Archive for the ‘Ekonomija’ Category

Priroda je apsolutista bez milosti

Srž života je izvan politike u kojoj se gušimo, koja nas zaludjuje, s kojom nas plaše i ucenjuju. Jučerašnji izbori su me manje protresli nego pogled na  ruševine godinama očuvanih znamenitosti severne Italije i jad ljudi koji su imali sreću da prežive ali nemaju više ništa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stvarni realan strah je u suočavanju sa elementarnim nepogodama, nemoć pred prirodom koja u sekundi uništi ono

što zovemo civilizacijom, prekine i promeni živote ljudi bez ikakve demokratske šanse da odlučuju o svojoj budućnosti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I to se ponavlja … kroz vreme i izvesno je u budućnosti.

 

Nad Moskvom 9.maja nema kiše

Tradicionalno, već 67 godina u Rusiji se vojnom paradom obeležava Dan pobede  nad fašizmom u II svetskom ratu. Danas je na Crvenom trgu u Moskvi u kilometar i po dugačkoj koloni bilo je oko 14.000 vojnika i oficira, uz više od 100 vojnih vozila.

Manje parade održavaju se u još 22 grada širom Rusije. Nekad se u Beogradu, takodje, održavala prava vojna parada za 1.maj, a zatim su je pomerili na 9. maj, ako se dobro sećam.  Mislim da je poslednja bila 1985.godine. Kasnije se to u Srbiji pretvorilo u “bacanje kapa” po završetku školovanja novog oficirskog kadra. To je dobra odluka-vojne parade se skupe, više su sajmovi oružja onih sila koje žele da pokažu šta imaju i mogu.

 

Verovatno zato ove godine u Moskvi u paradi učestvuju helikopteri,  migovi su već vidjeni … ali nisu zaboravljeni.

Svaka ova parada liči jedna na drugu, pokazuje moć i kontinuitet “Crvene armije”, opominje “koga treba”, ipak ima nešto malo topline na  izborananim  licima malobrojnih živih svedoka tih ratnih dana.

U današnjoj vesti o ovom dogadjaju još nešto izaziva sličnu jezu kao i bat vojničkih čizama i huk vojne mašinerije, mada zvuči skoro šaljivo:

“Nakon obilnih kiša ovog jutra, rusko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da su poslati mlazni avioni kako bi rasterali kišne oblake i pokušali da poboljšaju vremenske prilike, što je postala uobičajena praksa za velike događaje u ruskoj prestonici.Portparol ruskog ratnog vazduhoplovstva Vladimir Drik rekao je za Itar-Tas s da su jutros poletela četiri aviona opremljena posebnim hemijskim sredstvima za rasterivanje oblaka.”

Igre s klimom nisu ništa manje opasne od ratnih igara…

Sizifov posao – čuvari plena -II deo

Mnogo puta poslednjih meseci, a čini mi se i prošlih godina objavljeno je da je zaplenjena velika količina narkotika, presečeni putevi njihovog transporta, uhapšeni dileri, proizvodjači-preradjivači i ostali “nosioci logistike”.

Uvek je tim dobrim vestima nedostajala samo jedna-šta se dešava s plenom?

Sećam se samo jednom neke tv informacije, možda ima od tada deset godina, da su u nekoj fabričkoj peći spaljivali “nešto”, nisam sigurna da li je bila droga ili oružje.

Plašilo me je što ne znamo da li je sav taj plen obezbedjen, premeren-prebrojan i nedostupan za dalju prodaju….upotrebu.

Najzad, evo vesti koja budi nadu u postojanje pravne i uredjene države, mada je čudno da se tek posle tri godine od donošenja Strategije za borbu protiv droga donosi uredba o načinu uništavanja.

“Zaplenjena droga paliće se u junu

Izvor: Blic

Beograd — Okončane sve birokratske procedure čime su se stekli uslovi da policija u TE “Nikola Tesla“ u Obrenovcu uništi nekoliko tona droge zaplenjena proteklih godina.

