Archive for the ‘Life style’ Category
20
Ljubičasta akcija za budućnost-primer šta se može kad se želi
Ovaj vikend prolazi kao nešto što bih mogla nazvati multi AKCIJA, a nije ono što je i kod nas postalo skoro usvojeno kao sinonim za RASPRODAJU ili politiku.
Ne kažem da nisam bila zagolicana da pogledam šta nudi GRAZIA shpping night u petak, čak i da potrošim neke pare kao posledicu neizdrža koji me je počeo da hvata i svrbi kako proleće odmiče i vreme nagoveštava da će se tople stvari povući u drugi red mog skučenog ormana. Neverovatna gužva koja je preplavila Knez M. i oklone ulice i užasan umor kraja radne nedelje su me odvratili i podsetili da uopšte više ne znam šta imam upotrebljivo od prošle godine… Ne znam da li je to boljka svih žena, ali mi se dešavalao da kući donesem nešto što mnogo liči na ko
Subotu ću pamtiti po sjajnoj akciji potpuno različitoj od rasprodaja. Srećna sam što sam imala priliku da u njoj učestvujem kao član MEC i najzad uradim nešto korisno, lepo i posebno, što neće ostati samo meni za pamćenje već i drugim ljudima u našem gradu na radost. Posadila sam svoje prvo drvo-jorgovan, više simbolično pošto su moje ruke i znaje slabi, ali, zahvaljujući ljudima iz gradskog zelenila koji to rade vešto, možda će moj jorgovan ipak za par godina procveti s još 999 ostalih posadjenih u velikoj AKCIJI “Srbija zemlja jorgovana”, projekat ekološkog centra “Vratimo lepotu rekama” (www.lepereke.com).
Romantična istorijska priča iz davnog 13. veka o dolasku mlade plemkinje da se uda za jednog Nemanjića, Elizabete Anžujske, kasnije prekrštene u Jelenu kad je postala žena kralja Uroša Nemanjića. Rodila je dva sina, dva srpska kralja Milutina i Dragutina, ali i ostala nezaboravna po plemenitosti, dobroti i obrazovanju, jedina žena opisana u žitiju Nemanjića.
Kralj Uroš je svoju mladu pristiglu u nepoznatu zemlju posle dugog puta dočekao sasvim izuzetnim prizorom, ne jednim cvetom, ne buketom, već ljubičastom mirisnom dolinom jorgovana… Jelena je za Srbiju učinila mnogo, očigledno našavši smisao svog života, umrla je u devedesetoj i sahranjena u svojoj zadužbini manastiru Gradac.
Nažalost život uništava mnoge vrednosti, ali istorija ponekad ume da bude ne samo hroničar već i inspirator novih plemenitih dela. I tako, kako sama kaže Vesna da Vinča: “Postoje ljudi koji nas “dotaknu” i mi se promenimo”, a njen emotivni susret s Jelenom Anžujskom i dolinom jorgovana bez jorgovana nedavne 2005. rodio je zavet da obnovi dolinu jorgovana i da i Beogradu pomogne da dobije na svojim obalamai nešto slično što će trajati, lepotom i mirisom i za potomke. Ovo ritualno sadjenje jorgovana počelo je simbolično rukama onih koji po rodjenju nasledjuju plemenitost, da bi preneli dalje to pravo i mogućnost drugima da kroz svoje organizacije, institucije i ličnu inicijativu šire humanost i čuvaju planetu, ovaj put darujući život drvetu jorgovana, u budućnosti nekim drugim dobrim delom za ljude, naš grad, okruženje u globalu. Mogućnosti su svuda oko nas, samo kako se setiti, a eto ponekad je dovoljno slediti dobre primere i pozitivnu energiju.
Danas sam još uvek zadovoljna, dobre misli traju…. I orman mi je sredjen, nisam kupila ništa nepotrebno.
Nedelja i kuća mi mirišu na djurdjevak, još jedno divno cveće, cveće trenutka-kratko traje kao i proleće.
12
Besplatan zagrljaj Beograda
Dobro je što nije uvek po jednoj od mnogih narodnih izreka „Po jutru se dan poznaje“, inače bi ova subota bila samo ružan i stresovit nastavak petka i cele predhodne nedelje. Kad je danasnje jutro nekako razrešilo probleme i stiglo do podneva, kao da sam tek tada uplovila u potpuno novi dan. Svi su na mom putu dalje bili ona lepša strana stvarnosti, spremni da svoje reči, vreme, energiju koriste toplo i pozitivno, zanemarujući svoje probleme bez kojih sigurno nema nijednog stanovnika na planeti, ne pokazujuci tajna ili otvorena nezadovoljstva, sve terete koji nas često čine drugačijim od onog u dubini skrivenog plemenitog ja, što većina ljudi mora da ima negde bar u tragovima, ispod mrgudnih lica, stisnutih usana bez osmeha, nervoznih ispada ili apatije, tuge, nezainteresovanosti.
