Archive for the ‘Life style’ Category

Mesec dana posle-bravo Atos

Atos se odomaćio, već je mesec dana s nama u kući, uskoro će napuniti 3 meseca i poći  će u svoju prvu setnju.

I ne samo to- skoro se duplirao, bar po težini, i ne samo to- naučio je mnogo toga, čak sve češće pogadja ono mesto-njegov (privremeni) WC, a Stefan opet spava noću koliko on sam zeli.

Atos već zna ko je Stefan, odnosi se prema njemu kao prema gospodaru kad mora, pokušava da izvrda ponešto, simpatično, ponekad neodoljivo šarmantno i iznenadjujuće lukavo za štene, što dokazuje da je pas – pas, mada se mi o njemu brinemo kao o detetu.

Osvojio nas je potpuno, njegova vesela priroda, radost, potreba za igrom je zarazna.

Baš je lepo imati psa, čak i u ova grozna vremena ….o kojima danas neću da napišem ni reč!

Ko o čemu, baba o ….

Nisam verovala kad su me ubedjivali koliko će kućni ljubimac uneti pozitivne energije u naš život.

Nije da nema muke s njim, specijalno s nedoraslim štenetom koje s nam igra “mastermind”, niakako da bar jednog celog dana svaka stvar koju uradi ( da ih ne nabrajamo) bude na svom mestu….

I tako iako mali, pravi je pas, neodoljivo spreman da napravi psinu, pametan za te “nove veštine”, ali jako spor da utvrdi mesto svog WC-a.

Nas slatki” inspektor Megre” je povremeno u fazi istraživanja i njuskanja, zatim se pretvori u hitrog lovca, a jurca kao zečić, voli zabranjena mesta i sve da gricka, da bi onda  odjednom  zadremao kao prava beba na najneobičnijim mestima.

Vreme nevolja

Ovu godinu su već dovoljno za svih njenih 365 dana obeležile nevolje. Pretili su nam krizom, a ona se hladno kezi i preko onog što su videli najupućeniji stručnjaci i najvidovitiji. I da ima gasa na pretek ova klizavica bi već bila previše.
Pročitah da će u 2009. biti i više pomračenja Sunca i Meseca, što ima uvek dodatani efekat na ljude i planetu, ne samo na tumačenje horoskopa.

Nažalost, ljudski život je tako nepredvidiv, a često i kratak. Rastužila me je vest da je umro Bogdan Tirnanić, cenila sam ga i volela njegov britki stil pisanja. Nemoguće ga je bilo kopirati ni u zapažanju ni u izrazu, a pamtim ga prvo po fantastičnim filmskim kritikama, koje su bile više od toga.

I dok nam na grbači sede lične i poslovne brige, MMF, plaši klima i nasilje, počinjem da se osećam lepo kad preživim dan (kao kad bi me spasili iz srušenog aviona u Dunav, a ne Hadson), stignem kući čitava i uspem da se nasmejem uz nevolje s Atosom, koje će možda jednog dana prerasti u knjigu „Moji razgovori s psom od A do Š“.

Svima sve samo dobro!

Slagalica

I tako teče 2009. Lepo se postavio taj 31.decembar u sred nedelje da se, bar za one bez kojih se može i koji ne rade u službama od kojih zavisi funkcionisanje javnih sektora države i normalnog života gradjana, spojilo 4 dana praznika. Kad dodam s glave i repa zaostatke odmora koji nisam prošle godine uživala, eto dosta opuštenog vremena za druženje, šetnje, čitanje, poslepodnevna dremanja i maratonska večernja kartanja, dokolicu bez pritiska, jednom rečju. Dok se toplinom prostrane prijateljske kuće u Bečeju šire emocije napolitanske muzike i glas koji se nikad neće predati zaboravu, uživamu dobroj kafi i topim njome kiki bombone s nekim ukusom koji ne pamtim iz prošlog veka, ali mi ta lešnik karamela sasvim ide uz ovaj trenutak.