Tone marihuane, kokaina, heroina, koje stoje u prepunim sudskim depoima i policijskim magacinima, biće spaljene u kotlu u nekoliko navrata, a prvo uništavanje narkotika može se očekivati u narednih mesec dana, piše Blic.

Vlada Srbije je u saradnji sa MUP-om pre dva dana donela uredbu o načinu i postupku uništavanja psihoaktivnih supstanci oduzetih na teritoriji Srbije. To znači da je policija napravila operativni plan spaljivanja, koji se čekao od aprila prošle godine, i da je strategiju uništavanja droge, sa procenama uticaja na životnu sredinu, Vlada konačno usvojila.

“U narednom periodu ćemo, u nekoliko tura, uništiti drogu koju je policija zaplenila u akcijama hapšenja na teritoriji Srbije. To će se kao i prethodnih puta, uraditi u Obrenovcu u TE ‘Nikola Tesla’, a javnost ćemo na vreme obavestiti kad će početi ta akcija. Očekujemo da će sve biti spremno i da početak uništavanja narkotika bude u narednih mesec dana”, kaže za Blic direktor policije Milorad Veljović.

Policija, inače, sprema najviše mere bezbednosti za prevoz zaplenjene droge do Termoelektrane “Nikola Tesla“ u Obrenovcu. U specijalnim blindiranim vozilima osim interventnih jedinica biće i oko 30 pripadnika specijalne jedinice policije naoružane „heklerima“, a konvoj će pratiti i policijski helikopteri.

” Biće formirano nekoliko trasa puta kojima bi droga mogla da krene, a kojim putem će do Obrenovca, odlučićemo u poslednjem trenutku. Jedva čekamo da okončamo spaljivanje droge jer već imamo problem sa skladištenjem”, ističe za Blic Dragan Rakić, načelnik Odeljenja za suzbijanje narkomanije beogradske policije.

Poslednje spaljivanje droge bilo je 23. decembra 2008. godine kada je BIA uništila više od 450 kilograma narkotika u Termoelektrani “Nikola Tesla A“. Tada je, takođe u specijalnoj akciji, policija dopremila drogu iz Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada i uništila je u kotlu elektrane.

Međutim, u zemljama Evropske unije praksa je da se zaplenjeni narkotici uništavaju svake godine ili maksimalno svake druge, kako se velike količine droge ne bi taložile i kako bi se jasno vodile evidencije o zapleni.”

 Kako kažu u Srbii: “Bolje ikad-nego nikad”.

Ipak, ne mogu da ne mislim da kriminalni mozgovi ubrzano rade na planiranju velike pljačke, a iz iskustva znamo da u ovoj zemlji, a i generalno, svaka pljačka je moguća. Ovo liči na super priliku, posebno se isplati rizikovati za tako veliki plen, makar i u tranšama.

 

Sizifov posao aka lopovi i žandari-I deo

Koliko  znate o uspešnosti borbe protiv droge kod nas i globalno?

1)      26.februara 2009. godine Srbija je donela STRATEGIJU ZA BORBU PROTIV DROGA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2009. DO 21013., koju je potpisao tadašnji I podpredsednik vlade-zamenik predsednika vlade Ivica Dačić, a jedan u nizu OPŠTIH CILJEVA je SMANJENJE PONUDE DROGE.

2)       Balkanska heroinska ruta

Prema podacima Interpola, 90 odsto opijumskog maka od koga se pravi heroin proizvede se u Avganistanu. Balkanska ruta je jedan od puteva kojima se heroin dalje krijumčari do krajnjeg odredišta – zemalja Zapadne Evrope. Ključna tačka ove rute jeste Turska. Odatle se grana u tri pravca: JUŽNI – preko Grčke, Albanije i Italije; CENTRALNI – preko Bugarske, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Italije ili Austrije; SEVERNI – preko Bugarske i Rumunije sve do Austrije, Mađarske, Češke, Poljske ili Nemačke.

