “starokalendaraca” koji su osnovali zajednicu “pravih pravoslavnih hrišćana”. Za sada, Julijanskim kalendarom se služe jos samo srpska, ruska i jerusalimska crkva.

Nikako ne smemo zaboraviti Milankovićev kalendar. Projekat Astronomskog kalendara po našem profesoru dr Milutinu Milankoviću (1879-1958) usvojen je 1923. u Carigradu na Svepravoslavnom kongresu, a do danas se smatra najpreciznijim merenjem sunčane godine. Naime, Milankovićeva merenja daju rezultat od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi, sto je za 2 sekunde duže od prethodnih merenja i najpribližnije je trajanju “tropske godine”. Tačnost ovih podataka apsolutno je potvrdjena i najnovijim astronomskim merenjima (recimo da putovanje Zemlje oko Sunca traje tacno 365,242 dana), a prema Milankovićevom astronomskom kalendaru, prestupne su sve godine deljive sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje ce biti prestupne samo onda ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800 itd.).
Prvo naredno razmimoilaženje Milankovićevog kalendara sa Gregorijanskim nastupiće 2800. godine, jer je ona po Gregorijanskom kalendaru prestupna, a po Milankoviću nije. Milankovićev račun kaže da bi, po novom računanju vremena, jednodnevno kašnjenje kalendarske za sunčnom godinom nastupilo tek za 43.200 godina, te je ovo do sada najprecizniji kalendar na svetu.
(izvor www.astronomija.co.yu/kalendar/)

P.S.
Bio bi veliki doprinos popravljanja sveopšteg problematičnog mišljenja o Srbima u svetu kad bi naša pravoslavna crkva pokazala da može biti ispred drugih-reformatorska i, pa ako već ne želi da prihvati Gregorijanski kalendar, usvoji Milankovićev i tako postigne da se svetom pronosi slava srpskih umova.

UZDANICA

 

Vest da je časopis “Time” (“Tajm”) objavio da je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, po njihovom izboru ličnost godine 2007. lebdi u medijima, prošla je i kroz sve naše informativne emisije.

Efekte moći lidera Rusije, “jednakog medju jednakim svetskim liderima”, naše političke stranke i njihovi lideri već koriste u svojim raznovrsnim aktivnostima, a država Srbija da gradi svoju kosovsku odbrambenu kulu od karata, još jednu kulisu za nizove pozorišnih predstava koje gledamo iz dana u dan. Verujem da će naša najčešće pominjana uzdanica i u novom teškom času naše istorije učiniti, kao i uvek, ono što najbolje odgovara njenim interesima. Važno je samo da ne potpiruje nepotrebnu hrabrost i prkos kod odredjenih kategorija nerazumnih.

Život i priključenija Vladimira Vladimiroviča Putina mogli bi biti savršen predložak za scenario za uzbudljiv film, zanimjive špijunske radnje i s potencijalom za bar dva nastavka, žešća od svakog Džejms Bonda. Možda bi problem bio naći adekvatnog glumca koji bi mogao da ponese teret uloge, imao osećaj za harizmu, kao i spoljašnost već obeleženu ledenim pogledom bledo sivih očiju, očiju koje kao da zure bez treptaja i emocija.

Влади́мир Влади́мирович Пу́тин rodjen je 7.oktobra 1952. u tadašnjem Lenjingradu. Njegova majka, Marija Ivanovna Putina, bila je fabrička radnica, a otac Vladimir Spiridonovič Putin, služio je u ruskoj mornarici, u podmorničkoj floti ranih 30-tih, ali i kao deo grupe NKVD za sabotažu u II svetskom ratu, da bi kasnije radio u fabrici automobila.

Putin je imao i dva starija brata rodjena u periodu ranih 30-tih, jedan je umro kao beba, a drugi tokom opsade Lenjingrada.

Deda po ocu, Spiridon Putin, bio lični kuvar Vladimira Lenjina i Josifa Staljina, no ova bliskost i nesumnjiva odanost partiji i ideji, nije se očigledno odrazila na bolji život porodice u njegovom detinjstvu i mladosti.