Lagano izlazimo iz temperamentno-slavljeničkog raspoloženja u oči i u toku dočeka Nove Godine, pomalo čudnog javnog nastupa koji smo imali direktnim prenosom naše zabave preko interneta, nešto kao privatna TV i big brother, šta se nije “moja šolja čaja”, ali podržali smo eksperimentalno projekat koji ima budućnost i možete videti razne druge interesantne video klipove na www.iyms.collectivex.com

Najvažnije (po zdravlje)je da jenjava i naša euforija uživanja u izvanrednoj hrani, što ne znači da smo je se odrekli. Večeraćemo sigurno, prijatelji nas čekaju, kao i nova partija remija. Mikrosvet vojvodjanske ravnice ovih dana odoleva krizi. Vazduh u bečejskom Goranskom parku, makar i zapuštenom, tako je čist!

Kako odabrati?

Pročitala sam preporuke i uputstvo za odabir zdravog šteneta i prikladnog psećeg druga. Naravno, na moju priču i tekst koji sam mu pokazala, Stefan me pogledao s podignutom obrvom  i komentarisao da to možda može tako od tačke do tačke po spisku u Engleskoj ili Americi, ali da je dobro znati …..

Kako izabrati štene?

Veoma je važno da, ukoliko birate psa da vam bude društvo, naglasak bude na njegovom TEMPERAMENTU!

I ne bi bilo dobro da budete neodlučni po pitanju pola psa i da menjate odluku ako ste već o tome razmislili.

Kako utvrditi temperament šteneta?

Read the rest of this entry »

Želja želju stiže

Jaka želja, kažu, vodi njenom ostvarenju. Mnoge knjige (sada veoma u trendu) o putu ka uspehu govore o tome. Neke izreke čak opominju da pazimo šta i koliko želimo, jer nam se želja može ostvariti.
Mislim da nema deteta koje nije poželelo psa ili mačku, ipak često je u urbanim gradskim sredinama ta želja neostvariva ili dovodi do ružnih situacija, nehumanog tretmana životinja, necivilizovanog odnosa prema okolini.

Psa sam izmolila s 9-ostao je kod nas svega nekoliko meseci, probali smo i … poklonili ga , dalje ne znam šta je bilo…
Mlad terijer sam u stanu 8 sati dok smo mi bili svako na svom  poslu nije se ponašao u skladu s  očekivanjima (mojih roditelja). Dugo sam posle bila ljubimica dorćolskih streetera, ja ih se nisam plašila, a oni su osećali moju naklonost.

Mnogo godina kasnije u stanu u centru grada nismo ispunili sinu želju da ima psa. Ne samo da nam se naš stambeni prostor činio nepodoban (iz iskustva svog detinjstva), već i sve naše obaveze, česta putovanja i višečasovna odsustvovanja mogli su da podnesu samo papagaji i male kornjače.  Ponekad je ponovo postavljalo pitanje kako drugi imaju psa u stanu, naš odgovor je uvek bio isti-mi ne.
Prolazile su godine. Sad smo svi odrasli u istom stanu u centru grada. Sasvim nenadano, sin nas je pitao da li možemo da pričuvamo nekoliko sati bebu psa njegovih prijatelja dok su oni na svadbi. Bilo je smešno, vrlo zabavno. Nisam odmah osetila da nam se sprema invazija, a Stefan je, sad mi je jasno, jako želeo psa, baš takvog, živahnog, veselog Westija. Stefan ume jako da želi i da ostvari svoje želje.
Mene je ovaj put bilo lako slomiti, najzad posle tolikoh godina ostvariće se i moja želja.
Naš treći član porodice je bio protiv, ipak je pristao na tri nedelje privremenog boravka da vidimo koliko smo sposobni da sve funkcioniše bez značajnih problema za nas i za psića.

Neverovatno je da ima toliko onih koji se raduju našoj prinovi, čak i ako nemaju svoje kućne ljubimce. I svi su spremni da nam pomognu, na svaki način. Najzad, dobar osećaj da ljudi nisu potpuno otudjeni.
Sve smo pripremili (zajednički), ja sam pročitala brdo literature, uzbudjenje raste-on stiže, biće lepo i ne baš lako,  naročito za tog malog, njegova prva noć bez majke i drugih psića, a naš prvi ispit strpljenja i snalaženja.