Hakan Demirbuken, iz kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala, u izjavi za BBC navodi da su zaplene heroina na Balkanu jako male i da iznose manje od dva odsto od ukupne količine heroina koja prođe kroz te zemlje. Ovo dovodi do finansijskog jačanja kriminalnih grupa i porasta korupcije što i jeste glavni uzrok niskih procenata zaplene. Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija, kroz Balkan se godišnje prošvercuje oko 80 tona čistog heroina.

3)      Koliko trgovci narkoticima zarađuju

Globalni prihodi od prodaje narkotika se procenjuju na oko 300 milijardi dolara i kada bi ta suma bila bruto nacionalni proizvod neke zemlje, onda bi ta država bila na 21. mestu u svetu, odmah iza Švedske, rekao je Antonio Marija Kosta, direktor Kancelarije Ujedinjenih Nacija za borbu protiv organizovanog kriminala i droge, na otvaranju 52. godišnje konferencije Kancelarije u Beču u martu prošle godine. On je rekao da mafijaške grupe ulažu ova sredstva u banke očajne za prilivom novca, u pokušajima da prežive kreditnu krizu i da su širom sveta sakupljeni obimni dokazi za ovu optužbu. „Konsultacije koje sam imao sa tužiocima i policijskim zvaničnicima širom sveta pokazuju da postoje obimni dokazi da likvidnost bankarskog sistema pruža jedinstvenu priliku organizovanom kriminalu da opere svoj novac“.

U svetu postoji oko 205 miliona korisnika opojnih droga, čije cene, zbog novih švercerskih kanala, konstantno opadaju, a deset godina nema značajnih pomaka u borbi protiv narkotika, zaključci su Evropske komisije.

http://www.cins.org.rs/?p=1784

Izgleda da živimo u iluzijama o velikim uspesima policije. Ili moramo prihvatiti onu narodnu: “Bolje išta-nego ništa”, a igra lopova i žandara se nastavlja.Šta se dešava s plenom?  Liči na Sizifov posao.

“Smrt je najbolji izum života…”

 

 

Mračnih tema ovih dana ima na pretek, sve je uglavnom u znaku ratova, bede, kriminala, korupcije, neostvarenih ciljeva i nada, ljudskih tragedija, krvi i suza,  zastave bi mogle biti neprekidno na pola koplja.

Današnja tužna vest koja je spustila zastavu na pola koplja ispred  “Epla”, vest o smrti Stiva Džobsa (Steve Jobs), jednog od osnivača ove kompanije, ipak se razlikuje od ostalih, jer je u pitanju čovek koji je obeležio i ostavio neizbrisiv trag  ne samo u IT svetu, već daleko šire, predstavljajući jedinstvenu filozofiji života.

Stiv Džobs je često citiran, a meni su se učinile vanvremenske i sigurno vredne “po(r)uke”  neprevazidjene za još mnoge generacije profesionalaca, kao i svih ljudi koji traže svoj put kroz život.

“Dizajn je zanimljiva reč. Neki ljudi misle da dizajn znači kako nešto izgleda. Ali naravno, ako pogledate dublje, to je zapravo kako nešto radi”. (Wired, februar 1996.)

“Veoma je teško dizajnirati proizvod za određenu grupu. Često ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažeš”. (BusinessWeek, maj 1998.)

“Moraš verovati u nešto – sebe, sudbinu, život, karmu, bilo šta. Ovaj pristup me nikada nije napuštao i promenio mi je život”. (Stenford, jun 2005.)

Pročitala sam danas  i ovo:

Vizionara Džobsa biće teško zameniti. On je bio svestrani milioner. Njegovo angažovanje u „Piksarovom“ studiju za animirane filmove je samo jedan u nizu primera. Filmovi poput „Priča o igračkama“ doneli su mu nagrade i još veću popularnost širom sveta. Pa ipak, odrastao je uz roditelje, koji su ga usvojili. Prekinuo je studiranje i posvetio se svom cilju, o čemu je pred studentima na Stenfordu jednom prilikom rekao: „Budite hrabri, sledite svoju intuiciju i svoje srce“. Ali to nije bilo sve, Džobs je još tada podelio sa njima jednu svoju neobičnu misao: „Smrt je najbolji izum života, jer staro uklanja sa puta i pravi mesto za ono što dolazi.“

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15440596,00.html?maca=ser-TB_ser_b92-3198-xml-mrss

 

 

U eri globalne ekonomske krize, 2011. Epl je prvi put  na berzi zabeležio veću vrednost od glavnog konkurenta Majkrosofta, postavši tako najvrednija IT-kompanije na svetu…

Bil Gejts je jednom izjavio da su osim što su bili konkurenti, takodje bili i prijatelji.