Želim da ovaj blago vetrovit topao prolećnom kišom poprskan dan bude znak da nije sve po scenariju iznudjenog ponašanja što vrišti iz poslovnog okruženja i plaćenih termina reklama i političkog marketinga, već da postoji unutrašnja snaga i lepota koju ljudi mogu da dele s drugima, a potrebno je uočiti samo neki mali inicijalni znak dobre namere. Radost donosi kad osetite radost što vas čuje onog koga ste pozvali telefonom, kad uvek lekovit čas pilatesa bude prava antistres seansa i oaza zahvaljujući posebnoj posvećenosti i ljubavi osobe koja ga vodi, kad vam u gužvi Knez Mihailove ulice umesto predizbornih parola ponude besplatan zagrljaj simpaticne tinejdžerke. Prijatno iznenadjenje, nije prevara, probala sam i bilo je divno, onako pod radoznalim pogledima prolaznika i retkom kišom.
I sad kad smo već duboko zagazili u popodne sunce blješti na mom prozoru, prelama se na obližnjim staklenim fasadama, igra obrisima tako da sivilo zgrada i prozora bez cveća postaje mala galerija neobičnih slika.
Često se ljutim na neki prljav i lošim emocijama zagadjen Beograd koji tada nije moj grad, a volim ga, naročito u proleće, ume tako da iznenadi povetarcem sreće i da bude lep.
20
Svemir za neupućene
Na vest o smrti Ser Artura Klarka, autora proslavljenog romana “Odiseja u svemiru 2001” i pročitavši da je poželeo za svoj 90. rodjendan da se javi vanzemaljac, shvatila sam da su njegova priča (Straža) i Kjubrikov film (uz Denikenove geografske pitalice) prvi otvorili u mom poimanju sveta verovanje da nismo sami u svemiru, nadu da postoje inteligencije daleko razvijenije od naše i da ovo ogledno polje planete Zemlje verovatno ima neku bolju svrhu nego da se nasumice menjaju civilizacije i leden adoba. Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naučne fantastike. Napisao više od 80 knjiga, a kao fizičar još 1945. godine predvidio je razvoj komunikacija putem satelita.
“Želim da me pamte u prvom redu kao pisca, koji je zabavljao čitaoce i, nadam se, razvijao njihovu maštu”, izjavio je Klark u decembru prošle godine. Mislim da je u tome uspeo.
Svemir živi svoj život i upravlja našom planetom. Za stanovnike severne zemljine polulopte jutros u 6.48 časova počelo je proleće. Ono će trajati do 21. juna u 1.59h posle ponoći, kada će za nas početi leto. Na dan prolećne ravnodnevice, obdanica i noć jednako bi trajali, i to za sve tačke na zemljinoj površini, kada Zemlja ne bi imala atmosferu. Kako je na dan početka proleća sunce u Beogradu izašlo u 5.41h, a zalazi u 17.51h, obdanica će trajati 12 časova i 10 minuta, a noć 11 časova i 50 minuta. Ha, ni ravnodnevica nije idealna.
Od ove godine, do kraja veka, proleće u Evropi počinjaće 20. marta, a ne 21. marta, kao u prethodnom veku!!!
14
Glavobolja
Tomorrow is a new day, I hope without a headache.
07
WWW
Svetska mreža nad mrežama (WWW) davno me je uhvatila i ne znam kako bih živela bez nje. Ipak WWW mreža ne sputava, svaki dan mi donese jos neku novost ili ideju, pokaže jos neku svoju osobinu i sposobnost, razgrana mrežu u mom svetu i mozgu, približi neku udaljenu tačku planete i stoji kao otvorena knjiga za učenje.
Idealno, ma, naravno-ne!
Našla sam i ovo na jednom sajtu “Važno je zapamtiti jedno: komunikacija preko Interneta sa nepoznatim ljudima je područje visokog rizika.” Dodala bih, za sve, ne samo za decu:)
I kako kaže Wikipedia-internet enciklopedija, koju pišu korisnici mreže (još jednom oprez), WWW se sastoji od miliona manjih domaćih, akademskih, poslovnih, državnih mreža koje zajedno prenose raznovrsne informacije i omogućavaju mnoge usluge, počev od elektronske pošte, ćaskanja s svakim (!), telefoniranja, prenosa dokumenata i informacija u raznim formama, njihovo povezivanje i dostupnost u svakom trenutku. I tako umreženi možemo održavati stara prijateljstva i upoznati nove ljudi, naći ljubav svog zivota, kupovati i naručivati uglavnom sve, a pre toga dobiti nepregledno mnogo informacija, poslovati, oglašavati, zaradjivati, naći posao, organizovati putovanja i odmor, igrati razne igre, voditi dnevnik, KOMUNICIRATI, s rizikom.
