Varljiva statistika

Ko o čemu …a naročito kad presuši istraživački duh, najviše pažnje privuče priča o skupoći uz poredjenje kako drugi žive, naročito ako se pogleda tu preko plota kod onih s kojima smo nekad jeli s iste trpeze. Tako su mnogi preneli tekst objavljen u „24h“ navodeći kao izvor eca-international.com:

„Beograd je po ceni troškova života, u koje su uračunati prosečna potrošačka korpa, ali i cene pića, duvana, odeće i tehnike, 73. najskuplji grad u Evropi.”

Ima tu još podataka i komentar:

“Međutim, ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Zagrebu oko 840, u Sloveniji malo manja od 1.000, a u Beogradu oko 440 evra, jasno je da ova lestvica ne odražava i kupovnu moć stanovnika tih gradova, već samo cene robe.”

Tačno, kad ne bi u nastavku teksta pomešali “babe i žabe”:

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, kaže da “ako predstavite samo cene, bez ulaženja u problem primanja stanovištva, ne možete dobiti potpunu sliku. Imate gradova gde ljudima ostane još novca od plate posle plaćanja troškova i kupovine namirnica, a negde im ne ostane za sve”.

Slučajno sam već ranije imala prilike da osmotrim podatke o skupoći u pojedinim svetskim gradovima i suština tih informacija i metodologija koja se koristi namenjena je STRANCIMA koji dolaze da žive i rade u neku za njih stranu zemlju-grad i nema nikakvog smisla analizirati to rangiranje sa stanovišta kupovne moći lokalnog stanovništva.

Ako posetite sajt http://www.businessinsider.com/the-most-expensive-cities-in-the-world-2011-6#ixzz1PFpbX6Kf

možete pročitati da ECA’s svoje istraživanje troškova života kalkuliše s namerom da pomogne multinacionalnim kompanijama da boje isplaniraju plate svojih zaposlenih koji će živeti i raditi u inostranstvu. U kalkulaciju ulaze tri vrste potrošačkih korpi proizvoda i usluga , ali neki troškovi kao što su za stanovanje, komunalije, kupovinu automobila, školarine nisu uključeni, pošto poslodavci obično zaposlenima koji rade u inostranstvu to posebno kompenzuju.

Posebno, samo rangiranje je kalkulisalo na osnovu poredjenja sa troškovima u NJUJORKU, kako bi imali “osećaj” o realnim uslovima.

A po listi ECA s početka 2011., Tokijo jeste najskuplji na svetu, Oslo drugi, Ženeva  osma,  Moskva  četrnaesta, a Pariz “tek” dvadeseti.

Slično istraživanje i rangiranje može se naći i na: http://www.numbeo.com, ali lista nije sasvim ista i ako se odnosi na isti period početak 2011.

Takodje, postoji i analiza na: http://www.eurocost.com/en/cost_of_living_2010.html

Njihovi podaci o najskupljim gradovima za život u Evropi za 2010 su:
1	RUSSIA	Moscow
2	SWITZERLAND	Geneva
3	UNITED KINGDOM	London
4	NORWAY	Oslo
5	SWITZERLAND	Zurich
6	SWITZERLAND	Lausanne
7	DENMARK	Copenhagen
8	TURKEY	Istanbul
9	UKRAINE	Kiev
10	SWITZERLAND	Berne
11	FRANCE	Paris
12	FINLAND	Helsinki
13	NETHERLANDS	Amsterdam
14	ARMENIA	Erevan
15	AZERBAIJAN	Baku
16	TURKEY	Ankara
17	ITALY	Rome
18	CZECH REPUBLIC	Prague
19	AUSTRIA	Vienna
20	SWEDEN	Stockholm

I ova lista je namenjena za  STRANCE koji nameravaju da žive u nekoj od pomenutih zemalja.

Statistika može biti varljiva, čak i bez namere da se obmane auditorijum ukoliko se pogrešno ili površno koristi.

Nema sumnje da je strancima Beograd obećana zemlja i zato ga u mnogim anketama visoko rangiraju za zabavu i opušten život, ostalo, vezano za uslove poslovanja nije u istoj “potrošačkoj korpi”.