Putin je izjavio da je u mladosti bio siromašni student i huligan. Nagadjam samo šta bi to tačno bilo u njegovom slučaju. Predpostavljam da je na vršnjačko nasilje umeo da odgovori nasiljem, te je tako “ sitan za svoje godine ogrubeo kroz druženje” . Naučio je i borilačke veštine, danas ima crni pojas u džudou (i u jednom specifičnom ruskom miksu rvanja i džudoa zvanom sambo) postigavši tako kompletnu kontrolu. Nesumnjivo je svestrano obrazovan.

1983. godine oženio se šest godina mladjom Ljudmilom Škrebnevom, u tom momentu još uvek studentkinjom španskog jezika na Filološkom fakultetu Lenjingradskog državnog univerziteta i bivšom stjuardesom (da li je to bio znak emocija ili deo zadatka?).

Dobili su dve ćerke, Mariju (1985.) i Jekaterinu (1986. rodjenu u Drezdenu, tokom Putinovog službovanja u Istočnoj Nemačkoj), verovatno su zato ćerke pohadjale Nemčku skolu u Moskvi po povratku u domovinu sve do njegovog naimenovanja za premijera.

U periodu izmedju 1975., kad je na završnoj godini studija regrutovan od strane KGB, i 1989., kad je pao Berlinski zid , potencijalno se nalazi nabolji deo priče za savršen špijunski film. Putin je sredinom osamdesetih bio u Nemačkoj na tajnom zadatku, skupljao je informacije o NATO i nemačkim političarima, mada ne baš sedeći u samoj žiži u Berlinu. Padom Berlinskog zida završava se i ova špijunska etapa Putinove karijere, uskoro napušta KGB (a da li je tako nešto realno moguće pokazaće vreme).

Jedan od značajnih momenata u Putinovoj karijeri je bila organizacija posete predsednika Klintona 1996. (sad već) Petrogradu. Politika, ta klackalica bez pouzdane ravnoteže nije zaobišla ni Putina, te u rodnom gradu nakon promene gradonačelnika ostaje bez posla.

Odlazi u Moskvu i koristeći (neke) svoje kontakte i počinje da radi u Kremlju(!). Postaje zamenik direktora Jeljcinove službe opštih poslova, a već u roku od dve godine verovatno nije mogao da odbije funkciju direktora FSB, državne obaveštajne agencije koja je (uspešno) nasledila ukinuti KGB.

Bliža prošlosti je mnogo poznatija: 1999. godine naimenovan je za premijera, pozicija koja nije mnogo obećavala, jer je bio peti Jeljcinov premijer za sedamnaest meseci. Zemlja je bila uzdrmana.

Kao pravi čovek u pravo vreme na pravom mestu Putin je postao vršilac predsednika države umesto Jeljcina 31.decembra 1999. , a predsednik posle izbora u maju 2000.

Sve što se kuvalo i kusalo u to vreme u ruskom boršču ostaće iza pečata “strogo poverljivo” i usta koja ne govore. Putin je preuzimajući dužnost, izmedju ostalog, izjavio da će svim svojim snagama raditi u cilju ostvarenja interesa svoje zemlje. Dovoljno.

Odlazeći Jeljcin je 1999. verovatno mnogo više mislio kako da se spase mogućnosti da zajedno s familijom završi na robiji zbog raznih poslovnih marifetluka, nego da se previše petlja s NATO (ozbiljnog slavljenika od 50 leta).

Putin je uspešno izdržao ponovni izbor 2004., u maju 2008. ističe mu drugi mandat. Velika partija šaha koju igra zasada izgleda da teče glatko, potresi, kojih ima, nisu dovoljni da sruše kuću (“Car je rodjen”).

Putin vešto vodi i svoje finansije, nema ga medju 100 najbogatijih ljudi u okviru svoje partije i kandidata za članove Dume. Nema ga na Forbsovoj listi. Ipak, ima deo masnog kolača u firmama Gazprom, Surgutneftegaz, Gunvor, u neki ekonomisti procenjujui da bi od akcija mogao imati oko 40 milijardi dolara i tako se rangirati veoma visoko medju svetskim bogatašima.

Mi se ponovo okrećemo Rusiji, neki naši političari trguju po starom principu: nude se pod starateljstvo i daju sve za ništa, daju tudje kao da je njihovo. Ali je utešno što pomajka nije nerazumna, verujem da ne želi da se budi po….na.

Putin ima ogroman projekat u toku, i svoje probleme kod kuće i preko plota. Ne verujem da bi mu vojna baza na Balkanu učinila život lakšim, hladni rat je u toku-ruski piloti ponovo lete i dele osmehe američkim marincima. Da li postoji neki standard za razdaljinu izmedju vojnih baza? Novi berlinski zid?

