Archive for the ‘Ekonomija’ Category

Dnevne novine u 21.veku

Čitanje novina je poseban deo važnih životnih navika savremenog čoveka. Mnogima je to ritual. U mom životu je ta potreba i obaveza u stalnoj transformaciji. Možda bih morala da “po potrebi službe” čitam redovno i sveobuhvatno dnevne novine.

Čitam ih ja onako u cik-cak, ponekad sasvim stihijski, uglavnom umereno planski, ono što mi je svaki dan na dohvat ruke, u firmu nam stižu “POLITIKA” i “Privredni PREGLED”. Naravno, teško je porediti ove dve dnevne novine, ali “Privredni PREGLED” mi je korisniji, vrlo često i zanimljiviji svojim konceptom i očišćen od nekih standardnih crnih hronika, stavova i opsirnih prikaza. “Politiku” i dalje volim subotom zbog neprevazidjeno dobrog Kulturnog dodatka i tu je kraj. Sve ostale dnevne novine kupujem kad hoću da nadjem nešto specifično (kao na zadatu temu ili zadatak, poslovni ili privatni), “Danas” ponekad vikendom kupim iz neke nostalgije za vremenom kad je bio novina koju sam najviše čitala.
Onako na brzaka, kao prvu pomoć, prelistam besplatne novine “24 sata” skoro svaki dan zahvaljujući koleginici koja dolazi ranije od mene na posao i na putu na nekom od punkotova njihove distribucije uzme primerak-dva. S početka sam bila skeptična u vrednost ovakve informativne novine, no kako je vreme prolazilo sve sam spremnija da priznam da su mi one dobar ORIJENTIR da (uz druge putokaze) potražim kompletniju i sadržajniju informaciju. I tada retko uzimam štampane novine, odlučujem se bez dileme za elektronsku formu.
Sećam se da su izazvale dosta sumnjičavosti te prve besplatne novine u našem ovdašnjem životu (ne računajući fabričke listiće iz nekog drugog vremena), pa tek nedoumicu (paranoju?) ko stoji iza njih i šta mu je namera. Ipak, kad je nešto besplatno to je najubedljiviji atribut na svetu, neodoljiv početni marketing!

Naravno, Švajcarska kompanija Ringieri koja je u septembru 2006. lansirala u Beogradu “24 sata”, prvi besplatni dnevni list u Srbiji, posle godinu dana znajući šta radi pokrenula je i novosadsko izdanje. Nije svima bilo lako da shvate kako novine mogu biti besplatne kad sve ostale novine imaju svoje uspone i padove uspešnosti i tiraža, ali nikad pojeftinjenja cene po primerku. Toliko puta smo doživeli da nam se uredništva izvinjavaju što su morali da podignu cenu.

U “24 časa” informacije su, bez obzira da li su lokalne ili iz sveta, vezane za područje Srbije, specifične za Beograd ili Novi Sad, neopterećujuće instant- kako je neko lepo definisao, a ja dodajem i takve da ne traže opredeljivanje, uz nešto šoubiznis žutila i dovoljno sporta. Ono što stvarno PRODAJE ovo štampano izdanje je savremen i pregledan dizajn, a marketinški klijenti dobili su one najmodernije vidove oglašavanja kao širom sveta gde su besplatne dnevne novine obična stvar.

Časopis “PC” u svom, po 11. put, predstavljanju izbora 50 najboljih domaćih sajtova u kategoriji “Novine i časopisi ” o sajtu www.24sata.co.yu piše:

“Besplatne dnevne novine sasvim prirodno prati sajt na kome su svi objavljeni tekstovi raspoloživi za besplatno preuzimanje. Sajt izgleda lepo, njime dominiraju narandžasta i braon boja, snalaženje je jednostavno, a broj reportaža sa slikama raste iz meseca u mesec. Novitet je sekcija Galerija sa grupama fotografija iz sveta i (ponekad) iz zemlje. Arhiva se prostire do prvih dana izlaženje lista, dakle do 2006. godine, pretraživanje je vrlo brzo, ali ako poželite neku naprednu opciju, pa, recimo, unesete string u navodnicima, dobićete niz poučnih poruka od MySQL servera. Postoji mogućnost komentarisanja tekstova i vesti, ali ta opcija tek treba da zaživi, a vredi pomenuti i RSS Feed, koji omogućava prijem novih vesti sa sajta pravo u vaše elektronsko sanduče.”

Dodajem da i hrvatsko elektronsko izdanje koristim. Na ovu temu i iz istog izvora je pohvala za sajt blic.co.yu, saglasna sam.