Komunicirati i u multimedijalnoj sferi, tako da mnogi čitaju elektronske novine, slušaju radio, gledaju TV.
Internet nam je učinio dostupnom i mogućnost da ne budemo samo korisnici već i da stvaramo! Ponekad mi je žao što nisam postala tinejdžer u 21. veku da mogu da se uključim u projekte kao što je ovaj na www.roamingreporters.net/RRWP/
Dopala mi se ideja i nadam se da ću uskoro naučiti kako da svoju omiljenu muziku podelim s mrežom (funkcionalnim dodatkom), da je slušamo preko cik-cak playera, a možda i radija.
Prelazak ulice je u Beogradu rizik, u Njujorku je nešto drugo opasnije, u …., a na netu, vrebaju razne zloupotrebe.
Obrazovani korisnici imaju šansu da izbegnu zamke, posebno je važno da otkrivanje mogućnosti neta bude na pravi način i da počne sto ranije, potrebno je učiti decu da sigurno plivaju kroz WWW i da kreiraju svoju budućnost svesni šta čine.
WWW je java, a ne san. Ipak je tako zanimljivo, uzbudljivo, neodoljivo:), kao život.
10
“Nema problema”
Sezona gripa me nije sasvim mimoišla, sredinom prošle nedelje sam osećala jezu, pa čak imala i onu malu 37 zarez 1 temperaturu jedno veče, što me nije ubedilo da moram da legnem i smirim se i da se bez mene može na poslu. Željno sam čekala vikend da bi shvatila da sam i tad, u subotu, dostupna za one koji me stalno ubedjuju da ništa ne bi trebalo da brinem s uobičajenom frazom “nema problema”. Ovu frazu stranci prvo nauče kad dodju, a nažalost, mislim da brzo shvate da je Srbija zemlja s puno problema. Dobro, svuda život donosi probleme, ali ih i (raz)rešava! Naše zmijsko gnezdo opet postaje sve zamršenije.
Neću kukati, nikom nije lako, čekam poplavu komentara na poraz naših tenisera u Moskvi, a već sam videla naslov koji počinje s “Šok…” zbog Noletovog predatog meča u poziciji kad ga je dobijao. To samo govori da je on mudar, čak i njegovim mladim godinama, da ume da proceni trenutak u kome se našao, da od njega mnogi mogu da uče, naročito naši političari. Bravo Nole!
I tako u potrazi za mrvicama relaksacije gledala sam na TV neki stari, baš bajat film, jedan od onih koji sigurno nije konkurisao za Oskara ili bio na FESTu, kome sam propustila da vidim naslov. Ipak, ostajem s njim do kraja zbog dobre priče o muško-ženskim odnosima, životu u braku koji nas menja, sve začinjeno tradicinalno dobrim engleskim humorom i fantastičnim razglednicama nekog grčkog ostrva. Super bi bilo za nedeljno gluvarenje da me nije uhvatila jeza odmah pošto je romantični zalazak sunca poslednje scene zamenila špica i stigle (me)vesti u 16h. Vratila sam se u ovaj, svoj, život svakidašnji koji mi ne da da živim, da se vikendom odmaram, radujem nastupajućoj nedelji.Tako bih otišla na neko pusto grčko ostrvo, sad, u sred zime! Nikako ne želim da mi sve zavisi od 17.februara, koji je možda17.mart, april, maj….
Ko mi je kriv? Da li sam ja donosila loše odluke, da li sam bila na pogrešnim raskrsnicama u pogrešno vreme? Da li je moguće da će mi opet sutra neko reći “Ma, nemoj-te da brinete, sve će biti u redu!” i gledati me bezobrazno.
A napolju je već sumrak, pravi je zimski dan.Kod kuće je toplo, meni je čas hladno-čas toplo, i muka mi je, i …. Pitam se da li ću skupiti snagu da bar prošetam zato što sam to poželela, eh, zima-zima-e pa šta je-zima-zima-pa neka je-nije lav-ne boji se ko je zdrav….
Svakako ne želim da zaboravim jedan radostan dogadjaj od prošle nedelje : dobili smo novu bebu u familiji, bucmastu devojčicu, nije sve crno!