Poželite nam sreću.

Od utorka do četvrtka

Moja unutrašnja energija i raspoloženje liče na  ovo vreme. Umor me savladava sve više, nedostaje mi svetlosti, pokušavam da godinu završim bez prevelikog nezadovoljstva što nije ispunila moja očekivanja . Trudim se da se pripremim za praznike, a i neke novosti koje već sutra stižu na naša vrata. Želim ih, no istovremeno brinem koliko će nam se život dodatno zakomplikovati.

Sve oko nas se kovitla, čak ni vremenske prognoze se ne ostvaruju u potpunosti, ubojita košava je stala (ili je to bio neki drugi vetar), ali i dalje oscilujemo na talasima nepredvidivog.

U jednom danu  ….

a sutra?

Ljudska prava u Srbiji

I zvor:

24 sata 16.12.2008 09:34

Ako Skupština ne izglasa do kraja nedelje Predlog izmena Zakona o putnim ispravama po kojoj bi stari pasoši trebalo da važe do kraja 2009, građani Srbije koji nameravaju da putuju mogu da se suoče s problemima. Prema nezvaničnim informacijama, poslanici bi sutra mogli da glasaju o ovom predlogu, ali pre toga mora da se završi rasprava o brojnim amandmanima podnetim na druge zakone.

Možda nije najvažnija vest danas, ali za izvestan broj građana Srbije koji imaju stare pasoše sa oznakom SRJ (a njih je većina u ukupnom broju onih koji ih uopšte imaju) lepo isplanirani praznici postaju noćna mora. Sasvim je apsurdno da naša ljudska prava zavise od 250 poslanika Skupštine Srbije i njihove nespremnosti da rade svoj posao.

Većina gradjana Srbije koja nema i ne koristi pasoš verovatno će se gorko nasmejati i reći da ima mnogo važnijih problema. Ipak ne bi trebalo da zanemare da se u toj istoj Skupštini ograničavaju i njihova ljudska prava, ne donose se drugi važni zakoni, već i oni  čekaju mesecima dok se poslanici ” po poslovniku” igraju našim životima i uzimaju lepe pare za svoj nerad. Uaaaaaa….

Hleba i botoksa

Mnogo puta sam izgovorila SVET JE POLUDEO i pitala se da li može biti još ludji. Izgleda da može, ponekad me zapanji novim apsurdima i nekom vrstom morbidne vitalnosti i obiljem svakakvih ideja.
Ovih dana sam, što bi populistički rekli-ostala bez teksta kad sam na TV videla dug red kandidata za aplikaciju botoksa na ulici u brazilskoj metropoli Riu i pročitala da je Brazilsko društvo za estetsku medicinu ponudilo besplatane inekcije za botoksa i neke druge tretmane za ulepšavanje (ali i lasersko uklanjanje malja ili tretman akni, hemijske pilinge kože) za ljude čiji prihodi ne prelaze $250 mesečno. Predstavnica ove organizacije Izabel Alvarez objasnila je za javnost da je do sada već oko 10.000 ljudi imalo tretman, a da je to akcija u kojoj i jedna i druga starna dobija pošto je deo treninga studente za buduće doktore dok njihovi sunarodnici dobijaju nešto što im njihov standard ne bi nikad obezbedio. Dodatno su bili na raspolaganju i saveti nutricioniste. Ovo verovatno znači da taj deo populacije nije gladan.

Brazilci su okarakterisani kao lepotom opsednuta nacija, no mislim da su ljudi uvek bili slabi na lepotu-tudju i sujetni na svoju, posebno u današnje vreme kad izgleda da su večna mladost i bar prijatan izgled neophodni i skoro na dohvat ruke ne samo najbogatijima.
Lepota donosi samopouzdanje, bolje raspoloženje i sebi onima koji vas gledaju i često je preduslov za uspeh u životu. Licemerno ili ne, poklonu se u zube ne gleda, zar ne? .