I da se vratim na poentu u ovoj cik-cak priči o mom informisanju i marketingu koji me veoma zanima kao fenomen i više od toga, a to je da postoje novine koje su osmišljene kao besplatne novine, realizovane kao besplatne novine i uvek će ostati besplatne novine. Nisu nastale sličajno, imaju svoju ciljnu grupu (koja je, mislim, kod nas malo deformisana zbog standarda i mentaliteta). U svetu su ovakve besplatne dnevne novine namenjene mladjoj populaciji koja do informacija stiže na razne načine, često preko interneta, i za džabe, zbog čega i nisu redovni kupci novina. Statistike kažu da je čak 70%o čitalaca besplatnih novina u svetu mlađe od 45 godina, a toj fantastičnom broju veoma aktivnih potrošača oglašivači se obraćaju i besplatne novine žive i pokrivaju svoje troškove (bez zadnjih namera tajnih organizacija).

Nije da bih da se mešam u uredjivačku politiku naših dnevnih novina, pa ni “Politike”, slažem se da je Bušova turneja vrh vesti, kao uvertira za NATO samit u susedstvu, ali je sigurno životno važno da naša deca od nas i države uče šta je uredjeno društvo, odgovornost i izvršavanje svojih obaveza na vreme. Tako iz “24 sata”, a ne iz “Politike” saznajem odmah s naslovne strane o Fondu za mlade talente koji ne isplaćuje stipendije već dve godine. Ovaj fond, na čijem je čelu premijer tehničke Vlade Vojislav Koštunica, pored neažurnosti u isplati svojih obaveza, nije raspisao ni konkurs za dodelu stipendija (od 20.000 dinara) za 1.000 studenta koji će ove godine diplomirati, iako je, po Statutu tog fonda, to bio osnovni razlog njegovog postojanja.
(http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=23563)
Da li je i to u duhu one stare “Obećanje-ludom radovanje”, a nema kome ministri i ostali podsekretari, guverneri nisu svašta obećali u Srbiji i njenoj južnoj pokrajini.

U nastavku bi naravoučenije moglo biti po još jednoj narodnoj izreci “U se’ i u svoje kljuse.”
Srbija bez južne pokrajine je već jako stara, a odlaskom svakog mladog čoveka iz nje ona gubi perspektivu da se razvija i podmladi. Jedan naslov iz besplatnih novina bio mi je dosta za danas!

Istina je jedna

 

Istina je jedna, ali kako je utvrditi?

Svi osudjuju nasilje, uglavnom tudje, svoje opravdavaju kao posledicu predhodnih dogadjaja. Pre predhodnih dogadjaja bilo je drugih predhodnih dogadjaja i još nekih drugih…

B92 je objavio da mu je rečeno u kabinetu predsednika Republike da ministar za Kosovo i Metohiju nije upoznao Tadića ni sa postojanjem, ni sa sadržinom plana koji je predao zameniku šefa UNMIK Lariju Rosinu. Tadić je 17. marta zvao Samardžića da se raspita o situaciji u severnom delu Kosovske Mitrovice, a ministar mu tada nije spomenuo da je UNMIK predao bilo kakav plan.

Problem stradalnika Opštinskog i Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici ima i sindikalni aspekt, jedan dodatni socijalni zahtev da Republika Srbija ponovo počne s isplatom mesečnog dodatka koji je ukinut još 2002. godine (od oko 150 evra). Odakle, iz realnih izvora?

Nešto dalje od administrativne granice s Kosovom rezervisti Leskovca su pokušali da zapreče auto put i došli u sukob s žandarmerijom, a samo izražavajući svoje nezadovoljstvo što im i posle tri meseca nije iplaćena naknada za učešće u ratu na Kosovu kao što je to učinjeno za rezerviste u Kuršumliji, Prokuplju i Lebanu (posle velikog protesta).
Sa područja leskovačke opštine u ratu na Kosovu i Metohiji bilo je mobilisano više od 10.000 ljudi.

“Predsednik vlade smatra da ne smeju da postoje rezervisti prvog i drugog reda. Svi su se oni hrabro borili protiv NATO agresora 1999. godine”, rekao je savetnik Lalović agenciji Beta. Krajem februara, posle proglašenja nezavisnosti Kosova, grupe rezervista protestovale su na administrativnoj granici s Kosovom, kod Medvedje, palile imporovizovani granični prelaz i sukobljavale se s snagama Kosovske policijske službe (KPS).

Negde u isto vreme ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je da će Srbi, prema planu Vlade, imati svoju policiju na Kosovu. Od 1999. godine i usvajanja Rezolcije 1244, srpska policija se povukla sa Kosova, a po rezoluciji Beograd nema ovlašćenja da na bilo koji način upravlja lokalnim snagama bezbednosti.

Ministar infrastrukture je izjavio juče i da je blokirano 340 miliona evra kredita namenjenih saobraćajnoj infrastrukuri zbog nemogućnosti ratifikacije u parlamentu.

Prema podacima Ministrstva finansija, javni dug na dan 31.januara 2008. godine iznosio je 8,86 milijardi evra. Od toga je spoljni dug iznosio 4,6 milijardi evra. O kosovskom dugu više se ne priča, valjada nije patriotski pred izbore.