27
Pobediti umor za 48h
Decembar 2007. me je umorio, predhodni novembarski izlet do Beča bio je uzbudljiv, ali prekratak da bi bio relaksirajući. Dugo nije bilo nikakve prilike za stvarnu pauzu, praznici su prošli u kratkim razmacima, novogodišnji Bečej je bio lep bljesak, nisam spojila tri dana bez obaveza. Dodajući još i tradicionalna slavlja i neodoljive trpeze za koje u našem društvu nikad nije potreban poseban povod, eto muke-preopterećenost u svakom pogledu.
Januar se nastavio istim tempom i svečarski i radno, s malo spavanja, stresnim poslovnim situacijama, a hrana onda postaje relaksacija, kad već ne stižem na rekreaciju, šetnje su monotone, svode se na one kratke (kružne) Knez Mihailovom do Kalemegdana i nazad, često namenske da se usput ode u samoposlugu, uz, ako se u to mogu ubrojati, i šetnje u zatvorenom u pomami rasprodaja.
U petak sam bila na ivici snaga, shvatila sam da je vreme za mali odmor i test da li umem da sebi pružim 48h relaksa, pronadjem neku meru odmora i zabave, oduprem se navikama, ne dozvolim da me drži zarobljenu ono što me svakodnevno brine, nervira, zamajava, ponekad osećam kao grč u želudcu i vratu.
Mogu da objavim da je 48 prošlo i da sam uspela u svom naumu, svojim izborom aktivnosti, ali i uz pomoć najbližih, koji su prihvatili i razumeli moje potrebe. Nije to izgledalo kao paket aranžman u luksuznoj banji kako preporučuju ženski časopisi, nisam imala nikakve tretmane (što možda i ne bi bilo loše), tek uradila sam sledeće:
-naspavala sam se;
-ograničila gledanje TV programa (nisam gledala nijedne vesti, gledala sam samo tenis-bravo naši, uhvatila sam malo nedeljnog izbora u okviru emisije OPERA BOX na HRT1, što ću uraditi i sledećeg vikenda u nastavku najvljenog predstavljanja prošlogodišnjih baletskih postavki u Milanskoj Skali-vrhunski doživljaj, zatim s zadovoljstvom lenstvovala skoro celom dužinooom filma “Tito i ja”, dobar film ostaje dobar film i kad mu prodje vreme);
-po preporuci juče sam pogledala iz kućnog video blaga seriju “Boston Ligal”, i toliko se oduševila da nisam mogla da stanem 6 epizoda;
-ograničila vreme provedeno na internetu;
-povremeno sam prošetala, po kući i napolju, tek da ne dobijem “jet leg”, a neverovatno je da sam uz te male aktivne pauze pozavršavala sve što je bilo neohodno da me ne grize savest ili ponedeljek počne u haosu (uh, sad sam se setila d moram da prostrem veš:));
-kuvala sam svrsishodno, uglavnom smo bili na zdravoj hrani, svežem(?) voću, ako ne računam čvarke i salčiće koji su višom silom stigli na našu trpezu.
Osećam se odlično, ne samo da sam se odmorila, već mi mi je onaj deo svesti, koji je postao zavisnik od dnevnopolitičkih dogadjaja i strahova da će se desiti nešto što će fatalno ugroziti naš život, smiren-tu smo-gde smo.
48h nisam radila ništa što nisam htela. Naravno, to je i splet srećnih okolnosti, ali okolnosti moramo i iskoristiti, dati sebi šansu da ponekad biramo s kim i kako ćemo provoditi vreme.
Pada kiša, prijala mi je mala večernja šetnja- ona klasična kružna tura do Kališa.
Mojih 48h je isteklo, demokratski sam dozvolila da se uključi “Utisak nedelje”, možda ću se pridružiti, jer gostuje i Ivan Vejvoda, očekujući da će biti smislenih i pametnih reči (što postaje retkost u ovoj i većini drugih emisija). Pijačni odjek emisije već kreštavo dopire do mene dok ovo pišem, ne privlači me, jedan pametan na pet drugih nije dovoljno.
Izborila sam se za još jednu epizodu BL kasnije (BL nikako nije skraćenica od BelaLadja).
Odoh da relax paketu dodam i tzv. spa efekat i stavim masku (mladosti) umesto TV zagadjenja. Bio bi bonus da, najzad, pre spavanja, pročitam više od nekoliko strana knjige koju sam počela davne 2007.
Uglavnom sam u životu mrzela nedelju zbog ponedeljka. Možda ne mora da bude tako. Videćemo sutra.