Sve je moguće, kad imaš više  od jednog cilja u glavi i ne moraš da pobediš na izborima.

 

MOSTOVI koji život znače

Volim mostove. Volim da ih gledam kao posebna arhitektonska dela, divim im se kao da posmatram akrobate, čudesno lebde u prostoru na neshvatljivim osloncima. Tako su različiti, imaju ličnost, posebno je to uočljivo u srećnim gradovima gde ih ima veliki broj na istoj reci (ili zalivu), stvaraju “cik cak” mrežu i spajaju delove grada i ljude.

Naš beli grad na dve reke  “umire u mukama” u stalnim saobraćajnim kolapsima na svojim dotrajalim i malobrojnim mostovima.

Poslednji most koji je u Beogradu izgrađen bio je Novi železnički most preko Save završen 1979. godine kao deo projekta “Prokop” koji do danas nije u potpunosti realizovan.

Najprometniji most je Gazela koja je izgrađena 1970. godine, a trenutno je u fazi rekonstrukcije. Projektovan je za dnevni promet od 40.000 vozila, ali  preko njega prođe oko 165.000 vozila!

Pančevački most izgrađen je 1935. godine. To je jedini most preko Dunava. Srušen je 1941. godine, a obnovljen 1946.

Brankov most izgrađen je 1934. godine, a srušen za vreme Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1955. godine.

Stari savski most sagradili su Nemci za vreme okupacije 1942. godine.

Stari železnički most izgrađen je 1884. godine, a rušen je i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Najzad, nije čudo što novi most preko Ade  izaziva toliku pažnju, radoznalost i različite komentare. Koliko god da je koštao, opravdano- mnogo-realno ili ne, moramo se radovati njegovom “rodjenju” i slaviti kao dobru vest. Nadam se da kolateralna šteta za ekoligiju nije prevelika.

Sigurno će doneti značajno poboljšanje komunikacije u gradu, a i lep je!

 

 

Poklonu se u zube ne gleda-NeoTašmajdan

Tašmajdan ima posebno mesto u mom srcu i sećanju. Rano detinjstvo mi je bilo tu negde na liniji koja vezuju dva parka Manjež-Tašmajdan . I kasnije, kad nisam stanovala u najbližem komšiluku, za njegove mini gajeve i ružičnjake vezivala sam dobre i lepe emocije, tinejdžerske poljupce, najduže noćne izlaske u bašti “Poslednje šanse”, studentske mnogobrojne  kafe i  ostale pauze, šetnje mladih majki i vožnje mališana u mini luna parku. Vreme je neumitno prolazilo, lepe uspomene je zamračilo bombardovanje obližnje TV kuće , vratilo je grobove na tu zemlju, a ni medeni vašari i povremeno sedenje u baštama dva kultna mesta ovog parka, a pogotovo pogled na rastureno treće,  više nisu izazivali ono staro treperenje u srcu. Mislila sam da je to privremeno i da će mi se jednom Tašmajdan vratiti, kad budem imala više slobodnog vremena da umesto po Klemegdanu stazama detinjstva i  mladosti  prošetam  našeg ljubimca.

S proleća su u medijima i iz usta gradskih i  drugih čelnika počeli hvalospevi  rekonstrukciji  ovog istorijski prebogatog mesta, na neki čudan način se odigravalo to sredjivanje parka kao da je u pitanju  smrdljiva deponija koju je trebalo sasvim ukloniti, oguliti do gola, izravnati i zbrisati svaki trag predhodnih 50 godina i da smo beskrajno srećni što su novci stigli da se kuga tog mesta ne širi.  Videh na tv nove aleje koje podsećaju na piste , posebne rezervate za pse i decu da se ne mešaju. A onda je stigla kruna –spomenik sponzoru  u vidu kipa čoveku iz Azerbejdžana za koga ovde niko nije čuo, da bi razočarenje bilo još mnogo veće kad sam pročitala čiji će spomenik  gledati deca ovog grada.