Iz Privredne komore Beograda stiže glas da su cene na malo u decembru 2007. povećane za 10,7% u odnosu na decembar 2006., a troškovi života za isti period 12,4%.

U velikim prodavnicama u Beogradu marža iznosi 15 – 20%, a u malim i do 40%, što po Nacionalnoj organizaciji potrošača znači da je potrošačka korpa postala manja za četvrtinu. Poziv na bojkot kupovine izgleda sasvim opravdan!

A na globalnom nivou, britanski analitičar Majkl Tejlor upozorava da je svet samo korak od velike svetske privredne krize, slične onj iz tridesetih godina XX veka (koju znamo iz filmova), da se finansijska kriza iz SAD preliva po celom svetu. Nažalost, ne bih da zvučim panično, ali posle te krize došao je svetski rat. Posle II svetskog rata imali smo hladni rat. Analitičari govore o nagoveštaju novog hladnog rata , rakete vrte glavama, postoji mnogo ratnih žarišta i mnogo problema u sopstvenom dvorištu.

Ne vredi zatvarati oči pred istinom. Ostaje mi da ponavljam za Balaševićem „Ja nisam luzer“….kao mantru.

NEVREME

Ove subote orkan Ema protutnjao je Evropom, naneo štetu, nažalost odneo i ljudske živote. Kod nas se neka njena slabija sestra izduvala par sati nad Beogradom, pretila da spreči drugo poluvreme večitog derbija izmedju gradskih rivala Zvezde i Partizana, jadnog i čudnog derbija: prvog u istoriji pred praznim stadionom po kazni za huliganstvo navijača, čak su šibanje vetra i zavesa od kiše u jednom trenutku izgledali kao neki znak, božje suze nad moralnom bedom i hajdučijom u koju je potonuo naš fudbal. Nisam mogla ni da se obradujem pobedi tima za koji navijam ceo život.

Istovremeno je oluja srušila tablu-šta god na mostu Gazela i zaustavila saobraćaj, što je dalje proizvelo potpuni kolaps u gradu i pokazalo gde živimo i koliko dodatno iznenadne “situacije” mogu da poremete ono nešto normalanog života što još pokušavamo da živimo, sala u Sava Centru u elitnom terminu FESTa ostala je poluprazna iako su organizatori, s puno razumevanja, odložili početak. Naravno, ovakva gužva bi mogla da se dogodi bilo gde, jedino ne znam nijedan grad koji na 2 miliona stanovnika ima našu situaciju s mostovima, nema metro, kako bi tek sve to izgledalo da je bio radni dan!

U nedelju su samo ponegde tragovi smrvljenog materijala na ulicama odvaljeni s starijih fasada podsećali na oluju. Polusunčan i prilično topao dan odmora ne bi bio tako loš finale vikenda da predhodni 1.mart nije krenuo i s drugom vrstom nevolja: poskupljenjima i nastavio s pritiskom političke retorike na temu EU i „Kosovo je naše“, informacijama o ispadima ostrašćenih zloupotrebljenih nacionalista i njihovim akcijama usmerenim na gradjane Srbije, Albance van Kosova, obične zanatlije-pekare, čak rodjene u užoj Srbiji, tek da im pokažemo „zub za zub…“.

NEVREME JOŠ TRAJE i trajaće dok Koštunica i njegovi ministri budu kao hipnotisali slali iste zloslutne poruke pozivajući na opredeljenje i zavet vernosti, radikali na to dolivali pomalo istog oštrog pića (i trljali ruke dok im rejting raste), Tadićevi nastupi bili nejasni i vodili ka kolebanju njegovih glasača, a samo, na moje iznenadjenje, Dinkić konkretno i suvislo reagovao i protivio se kolektivnom ludilu koje nas vodi dublje u propast . Ali, narod kaže „Jedna lasta ne čini proleće“.

Ovih dana SAD su sklopile ugovore za korišćenje vojnih baza u Bugarskoj, pobeda Medvedeva ne znači da smo mi izvojevali neku pobedu, a gasovod je potreban, ali ako usledi prodaja NIS za sporazumom predloženih 400 miliona evra, znaćemo da je lobiranje za Kosovo na prodaju i da Kosovski ep kojim manipuliše DSS vredi otprilike koliko i Robne kuće Beograd koje su prodate za 360 miliona evra.

I dok potpuno zgrožena i nerelaksirana ulazim u ponedeljak, zabrinuta da li ću moći da plaćam svoje račune i za budućnost svog deteta, pitam se zašto nisam otišla trbuhom za kruhom …

Jedino što sam sigurna da bi mi trenutno bilo žao da ostavim ovde su neki divni ljudi iz svog privatnog života… Kosovske manastire i Gazimestan nikad nisam uspela da vidim, kao i bar 50% gradjana Srbije. Pitam se već dugo ko je kriv s naše strane što proces njihove zaštite pod okriljem UNESCO kao svetske baštine nije završen na vreme….i dokle se s tim uopšte stiglo? Ako već nismo 10 godina ubirali porez na Kosovu, mogli smo da zaštitimo naš Jerusalem , onako iz fotelje…

Ako vam je dobro-onda ništa

 

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, u intervjuu koji objavljuje dnevnik ‘El Pais’ iz Madrida, da Srbija neće odustati od svog dvostrukog cilja : ‘Ne odričemo se ni Kosova, ni članstva u Evropskoj uniji!’