Jedan Amerikanac je komentarisao na internetu da su nečeg takvog mogli da se sete i doktori u njegovoj domovini u krizi i recesiji i na taj način učine nešto za siromašne kojih je sve više…. Ne mogu ničeg da se setim što bi kod nas doktori mogli besplatno da ponude, botoks bi prošao i ovde.
S druge strane proizvodjač originalne robne marke s imenom BOTOX, firma Allergan, odmah je negirala da je njihov proizvod korišćen u ovoj akciji (!?). Nekad je dobro kad robna marka postane sinonim za neki proizvod, a nekad izaziva zabunu, tako da je greška da se svaka supstanca botulina tipa A ovako naziva.

E ta supstanca koju i kod nas kolokvijalno zovu botoks (botox), preparat koji se u estetskoj hirurgiji najviše primenjuje, je ustvari prirodni toksin, osim problema sa gutanjem i disanjem, može dovesti i do smrti.
U Srbiji, prema Agenciji za lekove i medicinska sredstva upotreba botoksa zabranjena je u kozmetičke svrhe, odnosno za ublažavanje crta lica i „peglanje“ bora, ali se on upravo u te svrhe nudi u svim klinikama estetske hirurgije u zemlji.
U Evropi ima zvaničnih podataka o osobama koje su posle primene botoksa imale ozbiljne teškoće, kod nekih i sa smrtnim ishodom. Kod nas tvrde da takvih tragičnih rezultata nije bilo, da postoje registrovana dva botoks preparata. Jedan naš intervjuisi poznati estetski hirurg se začudio i upitao kako je moguće da kod nas postoji zabrana, a svi smo svedoci da se ovaj tretman javno nudi i slobodno obavlja.
Sve je lepo dok se ne pojavi problem, recimo da  umesto lepo zategnutog lica dobijete zamrznut osmeh. Nepotrebno je pominjati kaznu ili lekarsku etiku u odnosu na ilegalno izvedene intervencije.
Holivudski sindrom mladog lica je postao još jedno od globalnih svetskih čuda. Botoks nije dovoljan, potreban je i kolagen i dela plastične hirurgije-nešto kao BIG M, u velikoj kesi dupli hamburger, krompirici, cola, ….i mora se ponavljati jer nije trajno i izaziva zavisnost.

Da li oni Brazilci imaju pravo na novu porciju botoksa za 6 meseci kad isčili dejstvo ubrizganog, kako će se inače pogledati u ogledalo?
Istine radi, ima i gorih eksperimenata i treninga koji se odvijaju tajno, često pacijenti i ne znaju da u njima učestvuju.

Pasoš kao svemirski projekat

Pratim storiju o novom srpskom pasošu kao nijednu od serija na TV, epizode se gomilaju i priča je puna adrenalina kao španska “sapunica”, vrvi od preokreta i pretnji novim nevoljama, zatežu mi živce i mute zaplet, a ja volim i moram da putujem. U julu sam bila odahnula na vest da će stari pasoši važiti do kraja 2009.- taman da do kraja potrošim svoj stari.

U subotu 1. novembra, na moje iznenadjenje, ministar policije je izjavio da se više neće izdavati stari pasoši, ali i pojasnio da ako Skupština ne izglasa izmene Zakona o putnim ispravama, stari pasoši važe samo do kraja ove godine. Skupština radi prekovremeno i opet nema kraja nedovršenim poslovima, predsednica je obećala da će biti sredjeno, što je pouzdano u ovoj zemlji u skladu s narodnom poslovicom : “Obećanje-ludom radovanje.”

I sad kako da mirno spavam, planiram poslove i sanjarim o putovanjima. Problem liči da je lako rešiv, samo da popunim prijavu za novi pasoš, a sve vize koje imam u starom da nisu istekle važiće i dalje, kao prilog – rezime iz predhodne epizode. Bilo bi tako, da činjenice ne govore drugačije:

1) na novi pasoš se čeka 3 nedelje,

2) policijski izvor kaže da trenutno ima podnetih zahteva 232.000, a izdato je 96.000 (od onog sasvim volšebnog trenutka ovog leta kad je počelo njihovo štampanje).