“Tašmajdan: SPOMENIK TIRANINU “

Koliko novca je potrebno da dobijete spomenik u prestonici Srbije? Ako platite dva miliona evra možete dobiti divovski  spomenik u Beogradu, možda i veći od onog koji je podignut KGB diktatoru Gajdaru Alijevu

Na mestu gde su pre pet vekova spaljene mošti Svetog Save, u današnjem parku Tašmajdan u centru Beograda, vlasti su u dogovoru sa vladom Azerbejdžana nedavno podigle imponzantan spomenik izvesnom Gajdaru Alijevu, čoveku krajnje sumnjive biografije koji nikakve veze nema sa Beogradom i Srbijom, njenom kulturom, istorijom i vrednostima. Malo ko uspeva da zapamti kako se čovek sa spomenikom zove, a sve što zapravo znamo o njemu jeste da je bio prvi predsednik Azerbejdžana koga su smatrali jednim od KGB diktatora Srednje Azije.

….

http://www.malenovine.com/?p=4514

Zbunjuje me što  su  istovremeno na Tašmajdanu postavili i spomenik Miloradu Paviću.

Mogu samo da se nadam da Kalemegdan neće dobiti donaciju Rusije ili Venecuele.

Varljiva statistika

Ko o čemu …a naročito kad presuši istraživački duh, najviše pažnje privuče priča o skupoći uz poredjenje kako drugi žive, naročito ako se pogleda tu preko plota kod onih s kojima smo nekad jeli s iste trpeze. Tako su mnogi preneli tekst objavljen u „24h“ navodeći kao izvor eca-international.com:

„Beograd je po ceni troškova života, u koje su uračunati prosečna potrošačka korpa, ali i cene pića, duvana, odeće i tehnike, 73. najskuplji grad u Evropi.”

Ima tu još podataka i komentar:

“Međutim, ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Zagrebu oko 840, u Sloveniji malo manja od 1.000, a u Beogradu oko 440 evra, jasno je da ova lestvica ne odražava i kupovnu moć stanovnika tih gradova, već samo cene robe.”

Tačno, kad ne bi u nastavku teksta pomešali “babe i žabe”:

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, kaže da “ako predstavite samo cene, bez ulaženja u problem primanja stanovištva, ne možete dobiti potpunu sliku. Imate gradova gde ljudima ostane još novca od plate posle plaćanja troškova i kupovine namirnica, a negde im ne ostane za sve”.

Slučajno sam već ranije imala prilike da osmotrim podatke o skupoći u pojedinim svetskim gradovima i suština tih informacija i metodologija koja se koristi namenjena je STRANCIMA koji dolaze da žive i rade u neku za njih stranu zemlju-grad i nema nikakvog smisla analizirati to rangiranje sa stanovišta kupovne moći lokalnog stanovništva.

Ako posetite sajt http://www.businessinsider.com/the-most-expensive-cities-in-the-world-2011-6#ixzz1PFpbX6Kf

možete pročitati da ECA’s svoje istraživanje troškova života kalkuliše s namerom da pomogne multinacionalnim kompanijama da boje isplaniraju plate svojih zaposlenih koji će živeti i raditi u inostranstvu. U kalkulaciju ulaze tri vrste potrošačkih korpi proizvoda i usluga , ali neki troškovi kao što su za stanovanje, komunalije, kupovinu automobila, školarine nisu uključeni, pošto poslodavci obično zaposlenima koji rade u inostranstvu to posebno kompenzuju.

Posebno, samo rangiranje je kalkulisalo na osnovu poredjenja sa troškovima u NJUJORKU, kako bi imali “osećaj” o realnim uslovima.