Da poludiš! Uopšte ne vidim nikakvu magiju koja bi vodila ka rešenju, pogotovu s poznatim krilnim igračima i golmanom. Da li je to što servira Tadić psihološki test za gradjane Srbije?

Nedeljnik „Vreme“ je 14.februara o.g. u tekstu pod naslovom „Pogled na unutrašnji mrak“ objavilo podatak da svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije. U Srbiji mislim da se ne ide mnogo često ni kod psihologa, a ni psihijatra, ali neka im bude. Po istom članku u kome su objavljeni podaci Ministarstva zdravlja o istraživanju iz 2006., čak 43,9% naših gradjana je pod stresom, 28,1% ima emocionalne probleme i 22,6% pati od nesanice.

Šta bi tek pokazalo istraživanje iz 2007., ili u novoj 2008.

Ako vam je ovaj Tadićev test težak, a Koštuničin mentalni sklop neshvatljiv, mnoge pojave i likovi u domovini neprihvatljivi, toliko se ne uklapate u njihov svet da mislite da se gubite, psihološka podrška normalnih je na www.pescanik.net.

Ko u klin-ko u ploču

Teško pratim kroz medije šta je ko kome ovih dana rekao povodom onog ili ovog što je neko drugi rekao, ono kao “tuk na luk” ili “utuk na utuk”, ali “pročičćeno” i maksimalno skraćeno to bi danas meni izgledalo ovako.

Zahtev predsednik Borisa Tadića da raspravlja o situaciji u zemlji posle proglašenja nezavisnosti Kosova, posebno posle događaja od prošlog četvrtka uveče, kada su demolirane američka, hrvatska i turska ambasada i još neke druge napadnute, zvuči mi isto kao protestni miting održan u četvrtak umesto po savesti mirnih gradjana u nedelju uveče.

Posle sveg durenja zbog “neumesnih” pitanja šta će biti ako se proglasi nezavisnost Kosova i nipodaštavanja te najave, te neshvatljivo nekontrolisanog nasilja u Beogradu kad je sve već otišlo… ministar za spoljne poslove Jeremić je okarakterisao događaje sa beogradskih ulica “apsolutno nedopustivim i da su unazadili srpske diplomatske kapacitete”. Narvno, čovek će, ne samo po dužnosti, napuniti baterije i nastaviti diplomatsku borbu, kako bi bila poništena jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. I dalje, tim povodom su Moskva i Beograd usaglasili zajedničku strategiju nastupa na međunarodnoj sceni. Gas je životna potreba, a potok i slavina su ruski. Rakete imaju i drugi.

Optimizam i ocena savetnika premijera Srbije za medije Srđana Đurića da je važno da SAD ponište odluku o proglašenju lažne države Kosovo na tlu Srbije, kako bi ponovo bili uspostavljeni principi međunarodnog prava na Balkanu, potpuno su me oborili.

Život i priključenija ministra Samardžića ne mogu da racionalizujem i oblikujem u par rečenica, zaslužuju poseban prilog i dodatnu energiju.

Ne znam kakav plod može da donese SNB, ima li on neke veze s Akcionim planom koji je i dalje pod šifrom, niko ne zna šta ima ….. osim što se odvija uobičajena procedura vraćanja naših ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosovo.
Načelnik Generalštaba mi liči na razumnog i profesionalno  obrazovanog čoveka (mada nemam afinitet prema vojnim licima), no ništa još nije ispaljivao nasilnički ni puvatorski, iskreno se nadam i da neće. Ma, malo me muči pitanje pod čijom su komandom oni rezervisti što prave lom na (bivšoj) adnministrativnoj granici s Kosovom?

Ekspert Mladja D. nije lik u koga bi se klela i nisam ubedjen da je sve sam izmislio što smo videli do sada u tranziciji, no sasvim sam ZA da se prekine plaćanje dugova za kredite koje mi ne koristimo! Pitanje je ko je kome šef, a seda glava ministra finansija Cvetkovica možda i ne misli drugačije od kolege Mladje(g), ali izjavljuje drugačije, i tako balansiraćemo i plaćaćemo-Kosovo je deo Srbije.