Pominje se da samo 11% drzavljana Srbije ima stari pasoš. Grubom računicom na nekih 7,5 miliona stanovnika to bi bilo 825.000 pasoša. Nisam sasvim sigurna da li bi trebalo da saberem zahteve i izdate i dodjem do cifre od 328.000 kao nekog optimističkog učinka, ili da oduzmem izdate od broja zahteva i padnem u potpuno u depresiju čak i ako se starim pasošima produži važenje do kraja 2009.

Nadam se samo da će štamparske prese izdržati rad u tri smene, a da će nadležni voditi računa da ovako uspešna proizvodnja, možda najuspešniji posao u zemji, ima dobro održavanje.

Sad smišljam kad je dobar trenutak da predam zahtev, pred Novu Godinu, 4.januara, …. paralelno se podsećajući na predhodne epizode ovog seriala koji, kad bolje razmislim, možda ipak spada u žanr naučne fantastike i svemirskih otkrića.

A počelo je tako svetski.

09.03.2008.

Večernje Novosti su pored ostalog objavile:

“Vlada Republike Srbije, “Večernje novosti” i RTS pokreću akciju “Novi srpski pasoš – novo lice Srbije”, u cilju promocije nove putne isprave. Posle 90 godina Republika Srbija dobija pasoš sa obeležjima svoje državnosti.

Ovom akcijom Vlada Srbije u saradnji sa “Novostima” – najtiražnijim dnevnim listom u Srbiji – i RTS želi da promoviše kvalitet naše nove putne isprave, ali i ljude koji predstavljaju prave vrednosti našeg društva.

U saradnji sa medijskim partnerima, Vlada Republike Srbije poziva građane da kandiduju ljude iz svojih gradova, mesta i sela, ali i iz dijaspore, koji po njihovom mišljenju zaslužuju da budu nosioci prvih pasoša.

Kandidovanje počinje u ponedeljak, 10. marta, i traje do 25. marta 2008. godine. Prve 204 putne isprave Republike Srbije početkom maja će biti dodeljene najistaknutijim građanima iz Republike Srbije i dijaspore.

Broj 204 uzet je simbolično zbog 204 godine od obnavljanja srpske državnosti.”

03.04.2008.

Agencija Beta nas je informisala da je dodat i pasoš broj 205 za najboljeg srpskog tenisera Novaka Djokovića. Djelić je obelodanio da je konkurs završen, i najavio rezervaciju još 400 komada crvenih pasoša za naše sportiste, te da će za ostale gradjane izdavanje početi krajem maja.

21.07. 2008.

B92 objavljuje da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je u nedeju izjavio Tanjugu da je MUP-u dostavljena određena količina novih pasoša, čiji jedan deo ne zadovoljava naše nove propise i, pogotovo, standarde Evropske unije.

Posle sastanka s odgovornima za proizvodnju tj. predstavnicima Zavoda za izradu novčanica i firme koja isporučuje tehnologiju izrade polikarbonatske stranice obavestili su ministra o trenutnim tehničko-tehnološkim problemima i dinamici izrade pasoša, u skladu sa ugovorenim rokovima.

….

Bilo je tu periodično još konferencija za štampu, prepucavanja ko je kriv na liniji zvaničnika vlade, zavoda za izradu novčanica, političkih stranaka….i, nažalost ne vidi se kraj. Umešali su se i dušebrižnici za našu ugroženu intimu, ljudska prava, kradju identiteta ……

Meni se čini i da neko nije na vreme sredio kartoteku (koja već ionako postoji) i uneo je u kompjuter. Živković je u nekoj emisiji, uz njegov neprevazidjeni osmejak u tragovima obrva, izjavio da je prese još onomad on nabavio, pa zar je obuka tako komplikovana ili je u pitanju nevidljivo mastilo.