Putin radi za budućnost svog opstanka i carstva, neguje podmladak. “Naši”, mladi fanovi Putina organizuju netipične skupove za uvrežene pojmove o Rusiji repujući kraj zidova Kremlja, a njegovi pioniri ne nose crvene marame, mada desetogodišnjaci iz dečjeg stroja “Miški” (medvedića) uzvikuju da vole Rusiju, vole medvediće i vole Putina, i da će tako zajedno pobediti.

Deda Spiridon Putin nije bio samo dobar kuvar. Volela bih da saznam šta rade praunuke Mara i Kaća?

Nasilje u komšijskoj galaksiji

Snažan mlaz iz ogromne crne rupe sagoreva u susednoj galaksiji, podaci su koje je objavila NASA observatorija. Ova pojava “galaktičkog nasilja”, koja do sada nikad nije vidjena i snimljena, mogla bi imati veliki uticaj na planete koje se nalaze na putu mlaza i izazvati eksplozivno formiranje zvezda u toku svog destruktivnog budjenja. Sistem je poznat kao 3C 321 i sastoji se od dve galaksije u orbiti postavljene jedna oko druge. Podaci NASA Chandra X-zračne observatorije pokazuju da obe imaju supermasivne crne rupe. Veća glaksija ima mlaz koji je proizvod blizine crne rupe, a manja galaksija se očigledno zakrivila na put ovog mlaza.

Ova ” umiruća zvezdana galaksija” otkrivena je kombinovanim posmatranjem svemirskih i zemaljskih teleskopa …..

Niste primetili ovu vest? Nije šala, niti odlomak iz romana.
Naravno, na stručne komentare naučnika o prirodi pojave, postavljeno je hipotetičko pitanje šta bi bilo da se Zemlja našla na putu mlaza ( ali NIJE!)-dejstvo čestica visokog energetskog naboja i radijacija mlaza bi za nekoliko meseci uništili zaštitni sloj ozona naše planete i komprimovalo zastitnu magnetnu sferu, a onda bi Sunce i sam mlaz mogli da bombarduju planetu.
Šta bi bilo s životom na Zemlji? Uništio bi se, sterilizovao:), kažu.
Kažu i da je ovo relativno nova pojava u svemiru-po proceni naučnika ne starija od milion godina i predvidjaju da ce se dogadjati u sledećih 10 do 100 miliona godina.
Da li ćemo uspeti sami mnogo ranije da uništimo planetu bez nasilnih slučajnih(?) pojava iz svemira?
Carpe diem. Ali živimo svaki dan, ne kao da je poslednji nego kao da je prvi, misleći na budućnost (bez garancuije). Sve(t) se menja, verovatno i crne rupe.

ps. Istorija beleži da je koncep objekta iz koga svetlost ne može biti oslobodjena, aka CRNA RUPA, prvi put predstavljena od strane S. Laplasa 1795. godine.
Teorija nas uči da su zvezde tako male na nebu, ipak tako ogromne, a sastoje se od gasova, intenzivnog gravitacionog polja, u jezgru se odigrava proces fuzije nalik na gigantsku atomsku bombu, koji ima tendenciju da izazove eksploziju zvezde. Ravnoteža izmedju gravitacionih i eksplozivnih sila definiše veličinu zvezde.
Kad zvezda umre, fuzija prestaje, a u isto vreme gravitacija zvezde povlači materijal u unutrašnjost i komprimuje jezgro, koje se pregreva i efekat je tzv. “supernova ” eksplozija koja izbacuje materijal i radijaciju u svemir. Ono što ostane je izetnno masivno i kompresovano, a gravitacija jezgra tako snažna da ni svetlost ne može da se emituje.
Taj objekat postaje crna rupa i iščezava iz vidokruga, zbog jake gravitacije jezgra, jezgro tone kroz strukturu svemirskog vremena, stvarajući rupu u svemirskom vremenu ……..
Jasno?
Naš svet- pala muva na slona- nije dobro poredjenje! Ne znam bolje.
Volela bih da za jednu Novu Godinu dobijem teleskop, onaj amaterski, naravno.
Svakako preporučujem da povremeno pogledate http://hubblesite.org/gallery/album/