Van stvarnosti u kojoj je naš državni vrh, POSTOJI NOVA STVARNOST koja argumentima sile, ali i novonastale realnosti priča svoju priču koristeći (vekovne) greške naših političatra za izvrtanje inicijalne istine i pokazivanje jednog od mnogih lica svake od strana, savršeno koristeći naše slabe strane i svoju snagu u manipulaciji medijima.
I tako oni ta-ta-ta-ta-a:
“Kosovo više nikad neće biti deo Srbije”, zvanično će Stejt department, navodeći da će Vašington nastaviti da radi na tom pitanju sa Beogradom i Rusijom, koji se protive nezavisnosti Kosova.
Američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je da SAD neće dozvoliti podelu Kosova i da je Srbija zauvek izgubila Kosovo još za vreme bombardovanja 1999. godine, visoko ocenivši prištinsko rukovodstvo zbog uzdržanosti koju je pokazalo.
Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel i dalje ne odustaje od već nudjenog: politički sporazum Srbije sa Evropskom unijom na stolu i Srbija ga može odmah potpisati. I evropski komesar za proširenje Oli Ren se pridružio s ohrabrenjem da za za Srbiju nije kasno da se približi Evropi i da je Srbija ključ stabilnosti na zapadnom Balkanu.

Sve podseća na onaj vic: “…Da li si ti baba gluva? Da, da, skupljam i mokra i suva”.

U medjuvremenu vreme nas mazi s ovim prolećem kad mu vreme nije, ipak ide hladni talas. I FEST je na radost ljubitelja u toku, a pročitah i najavu da će srpski nacionalni izbor za predstavnika na takmičenju  „Pesma Evrovizije 2008“ biti održan 9. i 10. marta u Centru „Sava“. Kako ono kažu-život se normalizuje, uz rusifiksaciju?

IZBOR – doživljaj nekad i sad

Možda sam jedna od retkih koja se seća davnašnjeg izdanja pod imenom IZBOR, u formatu sveske (A5) kao što behu i ljubići i Vajat Erp. Po meni beše to zanimljiva periodika, kompilacija tekstova iz strane štampe, tematski odabranih od politike do raznih testova (inteligencije). I tada u toj velikoj zemlji Jugoslaviji bilo je štampe svakakve, no ova knjižica mi je donosila osećaj dodatnog putovanja po svetu. Tu sam prvi put proverila svoj IQ i, naivno odahnula.
Neuspeli pokušaj poslednjih dana da se prepustim situaciji na koju više, mislim posle izbora, ne mogu da utičem (ali znam gde sam okačila pištaljku), nije mi sasvim uspeo, drma me informativna groznica (nije samo grip u pokušaju), opet gledam redovno TV, čitam i dnevne i nedeljne novine, srfujem, diskutujem ….Počela sam da se svadjam s ličnostima na TV , iz svoje fotelje, tek poneki film me vrati dobrim emocijama, kao sinoć “Emilija Pulen”, pa sam i u njemu, u ovom verovatno trećem gledanju, odjednom otkrila još neke poruke i nisam se opustila dovoljno da ne reagujem na pete najnovije vesti u nizu.
Ne vredi da se foliram da racionalno mogu da prevazidjem ljutnju i da mi je svejedno što se osećam ponovo kao taoc “tajanstvenih sila”i “naših neprijatelja”, ove 2008. kao mutanta 1999.
Evo mog IZBORA prepisanog iz medija povodom svega što nam se dogadja:

TEMA DANA-Blic-Nedeljni utiusak-Trst je naš
Autor: Dragoljub Žarković | 11.02.2008 – 07:38

Jedna je stvar ne priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, a sasvim druga nepriznavanje realnosti. Još je Ratko Marković, pravni žrec Miloševićevih pobeda i poraza, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, rekao, parafraziram, da je ta amputacija bila nužna da bi se sačuvala Srbija.
Sad Vojislav Koštunica i njegovi pokušavaju amputirano da prišiju, ali su im hirurške metode slabašne. Nalik su vradžbinama i bajalicama. I premijer je pao u epski zanos pa s puno patosa govori o nepravdi i sili, i kao u kakvoj narodnoj pesmi teši se idejom da će kad-tad pravda i istina da pobede ako već neće u njegovom mandatu.
Ministar Slobodan Samardžić pojačava metafore – „gorka pilula u kocki šećera“, „duplo golo“, „jedno veliko ništa“, a Zoran Lončar, ministar prosvete, podučava učitelje kosovskoj lekciji na njihovom tradicionalnom esnafskom skupu koji se, otkad je sveta i veka, svodio na pitanje kolika je učitelju plata.

…..Vrlo je jasno da generacije srpskih političara u čitavom nizu izbornih ciklusa neće priznati Kosovo kao državnu tvorevinu, ali će morati da uvaže realnost da je to amputirana teritorija koja će u istom nizu godina i izbornih ciklusa biti pod stranim
protektoratom, i to protektoratom Evropske unije. Ako ćemo tvrditi da je Kosovo naše, onda će, na mala vrata, Evropa da stigne u Srbiju, ako već Srbija neće u Evropu.