A po listi ECA s početka 2011., Tokijo jeste najskuplji na svetu, Oslo drugi, Ženeva  osma,  Moskva  četrnaesta, a Pariz “tek” dvadeseti.

Slično istraživanje i rangiranje može se naći i na: http://www.numbeo.com, ali lista nije sasvim ista i ako se odnosi na isti period početak 2011.

Takodje, postoji i analiza na: http://www.eurocost.com/en/cost_of_living_2010.html

Njihovi podaci o najskupljim gradovima za život u Evropi za 2010 su:
1	RUSSIA	Moscow
2	SWITZERLAND	Geneva
3	UNITED KINGDOM	London
4	NORWAY	Oslo
5	SWITZERLAND	Zurich
6	SWITZERLAND	Lausanne
7	DENMARK	Copenhagen
8	TURKEY	Istanbul
9	UKRAINE	Kiev
10	SWITZERLAND	Berne
11	FRANCE	Paris
12	FINLAND	Helsinki
13	NETHERLANDS	Amsterdam
14	ARMENIA	Erevan
15	AZERBAIJAN	Baku
16	TURKEY	Ankara
17	ITALY	Rome
18	CZECH REPUBLIC	Prague
19	AUSTRIA	Vienna
20	SWEDEN	Stockholm

I ova lista je namenjena za  STRANCE koji nameravaju da žive u nekoj od pomenutih zemalja.

Statistika može biti varljiva, čak i bez namere da se obmane auditorijum ukoliko se pogrešno ili površno koristi.

Nema sumnje da je strancima Beograd obećana zemlja i zato ga u mnogim anketama visoko rangiraju za zabavu i opušten život, ostalo, vezano za uslove poslovanja nije u istoj “potrošačkoj korpi”.

 

Dan Rusije u Srbiji

 

 

 

 

 

 

 

No Comment.

Dobra vest

Nikad nije kasno za dobru vest. Pre nekoliko dana  je Tanjug objavio da je PRVI PUTNIČKI “ZELENI VOZ” u Evropi prešao put od Anteverpena do granice sa Holandijom, koristeći solarnu energiju.

“Međunarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam postaće prvi voz u Evropi koji će na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela, instaliranih na tunelu nad tom prugom, prenela je agencija AFP.

Rukovodioci projekta izjavili su da će taj tunel u Antverpenu, na severu Belgije, dug 3,6 kilometara i vredan 15,6 miliona evra, biti pokriven sa 16.000 solarnih panela površine 50.000 kvadratnih metara, odnosno kao osam fudbalskih stadiona.

Struja će napajati infrastrukturu na toj pruzi, osvetljenje, signale i služiće za potrebe u samom vozu, a takođe će biti isporučivana Antverpenu. Paneli, koje gradi belgijska kompanija za solarnu energiju “Enfiniti”, proizvodiće 3.300 megavat-časova struje godišnje, što odgovara prosečnoj godišnjoj potrošnji u približno 950 porodica.

Procenjuje se da će ti paneli uštedeti 47,3 miliona kilograma emisija ugljen-dioksida tokom dve decenije. “Korišćenjem električne struje, proizvedene na licu mesta, eliminišemo gubitke energije i transportne troškove”, rekao je direktor kompanije “Enfiniti” Stiven de Tolenaere.

Kompanija se nada da će joj taj projekat omogućiti da razvije nove instalacije u SAD i drugim delovima sveta, ukazujući da su železnički hangari idealna mesta za takve instalacije u budućnosti. Solarna energije se smatra metodom za smanjenje ispuštanja ugljenika iz sektora železnice.

Mogućnost primene takve tehnologije se razmatra u SAD na brzoj pruzi Tuson-Feniks u Arizoni. U Italiji EU finansira postavljanje solarnih panela na krovu voza koji obezbeđuju električnu struju za klimatizaciju vagona, dok Francuska takođe razmatra mogućnost uvođenja te tehnologije radi korišćenja struje za osvetljenje i klimatizaciju voza u regionu Poato-Šarent.”

ZVUČI TAKO OPTIMISTIČKI!  Želim da se provozam…