BLIC -KOMENTAR DANA -Zveckanje vanrednim stanjem
Autor: Srđan Radulović | 12.02.2008

Kakvog li apsurdnog napretka. Zveckanje oružjem zamenjeno je zveckanjem vanrednim stanjem. Radikali za sada jedini javno nagoveštavaju uvođenje vanrednog stanja u slučaju da vlasti na Kosovu proglase nezavisnost. U DSS tvrde, ako je verovati portparolu Andreji Mladenoviću, da su „o tome čuli iz medija i da je reč o spekulacijama“.
Izvesno je da uvođenje vanrednog stanja može da omogući dogovor SRS i DSS o formiranju političkog bloka u Skupštini Srbije uz opravdanje da je, kao što tvrde i jedni i drugi, očuvanje Kosova prioritet nad prioritetima. To opravdanje dovelo bi novu većinu u Skupštini Srbije u poziciju da dobije ogromna ovlašćenja; može da produži rok važenja vanrednog stanja za još 90 dana, Skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može da bude raspuštena, a čak može da „propisuje mere kojima se odstupa od Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava“.
Vanredno stanje je i negativan signal stranim investitorima, država se dovodi u poziciju samoizolacije, otvara se mogućnost za kontrolu ili cenzuru medija… Pri tom vanredno stanje ne utiče ni na odluku vlasti na Kosovu, ni članica međunarodne zajednice da ne priznaju nezavisnost Kosova.
Na šteti su isključivo građani Srbije. Zato svaku ideju o vanrednom stanju valja u startu osuditi i odbaciti, bez obzira da li je neko o tome saznao iz medija ili samo „razmišlja“ o takvoj varijanti.
Građanima je potrebno redovno stanje, makar do njega došli i vanrednim izborima.

Iz VESTI
Drugi sagovornik „Blica“ potvrđuje i da sporazum o asocijaciji i pridruživanju EU neće biti ponuđen Srbiji, niti potpisan pre proglašenja nezavisnosti Kosova. Serž Bremerc, glavni haški tužilac, nije potvrdio svoj dolazak u Beograd 17. ili 18. februara i najverovatnije će tu posetu odgoditi.
“Čeka se reakcija Beograda nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i stabilizacija političkih prilika u Srbiji. Besmislena bi bila ponuda EU Srbiji da potpiše sporazum ukoliko se unapred sumnja da će ona najverovatnije biti odbijena”, tvrdi sagovornik
„Blica“.
Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je da Srbija traži da u četvrtak bude sazvano specijalno zasedanje Saveta bezbednosti, na kome bi se razgovaralo o Kosovu, javio je večeras Rojters.
“Mi ćemo podržati taj zahtev”, rekao je Čurkin novinarima u Njujorku, a prenela je britanska agencija.
(izvor:www.blic.co.yu)

I dalje :VESTI
“Status kvo više nije održiv”
13. februar 2008. | Izvor: B92
Ljubljana — Status kvo na Kosovu više nije održiv, izjavili predstavnici trojke EU pred sastanak sa Rusijom koji je počeo na Brdu kod Kranja.
Prilikom dolaska na današnji sastanak, Solana, Valdnerova i Žuje dali su izjave, u kojima su se složili da je status kvo na Kosovu neodrživ, da su godinama vođeni pregovori, koji nisu doveli do rešenja i da je vreme da se nađe rešenje, koje će pomoći stabilizaciji regije.
Evropska komesarka, Benita Ferero-Valdner je izjavila da ona ne očekuje da će se Srbija zbog Kosova odreći dalje saradnje sa EU.
…..
Iako Moskva i Brisel imaju, po pitanju Kosova, različite stavove, evropska komesarka je ubeđena da će dijalog EU i Rusije ipak biti nastavljen.
…..
Od izvora do izvora zasipaju me izjave kao :

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče da sve državne institucije sada imaju najvažniji cilj da uoči proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova ispolje puno državno i nacionalno jedinstvo u odbrani pokrajine.
” Doneli smo odluku da Vlada Srbije već u četvrtak unapred poništi sve protivpravne akte o jednostranom proglašenju ove lažne države na tlu Srbije. Nećemo dopustiti ni čas da postoji takva tvorevina, već ona mora biti pravno poništena istog trena kada pod vođstvom osuđenih terorista bude nelegalno proglašena”, kazao je Koštunica.

Nešto kasnije:
Predsednik Skupštine Srbije izjavio je da će sutra ili prekosutra biti održana svečana sednica na kojoj će predsednik Srbije položiti zakletvu, a da će sednica o Kosovu biti održana u ponedeljak ili utorak. B92 nezvanično saznaje da će sednica skupštine i inauguracija biti održane u petak u 13 časova. DSS-NS, SRS i SPS povukle zahtev za vanrednom sedincom o političkom sporazumu sa EU.

Uh-zamršeno!? Moj jednostavan izbor je EVROPA, nikad nisam imala dilemu, nikad se nisam plašila Evrope, živela sam uvek (svoj) evropski život, drugačije ne umem i želim da je i u mojoj zemlji moguće o čemu čitam o Italiji, Grčkoj, Nemačkoj, Hrvatskoj.

12.02.08. – Italijanska policija uhapsila je još 59 osoba povezanih sa mafijom, a na Siciliji su mafijaši jutros ubili dve osobe. Italijanska policija je uhapsila 40 članova mafijaškog klana La Tore koji je iznuđivao novac od trgovaca i krijumčario drogu, a među uhapšenima su i pripadnici policije. Širom Italije zbog šverca drogom uhapšeno je još 19 osoba povezanih sa mafijom, 15 Albanaca i četiri Italijana.Istraga protiv ove bande krijumčara trajala je dve godine, prenose agnecije.

12.02.08. Nestle, jedan od najvećih proizvodjača hrane, Kraft Foods i Mars, ukupno sedam proizvodjača čokolade, su u Nemačkoj pod istragom državnih organa zbog provere opravdanosti povećanja cena i verovatnoće da su ovi proizvodjači dogovorili cenu za nastup na tržištu.

13.02.08.-Akcija, u kojoj su građani pozvani na uzdržavanje od kupovine od 8. do 15. februara kako bi podstakli trgovce na snižavanje cena, ocenjena je kao uspešna od strane Udruženja potrošača Hrvatske.

13.02.08.-Grčka je danas blokirana, avio saobraćaj obustavljen, škole i sudovi zatvoreni, a bolnice primaju samo hitne slučajeve zbog jednodnevnog generalnog štrajka nakon najave reforme penzionog sistema. Autobusi, vozovi i atinski metro saobraćaju na svakih nekoliko sati. Zubari, advokati, građevinski radnici takođe su obustavili rad.U štrajku su i novinari zbog čega su televizijske i radio stanice otkazale sve preglede vesti i najavljene programske šeme.

Sutra je novi dan, Dan zaljubljenih, da li ćemo se zasladiti čokoladom, čuti nežnu poruku i dobiti poljubac, tek da napravimo bar jednodnevnu pauzu od svakodnevice.

Pametan potrošač

Ima malo toga što me ovih dana nije nerviralo. Politička agonija se nastavlja, nažalost, utiče i na poslove, i kad pomislim da ne može biti gore-može.
A od politike ne živi većina gradjana, pa da skrenem s onog, sad u fokusu, spasavanja što se spasiti (ne) može, na ono što me je pomalo razvedrilo juče kad sam čula vest : BOJKOT POTROŠAČA U HRVATSKOJ ZBOG VIŠIH CENA.
Udruženja potrošača Hrvatske pozvala su građane da sedmodnevnim bojkotom kupovine izraze svoje nezadovoljstvo zbog nedavnih povećanja cena prehrambenih proizvoda. Od danas pa do četvrtka 14. februara, trebalo bi da se suzdrže od većih kupovina hrane i drugih proizvoda, osim onih neophodnih za domaćinstvo, te da koriste kućne zalihe.

Povod je poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda, hleba, ulja, brašna i ostalih osnovnih prehrambenih proizvoda, kao i drastično poskupljenje komunalnih usluga od kraja prošle godine. Gledajući sinoć TV prilog preuzet s HRT s anketom sprovedenom proteklih nekoliko dana na ulicama hrvatskih gradova, očigledno je da građani odobravaju takav način izražavanja neslaganja sa poskupljenjima. Ovakav oblik potrošačkog bojkota je u svetu uobičajen, a u Hrvatskoj se dešava prvi put.
I mi smo nedavno imali nekakav pokušaj, uz prilično mlak poziv da se bojkotuje kupovina mleka zbog monopolskog ponašanja na tržištu i njegovog poskupljenja. Veoma sam ZA takve akcije, no potrebno je mnogo edukacije i aktivnog delovanja Udruženja potrošača i drugih organizacija da se probudi svest gradjana da oni ipak imaju neku, ako ne baš odlučujuću, ulogu u tome šta će im se dešavati.
Ne tako davno, negde u septembru prošle godine, svet je gledao bojkot kupovine testa (paste) u Italiji, nezadovoljnih gradjana zbog naglog rasta cena testenine. Italijani su na svoj veseo način, skoro praznički, izveli ovu manifestaciju deleći testo na štandovima na gradskim trgovima i pijacama i ljubazno moleći prolaznike da se odreknu 24h (kupovine) testa čak i ako nameravaju da ručaju u restoranu.
Kao mnogi drugi, ovaj, na izgled problem ograničenog opsega, ustvari je globalan, jer je do najnovijeg skoka cena omiljene hrane Italijana došlo je pre svega zato što je tzv. durum pšenica, koja se najčešće koristi za proizvodnju paste, počela da se upotrebljava za proizvodnju biološkog goriva, pa je potržnja postala znatno veća.
Nešto slično se dešava i drugim krajevima sveta gde se odredjene vrste poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žitarice, ali i krompir, pretvaraju u sirovinu za biološko gorivo i postaju strateški proizvod.
Međutim, potrošači tvrde da je je poskupljenje cene pšenice neznatno u odnosno na sve češća poskupljenja hrane koju najviše jedu. Jedno poskupljenje se lepi na drugo, bar mi znamo ovde kako se lako ugradi svašta u cenu. Ljutiti Italijan koji je izgovorio: “Kvasac, brašno, ulje, so – to su sve namirnice koje moraju da koštaju toliko da može svako sebi da ih priušti. Situacija je danas takva da siromašan čovek sebi ne može da priušti ni pošteno parče pice”, mogao bi biti i Hrvat i Srbin.
Talas se približava, i u srednjoj Evropi poskupljuje sve što ima veze sa žitaricama zbog njihove visoke cene. Posle poskupljenja hleba, mesa i mleka, Česima je poskupelo i nacionalno piće, pivo. Češki proizvopdjači piva glavnog krivca vide u biogorivu, zbog kojeg su ratari prešli sa gajenja ječma na repicu koja im se više isplati zbog dotacija iz Evropske unije. Sve skuplje namirnice brinu i Slovake. I kod njih je jesenas bilo najavljeno da mleko mora da poskupi bar za 15 odsto, a za isto toliko dižu cene i pekari, a poskupljuje i pivo. Ni Poljsku nije mimoišao opisani trend vrtoglavog rasta cena, a naši prijatelji iz Slovenije se žale na isto.
Ako niste znali, a ja nisam do nedavno, postoji “INTERNACIONALNI DAN UZDRŽAVANJA OD KUPOVINE”, mislim da je datum 27.novembar. Obeležava se jednostavno akcijom “šetnje” po prodavnicama – bez kupovine .
Cilj akcije je protest protiv drastičnog rasta maloprodajnih cena, posebno životnih namirnica i usluga. Protest manifestuje i borbu protiv zloupotrebe monopolskog ponašanja.
I tako učeći se od drugih da koristimo svoja gradjanska prava, stižemo na naše tržište gde je veoma teško uticati na bilošta i pokazati svoje nezadovoljstvo osim kad “djavo odnese šalu”, pa se digne “kuka i motika”.
Ponoviću ono o čemu svi trube bez vidne reakcije. Delta prema kvadraturi i broju objekata ima monopol, navodi izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije,  zauzimajući 63,4 odsto relevantnog tržišta u Beogradu prema ukupnom godišnjem prihodu od 362,3 miliona evra u 2006., odnosno s ukupno 284 maloprodajna objekta zauzima 69,4 odsto beogradskog tržišta.

NOVOST, koju je u januaru ove godine obelodanio ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo posle razgovora sa jednim od vlasnika SPAR grupe da oni žele da grade trgovinske objekte i to ne samo u velikim gradovima, već i u manjim mestima, daje tračak nade.

Ministar nas je podsetio da je SPAR prisutan u gotovo svim bivši jugoslovenskim republikama i nekim nama susednim državama. Dalje njegove izjave o mogućoj (ne?) spremnosti lokalnih sredina da prihvate i omoguce gradnju, nisam sigurna da dobro razumem ili se plašim da razumem onako kako ne želim da razumem. “Znači kada bi obezbedili danas zemlju, oni mogu da izgrade veliki i najmoderniji šoping centar za oko 18 meseci. Spremni su već od danas da grade, ukoliko imaju adekvatan prostor”, kazao je ministar.
SPAR je najveći lanac supermarketa u Austriji, sa više od 500 objekata u Italiji i oko 280 u Sloveniji, Madjarskoj, Češkoj i Hrvatskoj i više od 25 hiljada zaposlenih.
Na jednom forumu sam našla i priču da je Spar tj. SuperNova kupila plac u Kragujevcu i da su najavili izgradnju centra od 40 000 m2. Uh, sad mi je lakše, ali teška borba za Beograd tek predstoji!
Pominje se na istom forumu i Obi, da je i on kupio lokaciju u Kragujevcu, te kažu “OBI će zajedno sa TEMPO-m u KG-u graditi veliki centar od 20.000m2”. Da ali je to sad već samo drugo ime za Deltu plus Obi u holdingu, ovu Deltu nacinale koja je već i u Bugarskoj u ekspanziji.
Ukoliko sam smarala ovom pričom, ipak se neću izvinjavati, jer samoposluga je moja svakodnevica, skoro kao pranje zuba.

I gledanje tzv. informativnih emisija je moja svakodnevica, naročito u kriznim situacijama, znači … već dugo sam i njihov potrošač.
Volim blogove i zbog raznolikosti kojom iste stvari mogu da saznam na bolji način nego da se informišem samo kroz medije. Danas sam skoknula do Hronike urbanog pokušaja Ivana Bevca i moram da uputim svakog ko razmišlja glavom da pročita današnji post: “OKRENI I DRUGI OBRAZ” (http://www.ivanbevc.blogspot.com/)